дел. бр. 959 датум: 25. 6. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Р. c. за м. из Б, против П. н. и м. д. о. о. Б, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У тексту аутора О. М. „Само су лопови ревносни“, који је објављен 13. марта 2012. године у дневном листу „П.“, изражене су идеје и ставови који су узнемирујући, понижавајући и представљају повреду достојанства припадница и припадника ромске националне мањине, чиме је створено непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење забрањено чл. 12. у вези са чл. 24. Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. и чл. 39. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, даје П. н. и м. д. о. о. Б

ПРЕПОРУКУ

1. П. н. и м. д. о. о. Б упутиће јавно извињење припадницима и припадницама ромске националне мањине, због садржаја текста „Само су лопови ревносни“, који је објављен 13. марта 2012. године у дневном листу „П.“, најкасније у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

2. П. н. и м. д. о. о. Б објавиће мишљење и препоруку Поверенице за заштиту равноправности у дневном листу „П.“, најкасније у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке;

3. П. н. и м. д. о. о. Б, обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о поступању по препоруци, у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности примила је 23. маја 2012. године притужбу Р. c. за м. из Б против дневног листа „П.“, због текста објављеног 13. марта 2012. године под називом „Само су лопови ревносни“, аутора О. М. У тексту је, између осталог изнето: „Крадљивци ове „робе“ су готово по правилу, отворено треба рећи, ромске националности. Судијска „болећивост“ може да се наслути: огласиће се нека НВО или „фактор“ који штити њихова мањинска права и „прозваће“ судију. Чињеница је да је ова национална мањина, у веома тешкој материјалној ситуацији, да живи у беди, али и да се огромна средства троше на њихову „инклузију“, што им не даје за право да имају попуст пред богињом правде.“

У притужби је наведено да овај текст подржава предубеђења и негативне стереотипе према којима припадници ромске националне мањине показују склоност ка вршењу кривичних дела, што представља повреду достојанства свих припадника и припадница ове националне мањине. Подносиоци притужбе сматрају да се објављивањем текста оваквог садржаја изазива и подстиче мржња и нетрпељивост према Ромима и Ромкињама, што представља тежак облик дискриминације на основу националне припадности.

Уз притужбу је достављено: одштампана страница интернет презентације листа П. (П. online), на којој је објављен текст „Само лопови су ревносни“ и Образложење одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу од 26. априла 2012. године.

У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације упућен је захтев Д. Б, главном и одговорном уреднику дневног листа „П.“, да се изјасни о основаности притужбе. Редакција дневног листа „П.“ доставила је 12. јуна 2012. године изјашњење у којем је наведено следеће:

– да објављивањем текста под насловом „Само су лопови ревносни“ лист „П.“ ни на који начин није повредио новинарски кодекс, професионалну етику или је извргнуо руглу или дискриминацији било кога по основу националне припадности или неке друге припадности;
– да је редакција листа „П.“ спремна да се јавно извини Р. c. за м. и свима другим који су се осетили повређено, уколико им доставе иоле релевантан податак који би показао да је лист П. објавио нешто што не одговара чињеницама. Тек тада ће прихватити оцену да „нису истинито обавештавали јавност“ и да се ради о „предрасудама и негативним стереотипима“;
– да у супротном „П.“ може бити „оптужена“ само да је изнела истинито, чињенично стање и то са циљем да реши један, важан друштвени проблем, а чије је решавање пре свега у интересу ромске популације;
– да је задатак новинара да, ако се једно кривично дело понавља из дана у дан, алармира јавност са циљем да се помогне тој групи одакле долазе делинквенти;
– да „П.“ сматра да се проблем не може решити ћутањем већ указивањем да крађе постоје, да постоје дивљи отпади, да се не санкционишу ни крадљивци ни откупљивачи;
– да коментар није интониран на такав начин, нити се може тумачити да има за циљ повреду достојанства неке мањинске групе, већ је, пре свега усмерен као критика правосуђу и друштву које „жмури“ на ту појаву;
– да није људско право да се краде, као што није ничије право да било кога због његове припадности једној етничкој групи мрзи, злоставља, вређа, физички угрожава, као и да некажњавање прекршилаца само генерише криминал, а то није у интересу баш заједнице из које долазе виновници;
– да је „П.“ испоштовала све професионалне норме што доказује и податак да је у потпуности објавила реаговање О. Б, директора Јуром центра као и реаговање аутора коментара О. М. Да је О. Б. у писму, које је објављено без скраћивања, тешким речима дисквалификовао аутора коментара и лист „П.“, оптужујући их за расизам и дугогодишње нападе на ромску популацију;
– да се листу „П.“ замера што је у тексту наведено да су делинквенти који краду каблове, готово по правилу, припадници ромске заједнице и да по тумачењу Р. c. за м. то може погрешно да се схвати, или генерализује да су сви припадници ромске заједнице такви, али да је овакво читање новинских коментара и тумачење текстова, у најмању руку, површно и злонамерно;
– да, када је лист „П.“ објавио велику причу „Ромкиња оперска певачица“ или „Ромкиња први доктор наука“, ниједна невладина организација се није јавила да каже како лист „П.“ „искривљује и улепшава суморну стварност“, јер се по истој аналогији може стећи утисак да Роми припадају високообразованој популацији која редовно иде у оперу;
– да због свега наведеног лист „П.“ одбацује нападе да у поменутом и било ком другом тексту о Ромима не поштује новинарски кодекс и објективност новинарског писања.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је све наводе садржане у притужби и изјашњењу, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Из доказа који је достављен уз притужбу, штампане странице П. online, утврђено је да је лист „П.“ објавио текст под насловом „Само су лопови ревносни“, а у достављеном изјашњењу на притужбу лист „П.“ није оспорио објављивање текста под насловом „Само су лопови ревносни“, као ни садржину самог текста.

