бр. 07-00-734/2013-02 датум: 30. 4. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужбама организације за лезбејска људска права „Л.“ из Б, које су у име и уз сагласност М. Р. из Б, поднете против Д. д.о.о. Б. и водитељке продаје М. Б, поводом тврдње М. Р. да га је послодавац отпустио због његове сексуалне оријентације. У току поступка утврђено је да је М. Р. отказан уговор о раду из разлога који нису ни у каквој вези са његовом сексуалном оријентацијом. На основу тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да предлогом водитељке продаје М. Б. да послодавац М. Р. откаже уговор о раду, као и решењем послодавца Д. д.о.о. Б. од 9. септембра 2013. године о отказу уговора о раду нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбама се обратила организација за лезбејска људска права „Л.“ из Б, у име и уз сагласност М. Р. из Б. Притужбе су поднете поводом тврдњи М. Р. да га је послодавац отпустио због његове сексуалне оријентације.

1.2. У притужбама које су поднете против послодавца Д. д.о.о. Б. и водитељке продаје М. Б, између осталог, наведено је:

– да М. Р, приликом запошљавања код послодавца Д. д.о.о. Б, није крио своју сексуалну оријентацију, те да га је због тога колега М. П. понижавао и правио неумесне коментаре у његовом присуству и одсуству,
– да је Ј. К, колегиница М. Р. и М. П, због оваквог радног амбијента одлучила да се обрати надређеној особи у Словенији, односно, послала је електронско писмо у коме се пожалила на дискриминаторно понашање М. П. према М. Р,
– да је ситуација кулминирала отказивањем уговора о раду М. Р, да су као разлози за отказивање уговора наведени непрокњижени чек, неизвршавање задатака усмерених на робу, као и непопуњавање Кепу књиге и неуношење радних сати системом ПЕП,
– да наведени разлози за отказ уговора о раду нису оправдани, јер се М. Р. у тренутку попуњавања наведеног чека налазио у продавници у другом граду, да је континуирано вршио испоруку робе, те да ни други запослени код послодавца нису попуњавала Кепу књиге, нити уносили радне сате системом ПЕП, али због тога нису сносили никакве последице,
– да је отказивање уговора о раду био покушај менаџмента, нарочито водитељке продаје М. Б, да проблем реше линијом мањег отпора, те да га послодавац није заштитио од дискриминаторног поступања,
– да део одговорности за одлуку о отказивању уговора о раду сноси и Д. д.о.о. Б. који дискриминише запослене на основу сексуалне оријентације.

1.3. Уз притужбе је достављено решење о отказу уговора о раду од 9. септембра 2013. године и путни налог за запосленог М. Р. за период од 1. августа до 31. августа 2013. године. Иако је у обе притужбе, као доказ, наведено сведочење Ј. К, Повереница за заштиту равноправности констатује да подносилац притужбе и поред продужења рока за допуну притужбе, до окончања овог поступка, није доставио адресу сведокиње.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је јединствен поступак, сагласно чл. 117. Закона о општем управном поступку , у вези са чл. 40. ст. 4. Закона о забрани дискриминације , у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности. У складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка су прибављена изјашњења Д. д.о.о. Б. и водитељке продаје М. Б, преко пуномоћника, адвокатско-ортачког друштва „Ј. П. и М.“ из Б.

1.5. У изјашњењима, између осталог, наведено је:

