бр. 07-00-533/2013-02 датум: 14. 10. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организација „П.“ из Б. и С. р. о.„С. ф.“ из С., против недељног регионалног листа „Н. Н.“ из С. а поводом текста „Ујед на ‘ромски’ начин“ који је објављен 3. априла 2013. године. Тема овог текста је проблем који грађани С. имају са нападима паса луталица, као и расходом у градском буџету који је настао због великог броја исплаћених захтева на име одштете због уједа паса луталица. У једном делу текста је наведено да су честе злоупотребе, односно, да грађани лажно пријављују уједе паса луталица и траже одштету од града, као и да злоупотребе врше већином становници ромског насеља. Основ за ово тврђење је изјава једног становника ромског насеља који је желео да остане анониман, како је у тексту наведено. Тиме су све лажне пријаве уједа паса луталица доведене у везу са Ромима, упркос подацима Градског јавног правобранилаштва који садрже преглед захтева за одштету, из којих се може закључити да су око 10% од укупног броја пријава за уједе паса луталица поднели грађани који живе у ромском насељу. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је недељни регионални лист „Н. Н.“ објављивањем овог текста у којем су изражени ставови и идеје који су узнемиравајући и понижавајући, повредио достојанство припадника и припадница ромске националне мањине, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је недељном регионалном листу „Н. Н.“ из С. препоручено да поводом навода изнетих у тексту „Ујед на ‘ромски’ начин“ упути јавно извињење ромској националној мањини, да позове на састанак представнике и представнице С. р. о.„С. ф.“ и „П.“, како би непосредно сазнали са каквим се проблемима ромска заједница суочава у свакодневном животу и како је на њих утицао текст ове садржине, као и да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске и било које друге националне мањине и подржавају предрасуде према националним мањинама.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом су се обратиле организација „П.“ из Б. и С. р. о. „С. ф.“ из С., поводом текста објављеног у листу Н. Н. – „Ујед на ‘ромски’ начин“ у броју 69. од 3. априла 2013. године.

1.2. У притужби је наведено:

– да су у тексту „Ујед на ‘ромски’ начин“, који се бавио темом уједа паса луталица, изнете идеје, информације и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња и насиље према Ромима;
– да су у овом тексту Роми приказани као национална мањина која „окрутно поступа према животињама, убија их и кува има главе а затим сами себи наносе телесне повреде, како би незаконито прибавили имовинску корист од Градске управе С.“;
– да је у истом тексту изнет и податак колико је Градска управа у губитку због лажних пријава и добијања одштета за ујед паса луталица;
– да се из садржаја овог чланка пре може доћи до закључка да су Роми у Смедереву нека врста изопачене групе, него да се ради о чланку који се бави проблемом „лажних“ уједа паса луталица;
– да је управо објављивањем оваквог наслова чланка направљена највећа штета Ромима у Смедереву, јер просечни грађани који су само видели насловну страну недељника могу да дођу до закључка да су искључиво Роми одговорни за лажне пријаве уједа паса луталица;
– да се у овом тексту Роми представљају као група која у вишемилионским износима наноси штету градском буџету, док се у осталим текстовима истог броја ових новина пише о проблемима у финансирању Градске управе и укидању одређених услуга. Као пример, наведено је укидање бесплатног јавног превоза, затварање сигурне куће за жртве насиља у породици и смањење плата директорима јавних предузећа;
– да су у следећем броју овог листа (број 70), објављена саопштења Кабинета градоначелника С. и С. р. о.„С. ф.“. У саопштењу Кабинета градоначелника је наведено да је недопустиво прозивање било које етничке групе и осуђени су текстови који одступају од професионалних стандарда и заснивају своје тврдње на непоузданим изворима при обради осетљивих тема које су на граници увредљивог и понижавајућег за једну етничку групу. С. р. о. „С. ф.“ у саопштењу је навео да је генерализација овог проблема као ромског, увредљива за Роме који осуђују нечасне радње;
– да упркос саопштењима која су објављена у броју 70, уредништво листа није упутило извињење припадницима ромске националне мањине, нити исправку текста. Штавише, поновили су да се ради о припадницима ромске националне мањине и да као новинари немају право да прећуткују проблем који доводи до расипања новца грађана и пореских обвезника;
– да су се подноситељи притужбе обратили Градској управи града С. са захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, како би утврдили да ли су у тексту изнете неистине које су имале за циљ подстицање дискриминације и мржње према Ромима;
– да су овим захтевом тражили информацију о броју пријављених уједа паса луталица на територији града С. на којој се налази ромско насеље М. К., те да су добили информацију да је у периоду од 9. јануара до 28. септембра 2012. године поднет 361 захтев за накнаду штете настале услед уједа паса луталица, од чега је 36 из насеља М. К., као и да не воде евиденције о националној припадности подносиоца захтева;
– да је објављивањем овог текста повређен Етички кодекс новинара;
– да је приликом извештавања о Ромима као онима који наносе штету градском буџету, овај лист према кодексу био дужан да консултује макар два независна извора која би ову информацију потврдила или оспорила, уместо тога објавио је да „Роми окрутно поступају према животињама, убијају их и кувају им главе, а затим себи наносе телесне повреде, све у циљу незаконитог прибављања имовинске користи од Градске управе Смедерево“;
– да подносиоци притужбе сматрају да је у овом случају дошло до говора мржње, јер објављивање текста на насловној страници, манипулисање статистичким подацима и кршење Етичког кодекса новинара указује на то да овај текст превазилази границе узнемиравајућег и понижавајућег поступања.

