бр. 07-00-44/2014-02 датум: 12. 5. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднелa М. Р. из Б. против Агенције за лекове и медицинска средства Србије, због прописивања мерила за учешће у добити Агенције, којим су од права на учешће у добити изузети запослени који су били одсутни са рада дуже од 30 дана. У току поступка утврђено je да су Одлуком о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије у 2010. години прописана мерила за награђивање запослених из добити за 2010. годину, и то: основна зарада утврђена Колективним уговором за агенцију, увећање зараде по основу времена проведеног на раду, накнада зараде због коришћења годишњег одмора, одсуствовања са рада због повреде на раду и привремене спречености за рад до 30 дана. Анализа ових мерила показала je да су њима из права на расподелу добити изузети запослени који су одсуствовали са рада дуже од 30 дана, укључујући и запослене који су одсуствовали са рада ради неге детета. Имајући у виду чињеницу да право на учешће у оствареној добити подразумева фактички рад којим се доприноси стицању добити, као и чињеницу да право на учешће у добити остварују они који су радно ангажовани уместо запосленог на одсуству дужем од 30 дана, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да прописана мерила у погледу учешћа у добити имају објективно и разумно оправдање, те да њиховим прописивањем Агенција за лекове и медицинска средства није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М. Р. из Б. због Одлуке Агенције за лекове и медицинска средства Србије (у даљем тексту: Агенција) о расподели вишка прихода у 2010. години јер сматра да је прописивањем мерила за учешће у добити, којим су изостављене запослене које су биле на одсуству са рада због трудноће и ради неге детета, дискриминисана на основу личног својства – породичног статуса.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је запослена у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије на неодређено време, са радним стажом од 18 година;
– да су Одлуком о расподели добити за 2010. годину коју је донела Агенција, дискриминисане труднице и породиље;
– да је овом одлуком уређено да право на учешће у расподели добити за 2010. годину имају и запослени за време трајања годишњег одмора, повреде на раду и одсуства са рада због привремене спречености до 30 дана;
– да су оваквим прописивањем мерила за учешће у добити, запослене које су се налазиле на одсуству са рада због трудноће и због неге детета изузете из расподеле добити;
– да се поводом овог питања обратила правној служби, од које је добила образложење да трошкове одсуства са рада до 30 дана сноси Агенција и да су због тога и ти запослени учествовали у добити, као и да она нема право на добит;
– да је успела да закаже састанак са директором, на којем су биле присутне и остале запослене које су у тој години биле на одсуству са рада због неге детета, али оне не желе да поднесу притужбу.