– да достављање притужбе водитељки продаје М. Б. није уредно извршено, јер јој је достављено на адресу послодавца, а не на њену личну адресу,
– да је запослени М. Р, 27. новембра 2013. године, покренуо поступак пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова, те да је ефекат који се може постићи пред овом агенцијом једнак ефекту који се постиже у поступку пред Повереником за заштиту равноправности. Истакнуто је да је Повереник дужан да пре предузимања других радњи у поступку предложи спровођење поступка медијације, те да је стога нејасно зашто је „Л.“ покренуо поступак мирења пред два различита органа и у два различита поступка,
– да није тачно да је водитељка продаје М. Б. отказала М. Р. уговор о раду, јер није директорка компаније, нити запослена која има овлашћење да запосленом откаже уговор о раду, те да стога, не постоји пасивна легитимација,
– да је послодавцу и водитељки продаје М. Б, од тренутка заснивања радног односа са М. Р, била позната његова сексуална оријентација, јер ју је саопштио послодавцу,
– да је запослени, у више наврата, упозораван да не извршава своје радне обавезе на прописан начин, а да је 12. децембра 2012. године и писаним путем упозорен о постојању разлога за отказ уговора о раду,
– да је М. Р, и поред упозорења послодавца, наставио да крши радне обавезе, па је послодавац био принуђен да му откаже уговор о раду,
– да М. Р. није обавестио послодавца и водитељку продаје М. Б. о вербалном насиљу које је трпео од запосленог М. П, иако је приликом заснивања радног односа примио обавештење послодавца о забрани злостављања и сексуалног узнемиравања на раду, односно, био је поучен о радњама које треба да предузме код послодавца уколико трпи злостављање на раду. Међутим, М. Р. није предузео ниједну од наведених радњи о којима је поучен,
– да је Ј. К. заиста упутила електронско писмо заштитници радника код послодавца у Словенији, односно, обавестила је да М. П. дискриминише М. Р, али ово писмо је послала тек након што је њој и М. Р. престао радни однос код послодавца Д. д.о.о. Б,
– да се и М. Р. обратио послодавцу након престанка радног односа и навео да је био дискриминисан на раду. У одговору на допис, послодавац му је објаснио да разлог за отказивање уговора о раду није његова сексуална оријентација, већ повреде радних обавеза,
– да се послодавцу дописом обратила и организација „Л.“ ради појашњења разлога за отказ уговора о раду М. Р, као и да је послодавац и подноситељкама притужбе детаљно објаснио на које је све начине М. Р. повредио радну обавезу, односно, да његова сексуална оријентација није била релевантна приликом одлучивања о отказивању уговора о раду,
– да је запослени у периоду од 19. августа до 2. септембра 2013. године мењао пословоткињу у филијали Б.-К, да је у том периоду банка вратила продавници спецификацију чека и налог за наплату, јер нису били исправно попуњени. М. Р. је требало да наведене чекове правилно попуни и одмах их врати у банку, али он то није учинио, већ их је закључао у сеф. Повреду ове радне обавезе открила је пословоткиња продавнице након повратка са годишњег одмора,
– да М. Р. није вршио преиспоручивање робе од 27. августа 2013. године, односно, правилно је извршио прерасподелу само једног артикла. Што се тиче навода из притужбе да послове у вези са вођењем Кепу књиге и евиденције радних сати нису извршавали ни други запослени код послодавца, подносилац притужбе није доставио ниједан доказ који говори у прилог овој тврдњи. Осим тога, запослени М. Р. имао је обавезу да Кепу књигу и осталу документацију води на начин како је то прописао послодавац, те да је Кепу књига уредно вођена док М. Р. није засновао радни однос код послодавца,
– да је М. Р. рекао водитељки продаје М. Б. да је заборавио да уноси радне сате системом ПЕП на дневном нивоу, што се може утврдити и из листе одсуства, јер су радни сати унети у програм тек 2. септембра 2013. године за период од 19. августа до 31. августа 2013. године,
– да је нетачан навод из притужбе да је послодавац отказао М. Р. уговор о раду, као начин решавања проблема који је М. Р. имао са запосленим М. П. Наиме, послодавац није био упућен у евентуалне непријатељске односе између ових запослених, те је у свему поступио у складу са релевантним законским одредбама.

1.6. Уз изјашњења је достављено: 1) прихват предлога за мирно решавање индивидуалног радног спора од 5. децембра 2013. године који су Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова упутили пуномоћници Д. д.о.о. Б; 2) упозорење на постојање разлога за отказ уговора о раду које је послодавац 12. децембра 2012. године упутио М. Р; 3) предлог за промену на подручју кадровских односа и плата од 7. децембра 2012. године којим је водитељка продаје М. Б. предложила да се М. Р. упути писмена опомена; 4) решење о отказу уговора о раду М. Р. од 9. септембра 2013. године; 5) предлог за промену на подручју кадровских oдноса и плата од 6. септембра 2013. године којим је водитељка продаје М. Б. предложила да се М. Р. откаже уговор о раду; 6) обавештење о забрани злостављања и сексуалног узнемиравања на раду и злоупотреби права на заштиту од таквог понашања које је послодавац доставио запосленом 12. јуна 2012. године; 7) допис који су пуномоћници послодавца упутили организацији Л; 8) оверена листа одсуства за Л. В. у периоду од 1. августа до 31. августа 2013. године, и 9) изјава запосленог М. Р. од 11. јуна 2012. године да је у потпуности упознат са садржајем Правилника о раду послодавца и да је са овим правилником сагласан.