1.3. Уз притужбу су доставили чланак „Ујед на ‘ромски’ начин“ објављен у листу Н. Н. и фотокопију насловне стране броја 69. од 3. априла 2013. године, одговор Градске управе града С. на захтев за приступ информацијама од јавног значаја бр. 037-3-26/2013-08 од 29. априла 2013. године, саопштење уредништва листа „Н. Н.“ поводом текста „Ујед на ‘ромски’ начин“ у листу бр. 70. од 10. априла 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење недељног регионалног листа „Н. Н.“ и главне и одговорне уреднице овог листа О. М. .

1.5. У изјашњењу на притужбу В. Р. , директорке и О. М. , главне и одговорне уреднице листа „Н. Н.“, између осталог је наведено:

– да у досадашњој каријери нико до новинара запослених у овом листу није имао професионалну ни етичку мрљу у каријери, нити су против њих покретани судски спорови, да не постоје теме којима су кршили било каква и било чија права, а најмање стоји „да су икада делили људе по верској, националној, сексуалној или било којој другој опредељености“;
– да су увек настојали да довољно простора дају мањинама и њиховим представницима који живе у смедеревском крају, те су писали о њиховом свакодневном животу, положају, указивали на мањкавости у односу на њихов статус, а посебан акценат стављали на пројекат инклузије Рома у друштвену заједницу;
– да је тачно да су у броју 69. Н. Н. од 3. априла 2013. године објавили текст под насловом „Ујед на ‘ромски’ начин“ у коме се аутори баве проблемом паса луталица у С., да већи део чланка (готово 90 %) указује на проблем који грађани свакодневно имају са чопорима паса луталица у центру града и шире, као и да су се овом темом бавили искључиво зато што им је стизао велики број молби грађана да се на ову тему скрене адекватна пажња;
– да су се у спорном тексту највише бавили недостатком азила за смештај паса луталица и односом локалне самоуправе према том проблему, што је као последицу довело до великих издатака на име одштете грађанима због уједа паса луталица;
– да је обавеза листа „Н. Н.“, као носиоца јавног информисања, да укаже на чињеницу да је на име одштетних захтева од 2008. до 2011. године из буџета исплаћено 43 милиона динара, те да је текст управо конципиран тако да укаже на велико трошење новца грађана, док су, са друге стране, управо грађани у сталној опасности од паса луталица;
– да се само у једном мањем делу чланка говори о злоупотребама приликом узимања одштете због уједа паса луталица, као и да је ова врста злоупотребе „јавна тајна“ у граду, да је о злоупотребама посведочио извор који је становник насеља М. К. у коме живе припадници ромске националне мањине, који је хтео да остане анониман, што је уредништво новина било дужно да испоштује;
– да је управо анонимни извор навео да су описане злоупотребе ретке и да су то радили поједини припадници ромске националне мањине;
– да су у тексту навели и изјаву начелника Комуналне полиције који је потврдио да је у процесу наплате одштета било разних злоупотреба;
– да је могуће да су, крајње ненамерно, направили омашку при давању наслова текста „Ујед на ‘ромски’ начин“. Међутим, стављањем речи ромски под наводнике јасно су поручили да реч има пренесено значење, те да се не ради о генерализовању понашања свих Рома;
– да им није био циљ да све Роме прикажу „као националну мањину која окрутно поступа према животињама“ и која се бави злоупотребама, те да је поента текста била на проблему злоупотреба, а никако на дискриминацији мањине;
– да су после објављивања овог чланка имали састанак са Д. С. представником организације „С. ф.“, на којем су му упутили извињење које је он прихватио, као и да су се договорили о оквирима будуће сарадње и текстовима којима ће убудуће скретати пажњу на положај Рома у С. Међутим, Д. С. им након тога није послао текстове који би се бавили овом тематиком;

