бр. 07-00-275/2015-02   датум: 11.9.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Љ. Р. из Б, против РТБ Б. д.о.о. из Б. У притужби је наведено да је одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б. прописано да је послодавац дужан да награди запослене који су на раду код послодавца провели 10, 20, 30, 35 (жене) и 40 (мушкарци) година, укључујући и бенефицирани радни стаж, чиме су дискриминисани мушкарци који не могу добити јубиларну награду за 35 година стажа. У изјашњењу РТБ Б. наведено је да је одредба колективног уговора у складу са законским решењем о условима за одлазак у пензију, да „мушкарци одлазе у пензију са 40 година, а жене са 35 година“ и да је жеља послодавца да запослени приликом одласка у пензију добију, поред отпремнине и јубиларну награду. У току поступка утврђено је да су законски услови за стицање права на старосну пензију исти за мушкарце и за жене, према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, односно да осигураник/ца стиче право на старосну пензију кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања и кад наврши 45 година стажа осигурања. С обзиром да колективни уговор прописује да је једини услов за стицање права на јубиларну награду одређен број година стажа код послодавца, Повереница је мишљења да не постоје оправдани и разумни разлози за прописивање другачијих услова за стицање права на јубиларну награду за мушкарце у односу на жене, нити постоји сразмера између мере која је предузета и циља који се жели остварити. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б. д.о.о. којим је прописано да је послодавац дужан да награди запослене који су на раду код послодавца провели 10, 20, 30, 35 (жене) и 40 (мушкарци) година, укључујући и бенефицирани радни стаж, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је РТБ Б. д.о.о. препоручено да предузме све неопходне радње и мере, у договору са репрезентативним синдикатима, како би ускладио одредбе Колективног уговора са антидискриминационим прописима, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Љ. Р. из Б, коју је поднео против Р. т. б. Б. д.о.о. Б. (у даљем тексту: РТБ Б.) због дискриминације на основу пола.

1.2. У притужби је, између осталог, навео:

– да је одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б. прописано да је послодавац дужан да награди запослене који су на раду код послодавца провели 10, 20, 30, 35 (жене) и 40 (мушкарци) година, укључујући и бенефицирани радни стаж;

– да сматра да је ово дискриминација на основу пола, јер мушкарци не могу остварити право на јубиларну награду са 35 година радног стажа код послодавца.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење РТБ Б.

1.4. У изјашњењу З. И, директора за правне, кадровске и опште послове, између осталог, наведено је:

– да је у РТБ Б. у примени Колективни уговор који у члану 92. прописује, између осталог, да послодавац исплаћује јубиларну награду запосленим женама за 35 година непрекидног рада и запосленим мушкарцима за 40 година непрекидног рад;

– да није реч ни о каквој дискриминацији, већ жељи да запослени приликом одласка у пензију добију поред отпремнине и јубиларну награду;

– да је разлика у годинама стажа потребним за исплату јубиларних награда и нормална и логична, али и у складу са законом, јер мушкарци и жене не иду са истим годинама радног стажа у пензију;

– да „мушкарци одлазе у пензију са 40 година, а жене са 35 година“ и да је таква дефиниција садржана у колективном уговору и прати законско решење о условима за одлазак у пензију;

– да право на јубиларну награду није обавезно, као и да се овакво решење у колективном уговору примењује дуги низ година.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б, који је потписан 13. фебруара 2015. године, прописано је да је послодавац дужан да награди запослене који су на раду код послодавца провели 10, 20, 30, 35 (жене) и 40 (мушкарци) година, укључујући и бенефицирани радни стаж.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање), прописано је да дискриминација представља свако прављење разлике, искључивање или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

3.4. Устaв Рeпубликe Србиje  у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последице предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из ст. 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Даље, одредбама члана 20. прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола.

3.6. Одредбом члана 4. Закона о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa) кoje имa зa циљ или пoслeдицу дa лицу или групи oтeжa, угрoзи, oнeмoгући или нeгирa признaњe, уживaњe или oствaривaњe људских прaвa и слoбoдa у пoлитичкoj, eкoнoмскoj, друштвeнoj, културнoj, грaђaнскoj, пoрoдичнoj и другoj oблaсти. Даље је прописано да се под неоправданим разликовањем, искључивањем, ограничавањем и поступањем или другим предузетим мерама, у смислу овог закона, нарочито сматра ако предузета мера није оправдана законом или легитимним циљем и не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се предузетим мерама остварују.

3.7. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуано опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа. Такође, Закон о раду прописује и да се општим актом, односно уговором о раду могу утврдити право на јубиларну награду, солидарну помоћ и друга примања. Даље, одредбама члана 240. закона прописано је да се колективним уговором, у складу са законом и другим прописима, утврђују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измене и допуне колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца, а одредбама члана 248. прописано је да колективни уговор код послодавца закључују послодавац и репрезентативни синдикат код послодавца. У име послодавца колективни уговор потписује лице овлашћено за заступање послодавца.

3.8. Одредбама члана 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања; 2) кад наврши 45 година стажа осигурања. Одредбама члана 19а прописани су услови под којима осигураница која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију пре навршених 65 година живота и то када наврши: у 2015. години 60 година и шест месеци живота; у 2016. години 61 годину живота; у 2017. години 61 годину и шест месеци живота; у 2018. години 62 године живота; у 2019. години 62 године и шест месеци живота; у 2020. години 63 године живота; у 2021. години 63 године и два месеца живота; у 2022. години 63 године и четири месеца живота; у 2023. години 63 године и шест месеци живота; у 2024. години 63 године и осам месеци живота; у 2025. години 63 године и десет месеци живота; у 2026. години 64 године живота; у 2027. години 64 године и два месеца живота; у 2028. години 64 године и четири месеца живота; у 2029. години 64 године и шест месеци живота; у 2030. години 64 године и осам месеци живота; у 2031. години 64 године и десет месеци живота.

Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је прописивањем да запослене жене могу добити јубиларну награду за 35 година радног стажа код послодавца, а запослени мушкарци за 40 година стажа, извршена дискриминација мушкараца на основу пола.

3.10. Анализа одредаба члана 92. Колективног уговора РТБ Б. показала је да су овом одредбом, којом је прописано да жене стичу право на јубиларну награду за 35 година стажа код послодавца, а мушкарци за 40, очигледно у неједнак положај стављени мушкарци који са 35 година радног стажа код послодавца неће моћи да остваре право на јубиларну награду, већ ће ово право моћи да остваре пет година касније. Да би се утврдило да ли је колективним уговором повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити, сагласно чл. 8. Закона о забрани дискриминације, да ли постоји објективно и разумно оправдање да се за мушкарце и жене пропишу различити услови за остваривање права на јубиларну награду. Због тога је потребно испитати: 1) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и 2) да ли се циљ може постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.11. У складу са одредбама Закона о раду, послодавац може општим актом утврдити право на јубиларну награду, солидарну помоћ и друга примања. У изјашњењу РТБ Б. наведено је да је одредба колективног уговора у складу са законским решењем о условима за стицање права на старосну пензију и да је жеља послодавца да запослени приликом одласка у пензију добију и јубиларну награду, поред отпремнине. Сагледавајући наводе из изјашњења послодавца, Повереница за заштиту равноправности сматра да је овај циљ допуштен и оправдан.

3.12. Имајући у виду допуштеност и оправданост циља, потребно је испитати да ли се циљ може постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се том мером остварују. РТБ Б. навео је у изјашњењу да је разлика у годинама стажа потребним за исплату јубиларних награда „у складу са законом, јер мушкарци и жене не иду са истим годинама радног стажа у пензију“, односно да „мушкарци одлазе у пензију са 40 година, а жене са 35 година“ стажа осигурања. Одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да осигураник стиче право на старосну пензију: 1) када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, 2) када наврши 45 година стажа осигурања. Из наведене одредбе јасно произлази да право на старосну пензију стичу запослени мушкарци и жене са 45 година стажа осигурања, без обзира на старосно доба. Одредбама члана 19а Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописани су посебни услови за стицање права на старосну пензију за жене, како би се 2032. године услови за стицање права на старосну пензију изједначили за жене и мушкарце. Имајући све ово у виду, може се констатовати да нема сразмере између предузете мере и циља који се желео остварити, односно да се планирани циљ може остварити другим мерама којима се не нарушава принцип равноправности полова.

3.13. Претходним законским решењима у нашем правном систему, жене су стицале право на старосну пензију раније од мушкараца (мушкарци када наврше 40 година стажа осигурања, а жене када наврше 35 година стажа осигурања, са најмање 53 године живота). Овакво решење било је последица разумевања двоструког, односно вишеструког оптерећења жене у друштву, кроз њену репродуктивну и продуктивну улогу. Међутим, промене у друштву су довеле и до промена у законодавству, што је резултирало изједначавањем услова за стицање права на старосну пензију за жене и мушкарце. Имајући у виду одредбе члана 19а, изједначавање се врши постепено, тако што је су за сваку календарску годину до 2031. године, прописане године живота жене које су услов за стицање права на старосну пензију за осигуранице са најмање 15 година радног стажа. Тако у 2015. години право на старосну пензију стиче жена која наврши 60 година и 6 месеци живота и која има најмање 15 година стажа, а у 2031. години жена која наврши 64 године и десет месеци живота и има најмање 15 година стажа, што значи да године стажа нису релевантне. Повереница указује да применом ових одредаба запослене жене не стичу право на старосну пензију искључиво остваривањем 35 година радног стажа, како је наведено у изјашњењу послодавца. Наиме, могуће је да запослена која је напунила године живота које су услов за стицање права на старосну пензију, има остварених више или мање од 35 година радног стажа код послодавца. Поред тога, општи услов за стицање старосне пензије са навршених 45 година стажа односи се и на мушкарце и на жене. С обзиром да је колективним уговором прописно да је дужина радног стажа код послодавца једини критеријум за стицање права на јубиларну награду, не постоји оправдан разлог да се пропишу различити услови за стицање права на јубиларну награду за мушкараце и жене.

