дел. бр. 07-00-606/2013-01 датум: 17. 12. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела М. ж. п. д, против привредног друштва М. с. г. из Б, због упитника за запослење који је постављен на интернет презентацији овог привредног друштва, а у којем су постављена питања која су недозвољена, јер се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња који конкуришу за посао код овог послодавца. Питања која су посебно осетљива су: а) брачно стање (деца, планови, иностранство), б) националност, ц) да ли верујете у бога, верска припадност (крсна слава), д) страначка припадност, е) да ли сте осуђивани. Повереница за заштиту равноправности је утврдила да наведена питања представљају повреду императивних прописа о забрани дискриминације и да лична својства лица која подносе пријаву за запослење овом послодавцу, а то су њихова националност, брачни и породични статус, верска уверења, политичка убеђења и осуђиваност никако не представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, имајући у виду природу и особеност посла и делатност коју обавља ово привредно друштво. Утврђено је, такође, да је М. с. г. д.о.о. из Б. након достављања изјашњења на притужбу уклонио са своје интернет презентације наведени упитник. Повереница је дала мишљење да је постављањем упитника за запослење на својој интернет презентацији www…, у којем се од кандидата и кандидаткиња који конкуришу за посао захтева да се изјасне о подацима који се тичу њихових личних својстава и то: а) брачно стање (деца, планови, иностранство), б) националност, ц) да ли верујете у бога, верска припадност (крсна слава), д) страначка припадност, е) да ли сте осуђивани, М. с. г. извршио акт дискриминације у области запошљавања и рада на основу брачног и породичног статуса, националне припадности, верског уверења, политичког убеђења и осуђиваности. Имајући у виду да је овај упитник уклоњен са сајта током поступка, Повереница за заштиту равноправности је препоручила М. с. г. да убудуће, приликом оглашавања радних места и разговора са лицима која конкуришу за посао, не понавља акт дискриминације постављањем недопуштених питања која се тучу њихових личних својстава, супротно законским прописима који забрањују дискриминацију.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М. ж. п. д. из Б, коју је поднела против привредног друштва М. с. г. д. о. о. из Б.

1.2. У притужби је наведено:

– да се у упитнику за запослење на сајту привредног друштва М. с. г. поједина питања односе на нарочито осетљиве податке и лична својства кандидата и кандидаткиња који конкуришу за посао код овог послодавца;

– да су посебно осетљива питања: брачно стање, националност, верска припадност (крсна слава), да ли верујете у бога, страначка припадност, осуђиваност.

1.3. Уз притужбу је достављена фотокопија упитника за запослење привредног друштва М. с. г, доступна на интернет презентацији www…

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење М. с. г. д. о. о. из Б.

1.5. У изјашњењу привредног друштва М. с. г. д. о. о. из Б, наведено је:

– да су питања која се тичу верске и националне припадности у упитнику за запослење постављена у циљу упознавања кандидата, јер се послодавац труди да сваком запосленом честита одређене празнике, сходно националној припадности и да би се запосленима омогућио слободан дан;
– да у овом привредном друштву раде запослени различите националне и верске припадности;
– да је питање које се тиче осуђиваности постављено јер се и приликом запошљавања у државним органима такође захтева уверење да лице није осуђивано, због чега нису знали да овако постављено питање представља дискриминацију. Поред тога, пре пар година је у овом предузећу извршена крађа, када је након спроведеног поступка утврђена одговорност два запослена лица која су била осуђивана;
– да је изјашњавање кандидата поводом планова за иностранство битно, јер говори о томе ко од кандидата планира дуже да остане у фирми, с обзиром да често мењање запослених директно утиче на производњу и квалитет;
– да ово привредно друштво има заокружен процес производње, те уколико не функционише један сегмент то даље повлачи кашњења у испоруци, а предузеће је везано уговорима у погледу испоруке и квалитета;
– да су питања која се тичу деце постављена ради вођења евиденције због планирања средстава за новогодишње пакетиће;
– да је у једном периоду ово привредно друштво имало седам породиља, што говори о томе да примају и кандидате који планирају породицу и децу, као и особе старије од 35 година, које већ имају породицу, а врло често и кандидате преко 40 година;
– да се кандидати првенствено бирају на основу знања и способности, а не на основу спољашњег изгледа, старосног доба, верске и националне припадности или неког другог личног својства.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Из упитника за запослење, постављеног на интернет презентацији привредног друштва М. с. г, утврђено је да су, између осталих, постављена и следећа питања: брачно стање (деца, планови, иностранство), националност, да ли верујете у бога, верска припадност (крсна слава), страначка припадност и да ли сте осуђивани.