1.7. У допуни изјашњења, достављено је решење Републичке агенције за мирно решавање радних спорова бр. 116-02-171/2013 од 24. јануара 2014. године којим је поступак пред овом агенцијом окончан.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је М. Р. засновао радни однос код послодавца Д. д.о.о. Б. 11. јуна 2012. године и тада му је уручено и обавештење о забрани злостављања и сексуалног узнемиравања на раду и злоупотреби права на заштиту од таквог понашања. Овим обавештењем је М. Р. информисан да је законом забрањено и санкционисано вршење злостављања на раду и у вези са радом, те да се заштита од злостављања и сексуалног узнемиравања остварује код послодавца, у поступку посредовања и у поступку утврђивања одговорности за непоштовање радне дисциплине, односно, повреду радне обавезе, као и пред надлежним судом. Такође, М. Р. је информисан да уколико сматра или сумња да је изложен злостављању или сексуалном узнемиравању, пре обраћања суду, треба да се обрати надлежном лицу или лицима код послодавца за заштиту од таквог понашања. Информисан је и да ће послодавац податке о лицима која су овлашћена за покретање поступка за заштиту од злостављања на раду, објавити на својој огласној табли.

2.2. Увидом у предлог за промену на подручју кадровских односа и плата, који је попунила водитељка продаје М. Б, утврђено је да је 7. децембра 2012. године водитељка продаје предложила послодавцу да писано опомене М. Р, јер не врши евиденцију радних сати рада продаваца, има проблеме са ауторитетом и не испуњава задатке. На основу овог предлога водитељке продаје, послодавац Д. д.о.о. Б. доставио је 17. децембра 2012. године М. Р. у упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду. У упозорењу је констатовано да је запослени својом кривицом учинио повреду радних обавеза садржаних у уговору о раду, тиме што није вршио евиденцију сати рада продаваца у продавници у Крагујевцу; није испуњавао упутства специјалисте отварања када се попуњавала продавница у Новом Саду; задате задатке није извршавао благовремено, или је чак одбијао да их изврши (нпр. контрола сложене радње са свим осталим колегама, одбијао је рад по упутствима надређене особе уз неприкладне коментаре); по упутствима надређене особе требало је да убаци дечје одељење, док је он уз помоћ колегинице убацио један регал; те да је све задатке које је добијао, обављао сувише споро. Послодавац је у образложењу упозорења навео да набрајањем повреда радних обавеза омогућава запосленом увид у извршене повреде, како убудуће, у обављању својих послова и дужности, не би чинио повреде радних обавеза. Запослени је, у наставку образложења упозорења, обавештен да ће послодавац и даље пратити његов рад и извршавање задатака, те да ће покренути поступак за отказ уговора о раду, уколико поново учини исту или сличну повреду радних обавеза, без понављања упозорења.

2.3. Увидом у предлог за промену на подручју кадровских односа и плата које је попунила водитељка продаје М. Б, утврђено је да је водитељка продаје 6. септембра 2013. године предложила послодавцу да запосленом М. Р. у откаже уговор о раду. У образложењу предлога, М. Б. је навела да је М. Р. од 19. августа до 1. септембра 2013. мењао пословоткињу у продавници у К, да за то време није водио Кепу књигу и није уносио ПЕП, да није бројао депозит од 26. августа, нити радио преиспоручивање од 27. августа 2013. године, а такође је пропустио да врати исправљене чекове у банку. Наведени предлог, поред водитељке продаје М. Б, потписале су пословоткиња В. Л. и подручна водитељка Н. Л. Послодавац Д. д.о.о. Б, 9. септембра 2013. године, сачинио је решење о отказу уговора о раду М. Р, које је ступило на снагу 27. септембра 2013. године. У образложењу решења о отказу уговора о раду наведено је да је послодавац 17. децембра 2012. године упозорио запосленог на постојање разлога за отказ уговора о раду, да се запослени није изјаснио на наводе из овог упозорења у остављеном року, да је послодавац упозорио запосленог да ће му отказати уговор о раду, без икаквог поновног упозорења, уколико поново учини исту или сличну повреду радних обавеза. Констатовано је да је у спроведеном поступку надзора рада запослених, на дневном и месечном нивоу, утврђено да је запослени М. Р. својом кривицом учинио повреду радних обавеза из уговора о раду, услед чега је дошло до поремећаја у раду пословнице и немогућности постизања циљева радног места. Наведено је да запослени није обављао послове извештавања, као и да није вршио задатке усмерене на робу и задатке усмерене на благајну.

