бр. 07-00-354/2014-02 датум: 28. 10. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби организацијa „И – Б“ и М. ж. п. н, против Ф. „С“, које су поднете поводом емитовања видео спота „Здраво, ја сам Аца“ у оквиру хуманитарне кампање за прикупљање средстава за подршку рада СОС Дечијем селу Краљево, односно, деци смештеној у СОС хранитељске породице. У притужби организације „И – Б“ наведено је да дечак изговара реченицу „Од како је мама болесна, она не може да нас чува, зато живим у Дечијем селу“, док је у позадини приказана жена корисница инвалидских колица. Након обраћања организације „И – Б“, Ф. „С.“ изменила је спот, тако што је склоњена слика жене кориснице инвалидских колица. Након тога, М. ж. п. н. поднела је притужбу и навела да се и у измењеној верзији спота „Здраво, ја сам Аца“ и даље дискриминишу жене и особе са здравственим проблемима. Ф. „С.“ навела је у изјашњењима да је кампања спроведена како би се упутио апел за подршку деци смештеној у хранитељске породице без навођења злостављања и занемаривања као доминантних разлога за издвајање деце из породица и да намера није било да се било ко дискриминише. Повереница за заштиту равноправности указала је да поред упућеног апела који се односи на прикупљање новчаних средстава, овај спот шаље и поруку најширој јавности о деци која су корисници услуга Фондације, те је управо из тог разлога веома важно да спот не садржи примере који могу подстицати предрасуде и стереотипе и којима се повређује достојанство одређених група лица. Повереница сматра да је потпуно непримерено да се у овом споту појави слика жене која користи инвалидска колица у позадини, уз текст који дечак изговара: „Од како је мама болесна, она не може да нас чува, зато живим у Дечијем селу“, јер је недопустиво да један од ретких примера спомињања/приказивања мајки са инвалидитетом у јавности буде у контексту њихове немогућности да се о деци старају и измештању деце из породица и смештању у алтернативне облике бриге. Иако је позитивно што је слика жене кориснице инвалидских колица уклоњена из спота, треба имати у виду да сам текст који дечак изговара вређа достојанство жена, пре свега жена са здравственим проблемима, и промовише негативне стереотипе везане за родне улоге и одговорности које жене и мушкарци имају у вези са родитељством. Због тога је донето мишљење да су креирањем и емитовањем спота прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације, а Ф. „С.“ препоручено је да измени садржину видео спота, као и да убудуће, својим активностима и јавним кампањама, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 28. августа 2014. година притужбу организације за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „И. – Б.“ у којој је наведено:

– да се на Јавном сервису Србије, у оквиру маркетиншке кампање, емитује видео спот Ф. „С.“ у циљу прикупљања финансијских средстава за рад домова за децу без родитељског старања,
– да у видео споту, између осталог, дечак изговара „Од како је мама болесна, она не може да нас чува, зато живим у Дечијем селу“, док је у позадини приказана жена која седи у инвалидским колицима,
– да оваква садржина видео спота крши основна људска права жена са инвалидитетом које су мајке или то желе да постану,
– да Закон о социјалној заштити прописује неколико важних услуга подршке, попут подршке породици са децом и асистенције, које би могле бити примењене и на мајке са инвалидитетом,
– да је одузимање старатељства мајкама са инвалидитетом пракса центара за социјални рад коју би требало прекинути по сваку цену.

1.2. Уз притужбу су достављен линк на ком се налази видео спот „Здраво, ја сам Аца“ https://www….

1.3. М. ж. п. н. поднела jе Повереници за заштиту равноправности притужбу 10. септембра 2014. године у којој је наведено:

– да се притужба односи на видео спот „Ја сам Аца“ који је креирала и објавила Ф. „С.“,
– да је након интервенције организације „И. – Б.“, део спота измењен и из њега уклоњен основ дискриминације – инвалидитет,
– да дечак у видео споту, као разлог боравка у дечијем селу, наводи болесну мајку која не може да брине о њему,
– да навођење болести и пола као основа за небригу о деци и смештај деце у центре таквог типа представља дискриминацију жена и особа са здравственим проблемима.

