дел. бр. 1449/2011 датум: 25. 11. 2011.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе П. А. из С., Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби П. А. из С. против П. к. с., поводом ускраћивања уласка у зграду П. к. с. 17. августа 2011. године због неприкладног одевања, утврђено је да П. к. с. није извршио акт дискриминације ни по једном личном својству подносиоца притужбе.
О б р а з л о ж е њ е
Повереници за заштиту равноправности обратио се 25. августа 2011. године П. А. из С., притужбом која је поднета против П. к. с.. У притужби је навео да је дискриминисан по основу личних својстава – пола и изгледа, јер му је 17. августа 2011. године ускраћен улазак у зграду П. к. с. у Б., уз образложење да је неприкладно одевен. Наводи да је тог дана имао заказан интервју у редакцији Н. м. који се налази у згради П. к. с., да је у Б. температура била 40 степени и да је на себи имао кошуљу, бермуде дужине мало испод колена и летње бродарице. Приликом уласка у зграду га је портир зауставио на улазу и обавестио да тако обучен не може да уђе, показавши на цртеж прецртаних бермуда. Како је на инсистирање редакције Н. м. на крају ипак спроведен кроз зграду П. к. с., наводи да је тада видео запослене жене у П. к. с. које су имале хаљине исте дужине као и његове бермуде, као и сукње краће од бермуда. Уз притужбу није доставио доказе којим би поткрепио своја тврђења, наводећи да није био у могућности да фотографише доказе, али да је ова врста дискриминације мушкараца видљива у свим државним институцијама и неким приватним компанијама.
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење П. к. с. у којем је наведено следеће:
– да је П. к. с. усвојеним Пословником о квалитету дефинисала политику система менаџмента квалитета, у складу са захтевима стандарда SPRS ISO 9001:2008, а коју је сертификовало међународно тело,
– да су документом Систем менаџмента квалитетом, Упутство број UP-302 – „Кућни ред и пословно понашање“ у тачки 5.3.3. дефинисана правила пословног облачења, односно шта се сматра непримереним облачењем,
– да су у конкретном случају радници обезбеђења прекршили своја овлашћења и начинили озбиљан пропуст у раду, тако што су привилеговали подносиоца пријаве и пустили га у зграду у кратким панталонама, с обзиром да је на улазу у објекат П. к. с. јасно истакнута забрана уласка у кратким панталонама,
– да су наводи подносиоца притужбе неприхватљиви, нелогични и неутемељени на прописима о забрани дискриминације, с обзиром да свака институција има право да пропише кодексе облачења који се односе и примењују једнако за све,
– да би инсистирање на поређењу облачења између мушког и женског пола представљало својеврсну дискриминацију саму по себи, односно укидање права на разликовање и облачење сходно карактеристикама мушкарца и жене, независно од њиховог сексуалног, верског или политичког опредељења,
– да је одлучујућа околност у конкретном случају чињеница да се кодекс облачења примењује на све особе мушког пола, али и женског пола ако желе да носе мушку одећу (и обрнуто), независно од њихових личних својстава на начин како је то дефинисано законом,
– да у овом случају не постоји повреда начела једнаких права и обавеза јер се овде „не намећу обавезе једном лицу које се не намећу другом лицу у истој или сличној ситуацији“,
– да П. к. с. брани право на различитост и заштиту од свих облика дискриминације, али се противи злоупотреби права на заштиту од дискриминације и нелогичним интерпретацијама овог права,
– да кодекси П. к. с. управо гарантују право на различитост и равноправност, са циљем да покушају да обезбеде одговарајући ниво доброг укуса и естетских обзира,
– да поднета притужба у потпуности није заснована на прописима којима је регулисана забрана дискриминације, а ни на реалном чињеничном стању, које је неспорно у конкретној ситуацији,
– да предлаже да Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 36. Закона о забрани дискриминације не поступа по притужби, јер је о овој ситуацији очигледно да нема повреде права на коју подносилац указује.
Уз изјашњење је достављен документ „Кућни ред и пословно понашање“ П. к. с..
Повереница за заштиту равноправности анализирала је све чињеничне наводе са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би испитала да ли је у конкретном случају П. к. с. подносиоца притужбе различито третирала на основу неког његовог личног својства у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.
Према одредби члана 2. став. 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), дискриминација означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Повреда начела једнаких права и обавеза, према члану 8. наведеног закона постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварују. Одредбама чл. 15 – 27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 20. прописано да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ставом 2. истог члана забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола.
Увидом у поднети акт П. к. с. утврђено је да је у тачки 5.3.3. под а) прописано пословно облачење у којем је наведено да се „непримереним облачењем сматра ношење одеће на бретеле, сукње са шлицем изнад колена, кратких панталона, провидне, сувише деколтоване и тесне одеће, да одећа од џинса није примерена за пословне састанке и препоручује се да је запослени облаче само петком, док се непримереном обућом сматрају папуче са отвореним прстима и патике.“
Из свих навода и доказа у конкретном случају Повереница за заштиту равноправности је утврдила да подносилац притужбе није другачије третиран у односу на остала лица у истој или сличној ситуацији, с обзиром на прописана правила облачења П. к. с., где је изричито наведено да се непримереним облачењем сматра, између осталог, ношење кратких панталона. Начело једнакости није повређено јер је служба обезбеђења П. к. с. у овом случају поступила у складу са прописаним правилима, која нису у супротности са уставним и законским нормама о забрани дискриминације и односе се и примењују једнако за све – и мушкарце и жене.
Приликом одлучивања у овом предмету Повереница за заштиту равноправности је ценила и наводе подносиоца притужбе да је „приликом уласка у зграду П. к. с. видео запослене жене које су имале хаљине исте дужине као и његове бермуде и сукње краће од бермуда“ али је става да се ови наводи на могу прихватити као адекватно поређење у смислу Закона о забрани дискриминације. Наиме, П. к. с. је прописала шта се све сматра неприкладном одећом за пословно окружење, без прављења разлике између жена и мушкараца. Кратке панталоне спадају у одевни предмет који, по прописима П. к. с., нису прикладна одећа за долазак и рад у пословним просторијама, без обзира на то да ли кратке панталоне носи мушкарац или жена. Ово се односи и на друге одевне предмете чије је ношење прописано као неприкладно, иако је неспорна чињеница да је у Србији, као и у многим другим деловима света, уобичајено за жене да носе сукње, али то је чињеница која је друштвено уловљена и одражава родне (друштвено прихватљиве) улоге у једном друштву у одређеном времену, те сама по себи не представља дискриминацију. Повереница за заштиту равноправности је става да се дужина кратких панталона не може поредити са дужином сукње, јер су у питању два различита одевна предмета, која нису упоредива, без обзира на то да ли их носи мушкарац или жена.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да у конкретном случају П. к. с. није извршила акт дискриминације.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба П. А. против П. к. с. због дискриминације на основу пола у погледу службених правила о одевању 