2.4. Увидом у решење Републичке агенције за мирно решавање радних спорова бр. 16-02-171/2013 од 7. фебруара 2014. године, утврђено је да су Републичка агенција за мирно решавање радних спорова и поступајућа арбитарка одбили предлог предлагача М. Р. да се утврди да је претрпео дискриминацију на раду код послодавца Д. д.о.о. Б. У образложењу решења наведено је да је предлагач М. Р. покренуо поступак ради утврђивања дискриминације на раду код послодавца, јер је био изложен вређању и узнемиравању М. П, запосленог код послодавца. Наведено је да је М. Р, о понашању запосленог М. П, имао искључиво посредна сазнања преко другог запосленог, односно, да никада није доживео вербални напад на рачун његове сексуалне оријентације. Заправо, само једном, приликом њихове смене у филијали у Новом Саду, М. П. покушао је да се нашали на рачун његове сексуалне оријентације, али га је М. Р. у томе спречио. Такође, на рочишту одржаном 22. јануара 2014. године, М. Р. је „променио став по питању отказног разлога, тако што је навео да његова сексуална оријентација није отказни разлог и да му није повређено ни једно право из области рада и да никада није стављен у неповољнији положај у односу на друге запослене. О дискриминаторском понашању запосленог М. П. обавестио је послодавца е-мајлом дана 27. септембра 2013. године, тек након престанка радног односа […]“ Републичка Агенција за мирно решавање радних спорова констатовала је да тврдње предлагача М. Р. да је трпео дискриминацију на раду нису оцењене као веродостојне, те да није учинио вероватним да је било непожељног понашања послодавца и запосленог М. П.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења са свим достављеним прилозима.

3.2. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења да достављање притужбе водитељки продаје М. Б. није уредно извршено, јер није послато на њену личну адресу, већ на адресу послодавца Д. д.о.о. Б. Одредбом чл. 35. ст. 4. Закона о забрани дискриминације прописано је да Повереник доставља притужбу лицу против кога је поднета, у року од 15 дана од дана пријема притужбе. У притужби коју је поднела организација „Л.“ из Б, М. Б. је означена као лице против кога је притужба поднета и наведено је да је дискриминаторни акт учинила на радном месту, извршавајући радне задатке. У складу са тим, подносилац притужбе је, као адресу за достављање притужбе, навео адресу послодавца. Одредбом чл. 40. ст. 4. Закона о забрани дискриминације прописано да се на поступак пред Повереником сходно примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, а чл. 73. ст. 1. Закона о општем управном поступку прописано је да се достављање врши, по правилу, у стану, у пословној просторији или на радном месту на коме је запослено лице коме достављање треба извршити […] У складу са цитираним одредбама, евидентно је да је законом прописана могућност достављања писмена у стану или на радном месту лица коме писмено треба доставити, те да је у конкретном случају, захтев за изјашњење уредно достављен М. Б. на адресу послодавца.

3.3. У односу на наводе из изјашњења да је Повереник за заштиту равноправности био дужан да пре спровођења других радњи у поступку предложи спровођење поступка мирења и да је притужба Поверенику била сувишна, јер је поступак мирења већ покренут пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова, Повереница за заштиту равноправности указује да је према чл. 38. Закона о забрани дискриминације Повереник овлашћен, али не и дужан, да предложи спровођење поступка мирења, што подразумева да сам оцењује да ли је случај подобан за медијацију. Стога, чињеница да је пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова текао поступак, није сметња за покретање поступка пред Повереником за заштиту равноправности. У конкретном случају, разматрајући све наводе из притужбе, Повереница за заштиту равноправности одлучила је да спроведе поступак по притужби. Треба имати у виду да акт дискриминације често представља повреду коју је дискриминисано лице претрпело, а не класичан сукоб у којем стране имају супротстављене ставове о одређеном проблему. Стога, примерени метод за мирно разрешење ситуације дискриминације није класично мирење, већ посебан поступак медијације. Поступак мирења пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова и поступак медијације у случајевима дискриминације нису исти поступци и не треба их поистовећивати.

Правни оквир

3.4. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.5. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године , у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.6. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника био је да утврди да ли је решењем о отказу уговора о раду, послодавац Д. д.о.о. извршио акт дискриминације на основу сексуалне оријентације М. Р.
Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање послодавца било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је послодавац извршио акт дискриминације због сексуалне оријентације М. Р, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на послодавцу.