– да су испунили део договора са састанка да у наредном броју 71. од 17. априла 2013. године, објаве реакцију С. „С. ф.“ на „спорни“ текст, као и саопштење Кабинета градоначелника. Такође у договору са Стојковићем, објавили су и став уредништва чиме су читаоцима објаснили да им дискриминација није била намера, као и да су мислили да је тиме окончана свака сумња у евентуалне лоше намере уредништва и аутора текста, а и Д. С. се на поменутом састанку сложио са том констатацијом;
– да се никада нису служили говором мржње и да пружају извињење свима којима су својим писањем повредили национално осећање.

1.6. Уз изјашњење су доставили допис привредног друштва „М. Ф.“ д.о.о. од 9. априла са захтевом за заштиту од паса луталица.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странама није спорно да је 3. априла 2013. године у броју 69. недељног регионалног листа „Н.Н.“ објављен текст „Ујед на ‘ромски’ начин“, који се нашао и на насловној страни овог листа.

2.2. Увидом у овај текст, утврђено је да се текст „Ујед на ‘ромски’ начин“ бави проблемима који грађани имају са нападима паса луталица. У тексту је наведено да напуштени пси харају градом и да готово свакодневно нападају пролазнике, а да су честе жртве изгладнелих паса и домаће животиње. Наведено је и да је буџет града С. под великим оптерећењем, због великог броја одштетних захтева грађана због уједа паса луталица, као и да је у периоду од 2008. до 2011. године само на име одштетних захтева исплаћено 43 милиона динара, али да се, након промене начина доказивања уједа, број лажних пријава смањио. Аутори су представили начин утврђивања повреде и висину одштетног захтева, а на крају текста је поново покренуто питање лажних пријава уједа паса луталица. У чланку је наведено да је „..према сазнањима „Н. Н.“ ово је последњих година био врло уносан бизнис који је градски буџет десетковао за милионе“, а након тога је пренета прича становника насеља М. К., који је означен као анонимни извор, који описује на који начин се долазило до новчане одштете „..Њиме су се најчешће бавили Роми из М. К. који су ишли дотле да су хватали псе, убијали их, а потом им скидали вилице и кували их ради стерилизације. Онда су сами себи наносили повреде у виду уједа и одлазили код лекара да пријаве напад. Потом су ишли у општину да све то наплате.“ Надаље, у тексту се говори да у Смедерево долазе и пси луталице из других градова, тако што их власници довозе и остављају у граду, али да је ово организовано досељавање уличних паса тешко доказати.

2.3. Увидом у насловну страну броја 69. утврђено је да се на насловној страни налазе наслови, односно, најава за неколико текстова (Морално је да В. поднесе оставку; Од 1. априла укинут бесплатан превоз – није првоаприлска шала; Како је умро М. Б. ; Терор паса луталица у Смедереву – Ујед на „ромски“ начин; С. П. – Техеран на длану; Мање плате челницима јавних предузећа; Колико зарађује руководство Железаре – Минус ил’ плус ко Амер ил’ Рус; Тање директорске коверте; Да ли су недељни избори за Савете месних заједница лакмус политичког рејтинга или…), ови наслови су штампани словима различите величине, а наслов „Ујед на ‘ромски’ начин“ централни је и највећи на насловници.