2.2. Увидом у интернет презентацију М. с. г, на дан 2. децембар 2013. године http://www… утврђено је да је упитник за запослење уклоњен са сајта овог привредног друштва.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa.

Одредбом чл. 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Oдрeдбaмa чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације, док чл. 16. забрањује дискриминацију у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред осталог, чланом 20. је регулисана дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкарца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. овог члана забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Слична одредба садржана је и у члану 4. Закона о равноправности полова којом је прописано да је дискриминација по основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области.

Повереница за заштиту равноправности посебно указује и на одредбу чл. 15. Закона о равноправности полова, којом је прописано да приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивање о избору лица која траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања, није дозвољено прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се уређује рад. Одредба чл. 15. Закона о равноправности полова у вези је са чл. 26. ст. 2. Закона о раду , према којем послодавац не може од кандидата приликом заснивања радног односа да захтева податке о породичном, тј. брачном статусу и планирању породице, односно, достављање других доказа који нису од непосредног значаја за обављање послова за које заснива радни однос.

Према одредби чл. 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика, а дискриминација је забрањена и због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији (чл. 25).

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.4. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је на интернет презентацији привредног друштва М. с. г. www… био постављен упитник за запослење у коме су се налазила и питања: брачно стање (деца, планови, иностранство), националност, да ли верујете у бога, верска припадност (крсна слава), страначка припадност и да ли сте осуђивани.

3.5. Утврђено је, такође, да је у међувремену, у периоду након достављања изјашњења на притужбу, промењен сајт овог привредног друштва, с обзиром да се сада на интернет презентацији овог друштва http://www… не налази наведени упитника за запослење.

3.6. Имајући у виду предмет притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да су наведена питања у упитнику за запослење која су се налазила на интернет презентацији привредног друштва М. с. г. недозвољена, с обзиром да се односе на лична својстава кандидата и кандидаткиња и немају непосредног значаја за обављање посла, у оквиру делатности којом се бави ово привредно друштво. Иако нема доказа да је било који кандидат/кандидаткиња за посао дискриминисан на основу личних својстава о којима се изјаснио одговарајући на питања из упитника, самим формулисањем питања која се односе на лична својстава, и то у упитнику који је јавно објављен на интернету М. с. г. извршио је дискриминацију у области запошљавања и рада, и то на основу осуђиваности, брачног и породичног статуса, националне припадности, верског уверења и политичких убеђења.

3.7. У вези питања којим се од кандидата и кандидаткиња захтева да се изјасне да ли су осуђивани, Повереница за заштиту равноправности истиче да Закон о забрани дискриминације изричито забрањује дискриминацију у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа, по било ком личном својству лица које тражи посао, као што је и осуђиваност. Поред тога, Закон о раду у чл. 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица које траже запослење по било ком личном својству. Повереница указује и на одредбу чл. 102. Кривичног законика РС , којом је прописано у којим случајевима и који правни субјекти могу тражити податке о осуђиваности, односно, личне податке из казнене евиденције. Ову могућност, у складу са наведеном одредбом, има и „предузеће, друга организација, или предузетник, ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону“. Према томе, захтевати од кандидата и кандидаткиња да се приликом конкурисања за посао изјасне „да ли су осуђивани“ је недозвољено, имајући у виду да је ове податке у могућности да тражи сам послодавац, уколико је осуђиваност препрека за обављање конкретног посла. Такође, према одредби чл. 102. ст. 4. Кривичног законика РС нико нема право да тражи од грађанина да поднесе доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности, чији је циљ управо да се спречи веома устаљена пракса да се од грађана и грађанки тражи да подносе доказ о неосуђиваности или осуђиваности, нарочито у случају заснивања радног односа.

3.8. Формулисано питање које гласи: брачно стање (деца, планови) указује да послодавац у конкретном случају, пре свега од кандидаткиња које конкуришу за посао захтева да се изјасне о брачном и породичном статусу и планирању породице, што је изричито забрањено антидискриминационим прописима. Повереница напомиње да је послодавац дужан да приликом јавног оглашавања послова и избора кандидата узима у обзир објективне услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за обављање конкретног посла, а не може да захтева податке о њиховом брачном и породичном статусу и планирању породице. Питања постављена на овај начин у супротности су са одредбом чл. 26. став 2. Закона о раду и представљају акт дискриминације на основу пола, брачног и породичног статуса, забрањен чл. 20. Закона о забрани дискриминације и чл. 4. и 15. Закона о равноправности полова, у вези чл. 16. Закона о забрани дискриминације.

