дел. бр. 07-00-357/2013-02 датум: 23. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео М. В. из Б. против Градске управе града Београда, због одредбе Правилника о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда, који је донело Градско веће града Београда, а којим је прописано да право на повлашћену вожњу имају студенти високошколских установа који нису старији од 30 година.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио М. В. из Б. против Градске управе града Београда, због одредбе Правилника о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда који је донело Градско веће града Београда, а којим је прописано да право на повлашћену вожњу имају студенти високошколских установа који нису старији од 30 година.

1.2. У притужби је наведено следеће:

– да је у члану 28. став 3. Правилника о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда прописано да право на повлашћену вожњу имају студенти високошколских установа који нису старији од 30 година;
– да статус студената може стећи и неко ко се са 30 или више година уписао на високошколску установу, било да се ради о основним студијама или је реч о студентима/кињама мастер или докторских студија које се започињу касније;
– да овај услов представља повреду начела једнакости, дискриминацију у пружању јавних услуга као и дискриминацију на основу старосног доба студената/киња старијих од 30 година.

1.3. Уз притужбу је достављен и Правилник о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од председника Градског већа града Београда градоначелника Драгана Ђиласа, затражено да се изјасни о наводима из притужбе. Градска управа града Београда доставила је Повереници за заштиту равноправности 21. маја 2013. године изјашњење Секретаријата за саобраћај, Дирекције за јавни превоз.

1.5. У изјашњењу директора Дирекције за јавни превоз З. Ш, између осталог је наведено:

– да је Дирекција за јавни превоз јединица у саставу Секретаријата за саобраћај Градске управе града Београда и да, између осталог, обезбеђује организовано и трајно обављање и развој линијског превоза; организује и врши надзор над обављањем линијског превоза, као и над коришћењем ове комуналне услуге; утврђује обим и квалитет услуге линијског превоза у складу са материјалним могућностима града;
– да се тарифни систем линијског превоза на територији града утврђује посебним актом који доноси Градско веће и да, између осталог, обухвата и услове коришћења превоза, категорије корисника услуге, начин и поступак плаћања цене возних исправа;
– да је Правилником о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда, у члану 28. став 1. прописано да услуге превоза са накнадом са попустом (повлашћене категорије путника) остварују корисници који имају пребивалиште на територији града Београда и, између осталих, и студенти високошколских установа који нису старији од 30 година;
– да је град дао „могућност“ лицима која су студенти високошколских установа и редовно се школују да, по очекиваном редовном току ствари, заврше студије до навршених 30 година и у том периоду користе услугу превоза са попустом;
– да се нека друга права која проистичу из важећих прописа, по правилу везују и одређују за одређено доба живота лица носиоца права. На пример: „пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26 године живота“, „Незапосленим се не сматра редован ученик, студент основних студија до 26 година живота“;
– да одредба члана 94. Закона о високом образовању прописује да статус студента престаје, између осталог и када студент не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма;
– да је град Београд настојао да појединим категоријама корисника, у складу са својим финансијским могућностима, омогући коришћење услуге јавног градског и приградског превоза путника под повољнијим условима, а да при томе нема законску обавезу да тако поступи;
– да град располаже ограниченим средствима у давању могућности коришћења повлашћене или бесплатне вожње и да полази од реално сагледаних околности за остваривање права сваке поједине категорије корисника, а које се углавном односе на здравствено стање, незапосленост, радну и животну способност, имовно стање, године старости, као и да на основу тога одређује приоритете;
– да полазећи од чињенице да по прописима о високом школству радни однос није сметња за упис студија, омогућавање права на повлашћени превоз свим лицима која се упишу на студије, без обзира на године живота и приоритете, довела би у неравноправни положај лица која су на редовном школовању и имају статус „студента“ и повластице које произлазе из тог статуса, у односу на лица која „право на коришћење превоза под повољнијим условима“ могу остварити и по другом основу: из радног односа, незапослености, услед инвалидитета и др.
– да притужба није основана.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Правилник о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда утврђено је да је одредбама члана 28. став 1. тачка 3. прописано да право на услугу превоза са накнадом са попустом (повлашћене категорије путника), уз одговарајућу возну исправу, остварују корисници који имају пребивалиште на територији града Београда, и да то право имају и „студенти високошколских установа који нису старији од 30 година“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 21. став 4. Устава Републике Србије и члана 14. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере (афирмативне мере) уведене ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која се налазе у неједнаком положају.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, чланом 17. је прописано да постоји дискриминација у пружању јавних услуга ако правно или физичко лице у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуге неоправдано онемогући првенство другом лицу или групи лица.

3.5. У Националној стратегији за младе прописано је да се младима сматрају особе од 15 до 30 година, док је одредбом члана 3. став 1. тачка 1. Закона о младима прописано да су „омладина или млади, лица од навршених 15 до навршених 30 година живота.“

Анализа притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је одредбом којом је прописано да право на повлашћену вожњу имају студенти високошколских установа који нису старији од 30 година, повређено начело једнаких права и обавеза.