2.4. Увидом у бр. 70. од 10. априла 2013. године, утврђено је да су на страни 14. објављене реакције на текст из претходног броја „Ујед на ‘ромски’ начин“. У саопштењу за јавност који је издао Кабинет градоначелнице наведено је да у Смедереву живи 27 националних мањина и да желе јединство и добре међуљудске односе, те осуђују текстове који одступају од професионалних стандарда и заснивају своје тврдње на непоузданим изворима, нарочито при обради осетљивих тема које су на граници осетљивог и увредљивог за једну етничку или било коју другу групацију. У писму Д. С., председника С. „С. ф.“ наведено је да са жаљењем констатује да јесте било много злоупотреба при наплати одштете због уједа паса луталица, али да му није јасно одакле уредништву информација да је то понашање карактеристично само за Роме. Генерализација овог проблема као ромског, увредљива је за Роме који осуђују оваква понашања. Уредништво листа „Н. Н.“, поводом реакција на текст „Ујед на ‘ромски’ начин“, навело је да ниједан новинар нема права да се бави овом професијом а да прећуткује проблем који директно доводи до расипања новца грађана и пореских обвезника, који одлази у руке манипуланата, ма којој вери и нацији припадали. Наведено је и да у спорном чланку стоји да је то „углавном“ од припадника ромске мањине, али да то никако не значи да су имали намеру да дискриминишу читаву националну мањину, као и да су стављањем наводника на реч ромски у наслову, јасно поручили читаоцима да не уопштавају проблем. У саопштењу су навели и да сматрају неоправданим оптужбе којима им се импутирају расистичке побуде и додељују етикете „мрзитеља“ ромске мањине.

2.5. Увидом у допис овлашћеног лица за поступање по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја из Кабинета градоначелника града С. бр. 037-3-26/2013-08 од 29. априла 2013. године, утврђено је, на основу информација добијених од Градског јавног правобранилаштва, да је у периоду од 9. јануара до 28. септембра 2012. године поднет 361 захтев за накнаду штете, од чега су 36 захтева поднеле особе које имају пребивалиште на територији месне заједнице Славија V и да не воде евиденцију о националној припадности лица која пријављују уједе паса луталица.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и садржину текста објављеног у недељном регионалном листу „Н. Н.“ – „Ујед на ‘ромски’ начин“ у броју 69. од 3. априла 2013. године.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације , која у чл. 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације, усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, и тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 76. Устава Републике Србије гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чл. 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.7. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.8. Одредбом чл. 38. Закона о јавном информисању прописана је забрана објављивања идеја, идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст „Ујед на ‘ромски’ начин“ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као и да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.10. Анализа текста „Ујед на ‘ромски’ начин“ показала је да њиме читаоцима и читатељкама упућена порука да чопори паса луталица представљају велики проблем у Смедереву, да је број исплаћених захтева на име одштете за уједе паса луталица створио велики расход у градском буџету, да је до недавно постојао велики број злоупотреба приликом добијања одштете и да град мора да нађе ефикасан начин да реши проблем паса луталица. Анализа последњег дела чланка, у којем је наведен пример злоупотреба приликом добијања одштете, показала је да је ромска национална мањина, односно, национална припадност, стављена у први план, те да се из текста може закључити да су Роми лажирали уједе паса и на основу тога добијали одштете од града. На тај начин су све лажне пријаве доведене у везу искључиво са припадницима ромске националне мањине. Овакав начин извештавања о једном важном проблему у граду је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима, с обзиром да се овим текстом шаље порука да су Роми одговорни за велике расходе у градском буџету, као и да до новца од оштета долазе на противправан начин. Повереница за заштиту равноправности указује и на податке из дописа Градског јавног правобранилаштва града С. о броју поднетих одштетних захтева због уједа паса луталица, који представљају информације од јавног значаја и који су били доступни и ауторима и уредништву „Н. Н.“. Наиме, ови подаци показују да су само 10% (36 од 361) захтева за накнаду штете поднели становници насеља М. К., које се налази у МЗ Славија V и које је претежно ромско насеље. Поред тога, иако се у тексту тврди да је било много злоупотреба, пренета је прича само једног, и то анонимног извора, који је описујући начин злоупотребе, експлицитно повезао националну припадност са кривицом за злоупотребе, речима „…Њиме су се најчешће бавили Роми из М. К.“.