1.4. Уз притужбу су достављен линк на ком се налази измењени видео спот „Здраво, ја сам Аца“ https://www…

1.5. Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 40. ст. 4 Закона о забрани дискриминације , сагласно чл. 117. Закона о општем управном поступку , спровела је јединствен поступак, како би утврдила правно релевантне чињенице и околности.

1.6. У току поступка, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације затражена су изјашњења Ф. „С.“ на наводе из обе притужбе.

У изјашњењу на притужбу организације „И. – Б.“, В. М. Ј, национална директорка Ф. „С.“ навела је следеће:

– да се видео спот „Здраво, ја сам Аца“ емитује на Радио телевизији Србије у оквиру хуманитарне кампање за прикупљање средстава за подршку рада СОС Дечијем селу Краљево, односно деци смештеној у СОС хранитељске породице а не за потребе домова за децу без родитељског старања, како је у притужби наведено;
– да текст који се изговара у споту гласи „Здраво, ја сам Аца. Сада крећем у други разред. Највише волим да возим ракету. Од када је мама болесна, она не може да нас чува. Од тада, живим у Дечијем селу, са секом и другом децом. Ана је наша СОС мама. Ана каже да имам добре другове. Када порастем, онда ћемо сви да се возимо у ракети. У СОС Дечијем селу у Краљеву, бринемо се да деца без родитељског старања добију једнаку шансу за будућност. То можемо да постигнемо уз само мало ваше помоћи. Пошаљи СМС на 6323, буди наш пријатељ“;
– да је једина намера и порука овог спота била да се упути апел за подршку бризи о деци смештеној у хранитељске породице СОС Дечијег села Краљево, како би се деци омогућили добри услови за школовање и тиме, за бољу будућност у самосталном животу;
– да је намера Ф. била да се без спомињања доминантних разлога издвајања деце из породице, попут занемаривања и злостављања, на што безболнији начин по децу и без окривљавања родитеља, направи позитивна порука и апел;
– да намера није била да се било ко дискриминише или да се повреде било чија осећања, а посебно не да се пошаље порука да је инвалидитет узрок за измештање деце из породица;
– да је основни мото Ф. да свако дете треба да живи у породици и да се труде да деци која су им поверена на бригу, омогуће окружење што сличније породичном, као и одржавање контакта са сродницима и повратак у биолошку породицу када је то могуће;
– да се у СОС програму јачања породица пружа подршка породицама у ризику, како би се превенирало измештање деце;
– да болест родитеља као и инвалидитет могу бити, а понекад и јесу разлози због којег родитељи не могу обезбедити свакодневну бригу о деци и представљају разлог за смештање деце у алтернативне облике бриге;
– да се текст и пратећа слика спота не могу тумачити као порука „да су све жене са инвалидитетом болесне“ а посебно не „да жене са инвалидитетом не треба да имају децу или да им децу због инвалидитета треба одузети“;
– да „С.“ нема надлежности и не може утицати на одлуке центара за социјални рад о издвајању деце из породице или одлуке судова;
– да је 26. августа 2014. године, након телефонског разговора са Л. Ч. М, упућено извињење организацији „И. – Б.“, као и да им је саопштено да ће предузети мере да се спот коригује брисањем цртежа жене са инвалидитетом, како би се избегла асоцијација или тумачење повезано са особама са инвалидитетом;
– да је 28. августа 2014. године извршена корекција спота, што се може утврдити увидом на линк https://www…, о чему је подноситељка притужбе обавештена;
– да су предузели адекватне мере и да је тиме притужба, без улажења у питање основаности, постала беспредметна.

1.7. У изјашњењу на притужбу М. Ж. п. н, поновљени су наводи из претходног изјашњења, а додатно је наведено :

– да у СОС хранитељским породицама Дечијег села живе и деца чије су мајке болесне и не могу се бринути о њима;
– да се у видео споту користи један пример, да је изјава дата у једнини, те да се пратећа слика спота не може генерализовати и тумачити као порука „ да су све жене и особе са обољењима мање способне за бригу о деци“, а посебно не „да је навођење женског пола и болести представљено као основ за небригу о децу“;
– да организација сматра да не постоји пракса безразложног одузимања деце родитељима који су иначе подобни и способни да се брину о деци;
– да овакве евентуалне појединачне случајеве треба осудити и процесуирати, али да то не може бити разлог за потпуно забрану изношења ноторних животних чињеница и конкретних примера.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужби и изјашњења, утврђено је да је у оквиру хуманитарне кампање Ф. „С.“ за прикупљање средстава за подршку рада СОС Дечијем селу Краљево, односно, деци смештеној у СОС хранитељске породице, емитован видео спот „Здраво, ја сам Аца“.