1.3. Уз притужбу је доставила следеће доказе: допис Агенцији за лекове и медицинска средства бр. 515-00-01962-2013-05 од 20. децембра 2013. године, одговор директора Агенције за лекове и медицинска средства бр. 515-00-01962-2013-05-001 од 16. јануара 2014. године и извод Колективног уговора о раду Агенције за лекове и медицинска средства.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење С. Ј. директора Агенције за лекове и медицинска средства.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је Управни одбор Агенције приликом разматрања Извештаја о финансијском пословању за 2010. годину, оценио да је Агенција у 2010. години остварила позитиван пословни резултат и добит у износу од 119.130.737 динара;
– да је на основу тога Управни одбор донео Одлуку о расподели вишка прихода бр. 01-41 од 25. фебруара 2011. године, којом је одређено да се 50% добити преноси у буџет РС, 25% намењује за развој Агенције и 25% за награђивање запослених;
– да је Влада РС донела решење 05 бр. 41-8131/2013 од 30. септембра 2013. године, којим је дала сагласност на Одлуку о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији у 2010. години;
– да је чл. 52. ст. 3. Закона о јавним агенцијама прописано да се запослени награђују према мерилима одређеним општим актом јавне агенције;
– да је чл. 73. Колективног уговора Агенције одређено да Агенција може, зависно од резултата пословања, да запосленом обезбеди зараду из добити, која се исплаћује на основу утврђених резултата пословања по годишњем обрачуну Агенције, у складу са законом, Статутом Агенције, колективним уговором и уговором о раду;
– да у смислу наведених прописа, право на исплату дела добити имају запослени (на одређено и неодређено време) који су својим радом учествовали у приходовању Агенције током 2010. године. Ово право се утврђује на основу месечних евиденција о заради и присуству на раду запослених у 2010. години;
– да је мерило за награђивање запослених из добити за 2010. годину основна зарада утврђена Колективним уговором Агенције, увећање зараде по основу времена проведеног на раду, накнада зараде због коришћења годишњег одмора, одсуствовање са рада због повреде на раду и привремене спречености за рад до 30 дана;
– да је на основу увида у евиденцију евидентно да је М. Р. у знатном делу 2010. године била одсутна са рада због трудноће, порођаја и ради неге детета у периоду од 17. новембра 2008. до 29. октобра 2010. године, а да је краћи период била одсутна због боловања (од 30. октобра до 26. новембра 2010. године) и коришћења годишњег одмора (од 29. новембра 2010. до 5. јануара 2011. године);
– да већи део године није својим радом учествовала у стицању годишњег прихода Агенције, па ни добити за ту годину, што је основни услов за учешће у награђивању по основу остварене добити;
– да ниједним прописом или општим актом, запослени који је одсутан са рада по основу породиљског одсуства и ради неге детета, није сврстан у категорију запослених који имају право на учешће у добити по завршном рачуну, а да није радио и стицао приход;
– да запослени који су током 2010. били на боловању до 30 дана нису изузети од расподеле добити, јер су то кратка боловања чије трошкове сноси Агенција, а запослени за тај период имају право на накнаду зараде. Исто тако, код кратких одсустава не прима се на рад замена за одсутног радника те су послове који стварају приход извршавали сами запослени;
– да је подноситељки притужбе за период када је била на боловању у 2010. години, обрачунат и исплаћен припадајући део добити, укључујући и исплату дела добити за време проведено на годишњем одмору у 2010. години;
– да у ситуацији када запослена оде на одсуство због одржавања трудноће, а затим у континуитету користи породиљско и одсуство са рада ради неге детета, Агенција тада мора да прими на рад новог запосленог ради замене;
– да су запослени који су примљени на рад као замена извршавали послове одсутних трудница и на тај начин стицали приход Агенције, те им је без ограничења признато право на учешће у добити;
– да је репрезентативни синдикат Агенције доставио мишљење којим се у свему сагласио са мерилима, поступком и начином расподеле добити;
– да је подноситељка притужбе благовремено добијала званичне и свеобухватне одговоре стручних служби и да је директор одржао састанак са њом и њеним колегиницама које су имале примедбе на начин расподеле добити, те да њен став о дискриминацији није основан;
– да се овде ради о о различитом тумачењу става да онај ко није својим радом учествовао у стицању годишњег прихода, не може ни полагати право на учешће у добити;
– да ће Агенција и убудуће предузимати све мере како би се свим запосленим, посебно за време одсуства са рада ради неге детета омогућило остваривање свих права предвиђених законом;
– да у Агенцији никада није постојала, нити сада постоји потреба за прављењем разлике по полу, другим личним својствима запослених и њиховог стављања у неједнак положај актом, радњом или пропуштањем;
– да Агенција не крши право на заштиту материнства и једнако право на рад.

1.6. У прилогу изјашњења, достављени су следећи докази: 1) допис синдиката „Независност“ бр. 515-00-0151/1-2013-05 од 3. октобра 2013. године који је упућен Агенцији за лекове и медицинска средства Србије; 2) извод из „Сл. гласника РС“, бр. 86/2013 од 30. септембра 2013. године и 3) Одлука Агенције за лекове и медицинска средства Србије бр. 01-406 од 3. октобра 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Одлуку Агенције за лекове и медицинска средства Србије бр. 01-406 од 3. октобра 2013. године, утврђено је следеће:

– Део вишка прихода над расходима по завршном рачуну за 2010. годину, у износу од 25% користи се за награђивање запослених у Агенцији који су у 2010. години учествовали у стицању тог вишка прихода над расходима (тачка 1);
– Право на исплату дела добити имају запослени (на неодређено и одређено време) који су својим радом учествовали у приходовању Агенције током 2010. године (тачка 2);
– Мерила за награђивање запослених из добити за 2010. годину су основна зарада утврђена Колективним уговором за агенцију, увећање зараде по основу времена проведеног на раду, накнада зараде због коришћења годишњег одмора, одсуствовања са рада због повреде на раду и привремене спречености за рад до 30 дана (тачка 3).