3.14. Колективним уговором РТБ Б. прописано је да и жене и мушкарци остварују право на јубиларну награду под једнаким условима за прве три јубиларне награде (за 10, 20 и 30 година стажа осигурања код послодавца). Код следеће (четврте) јубиларне награде мушкарци су постављени у неповољнији положај јер је женама омогућено да остваре право на јубиларну награду за 35 година стажа осигурања, док мушкарци са 35 година стажа то право не остварују. Услови за остваривање ове (четврте) јубиларне награде су раздвојени за мушкарце и жене, па је женама омогућено да раније стекну право на јубиларну награду и тиме су привилеговане у односу на мушкарце. Мушкарцима је потребно пет година више стажа осигурања за остваривање права на ову јубиларну награду него женама. Број јубиларних награда на које запослени може остварити право код послодавца је исти и за мушкарце и за жене (четири), међутим услови за њихово остваривање нису исти јер мушкарцима није омогућено да остваре право на јубиларну награду са 35 година стажа. Од њих се неоправдано тражи дужи радни стаж, чиме је нарушен принцип равноправности полова.

3.15. У изјашњењу на наводе из притужбе истакнуто је да послодавац жели да омогући да запослени приликом одласка у пензију добију и јубиларну награду, поред отпремнине. Законом је прописано да жене и мушкарци стичу право на пензију по истим условима, са 45 година стажа осигурања или са 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, односно, жена стиче право на старасну пензију када напуни прописане године живота у одређеној календраској години и има најмање 15 година радног стажа. Жеља послодавца да запослени у исто време приме и јубиларну награду и отпремнину због одласка у пензију може се остварити другим мерама, као на пример одредбом која би прописивала да право на јубиларну награду имају сви запослени за 10, 20, 30 и 40 година радног стажа код послодавца, као и сви они који одлазе у пензију, независно од стажа осигурања код послодавца. Поред тога, оспореном одредбом колективног уговора женама није дата могућност да остваре право на јубиларну награду за 40 година стажа осигурања, као мушкарцима, иако им је законом омогућено да у старосну пензију оду са 45 година стажа.

3.16. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да за прављење разлике између мушкараца и жена у чл. 92. Колективног уговора, нема објективног и разумног оправдања. С обзиром да је циљ прописане мере да се омогући да запослени приликом одласка у пензију добију и јубиларну награду, поред отпремнине, може се констатовати да је у питању законити циљ. Међутим, прописана мера да жене остварују право на (четврту) јубиларну награду за 35 година стажа осигурања код послодавца, а мушкарци за исту награду са 40 година стажа осигурања, доводи мушкарце у неповољнији положај у односу на жене запослене код истог послодавца, што евидентно показује да нема сразмере између предузете мере и циља који се желео остварити, односно да се планирани циљ може остварити другим мерама којима се не нарушава принцип равноправности полова.

3.17. Повереница за заштиту равноправности указује да у складу са одредбама Закона о раду, колективни уговор закључују послодавац и репрезентативни синдикат(и) код послодавца након спроведених преговора и да једнаку одговорност за садржина уговора сносе обе уговорне стране. Због тога Повереница за заштиту равноправности указује да упркос чињеници да је притужба поднета само против послодавца РТБ Б., одговорност за дискриминаторну садржину колективног уговора не може се ставити на терет само послодавцу.

4. МИШЉЕЊЕ

Одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б. д.о.о. којим је прописано да је послодавац дужан да награди запослене који су на раду код послодавца провели 10, 20, 30, 35 (жене) и 40 (мушкарци) година, укључујући и бенефицирани радни стаж, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује РТБ Б. д.о.о. да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере, у договору са репрезентативним синдикатима, како би ускладио одредбе Колективног уговора са антидискриминационим прописима.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да РТБ Б. д.о.о. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико РТБ Б. д.о.о. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба Љ. Р. против РТБ Б. доо због дискриминације на основу пола у области запошљавања и рада