2.2. Садржина текста који прати видео спот је следећа: „Здраво, ја сам Аца. Сада крећем у други разред. Највише волим да возим ракету. Од када је мама болесна, она не може да нас чува. Зато, живим у Дечијем селу, са секом и другом децом. Ана је наша СОС мама. Ана каже да имам добре другове. Када порастем, онда ћемо сви да се возимо у ракети. У СОС Дечијем селу у Краљеву, бринемо се да деца без родитељског старања добију једнаку шансу за будућност. То можемо да постигнемо уз само мало ваше помоћи. Пошаљи СМС на 6323, буди наш пријатељ“;

2.3. Увидом у спотове који су доступни на линковима назначеним у притужбама, утврђено је да је у првобитној емитованој верзији видео спота, у делу када се изговарају речени „мама је болесна“, на слици приказана жена корисница колица, док је накнадном изменом у том делу видео спота, део слике на којем се налазила жена у колицима прекривен белом бојом. Текст спота није измењен.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету анализирала наводе из притужбе, доказе који су достављени, наводе из изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 2009. године потврдила Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , која у члану 6. прописује да су држaвe угoвoрницe свeснe дa су жeнe и дeвojкe сa инвaлидитeтoм излoжeнe вишeструкoj дискриминaциjи и да ће у тoм пoглeду прeдузeти мeрe кaкo би им oбeзбeдилe пoтпунo и рaвнoпрaвнo oствaривaњe свих људских прaвa и oснoвних слoбoдa. Чланом 8. је прописано да се државе уговорнице обавезују да усвоје непосредне, ефикасне и одговарајуће мере да се боре против стереотипа, предрасуда и штетне праксе у односу на особе са инвалидитетом, укључујући оне засноване на полу и животном добу, у свим сферама живота, а једна од мера је и подстицање свих медијских гласила да приказују особе са инвалидитетом на начин који је у складу са циљем ове конвенције. Одредбама члана 23. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, државе су обавезане да обезбеде права и одговорности особа са инвалидитетом у вези са старатељством, усвајањем деце или сличним институтима, тамо где су ови концепти предвиђени националним законодавством, а у свим случajeвимa нajвишe ћe сe вoдити рaчунa o нajбoљим интeрeсимa дeтeтa, и то тако што ће, између осталог, држaвe пружaти oдгoвaрajућу пoмoћ oсoбaмa сa инвaлидитeтoм у вршeњу њихoвих oбaвeзa пoдизaњa дeцe, oбeзбeдити дa сe дeтe нe рaздвaja oд свojих рoдитeљa прoтив свoje вoљe, oсим укoликo нaдлeжни oргaни нa oснoву судскoг прeиспитивaњa нe утврдe, у склaду сa зaкoнoм и прoцeдурaмa кoje сe примeњуjу, дa je тaквo рaздвajaњe нeoпхoднo у нajбoљeм интeрeсу дeтeтa. Ни у кoм случajу сe дeтe нeћe рaздвajaти oд рoдитeљa нa oснoву инвaлидитeтa билo дeтeтa или jeднoг или oбa рoдитeљa.

3.4. Конвенција о елиминисању свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW), коју је Република Србија ратификовала, прeдстaвљa нajвaжниjи мeђунaрoдни угoвoр у oблaсти прaвa жeнa и њоме је постављен међународни стандард за равноправност жена и мушкарца. Државе чланице су се обавезале да предузимају све подесне мере ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајену и сваку другу праксу засновану на идејама о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена, као и да породично васпитање обухвати и правилно схватање материнства као друштвене функције и признање заједничке одговорности мушкараца и жена у подизању и развоју деце, подразумевајући да се у свим случајевима мора, пре свега, водити рачуна о интересима детета.