2.2. Увидом у извод из „Сл. гласника РС“ бр. 86/2013 од 30. септембра 2013. године, утврђено је да је Влада РС донела решење којим даје сагласност на Одлуку о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије у 2010. години, коју је донео Управни одбор агенције на седници 25. фебруара 2011. године.

2.3. Колективним уговором Агенције у чл. 73. прописано је да Агенција може запосленом да обезбеди зараду из добити, у зависности од резултата пословања, која се исплаћује на основу утврђених резултата пословања по годишњем обрачуну Агенције, у складу са законом, Статутом Агенције, колективним уговором и уговором о раду.

2.4. Из дописа синдиката „Независност“ бр. 515-00-0151/1-2013-05 од 3. октобра 2013. године који је упућен Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, утврђено је да је Одбор повереника синдиката „Независност“ разматрао Одлуку Управног одбора Агенције и једногласно донео закључак да се награђивање запослених из добити за 2010. годину изврши обрачуном на основу основне зараде утврђене Колективним уговором за Агенцију, увећање зараде по основу времена проведеног на раду, накнада зараде због коришћења годишњег одмора, одсуствовања са рада због повреде на раду и привремене спречености за рад до 30 дана.

2.5. Увидом у доказе достављене уз притужбу, утврђено је да су запослене које су се означиле као „породиље агенције“ упутиле допис Агенцији за лекове и медицинска средства бр. 515-00-01962-2013-05 од 20. децембра 2013. године и замолиле да их директор Агенције прими на разговор јер желе образложење због чега не учествују у расподели добити Агенције, уз напомену да сматрају да је одлука о расподели добити дискриминаторна према породиљама које су запослене у Агенцији.

2.6. Увидом у одговор С. Ј. директора Агенције за лекове и медицинска средства бр. 515-00-01962-2013-05-001 од 16. јануара 2014. године, утврђено је да је након одржаног састанка са запосленима (породиље Агенције), упознао са висином остварене добити Агенције у 2010. години и одлуком Управног одбора Агенције о расподели добити. У допису је навео да право на исплату дела добити имају запослени (на одређено и неодређено време) који су својим радом учествовали у приходовању Агенције у 2010. години, да се ово право утврђује на основу евиденције присутних на раду, као и да ниједним прописом или општим актом запослени који је одсутан са рада по основу породиљског одсуства и ради неге детета, није сврстан у ону категорију запослених који имају право на учешће у добити по завршном рачуну, уколико није радио и стицао приход.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и прилоге које су доставили подноситељка притужбе и Агенција за лекове и медицинска средства Србије.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено се увиђа како је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У чл. 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере, како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у чл. 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе. Иста решења садржана су у Директиви 96/34/ЕЗ о одсуству ради бриге о детету и Оквирном споразуму о родитељском одсуству .

3.4. Директива 92/85/ЕЗ у погледу примене мера за подстицање побољшања сигурности и здравља трудних радница, које су се недавно породиле и жена које доје, између осталог прописује да радна права у вези са уговором о раду, укључујући и континуитет плаћања зарада и/или право на адекватну накнаду за труднице, породиље и запослене које доје морају бити осигурани. У случају породиљског одсуства, зараде и накнаде сматраће се адекватним уколико се њима гарантује приход који је најмање еквивалентан оном приходу који би радник имао у случају прекида радних активности на основу здравственог стања, под условом да је максимални износ прописан у националном законодавству. Право на зараду или на додатак може се подредити одређеним условима, са изузетком у случају периода рада дужег од 12 месеци, непосредно пре претпостављеног дана порођаја.

3.5. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом члана 15. прописана је равноправност жена и мушкараца и обавеза државе да развија политику једнаких могућности. Одредбом чл. 66. прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете уживају посебну заштиту, а чл. 60. прописано је да свако има право на поштовање достојанства личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 8. којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Одредбом чл. 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.7. Законом о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 11. прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман, у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад.

3.8. Одредбама члана 18. Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на образовање, оспособљавање, усавршавање, напредовање на послу и отказ уговора о раду.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Агенција за лекове и медицинска средства доношењем Одлуке о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије у 2010. години бр. 01-406 од 3. октобра 2013. године, дискриминисала подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – породичног статуса. Због тога је било потребно размотрити да ли су подноситељки притужбе ускраћена права која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, што подразумева испитивање оправданости циља и последица предузетих и постојања сразмерности између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.10. Неспорно је да је Агенција остварила добит у 2010. години, да је Управни одбор Агенције донео одлуку да се 25% од добити намени за награђивање запослених, као и да је М. Р, већи део 2010. године, била одсутна са рада ради неге детета.

Одлуком о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије у 2010. години бр. 01-406 од 3. октобра 2013. године, у тачки 2. прописано је да право на исплату дела добити имају запослени (на неодређено и одређено време) који су својим радом учествовали у приходовању Агенције током 2010. године. Како се из ове тачке не може јасно закључити који су то запослени, односно да ли су то запослени који су радом учествовали у приходовању и пре 2010. године, одлука је ближе објашњења мерилима из којих произлази ко има право на учешће у добити. Мерила за награђивање запослених из добити за 2010. годину, према овој одлуци, су следећа: основна зарада утврђена Колективним уговором за агенцију, увећање зараде по основу времена проведеног на раду, накнада зараде због коришћења годишњег одмора, одсуствовања са рада због повреде на раду и привремене спречености за рад до 30 дана.

3.11. Анализа Одлуке о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије показала је да су постављањем мерила које се односи на одсуствовање са рада због повреде на раду и привремене спречености за рад до 30 дана, очигледно стављене у неједнак положај особе које су биле на одсуству са рада ради неге детета, које, по правилу, траје дуже од 30 дана, као и сви други запослени који су одсуствовали са рада дуже од 30 дана због повреде на раду или привремене спречености за рад.

Имајући ово у виду, потребно је испитати да ли је одређивање овог мерила за учешће у расподели добити, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. То подразумева испитивање: a) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.12. Неспорно је да Агенција за лекове и медицинска средства, као и све друге јавне агенције има право да део вишка расподели за награђивање запослених и да се запослени награђују према мерилима одређеним општим актом агенције . У складу с тим, Агенција, као послодавац, има право да расподели вишак прихода над расходима запосленима и да утврди мерила за расподелу. То право се ни на који начин не доводи у питање, те се може констатовати да је циљ доношења Одлуке о расподели прихода над расходима и утврђивање мерила за расподелу добити, допуштен и оправдан.

3.13. Надаље, у конкретном случају, неопходно је анализирати да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Због тога је од Агенције затражено да се посебно изјасни о разлозима због којих се право на расподелу добити у случају запослених који су одсуствовали са рада због привремене спречености за рад, признаје само запосленима који су одсуствовали са рада до 30 дана. У изјашњењу Агенције наведено је да запослени који су одсуствовали са рада дуже од 30 дана нису допринели својим радом стицању добити, да су код овако дужих одсустава за обављање послова који су радили ангажовали друга лица, који су у тој години радили и стицали добит па су тако стекли и право да учествују у расподели добити, а да за одсуства са рада до 30 дана нису имали потребе да доводе нове раднике као замене јер су одсутни радници по повратку на рад обављали своје радне обавезе.

Повереница за заштиту равноправности најпре указује да је и Законом о раду одређено да се уговором о раду или одлуком послодавца може утврдити учешће запосленог у добити оствареној у пословној години, у складу са законом и општим актом. Опште је прихваћен став да, за разлику од права на минималну и права на основну зараду, која су основна социјална права запослених, право на зараду из добити представља факултативно право запослених, чије остваривање зависи од остварене добити и воље социјалних партнера, односно доприноса запослених у стицању добити. Према томе, уколико послодавац утврди да су запослени или група запослених у току календарске године остварили изузетне резултате рада и тиме посебно допринели пословном успеху послодавца, може им исплатити награду за допринос у пословном успеху, доношењем одлуке о учешћу запослених у добити, којом се одређују критеријуми и мерила за учешће у расподели добити. Сагласно томе, право запослених на учешће у расподели добити је, по природи ствари, у корелацији са њиховим доприносом у стицању добити, тако да припада само оним запосленима који су фактичким радом учествовали у стицању добити, и то у оној мери у којој су допринели стицању добити.

