бр. 07-00-8/2013-02 датум: 8. 7. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе О. з. љ. п. из Н, која је у име С. В, поднета против Д. К. из Б. У притужби је наведено да је 10. маја 2013. године, на паркингу испред пекаре „Н“ у Н, Д. К. упућивала претње и увредљиве речи С. В. због њеног инвалидитета, и то: „богаљу, инвалиду, докусурићу те, налупаћу ти шамаре, разбићу ти телефон…“ Д. К. је у изјашњењу навела да ово никада није изговорила, већ да је С. В. њој претила, вређала је и вриштала, те да је, како би С. умирила рекла: „Нема потребе да се плашиш, немој да ме вређаш и немој да ми претиш без разлога.“ Имајући у виду да су наводи С. В. и Д. К. међусобно противречни, а да сведокиња која је присуствовала овом догађају није доставила свој исказ, у конкретном случају није било могуће утврдити шта је тачно речено овом приликом. Пошто подносилац притужбе није учинио вероватним акт дискриминације, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да није утврђено да је Д. К. извршила акт дискриминације на основу било ког личног својства С. В.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. О. з. љ. п. из Н, у име С. В. из Н, поднео је Повереници за заштиту равноправности притужбу против Д. К. из Б. У притужби је наведено:

– да је С. В. особа са инвалидитетом и корисница колица;
– да је 10. маја 2013. године била на паркингу испред пекаре „Н“ у Н, иза аутомобила у ком се налазила Д. К. и хтела да дозове запослену из пекаре да јој изнесе пециво;
– да је Д. К. почела да је вређа када је видела да је у колицима, псовала је и претила због њеног инвалидитета, упућујући јој увреде: „инвалиду, богаљу, докусурићу те, налупаћу ти шамаре, разбићу ти телефон…“;
– да је С. В. у том тренутку позвала полицију, која је узела изјаве од ње и сведока, а да је све ово чула и видела Ј. П, запослена у пекари „Н“;
– да је због овог догађаја против Д. К. поднела и кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Неготину, због кривичног дела злостављања и мучење из чл. 137. ст. 2. КЗ, у стицају са кривичним делом из чл. 138. ст. 1. КЗ, која је одбачена;
– да је од Полицијске станице у Неготину добила обавештење да је покренут прекршајни поступак против Д. К.

1.2. Уз притужбу су достављени следећи докази: обавештење Основног јавног тужилаштва у Неготину о одбацивању кривичне пријаве С. В. од 9. децембра 2013. године, обавештење МУП-а, ПУ у Бору од 21. јуна 2013. године о покретању прекршајног поступка, извештај лекара специјалисте и приговор С. В. због одбацивања кривичне пријаве.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Д. К. из Б.

1.4. У изјашњењу Д. К, наведено је:

– да је С. В, пред надлежним државним органима у Неготину, покренула поступке против ње;
– да је Основно јавно тужилаштво у Неготину нашло да у њеном понашању нису испуњена битна обележја кривичног дела из чл. 138. ст. 1. КЗ и чл. 137. ст. 2. КЗ.
– да С. В. шири неистине о њој, како би је омаловажавала и приказала у негативном смислу;
– да речи које је С. В. навела у притужби, никада није споменула, нити упутила, да се С. В, коју иначе не познаје, није ни приближила, јер је између њеног аутомобила и С. било најмање пет метара;
– да је ишла метар уназад како би се укључила у саобраћај, када је С. В. почела да вришти, да је вређа, да јој прети да ће је њен отац убити, да она не зна ко стоји иза ње;
– да је тада изашла из кола, како би умирила С, рекавши јој: „Нема потребе да се плашиш, ја сада идем напред, нећу уназад, немој да ме вређаш и немој да ми претиш без разлога.“
– да је након тога отишла и све се завршило на томе, а да С. пише неистине о њој и на друштвеној мрежи Facebook, јер има превише слободног времена.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе, доказа који су достављени, као и навода из изјашњења, може се констатовати да је 10. маја 2013. године у Неготину, на паркингу испред пекаре „Н“, дошло до конфликта између С. В. и Д. К.

2.2. Увидом у доказе достављене уз притужбу, утврђено је да је конфликтна ситуација између С. В. и Д. К, резултирала подношењем кривичне пријаве против Д. К, али је пријава одбачена, као и да је Министарство унутрашњих послова поднело захтев за покретање прекршајног поступка против Д. К.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Одредбом чл. 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, док је чл. 26. ст. 1. прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту, јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. На основу навода из притужбе и изјашњења, може се констатовати да су С. В. и Д. К. имале конфликт 10. маја 2013. године у Неготину, на паркингу испред пекаре „Н“. С обзиром на предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је понашање Д. К. према С. В. засновано на њеном личном својству – инвалидитету.

3.7. У притужби је наведено да је овом догађају присуствовала и Ј. П, запослена у пекари „Н“ у Н. Због тога је Повереница за заштиту равноправности упутила Ј. П. захтев да достави свој исказ о овом догађају. Ј. П. је овај захтев примила 12. јуна 2014. године, али у остављеном року није доставила свој исказ.

3.8. Анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да су наводи С. В. и Д. К. међусобно противречни. Подноситељка притужбе тврди да јој је Д. К. претила и да је вређала због инвалидитета, упућујући јој увреде: „инвалиду, богаљу, докусурићу те, налупаћу ти шамаре…“, док Д. К. наводи да је С. В. њој претила, а да је она покушала да је умири. С обзиром да до окончања поступка Ј. П, сведокиња која је присуствовала догађају, није доставила исказ, Повереница за заштиту равноправности констатује да се из чињеница и доказа који су понуђени не може утврдити шта се тачно десило на паркингу испред пекаре „Н“ у Н, односно, шта је том приликом изговорено. Повереница за заштиту равноправности констатује, на основу расположивих доказа, да није доказано да је Д. К. изговорила наведене речи, те да, самим тим, акт дискриминације није учињен вероватним.

3.9. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да се у конкретном случају не може утврдити да је Д. К. дискриминисала С. В, упућујући јој увреде због њеног инвалидитета. С друге стране, ово не значи да у догађају који је описан није дошло до евентуалне повреде неког другог права, које није у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби О. з. љ. п. из Н, која је у име С. В. поднета против Д. К. из Б, није утврђено да је Д. К. извршила акт дискриминације на основу било ког личног својства С. В.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба О. з. љ. п. из Н. због дискриминације на основу инвалититета у области приватних односа