дел. бр. 1665 датум: 17. 10. 2012.

МИШЉЕЊЕ БР. 328/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе О. з. љ. п. из Н, која је поднета у име и уз сагласност Ц. з. с. ж. и. Ниш, У. п. Н. о, Н. у. с. с. х, У. д. Н. и Д. о. о. ц. и д. п. Н. против: града Ниша, Градске општине Палилула и Јавног комуналног предузећа за пијачне услуге „Тржница“ Ниш, поводом приступачности зелене пијаце на Палилули у Нишу.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 19. јула 2012. године обратио О. з. љ. п. из Н, у име и уз сагласност Ц. з. с. ж. и. Ниш, У. п. Н. о, Н. у. с. с. х, У. д. Н. и Д. о. о. ц. и д. п. Н, наводећи да су непоступањем града Ниша, Градске општине Палилула и ЈКП „Тржница“ Ниш, током изградње и реконструкције зелене пијаце на Палилули у Нишу, дискриминисане особе са инвалидитетом, посебно оне које користе инвалидска колица.

1.2. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да приликом изградње и реконструкције зелене пијаце на Палилули у Нишу нису испоштоване одредбе Закона о планирању и изградњи, као ни Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем старих, деце, хендикепираних и инвалидних лица који је био на снази у време изградње и реконструкције ове пијаце,

– да особе са инвалидитетом, услед неприлагођавања ивичњака дуж целе улице, не могу да приступе овој зеленој пијаци, те да је, на тај начин, извршена дискриминација особа са инвалидитетом, забрањена Законом о забрани дискриминације и Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом,

– да су радови вршени како на самој пијаци, тако и на делу тротоара изван пијаце, до саме улице, односно, да је реконструисан и део тротоара,

– да су подносиоци притужбе у више наврата апеловали на надлежне у граду Нишу да макар новосаграђени објекти у јавној употреби буду у складу са релевантним прописима који се односе на приступачност.

1.3. Уз притужбу су поднете фотографије коловоза и тротоара који окружује плато зелене пијаце на Палилули у Нишу, као и текст „Окончана инвестиција изградње пијаце на Палилули“ од 1. маја 2012. године, који је објављен на званичној интернет страници ГО Палилула. У тексту се, између осталог, наводи да је отворена зелена пијаца на Палилули, чију изградњу су инвестирали град Ниш, ГО Палилула и ЈКП „Тржница“ Ниш, те да је „регулацијом саобраћаја обезбеђен и одговарајући безбедан прилаз објекту и паркинг простор“.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па су у току поступка затражена изјашњења града Ниша, ГО Палилула и ЈКП „Тржница“ Ниш.

1.5. Граду Нишу, ГО Палилула и ЈКП „Тржници“ Ниш упућени су захтеви 25. јула 2012. године да се у року од 15 дана изјасне о основаности притужбе. Повереница за заштиту равноправности примила је само изјашњење ЈКП „Тржница“ Ниш, односно директора овог предузећа Небојше Петровића, у којем се, између осталог, наводи следеће:

– да је нејасно како неко ко се бави јавним послом не поседује потребна и довољна знања о надлежностима градских институција, те да је чудно што се подносиоци притужбе нису прво обратили ЈКП „Тржница“ како би заједнички решили проблем,

– да се у сагласности за подношење притужбе, који је потписало пет организација цивилног друштва, не спомиње сагласност за подношење притужбе против ЈКП „Тржница“ Ниш,

– да се треба одвићи „добрих старих навика“ и реаговати одмах, а не после три месеца од реализације овог пројекта, те да је постојала могућност да се у овом случају делује превентивно, односно, током доношења планова развоја предузећа, најаве реализације пројекта у медијима, током извођења припремних и претходних радова, па и приликом реализације пројекта,

– да је ЈКП „Тржница“ озбиљно предузеће које се пуних 60 година бави пружањем пијачних услуга и добро познаје несметано обављање промета на пијацама, те да поштује све релевантне прописе из области пијачне делатности,

– да је пројекат реконструкције пијачног платоа пијаце на Палилули спроведен у сарадњи са Управом за привреду и одрживи развој града Ниша и ГО Палилула и да је током реконструкције замењен асфалт тротоара који је са пијачним платоом у истом нивоу, тако да не постоји никаква баријера између пијачног платоа и тротоара за кретање пешака,

– да су током реконструкције спроведени и други радови, којима је обезбеђено ограђивање пијаце, безбедност и сигурност корисника и посетиоца, олакшана допрема робе на платоу пијаце, приступ особама са инвалидитетом, смањење „уских грла“ на улазима у пијачним данима и сл.

– да је питање омогућавања савладавања висинске разлике између коловоза и тротоара у надлежности града Ниша, односно, Управе за саобраћај града Ниша.

1.6. Град Ниш и ГО Палилула примили су захтеве за изјашњење о наводима притужбе 27. јула 2012. године, а како се нису изјаснили у остављеном року, Повереници за заштиту равноправности били су доступни само наводи из притужбе и приложени докази, изјашњење ЈКП „Тржница“ Ниш, као и опште познате чињенице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да су град Ниш, ГО Палилула и ЈКП „Тржница“ Ниш спровели и инвестирали пројекат изградње зелене пијаце на Палилули у Нишу, који је окончан почетком маја 2012. године. Током пројекта пијаца је добила нову зграду, ограду, паркинг простор, а такође је спроведена реконструкција тротоара који се надовезује на пијачни плато. Увидом у приложене фотографије Повереница за заштиту равноправности утврдила је да ивичњаци тротоара који окружује пијачни плато нису прилагођени, те да особе са инвалидитетом, посебно оне које користе инвалидска колица, не могу безбедно савладати висинску разлику између коловоза и овог тротоара, услед чега им је онемогућен приступ тротоару улице која окружује пијацу, те самим тим и пијаци на Палилули.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности .

3.4. Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом јесу Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила јесте да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност, потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса, уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама .

3.5. Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ст. 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.

3.7. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред тога што уређује општи режим забране дискриминације по основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, чл. 13. ст. 1. изричито је забрањена дискриминација по основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, у које, према одредби из ст. 4. спадају и улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице. Поред тога, чл. 16. овог закона прописано је да су власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно, јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета. Надаље, чл. 33. прописана је законска обавеза јединица локалне самоуправе да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.

3.8. Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, те посебан циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност, саобраћајна инфрастуктура и објекти у функцији јавног превоза путника у свим гранама саобраћаја, буду приступачни за особе са инвалидитетом. Једна од мера за остварење овог циља је доследно примењивање прописа који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршење надзора над применом тих прописа и изрицање санкција прекршиоцима. Такође, посебним циљем 14. ове Стратегије наложена је, између осталог, постепена и континуирана адaптација постојећих јавних објеката и саобраћајне инфраструктуре, како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.

3.9. Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом јесте Правилник о техничким стандардима приступачности . Овим правилником се врло јасно и детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом у простору и елементи приступачности јавног саобраћаја. Тако су чл. 7. овог правилника прописани стандарди за рампе за пешаке и инвалидска колица за савладавање висинских разлика до 76 цм, док су чл. 32, 33. и 35. прописани стандарди приступачности за тротоаре, пешачке стазе и пешачке прелазе. Наведени стандарди се односе на ширину, нагибе и квалитет површине рампи, пролаза и закошених ивичњака.

3.10. Статутом града Ниша прописано је да град Ниш, између осталог, обавља послове који се односе на доношење урбанистичких планова, по претходно прибављеном мишљењу градске општине; уређује и обезбеђује обављање и развој комуналне делатности (нпр. уређивање, одржавање и коришћење пијаца, паркова, зелених, рекреационих и других јавних површина); уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, рехабилитацију и реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање локалним путевима, као и улицама у насељу; доноси стратегије и усваја посебне мере у циљу отклањања неједнакости и стварања једнаких и могућности остваривања људских и мањинских права, те помаже развој различитих облика самопомоћи и солидарности са лицима са инвалидитетом, као и са лицима која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима и подстиче активности и пружа помоћ организацијама инвалида и другим социјално-хуманитарним организацијама на својој територији. Чл. 22. Статута града Ниша прописано је да одређене послове града обављају градске општине. Анализом Статута општине Палилула утврђено је да ова општина не обавља послове који се односе на изграђивање, реконструкцију и коришћење путева и улица, као ни послове уређивање и коришћење пијаца и других јавних површина, већ само предлаже мере за уређење и одржавање одређених јавних објеката и површина, као што су стамбени и пословни објекти, зелене површине, игралишта, објекти јавне расвете и саобраћајних знакова .