3.5. Конвенција о правима детета у чл. 9. прописује да државе чланице обезбеђују да ниједно дете не буде одвојено од својих родитеља против њихове воље, осим када надлежни органи на основу судског увида одлуче, у складу с одговарајућим законом и процедурама, да је такво раздвајање неопходно и у најбољем интересу детета. Одредбама чл. 18. конвенције прописано је да ће државе чланице уложити све напоре како би се уважавало начело да оба родитеља имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета. Родитељи или, у зависности од случаја, законити старатељи имају главну одговорност за подизање и развој детета. Интереси детета су њихова основна брига. Ради гарантовања и унапређивања права садржаних у овој конвенцији, државе чланице пружају родитељима и законитим старатељима одговарајућу помоћ у обављању дужности васпитавања детета и обезбеђују развој институција, објеката и служби за бригу о деци.

3.6. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима . С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Одредбама чл. 20. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, oднoснo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa. Зaбрaњeнo je jaвнo зaгoвaрaњe, пoдржaвaњe и пoступaњe у склaду сa прeдрaсудaмa, oбичajимa и другим друштвeним oбрaсцимa пoнaшaњa кojи су зaснoвaни нa идejи подређености или надређености пoлoвa, oднoснo стeрeoтипних улoгa пoлoвa. Надаље, одредбама чл. 26. прописано је да поступање противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и сваком другом аспекту јавног, професионалног и породичног живота представа дискриминацију, док је одредбама чл. 27. забрањена свака дискриминација лица, групе лица или чланова њихових породица, с обзиром на њихово здравствено стање.

3.8. Законом о равноправности полова, чланом 41. прописано је да информације, односно сви видови реклама и пропагандног материјала, који се емитују путем средстава јавног информисања, не смеју подржавати нити подстицати дискриминацију засновану на полу.

3.9. Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред опште забране дискриминације, одредбама члана 30. став 1. забрањена је дискриминација у остваривању права из брачних и породичних односа због инвалидитета.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереница најпре констатује да је у конкретном случају потребно испитати да ли је садржина видео спота „Здраво ја сам Аца“ супротна императивним прописима којима је дискриминација забрањена, односно, да ли је садржина спота узнемирујућа и понижавајућа, као и да ли вређа достојанство лица или групе лица због њиховог личног својства.

3.10. Повереница је имала у виду наводе из изјашњења Ф. „С.“ да „намера није била да се било ко дискриминише или да се повреде било чија осећања“. У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности указује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације намера ирелевантна, што у конкретном случају значи да околност да ли је постојала намера Ф. „С.“ да дискриминише и/или повреди осећања жена, жена са инвалидитетом и жена са здравственим проблемима, није правно релевантна. Узнемиравање и понижавајуће поступање је забрањено не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када само такво понашање објективно представља повреду њиховог достојанства.

3.11. Како би се проценило да ли видео спот „Здраво, ја сам Аца“ садржи дискриминаторан текст и/или слику, неопходно је сагледати све околности у тренутном друштвеном контексту, као и начин на који је порука пренета. Повереница констатује да је циљ медијске кампање био прикупљање новчаних средстава, како је у изјашњењу и наведено, те да је овај циљ законит и оправдан. Такође, Повереница констатује да су основани наводи из изјашњења да Ф. нема надлежности и не може утицати на одлуке центара за социјални рад и судова о издвајању деце из породице.

3.12. С друге стране, Повереница за заштиту равноправности указује да треба имати у виду да је видео спот „Здраво, ја сам Аца“ емитован на јавном сервису, у оквиру кампање којом се у дужем временском периоду грађанкама и грађанима указује на проблеме са којима се деца корисници услуга Ф. суочавају. Поред упућеног апела који се односи на прикупљање новчаних средстава, овај спот шаље и поруку најширој јавности о деци која су корисници услуга Ф, те је управо из тог разлога веома важно да спот не садржи примере који могу подстицати предрасуде и стереотипе и којима се повређује достојанство одређених група лица. Повереница сматра да је потпуно непримерено да се у овом споту појавила слика жене која користи инвалидска колица у позадини, уз текст који дечак изговара: „Од како је мама болесна, она не може да нас чува, зато живим у Дечијем селу“.