3.11. У погледу насловне стране броја 69, може се констатовати да је наслов „Ујед на ‘ромски’ начин“ највећи на насловној страни, као и да реч ромски, која је написана под наводницима, скреће директну пажњу управо на део текста који се бави злоупотребама приликом добијања одштетних захтева и на несумњив начин обележава као кривце припаднике ромске националне мањине.

3.12. У односу на наводе из изјашњења уредништва „Н. Н.“ да новинари не смеју да прећуткују проблем који директно доводи до расипања новца грађана, Повереница указује да је овакав став уредништва потпуно исправан и неспоран. Међутим, с обзиром да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, медији уједно имају и велику одговорност. Навођењем да су постојале бројне злоупотребе „које су се развиле у бизнис“, уз само један пример злоупотребе, од анонимног извора, у којем је наглашена националност особа које су наводно вршила те злоупотребе, целокупна ромска национална мањина доведена је у везу са злоупотребама. Уколико је сврха овог текста, како је у изјашњењу наведено, била да се широј јавности укаже на начин на који се злоупотребама долазило до одштета, логично се намеће питање зашто је у том контексту нужно означавати нечију националну припадност. Повереница за заштиту равноправности је става да за указивање на учесталу појаву која је штетна за грађане није потребно навођење националне припадности, осим када она није у директној вези са догађајима, јер се на тај начин пажња усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе које злоупотребљују права и троше новац свих грађана, а притом се таквим извештавањем најмање „алармира јавност“ о учесталом актуелном проблему. При томе је неопходно имати у виду да етикетирање једне нације као криминогене и тиме друштвено непожељне и штетне, доводи до последице да припадници те заједнице постају непожељни у друштву, што је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према припадницима националних мањина.

3.13. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуално опредељење, социјални и брачни статус осумњичених или жртава, помиње се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи људи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.

3.14. Поводом навода из изјашњења да уредништво листа „Н. Н.“ није имало намеру да дискриминише и омаловажи ромску националну мањину, Повереница за заштиту равноправности указује да се дискриминаторне изјаве које представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према групи лица због њиховог личног својства не могу правдати тврђењем да није постојала намера. У случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, за утврђивање чињенице да ли је неко извршио дискриминацију или не, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

3.15. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је доношењем Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији , Влада Републике Србије поставила као стратешки циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији, са циљем смањења разлика које постоје између положаја ромске популације и осталог становништва. Улога медија у остваривању овог циља је изузетно велика, поготово у спречавању ширења стереотипа и предрасуда, јер медији имajу знaчajну улoгу у прoмoциjи друштвeних схвaтaњa и врeднoсти.

3.16. На крају, Повереница за заштиту равноправности напомиње да су медији моћно средство у ширењу толеранције и подстицању права на једнаке могућности и сузбијању дискриминације и уверена је да је објављивање спорног текста резултат недовољног познавања међународних и домаћих стандарда у области равноправности. Уједно, Повереница изражава наду и очекивање да ће „Н. Н.“ настојати да кроз прилоге које објављују, развијају свест о једнакости националних мањина и утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

4. МИШЉЕЊЕ

У тексту „Ујед на ‘ромски’ начин“ који је објављен у броју 69. од 3. априла 2013. године, недељног регионалног листа „Н. Н.“, изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење. Објављивањем овог текста прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује уредништву недељног регионалног листа „Н. Н.“ из С. да:

5.1. Упути јавно извињење ромској националној мањини поводом навода изнетих у тексту „Ујед на ‘ромски’ начин“, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, односно, у првом наредном издању листа рачунајући од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Позове на састанак представнике и представнице С. р. о. „С. ф.“ и „П.“, како би непосредно сазнали са каквим се проблемима ромска заједница суочава у свакодневном животу, као и како је на њих утицао текст ове садржине, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком,

5.3. Убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске и било које друге националне мањине и подржавају предрасуде према националним мањинама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

Потребно је да лист „Н. Н.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „Н. Н.“ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужбa П. и С. ф. прoтив листa Н. Н. збoг дискриминaциje пo oснoву eтничкoг пoрeклa у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa