бр. 07-00-678/2015-02 датум: 17.12.2015.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео Љ.Р. против РТБ Б. д.о.о. Б. У притужби је навео да је након обраћања Поверенику за заштиту равноправности смењен са места руководиоца Сектора за интерну контролу РТБ Б. и распоређен на ниже вредновано радно место (самостални контролор). У изјашњењу директора послодавца наведено је да није тачно да је Љ.Р. распоређен на нише радно место због тога што се обратио Поверенику за заштиту равноправности, као и да је распоређивање урађено више од месец дана пре него што је РТБ Б. добио званичан допис Повереника, а да пре тог датума РТБ Б. није знао, нити је могао да зна да се Љ.Р. обратио Поверенику, што значи да наводи из притужбе немају основа. У току поступка је утврђено да РТБ Б. није понудио доказе да су постојали објективни и оправдани разлози за распоређивање Љ.Р. на ниже вредновано радно место, који нису у вези са његовим претходним обраћањем Поверенику за заштиту равноправности. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је распоређивањем Љ.Р. на ниже радно место, РТБ Б. д.о.о. Б. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације (забрана позивања на одговорност) и препоручила РТБ Б. и директору Б. С, као одговорном лицу, да у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком отклоне последице дискриминаторног поступања према Љ.Р, да му се писано извине, као и да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објаве на огласној табли или другом видном месту у просторијама РТБ Б. д.о.о. Б.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Љ.Р. из Б. против РТБ Б. д.о.о. Б. због кршења забране позивања на одговорност.
1.2. Љ.Р. је у притужби, између осталог, навео:
– да је након добијања мишљења и препоруке Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-275/2015-02 од 11. септембра 2015. године смењен са места руководиоца Сектора интерне контроле и распоређен на ниже вредновано радно место;
– да је ово решење донето три месеца пре његовог остваривања права на пензију, чиме се утиче и на висину отпремнине, имајући у виду да се за обрачун отпремнине узимају примања за месеце које претходе одласку у пензију;
– да је „ово само врх леденог брега“ јер је изложен мобингу од доласка новог руководства 2010. године, од када је потпуно искључен из рада Сектора интерне контроле.
1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење З. И, директора за правне, кадровске и опште послове РТБ Б. д.о.о. Б.
1.4. У изјашњењу З. И, директора за правне, кадровске и опште послове РТБ Б, између осталог, наведено је:
– да није тачно да је Љ.Р. распоређен на ниже радно место због тога што се обратио Поверенику за заштиту равноправности;
– да је анекс I уговора о раду бр. 2399, којим је Љ.Р. распоређен на ново радно место, заведеног 24. септембра 2015. године, а да је „допис Повереника за заштиту равноправности стигао 16. октобра 2015. године“ у РТБ Б. д.о.о. Б;
– да је распоређивање урађено месец и више дана пре него што је РТБ Б. добио званичан допис од Повереника и да пре тог датума РТБ Б. није знао, нити је могао да зна да се Љ.Р. обратио Поверенику, што значи да разлози које наводи немају основа;
– да Љ.Р. наводи да „још од почетка 2010. године ништа не ради“ и да му то није сметало „све до 2015. године када треба да оде у пензију“, као и да је „.. толике године примао плату руководиоца (која уопште није мала). Али му засмета када му та плата измакне и смањи се за неколико хиљада“;
– да РТБ Б. нема разлога да неког смењује због обраћања Поверенику.
1.5. У прилогу изјашњења достављене су фотокопије анекса I уговора о раду бр. 5094 од 28. октобра 2014. године, заведеног код РТБ Б. д.о.о. Б. 24. септембра 2015. године под бројем 2399 и фотокопија коверте о пријему дописа Повереника за заштиту равноправности број 171-00-2/2015-02 са пријемним печатом од 16. октобра 2015. године.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у фотокопију анекса I уговора о раду бр. 5094 од 28. октобра 2014. године, заведен код РТБ Б. д.о.о. Б. 24. септембра 2015. године под бројем 2399, који је закључен између РТБ Б. група – РТБ Б. д.о.о. Б. и Љ.Р, утврђено је да се чланом I анекса мења тачка 2. уговора о раду у делу који утврђује назив радног места, који гласи – у организационој целини Интерна контрола и ревизија, број 11б самостални контролор. Чланом II анекса мења се тачка 6. уговора о раду тако да гласи: основна зарада запосленог утврђује се као производ основне цене рада по радном часу у нето износу 116,00 динара (у бруто износу 156,26 динара) коефицијента посла од 3,3421 и времена проведеног на раду у току месеца. Анексом је прописано и да се измене уговора о раду примењују од 24. септембра 2015. године. Анекс уговора је за послодавца, по посебном овлашћењу, потписао З. И.