Град Ниш је, осим тога, оснивач ЈП Дирекција за изградњу града Ниша, у чијој надлежности су послови који се, између осталог, односе на уређење и одржавање улица и саобраћајница, и у оквиру ове делатности Дирекција може да руши и разбија објекте, гради саобраћајнице (путеве, улице и друге саобраћајнице, бициклистичке и пешачке стазе).

Обезбеђивање приступачности јавних површина и објеката особама са инвалидитетом

3.11. Повереница за заштиту равноправности констатује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Неспровођењем радова на обарању ивичњака тротоара који окружује пијацу на Палилули у Нишу, особама са инвалидитетом у потпуности је онемогућено да уђу на пијацу, продају или купују производе, односно, да се у свему понашају као и све друге особе без инвалидитета. Тиме се особе са инвалидитетом доводе у ситуацију немоћи, без права на самосталан живот и слободу кретања и приступа изабраним објектима и јавним површинама.

3.12. Иако је притужба поднета против града Ниша, ГО Палилула и ЈКП „Тржница“ Ниш, Повереница за заштиту равноправности упутила је препоруку граду Нишу, као јединици локалне самоуправе, имајући у виду чл. 33. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом којим је прописано да су јединице локалне самоуправе дужне да предузме мере с циљем да се објекти и јавне површине учине приступачним особама са инвалидитетом. Осим ове законске одредбе, Повереница је имала у виду Статут града Ниша и Статут општине Палилула, односно, чињеницу да град Ниш није пренео овлашћења за обављање послова изградње, реконструкције и одржавања путева и улица, као ни послове одржавање и коришћење пијаца на општину Палилула, односно, задржао је искључиво право и обавезу да обавља ове задатке.

3.13. Повереница за заштиту равноправности посебно је ценила изјашњење ЈКП „Тржница“ Ниш у делу који се односи на резултате пројекта изградње пијаце на Палилули и сматра да овај пројекат представља позитиван пример осавремењивања постојећих објеката и унапређивања пијачне делатности. Међутим, поред ових несумњиво значајних резултата, Повереница сматра да је недопустиво да приступ овој пијаци буде онемогућен једној групи грађана и грађанки, који не могу да савладају баријеру у виду ивичњака тротоара који окружује пијацу. Стога, Повереница за заштиту равноправности стоји на становишту да није довољно спровести само реконструкцију асфалта и обезбедити приступачност пијачног платоа у односу на тротоар, када је, са друге стране, неприлагођавањем ивичњака тротоара, онемогућен приступ особама са инвалидитетом том тротоару и самом улазу на пијачни плато.

3.14. Имајући у виду наведене чињенице, може се закључити да је пропуштање града Ниша да изврши своју законску обавезу у вези са обезбеђењем приступачности, довело до дискриминације свих особа са инвалидитетом, посебно особа које користе колица, у погледу доступности јавних површина, што је изричито забрањено чл. 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, као један од посебних случајева дискриминације. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особа са инвалидитетом, посебно оних која користе колица да под једнаким условима уживају грађанска, политичка, социјална, економска, културна и друга људска права и слободе.

4. МИШЉЕЊЕ

Неспровођењем одговарајућих радова на обарању и прилагођавању ивичњака за безбедно савладавање висинске разлике између коловоза и тротоара који окружује плато зелене пијаце на Палилули, град Ниш је поступио супротно одредбама чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације и чл. 13. ст. 1. и 4. и чл. 33. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, чиме је извршио дискриминацију особа са инвалидитетом, посебно оних које користе инвалидска колица, на основу њиховог личног својства – инвалидитета.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује граду Нишу да предузме све неопхoдне мере у циљу спровођења радова на обарању и прилагођавању ивичњака за безбедно савладавање висинске разлике између коловоза и тротоара који окружује плато зелене пијаце на Палилули, како би се особама са инвалидитетом која за кретање користе колица омогућио несметан приступ улици која окружује пијацу и објекту пијаце.

Потребно је да град Ниш обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико град Ниш не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба О. з. љ. п. против Града Ниша, ГО Палилула и ЈКП Тржница због дискриминације на основу инвалидитета у области коришћења јавних објеката и површина