3.13. У конкретном случају, потребно је посебну пажњу посветити сагледавању положаја жена са инвалидитетом у Србији које су мајке или које желе да постану мајке. Поред евидентне физичке неприступачности здравствених установа, недовољне припремљености здравственог система да пружи здравствену заштиту женама са инвалидитетом, непостојања посебног система подршке прилагођеног потребама жена са инвалидитетом, додатни проблем је и њихова „друштвена невидљивост“. На пример, у Србији не постоје посебни гинеколошки кревети ни мамографи прилагођени женама са инвалидитетом, а од 152 медицинска центра, само девет има гинеколошке столове прилагођене за прегледе жена са инвалидитетом. Додатно, степен инвалидитета жене у партијархалном друштву мери се у односу на то колико њен инвалидитет утиче на испуњавање традиционална улоге жене – да буде узорна супруга и добра мајка, као и да брине о свим члановима породице. Имајући у виду стереотип да жене због свој инвалидитета најчешће нису у могућности да испуњавају те улоге на очекивани и друштвено прихватљив начин, а нису им омогућени алтернативни видови подршке, не чуди да су им дуго времена оспоравана права на љубав, сексуалност, брак, материнство и лично потврђивање.

Важно је напоменути и да је Комитет Уједињених нација за елиминацију дискриминације жена, разматрајући комбиновани Други и трећи периодични извештај Републике Србије, изразио забринутост због тешкоћа са којима се суочавају жене са инвалидитетом у уживању права на услуге у вези са репродуктивним здрављем, које су проузроковане предрасудама, недостатком обученог особља или приступачних објеката. Из тог разлога Комитет подстиче Републику Србију да предузме неопходне мере које гарантују потпуну и ефикасну реализацију права жена са инвалидитетом на сексуално и репродуктивно здравље отклањањем предрасуда, обуком медицинског особља и повећањем броја здравствених објеката адекватно опремљених како би одговорили њиховим потребама.
Због свега наведеног, Повереница указује да је недопустиво да један од ретких примера спомињања/приказивања мајки са инвалидитетом у јавности буде у контексту њихове немогућности да се о деци старају и измештању деце из породица и смештању у алтернативне облике бриге.

3.14. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду чињеницу да је након обраћања организације „И. – Б.“, видео спот измењен, и то тако што је уклоњена слике жене са инвалидитетом, као и да је упућено писано извињење организацији која је поднела притужбу. Овакав поступак Ф. је за сваку похвалу и указује да повреда равноправности није увек резултат свесне намере, већ да је често последица недовољног познавања правних стандарда у домену заштите од дискриминације.

3.15. Међутим, треба имати у виду да је јавна кампања настављена и након измене видео спота, те да је текст који дечак изговара остао непромењен, односном, он изговара реченицу: „Од када је мама болесна, она не може да нас чува. Од тада, живим у Дечијем селу…“ Овим текстом се вређа достојанство жена, пре свега жена са здравственим проблемима. Додатно, на овај начин, наметањем женама улоге јединих особа које се о деци брину, потврђују се негативни родни стереотипи везани за улоге и одговорности које жене и мушкарци имају у вези са родитељством.

3.16. Повереница за заштиту равноправности указује да су сви друштвени актери, свако у оквиру својих надлежности, дужни да раде на побољшању положаја свих маргинализованих друштвених група.

4. МИШЉЕЊЕ

Креирањем и емитовањем видео спота „Здраво, ја сам Аца“, Ф. „С.“ прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Ф. „С.“ да измени видео спот „Здраво, ја сам Аца“, тако што ће уклонити дискриминаторан текст којим се вређа достојанство жена, жена са инвалидитетом и жена са здравственим проблемима, као и да убудуће, својим активностима и јавним кампањама не крши антидискиминационе прописе.

Ф. „С.“ обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Ф. „С.“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба организација И. Б. и М. ж. п. н. против Ф. С. због дискриминације по основу пола и инвалидитета у области јавног информисања