Такође, захтев послодавца да кандидати и кандидаткиње одговоре на питања које се тучу њиховог верског уверења, националности и страначке припадности немају објективно и разумно оправдање, с обзиром да ова лична својства лица која подносе пријаву за запослење код послодавца, попуњавањем упитника, не могу бити од непосредног значаја за било које радно место код овог послодавца. Имајући у виду и одредбу чл. 47. Устава Републике Србије која прописује да је изражавање националне припадности слободно и да нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности, те да је изричито забрањена дискриминација због припадности или неприпадности политичкој странци, то су наведена питања недозвољена и представљају повреду императивних прописа о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности истиче да могућност за заснивање радног односа, као и уживање свих права у области рада под једнаким условима не сме бити нарушена, како би сва лица која траже посао или учествују у раду по било ком основу, имала једнаке услове, без икакве дискриминације по основу било ког личног својства, укључујући националности, верско уверење и политичко убеђење. Повереница, такође, указује да према одредбама чл. 16. ст. 3. Закона о забрани дискриминације и чл. 22. ст. 1. Закона о раду, искључивање или давање првенства за обављање одређеног посла може бити оправдано, односно, неће представљати дискриминацију само у оном случају када неко лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, имаjући у виду природу и особеност конкретног посла, а сврха која се тиме жели постићи је оправдана. Међутим, у конкретном случају лична својства лица која подносе пријаву за запослење овом послодавцу, а то је њихова националност, брачни и породични статус, верска уверења и политичка убеђења, никако не представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, имајући у виду природу и особеност посла, с обзиром на делатност коју обавља ово привредно друштво. Повереница напомиње да М. с. г. приликом јавног оглашавања послова и самог поступка пријема у радни однос може да утврђује и узима у обзир само објективне услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за обављање конкретног посла, а не може да тражи и прикупља податке о брачном и породичном статусу, политичком убеђењу, верском уверењу, националности и осуђиваности.

3.9. Повереница цени бригу за добробит запослених коју М. с. г. у свом изјашњењу настоји да покаже, наводећи да су питања која се односе на националну и верску припадност постављена са циљем да „послодавац сваком запосленом честита одређени празник и да се омогући слободан дан“, док се питања у вези са децом постављају ради „евиденције због планирања средстава за новогодишње пакетиће“, али указује на чињеницу да се циљ ових мера спроводи другим средствима и у тренутку када је лице већ у радном односу код послодавца, а не захтевањем од кандидата да се о њима изјасне у упитнику, приликом конкурисања за посао.

3.10. Неспорно је да послодавци могу да прописују услове који кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за рад на одређеним радним местима, као и да се при томе руководе потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада, чија је сврха настојање да се обезбеде адекватни кадрови за обављање послова. Неспорно је, такође, да послодавац има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Повереница за заштиту равноправности, међутим, констатује да остваривање легитимног циља не сме да доведе до дискриминације. Оно што послодавац не сме да чини јесте да приликом јавног оглашавања послова захтева податке који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

М. с. г. д. о. о. из Б. је постављањем онлајн упитника за запослење на својој интернет презентацији www…, у којем се од кандидата и кандидаткиња који конкуришу за посао захтева да се изјасне о подацима који се тичу њихових личних својстава, и то: а) брачно стање (деца, планови, иностранство), б) националност, ц) да ли верујете у бога, верска припадност (крсна слава), д) страначка припадност и е) да листе осуђивани, извршио акт дискриминације у области запошљавања и рада на основу брачног и породичног статуса, националне припадности, верског уверења, политичког убеђења и осуђиваности.

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, имајући у виду да је М. с. г. уклонио са своје интернет презентације упитник који је био предмет ове притужбе, даје следећу препоруку:

5. ПРЕПОРУКА

Приликом оглашавања радних места и разговора са лицима која конкуришу за посао М. с. г. д. о. о. из Б. убудуће неће постављати недопуштена питања која се тичу њихових личних својстава, супротно законским прописима који забрањују дискриминацију.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба oргaнизaциje M. ж. п. д. прoтив приврeднoг друштва M. с. г. збoг дискриминaциje пo вишe oснoвa у oблaсти рaдa и запошљавања