3.9. Подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, у смислу чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, у притужби је наведено да је М. Р. хомосексуалне оријентације и да није крио своју сексуалну оријентацију у радном окружењу, због чега га је колега М. П. вређао и правио неумесне коментаре везане за његову сексуалну оријентацију. У притужби је такође наведено да је водитељка продаје М. Б, као непосредно надређена М. Р. и М. П, била упозната са увредама које је М. Р. трпео и са непријатном радном атмосфером, али да ни она ни послодавац нису ништа предузели како би заштитили М. Р. На крају, по тврђењу подносиоца притужби, ова ситуација је резултирала отказом уговора о раду. С обзиром на то да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сносе послодавац Д. д.о.о. Б. и водитељка продаје М. Б. Сагласно томе, мора се оценити да ли чињенице и докази које су послодавац и водитељка продаје понудили у прилог тврђењу да нису извршили дискриминацију, пружају довољно основа за закључак да постоје објективни фактори због којих је М. Р. у отказан уговор о раду, који нису ни у каквој вези са његовом сексуалном оријентацијом, а који пружају објективно и разумно оправдање за такво поступање послодавца и менаџмента.

3.10. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења Д. д.о.о. Б. и водитељке продаје М. Б, у којима је наведено да је послодавац, приликом заснивања радног односа са М. Р, знао за његову сексуалну оријентацију и да ово његово лично својство није представљало никакву препреку да га запосли на радном месту пословођа-асистент, на неодређено време. Такође, ценила је и навод из изјашњења да М. Р, током трајања радног односа, није покренуо поступак за заштиту од злостављања на раду, иако је о процедури био поучен приликом заснивања радног односа, те да је послодавца о увредама које је претрпео од запосленог М. П. обавестио електронским писмом тек по престанку радног односа. Додатно, веома је важна чињеница да је послодавац, неколико месеци пре отказивања уговора о раду, упозорио М. Р. да је прекршио радне обавезе из уговора о раду, дао му прилику да коригује свој рад и упозорио га да ће му отказати уговор о раду, уколико понови повреду радних обавеза, без поновног упозоравања.

3.11. Имајући ово у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да најпре треба имати у виду чињеницу да је М. Р. примљен у радни однос, прво на одређено, а касније и на неодређено време, иако „није крио своју сексуалну оријентацију“. Из тога се недвосмислено може закључити да сексуална оријентација М. Р. није била од значаја за послодавца који је са њим закључио уговор о раду. Томе у прилог говори и чињеница да је М. Р. био запослен на одговорном радном месту пословођа-асистент, да су му били поверени радни задаци везани за усмеравање осталих запослених, подстицање позитивне радне климе, планирање и организовање радних задатака на дневном нивоу, као и задаци који су усмерени на подстицање продаје и координацију запослених. Такође, из навода изјашњења и достављених доказа јасно је да је послодавац М. Р. у указивао на грешке, али му је и поклањао поверење, што се може уочити из чињенице да је током годишњих одмора, неколико месеци након пријема упозорења, мењао пословоткињу у једној од пословница послодавца.

3.12. У изјашњењима је наведено да М. Р. није извршавао своје радне обавезе на прописан начин, о чему је и писано упозорен, те да је и поред свих упозорења да ће му послодавац отказати уговор о раду наставио са истим понашањем. Након поновљених повреда радних обавеза, послодавац је, на предлог водитељке продаје М. Б, одлучио да му откаже уговор о раду. Супротно томе, подносилац притужбе тврди да М. Р. није кршио све радне обавезе које су наведене као разлог за престанак радног односа, али да заиста није извршавао одређена задужења, међутим, то нису чинили ни други запослени, па им због тога није отказан уговор о раду. Наиме, подносилац притужбе тврди да је прави разлог који је мотивисао послодавца да М. Р. откаже уговор о раду било злостављање које је трпео од запосленог М. П, неиздржљива и непријатна радна атмосфера која је услед тога настала и покушај водитељке продаје да реши проблем између запослених престанком ангажовања М. Р. Стога, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у овом поступку потребно утврдити да ли је М. Р. отказан уговор о раду због кршења радних обавеза или је послодавац одлучио да га отпусти искључиво због његове сексуалне оријентације.