Повереница најпре констатује да је Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације, чију је надлежност Република Србија признала, усвојио 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, и тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

Одредбама чл. 76. Устава Републике Србије гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чл. 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији. Одредбом чл. 21. прописано је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки вид дискриминације, по било ком основу.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, док је чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Повереница за заштиту равноправности је анализирала да ли је текстом у којем се тврди да су припадници једне националне заједнице претежни извршиоци одређених кривичних дела у Србији и да су, као такви, заштићени пред законом, извршен акт дискриминације, односно да ли текст „Само су лопови ревносни“ представља узнемиравање и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као и да ли њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

„П.“ у достављеном изјашњењу наводи да је „изнела истинито, чињенично стање, и то са циљем да реши један, важан друштвени проблем“, као и „да је задатак новинара да, ако се једно кривично дело понавља из дана у дан, алармира јавност са циљем да се помогне тој групи одакле долазе делинквенти“. Наводи се и да циљ текста није „повреда достојанства неке мањинске групе, већ је, пре свега усмерен као критика правосуђу и друштву које „жмури“‘ на ту појаву.“

Према домаћим и међународним етичким новинарским кодексима, етничка припадност осумњиченог починиоца кривичног дела објављује се само у случају када је етичка припадност од кључне важности за природу кривичног дела. Међутим, из анализе текста „Само су лопови ревносни“ произлази да за критику правосуђа и друштва које „жмури“ на учестало вршење одређених кривичних дела, није од кључне важности наглашавати које су националне припадности извршиоци тих кривичних дела. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности је става да за указивање на учесталу појаву неког кривичног дела и на слабу казнену политику правосуђа, није потребно навођење националне припадности извршитеља тога дела јер се на тај начин пажња усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, а при том се таквим извештавањем најмање „алармира јавност“ о учесталим кривичним делима и благој казненој политици судства. При томе је неопходно имати у виду да етикетирање једне нације као криминогене и тиме друштвено непожељне и штетне, доводи до последице да припадници те заједнице постају непожељни у друштву, што је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према припадницима националних мањина.

Надаље, истицање да су судије „болећиве“ на извршиоце кривичних дела ромске националности, да их после саслушања „пуштају“, да им одређују санкције ниже од прописаних или у оквиру законског минимума, да се огромна средства троше на њихову инклузију и да невладине организације или „фактори“ који штите њихова мањинска права врше притисак на судије, ствара утисак да су припадници ромске националне мањине заштићени чланови друштва којима је све дозвољено и које нико не може да спречи да наносе штету друштву.

Повереница за заштиту равноправности указује да је степен одговорности листа „П.“ још већи ако се има у виду да је у питању угледна новинарска кућа, да је тираж овог листа велики и да се дистрибуира на територији целе државе, као и да својим текстовима утиче на формирање мишљења јавног мњења, па је због тога дужна да води рачуна о објављивању текстова који својим садржајем промовишу предрасуде и подстичу непријатељско и увредљиво окружење за поједине групе људи. Слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства.

Повереница за заштиту равноправности подсећа да је доношењем Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009), Влада Републике Србије поставила као стратешки циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији, са циљем смањења разлика које постоје између положаја ромске популације и осталог становништва. Улога медија у остваривању овог циља је изузетно велика, поготово у спречавању ширења стереотипа и предрасуда, јер медији имajу знaчajну улoгу у прoмoциjи друштвeних схвaтaњa и врeднoсти.

На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да потпуно непримерене наводе из изјашњења на притужбу листа „П“: „када је лист Политика објавио велику причу „Ромкиња оперска певачица“ или „Ромкиња први доктор наука“ ниједна невладина организација се није јавила да каже како лист П. „искривљује и улепшава суморну стварност“ јер по истој аналогији може се стећи утисак да Роми припадају високообразованој популацији која редовно иде у оперу.“ Оваквим, у најмању руку циничним коментаром, одговорни у листу „П.“ показују да не схватају тежину ширења предрасуда и последице које објављивање таквих текстова оставља на животе припадника група које су већ у маргинализованом положају у друштву.

Повереница за заштиту равноправности је става да је лист „П.“, објављивањем текста под насловом „Само су лопови ревносни“, припаднике и припаднице ромске националне мањине ставио у изразито негативан контекст, који несумњиво ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, чиме је извршен акт дискриминације забрањен чл. 12. Закона о забрани дискриминације.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку П. н. и м. д. о. о. из Б, ради предузимања мера у циљу отклањања последица дискриминације.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико П. н. и м. д. о. о. из Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да се ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Р. с. за м. против П. н. и м. д. о. о. Б. за дискриминацију на основу националне припадности у области јавног информисања