дел. бр. 998/2011 датум: 7. 9. 2011.

У оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поступајући по притужби М. С. из З, Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Секретаријат за саобраћај града Београда није предузео мере из своје надлежности како би се спровели радови на обарању ивичњака тротоара на углу Призренске и Карловачке улице у Земуну и прилагодио тротоар у Призренској улици, чиме је дискриминисао особе које за кретање користе колица на основу њиховог личног својства – инвалидитета, прописанe чланом 16. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС“, бр. 33/2006), у вези са чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. став 1. тачка 1. и 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје Секретаријату за саобраћај града Београда

ПРЕПОРУКУ

1. Секретаријат за саобраћај града Београда предузеће све неопходне радње у циљу спровођења радова на обарању ивичњака тротоара на углу Призренске и Карловачке улице у Земуну, као и прилагођавања тротоара у Призренској улици, како би се М. С. и другим особама са инвалидитетом која за кретање користе колица омогућило несметано кретање и коришћење јавних површина.

2. Секретаријат за саобраћај града Београда предузеће одговарајуће мере и активности из своје надлежности како би се отклониле препреке које особама са инвалидитетом ометају и отежавају кретање на трговима, улицама, пeшачким прелазима и другим јавним саобраћајницама.

3. Секретаријат за саобраћај града Београда ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о планираним мерама и предузетим радњама у циљу поступања по препоруци.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности примила је 4. августа 2011. године притужбу, а 11. августа 2011. године допуну притужбе М. С. из З, у којој наводи да је непоступањем Секретаријата за саобраћај града Београда дискриминисан на основу личног својства – инвалидитета. У притужби је навео да се као особа са инвалидитетом и корисник инвалидских колица, више пута обраћао Секретаријату са молбом да му се омогући несметано коришћење јавних површина, односно, са захтевом да се оборе ивичњаци тротоара на углу Призренске и Карловачке улице и да се у Призренској улици прилагоди тротоар како би се особама са инвалидитетом обезбедило несметано кретање инвалидским колицима, али да до дана подношења притужбе Секретаријат за саобраћај није поступио по молбама.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступака тражено изјашњење Градске управе града Београда – Секретаријата за саобраћај. Изјашњење је достављено 17. августа 2011. године, у којем се наводи да је стручна екипа Секретаријата за саобраћај 1. августа 2011. године, поводом пријаве М. С. Комисији за разматрање пријава и притужби грађана, извршила увид у стање на предметној раскрсници и утврдила да је извршено обарање ивичњака без сагласности Секретаријата за саобраћај. У прилогу су достављене фотографије постојећег стања, као и неколико докумената преписке Секретаријата за саобраћај и Дирекције за путеве поводом захтева подносиоца притужбе. Наведено је и да је обављен разговор са М. С. и договорено да ће надзорна служба изаћи на терен и утврдити оправданост захтева 03. августа 2011. године.

Такође је достављен и допис Одељења за динамички саобраћај при Сектору за техничко регулисање саобраћаја Секретаријата за саобраћај града Београда IV – 06 бр. 344.16 – 397/2011 од 10. марта 2011. године који је упућен Одељењу за путеве при Сектору за саобраћајни инспекцијски надзор Секретаријата за инспекцијске послове, у којем се наводи:

– да је Секретаријат за саобраћај претходних година уложио велики труд и значајна финансијска средства у циљу олакшавања живота и рада особа са инвалидитетом, старијих и немоћних на територији града Београда,
– да су средства одобрена Секретаријату за саобраћај из буџета за 2011. годину недовољна за све планиране интервенције које су постављене као приоритети,
– да ће захтев М. С. бити унет на листу планираних интервенција које ће накнадно размотрити и разврстати, уколико буду имали расположивих средстава након реализације других приоритета из њихове надлежности.

Достављен је и допис Секретаријата за саобраћај града Београда упућен Дирекцији за путеве број: IV-06 бр. 344.16-302/2011 од 15. марта 2011. године, у којем се наводи следеће:

– да се М. С. обратио Секретаријату за саобраћај са захтевом да се поправи оштећена површина тротоара за кретање особа које користе инвалидска колица и да се изради пешачка рампа ради лакшег прелажења преко коловоза. Предмет је, због природе захтева, писаним документом IV-03 бр. 344.15-1531/2007 од 17. августа 2007. године прослеђен Дирекцији за путеве,
– да је странка и формално упутила нови допис Дирекцији за путеве 25. фебруара 2011. године, који је као предмет Дирекције за путеве заведен под бројем IV-05 2206-1245 од 30. новембра 2007. године, који је достављен Секретаријату за саобраћај на даљу надлежност,
– да је Секретаријат за саобраћај констатовао да је предмет у надлежности Сектора за техничко регулисање саобраћаја и да ће се решити у складу са расположивим финансијским средствима, која су буџетом за 2011. годину „за ове потребе крајње рестриктивно опредељења“.

Oдрeдбoм члaнa 21. Устава Републике Србије забрањује се свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Република Србија је 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом којом се обавезала да предузимa одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору.

Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе.

Чланом 26. став 1. је прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ставом 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.

Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, поред тога што уређује општи режим забране дискриминације по основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, у члану 13. став 1. овог члана изричито је забрањена дискриминација о основу инвалидитета у погледу приступа јавним површинама, у које, према одредби из става 4., спадају и пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице. Поред тога, у члану 16. став 1. овог закона прописано је да су власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета. Надаље, чланом 33. прописана је законска обавеза јединица локалне самоуправе да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.

Одлуком о Градској управи града Београда , Секретаријат за саобраћај обавља послове који се односе на реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење и управљање општинским путевима и улицама у насељу и врши надзор над радом јавних комуналних предузећа и субјеката којима је поверена делатност одржавања општинских путева, улица у насељу и државних путева (осим аутопута) на територији града Београда. Скупштина града Београда је основала Јавно комунално предузеће „Београд пут“ и поверила му одржавање улица, локалних и некатегорисаних путева, путних објеката и саобраћајне сигнализације.

Повереница је имала у виду да је Секретаријат за саобраћај града Београда претходних година уложио одређена финансијска средства у циљу олакшавања кретања особа са инвалидитетом на територији града Београда (уграђивање рампе за прилаз објектима, обарање ивичњака на пешачким стазама и сл.), као и чињеницу да су расположива финансијска средства која су одређена градским буџетом ограничена. Међутим, из документације коју је Секретаријат за саобраћај града Београда доставио, евидентно је да се М. С. први пут обратио Секретаријату још 2007. године и да је захтев из Секретаријата за саобраћај прослеђен Дирекцији за путеве 17. августа 2007. године. М. С. је након тога и сам формално упутио допис Дирекцији за путеве 30. новембра 2007. године. Из ове чињенице јасно произлази да ни Секретаријат за саобраћај града Београда, у чијем је саставу и Дирекција за путеве, није предузео мерe како би у току периода од 2007-2011. године уврстио захтев М. С. у програм планирања интервенција или обезбедио средства за поступање по захтеву.

Приликом сагледавања околности овог случаја, Повереница је узела у обзир да је сам законодавац завршном одредбом из члана 53. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом одложио примену одредби чл. 33. којима се прописује предузимање мера којима се, поред осталог, јавне површине чине приступачним особама са инвалидитетом. Циљ због кога је законодавац одложио примену ове одредбе је управо у томе да јединицама локалне самоуправе остави време, за које је оценио да је довољно, како би од ступања на снагу до почетка примене одредбе из члана 33. испланирале и обезбедиле средства за реализацију ових мера. У складу с тим, законодавац је у чл. 16. императивном нормом утврдио обавезу јавних предузећа надлежних за одржавање јавних површина да обезбеде приступ јавним површинама свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, уопште не прописујући могућност да се неиспуњење оправда било којим објективним разлогом. Због тога се може закључити да је пропуштање Секретаријата за саобраћај града Београда, као органа јавне власти у чијој је надлежности одржавање јавних површина, да изврши своју законску обавезу, довело до дискриминације М. С, као и свих других особа које користе колица, у погледу доступности јавних површина, што је изричито забрањено чл. 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом као један од посебних случаја дискриминације. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особа које користе колица да под једнаким условима уживају грађанска, политичка, социјална, економска, културна и друга људска права и слободе.

Имајући у виду напред наведене прописе, Повереница је мишљења да околност да су средства за реконструкцију улица и тротоара ограничена рестриктивним буџетом, на коју се Секретаријат за саобраћај у свом изјашњењу позива, сама по себи није довољна за закључак да у конкретном случају није извршена дискриминација, како се то наводи у изјашњењу Секретаријата. Не може се, наиме, пренебрегнути чињеница да Секретаријат није испунио своју законску дужност прописану чланом 16. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, која датира још од 1. јануара 2007. године, од када су протекле четири године и осам месеци. Приликом заузимања става, Повереница је, такође, имала у виду чињеницу да су од подношења захтева М. С. протекле четири године, а да у свом изјашњењу од 10. марта 2011. године Секретаријат наводи да ће захтев М. С. „бити унет на листу планираних интервенција које ће накнадно размотрити и разврстати, и то уколико буде имао „расположивих средстава након реализације других приоритета“.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку Секретаријату за саобраћај града Београда ради предузимања мера у циљу отклањања последица дискриминације и испуњења законских обавеза које су прописане Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

Препорука Секретаријату за саобраћај града Београда да предузме потребне радње из своје надлежности како би се обавили радови на обарању ивичњака тротоара на углу Призренске и Карловачке улице у Земуну, као и прилагођавање тротоара у Призренској улици мотивисана је чињеницом да се њиховом реализацијом не испуњава само захтев М. С, упућен Секретаријату за саобраћај и Дирекцији за путеве града Београда, већ да се тиме омогућава кретање и несметано коришћење конкретне јавне површине и њему и свим особама које за кретање користе колица.

Препорука која се односи на предузимање одговарајућих мера и активности из надлежности Секретаријата за саобраћај града Београда како би се отклониле препреке које особама са инвалидитетом ометају и отежавају кретање на трговима, улицама, пeшачким прелазима и другим јавним саобраћајницама заснована је на сазнању да на територији града Београда још увек има јавних површина са којих ове препреке нису уклоњене.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. С. против Секретаријата за саобраћај града Београда због неравноправног третмана према особама са инвалидитетом