3.13. Подносилац притужбе није доставио ниједан доказ у прилог тврдњи да је М. Р. током трајања радног односа обавестио водитељку продаје, лице задужено за покретање поступка за заштиту од злостављања на раду код послодавца или било кога од надређених да трпи увреде и понижавајуће поступање од запосленог М. П. Наиме, М. Р. је приликом заснивања радног односа био упознат са забраном и санкционисањем злостављања на раду, као и са процедуром заштите од оваквог вида злостављања. Стога, Повереница констатује да нису понуђени докази у прилог тврдњи да су послодавац и водитељка продаје, током трајања радног односа М. Р, имали икаква сазнања да М. Р. трпи злостављање на раду.

3.14. Што се тиче навода из притужби да М. Р. није кршио све радне обавезе које су наведене као разлог за престанак радног односа, али да заиста није извршавао одређена задужења, као и да то нису чинили ни други запослени, Повереница за заштиту равноправности констатује да сама чињеница да је М. Р. већ био упозораван на кршење радних обавеза указује да су пре одлуке послодавца да му откаже радно ангажовање, несумњиво постојале неправилности у његовом раду, те да је послодавац М. Р. на то указао и пружио му могућност да их исправи. На то посебно указује чињеница да је упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду М. Р. уручено девет месеци пре отказивања уговора о раду. Овај временски период је био довољан да М. Р. разговара са надређенима и покрене поступак за заштиту од злостављања на раду, уколико је сматрао да радне обавезе обавља квалитетно и/или уколико је сумњао да је стављен у неједнак положај због своје сексуалне оријентације. Што се тиче навода из притужби да М. Р. није могао да буде одговоран за непрокњижен чек, јер је у то време обављао послове у радњи послодавца у другом граду, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у предлогу за отказ уговора о раду наведено да је овај пропуст М. Р. учинио као замена пословоткиње у радњи у Б. К, у периоду од 19. августа до 1. септембра 2013. године, што потврђује и путни налог за август 2013. године, који је достављен уз притужбу. Дакле, несумњиво је из навода обе стране да се у датом периоду М. Р. налазио у радњи послодавца у Б. К. Што се тиче навода у вези са преиспоручивањем робе, Повереница констатује да ни једна ни друга страна нису доставиле доказе који би потврдили или оповргли тврдњу да М. Р. није обављао овај радни задатак. Посебно треба указати на чињеницу да су предлог за отказ уговора о раду М. Р. потписале не само водитељка продаје М. Б, већ и В. Л, пословоткиња коју је М. Р. мењао, као и Н. Л, подручна водитељка. Наиме, В. Л. и Н. Л. су, према подацима из предлога за промену на подручју кадровских односа и плата од 6. септембра 2013. године, спровеле контролу радње у којој је М. Р. обављао задатке и послове као замена пословође и утврдиле повреде радних обавеза, након чега је водитељка продаје М. Б. предложила послодавцу да му откаже уговор о раду. Ова чињеница говори у прилог тврдњи из изјашњења да М. Б. није предложила послодавцу да М. Р. у откаже уговор о раду како би решила непријатну ситуацију међу запосленима, већ је ту одлуку донела након контроле његовог рада коју су спровеле Н. Л. и В. Л.

3.15. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да су послодавац и водитељка продаје пружили уверљиве доказе о пропустима које је М. Р. чинио у обављању својих радних задатака, због којих му је отказан уговор о раду. С тим у вези, Повереница указује и на навод из решења Републичке агенције за мирно решавање радних спорова да је М. Р. на рочишту одржаном 22. јануара 2014. године, променио став у вези отказног разлога и навео да његова сексуална оријентација није била разлог за отказивање уговора о раду и да никада није стављен у неповољнији положај у односу на друге запослене. Такође, у наставку образложења наведеног решења констатовано је да је М. Р. информисао послодавца о понашању запосленог М. П, тек након што му је престао радни однос, из чега се може закључити да послодавац није имао информацију да М. Р. трпи злостављање на раду због своје сексуалне оријентације.

3.16. На основу свега наведеног, Повереница за заштиту равноправности констатује да су у конкретном случају послодавац и водитељка продаје М. Б. понудили довољно чињеница и доказа на основу којих се може закључити да је М. Р. у отказан уговор о раду из разлога који нису у вези са његовом сексуалном оријентацијом.

4. МИШЉЕЊЕ

Предлогом водитељке продаје М. Б. да послодавац М. Р. откаже уговор о раду и решењем послодавца Д. д.о.о. Б. од 9. септембра 2013. године о отказу уговора о раду нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба oргaнизaциje Л. прoтив Д. д. o. o. збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциjе у oблaсти рaдa и запошљавања