С друге стране, Повереница за заштиту равноправности је става да се мора уважити навод из изјашњења Агенције да, сагласно законским прописима, накнаду зараде запосленима који одсуствују са рада до 30 дана исплаћује послодавац, док накнада зараде за одсуства са рада дужа од 30 дана пада на терет буџета. Такође, треба имати у виду да је Агенција ангажовала друга лица, као замене запосленима који су одсуствовали са рада и да су та лица остварила право на учешће у расподели добити. Стога, образложење послодавца да је ограничио учешће у добити само на оне запослене који су својим фактичким радом стекли ту добит, може се сматрати оправданим.

3.14. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је Агенција показала да постоји сразмера између одређених мерила за расподелу добити и циљева који се том утврђеним мерилима остварују, односно, да је пружила објективно и разумно оправдање за прописивање мерила за учешће у добити. С тим у вези, Повереница указује и на наводе из притужбе и изјашњења да подноситељка притужбе има право на учешће у добити за период када је била на годишњем одмору и боловању током 2010. године. Из тога се може закључити да је Агенција обезбедила подноситељки притужбе да сразмерно броју дана које је радила у 2010. години, након повратка са одсуства, добије сразмеран део добити.

3.15. Повереница за заштиту равноправности напомиње да су у бројним међународним документима и националном законодавству уграђена правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља дискриминацију. Поред тога, прописана су и правила да им се због породичних околности не смеју смањивати права која проистичу из радног односа. У конкретном случају, М. Р. је изузета из расподеле добити јер је била на одсуству ради неге детета, што је проузроковало веома неповољну последицу по њу, која се огледа у неостваривању финансијске накнаде из добити, и то у ситуацији када су њена примања мања него да ради (накнада зараде), а трошкови повећани због новог члана породице. Иако је у конкретном случају у питању право које је повезано са фактичким радом запосленог у току године, при чему је Агенција за лекове и медицинска средства показала да постоји објективно и разумно оправдање за овакву одлуку, Повереница за заштиту равноправности указује да терет друштвене репродукције и даље сносе родитељи, посебно мајке које најчешће одсуствују са рада ради неге детета. Стога би било сврсисходно и правично да приликом доношења наредне одлуке о расподели добити, Агенција за лекове и медицинска средства размотри могућност укључивања запослених који су одсуствовали са рада дуже од 30 дана. Треба имати у виду и да добит која се расподељује није нужно настала радњама које су започете и завршене у години у којој је остварена добит, односно, да добит не мора да се искаже у години у којој је неко радио, већ у следећој, када је тај запослени одсуствовао са рада. Због тога Повереница сматра да би темељније и прецизније прописивање мерила довело до веће правичности при расподели добити запосленима. Такође, Повереница користи прилику да укаже на принципе оснаживања жена УН Агенције за родну равноправност и оснаживање жена, којима је као један од принципа предвиђен подржавање људских прва и недискриминације, праведно поступање према свим женама и мушкарцима на послу, и предлаже да Агенција у наредном периоду размотри пружање подршке овим принципима.

4. МИШЉЕЊЕ

Одлуком о расподели вишка прихода над расходима оствареног у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије у 2010. години бр. 01-406 од 3. октобра 2013. године којом су прописана мерила за учешће запослених у добити, Агенција за лекове и медицинска средства Србије није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Доставити:
– М. Р, Б.
– Агенција за лекове и медицинска средства Србије

 Притужба M. Р. прoтив Aгeнциje зa лeкoвe и мeд. срeдствa Србиje збoг дискриминaциje пo oснoву породичног стaтусa у oблaсти рaдa и запошљавања