3.7. Анализа одредбе члана 28. став 1. тачка 3. Правилника о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда показала је да су њоме, с обзиром на прописане услове, очигледно у неједнак положај стављене две категорије лица: студенти високошколских установа који нису навршили 30 година живота у односу на студенте високошколских установа који јесу навршили 30 година живота.

3.8. Да би се оценило да ли је Правилником о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се појединим категоријама студената високошколских установа ускрати право на коришћење услуге јавног градског и приградског превоза са попустом. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати:

1. да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан, и
2. да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.9. Неспорно је да Градско веће града Београда овлашћено Статутом града Београда да доноси опште акте, као и да се тарифни систем линијског превоза на територији града утврђује посебним актом који доноси Градско веће . У изјашњењу Дирекције за јавни превоз, наведено је да је град Београд настојао да одређивањем повлашћених категорија корисника, у складу са својим финансијским могућностима, омогући коришћење услуге јавног градског и приградског превоза путника под повољнијим условима, руководећи се одређеним околностима, које се углавном односе на здравствено стање, незапосленост, радну и животну способност, имовно стање и године старости корисника. Сагледавајући изнете чињенице, Повереница за заштиту равноправности сматра да је овај циљ допуштен и оправдан.

3.10. Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се мером остварује. Одредбама чл. 28 – 38. Правилника прописан je широк круг лица која остварују право да услугу превоза користе са попустом или бесплатно, а међу њима и: а) ученици основних школа који нису старији од 17 година; б) ученици специјалних основних школа уколико нису старији од 19 година; в) ученици средњих школа уколико нису старији од 21 године и г) студенти високошколских установа који нису старији од 30 година. Из ових одредаба јасно произлази да је град Београд прописао посебну меру подршке младим људима који се школују. Повереница за заштиту равноправности констатује да је Градско веће града Београда, у складу са својим овлашћењима и могућностима, одредило категорије корисника којима жели и може да пружи одређене повластице, односно, према којима примењује посебне мере. У овом конкретном случају, право на повлашћене карте за градски превоз, поред осталих категорија лица, омогућено је и студентима који су млађи од 30 година, док студенти који су старији од 30 година нису обухваћени посебном мером да користе услугу јавног превоза са попустом. Повереница сматра да ово разликовање има објективно и разумно оправдање. У прилог томе говори чињеница да је Националном стратегијом за младе и Законом о младима прописано да су млади – особе од 15 до 30 година старости. С друге стране, основан је став наведен у изјашњењу да већина студената основних студија (студија првог степена) заврши високошколско образовање до навршене 30 године, да статус студента престаје када студент не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, да студенти старији од 30 година који су на студијама другог и трећег степена имају могућност да се запосле, као и да у ситуацијама када нису запослени, право на коришћење услуге јавног превоза са попустом могу остварити као незапослена лица која су на евиденцији Националне службе за запошљавање . Имајући у виду ове чињенице, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају није дошло до неоправданог разликовања студената високошколских установа који су старији од 30 година, као и да постоји сразмера између прописане мере и циља који се мером постиже.

3.11. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да је Уставом Републике Србије прописано да су пред уставом и законом сви једнаки, да је дискриминација забрањена, док је Законом о забрани дискриминације забрањено искључивање, ограничавање и давање првенства у односу на неко лично својство. Потребно је напоменути да формална једнакост, сама по себи, не значи да постоји и фактичка равноправност грађана и грађанки у погледу могућности уживања права. Многе друштвене групе налазе се у неједнаком положају јер постоје извесне околности које су препрека постизању суштинске једнакости. Зато Устав Републике Србије и Закон о забрани дискриминације прописују могућност увођења посебних (афирмативних) мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају и утврђује да се оне не сматрају дискриминацијом. Дакле, суштина посебних (афирмативних) мера је да су усмерене само на одређене категорије лица којима је друштвени положај неповољнији и којима се применом ових мера омогућава достизање пуне равноправности. С тим у вези, Градско веће града Београда одредило је да коришћење услуге јавног превоза са попустом, као посебну меру, омогући студентима до 30 година, имајући у виду чињеницу да град Београд са надлежним министарствима и другим органима и организацијама уговара начин, висину и рокове исплате накнаде средстава на име разлике цене превоза повлашћених категорија до износа цене карте у претплати запосленог, као и накнаде средстава за категорије са бесплатним превозом.

3.12. У складу са свим наведеним, Повереница за заштиту равноправности је става да прописивањем услова да право на коришћење услуге јавног превоза са попустом имају студенти високошколских установа који нису старији од 30 година, није извршен акт дискриминације студената старијих од 30 година.

4. МИШЉЕЊЕ

Доношењем Правилника о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда који је донело Градско веће града Београда, а у којем је у члану 28. став 1. тачка 3. прописано да право на услугу превоза са попустом (повлашћене категорије путника) имају и студенти високошколских установа који нису старији од 30 година, Градска управа града Београда није извршила акт дискриминације студената високошколских установа који су старији од 30 година на основу личног својства – старосног доба.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба M. В. прoтив ГУ Грaдa Бeoгрaдa збoг дискриминације нa oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти пружања услугa