2.2. Увидом у предмет Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-275/2015-02 утврђено је да је Љ.Р. поднео притужбу против РТБ Б. д.о.о. Б. 5. јуна 2015. године, због дискриминације на основу пола. РТБ Б. је 24. јуна 2015. године примио захтев за изјашњење на наводе притужбе Љ.Р, а З. И, директор за правне, кадровске и опште послове доставио је Поверенику за заштиту равноправности 9. јула 2015. године изјашњење на наводе из притужбе Љ.Р, заведено код РТБ Б. под бројем 1679 од 8. јула 2015. године. Утврђено је да је мишљење са препоруком Повереника за заштиту равноправности број 07-00-275/2015-02 од 11. септембра 2015. године РТБ Б. примио 16. октобра 2015. године.
2.3. Увидом у фотокопију коверте која је достављена уз изјашњење, утврђено је да је 16. октобра 2015. године, Служба интерне контроле РТБ Б. д.о.о. Б. примила допис Повереника за заштиту равноправности бр. 171-00-2/2015-02. Овај предмет Повереника за заштиту равноправности формиран је 22. јула 2015. године, по пријему дописа Министарства државне управе и локалне самоуправе, којим је Поверенику прослеђен захтев Сектора интерне контроле РТБ Б. д.о.о. Б. за давање мишљења о законитости одредаба о јубиларним наградама у Колективном уговору РТБ Б. д.о.о. Б.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење и антидискриминационе и друге прописе.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 9. прописан је посебан облик дискриминације – забрана позивања на одговорност (виктимизација), који постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.5. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је РТБ Б. д.о.о. Б. распоређивањем Љ.Р. на ниже вредновано радно место, извршио акт дискриминације тако што је прекршио забрану позивања на одговорност. При томе, предмет анализе ограничен је на повреде антидискриминационих прописа, односно, у поступку није анализирано да ли је послодавац поступао у свему у складу са прописима којима се регулишу радни односи.
3.6. Међу странама није спорно да је Љ.Р. запослен у РТБ Б. д.о.о. Б. и да је анексом I уговора о раду бр. 2399 од 24. септембра 2015. године, распоређен на радно место самостални контролор, као и да је претходно радно место Љ.Р. било место руководиоца Сектора интерне контроле.
3.7. Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли је распоређивање Љ.Р. на мање вредновано радно место узроковано његовим обраћањем Поверенику за заштиту равноправности због заштите од дискриминације. То значи да је потребно испитати да ли је РТБ Б. д.о.о. Б. дискриминисао Љ.Р, тако што га је са радног места руководиоца Сектора интерне контроле распоредио на ниже радно место – самостални контролор, због његовог обраћања Поверенику за заштиту равноправности. Одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације прописано је правило о прерасподели терета доказивања. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је послодавац извршио акт дискриминације распоређивањем на ниже вредновано радно место због тога јер је тражио заштиту од дискриминације. Уколико то учини, терет доказивања да до дискриминације није дошло, лежи на послодавцу. Подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, с обзиром да је неспорно да је распоређен на ниже радно место после обраћања Поверенику за заштиту равноправности. Због тога, терет доказивања да у овом случају није дошло до дискриминације, сноси послодавац РТБ Б. д.о.о. Б. У складу са тим, потребно је оценити да ли чињенице и докази које је послодавац понудио у прилог тврдњи да није извршио акт дискриминације, пружају довољно основа за закључак да постоје објективни и оправдани разлози због којих је Љ.Р. распоређен на ниже вредновано радно место, односно да његово распоређивање није узроковано обраћањем Поверенику за заштиту равноправности због заштите од дискриминације.
3.8. Љ.Р. се 5. јуна 2015. године обратио Поверенику притужбом против РТБ Б. д.о.о. Б, у којој је навено да су одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б. дискриминисани мушкарци који не могу добити јубиларну награду за 35 година стажа. Након спроведеног поступка, Повереница је дала мишљење да су одредбама члана 92. Колективног уговора РТБ Б. д.о.о. Б, којим је прописано да је послодавац дужан да награди запослене који су на раду код послодавца провели 10, 20, 30, 35 (жене) и 40 (мушкарци) година, укључујући и бенефицирани радни стаж, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је РТБ Б. препоручено да предузме све неопходне радње и мере, у договору са репрезентативним синдикатима, како би ускладио одредбе Колективног уговора са антидискриминационим прописима, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе. Мишљење са препоруком Повереника за заштиту равноправности РТБ Б. д.о.о. Б. примио је 16. октобра 2015. године.
3.9. Повереница за заштиту равноправности ценила је да ли наводи које је РТБ Б. д.о.о. Б. изнео у свом изјашњењу, наводећи да поступање према подносиоцу притужбе није узроковано његовим ранијим обраћањем Поверенику, пружају довољно основа за закључак да Љ.Р. није дискриминисан, односно, позван на одговорност због обраћања Поверенику. С аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли су за одлуку послодавца да Љ.Р. распореди на мање вредновано радно место постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези са његовим претходним обраћањем Поверенику. Због тога је од РТБ Б. д.о.о. Б. затражено да се изјасни на наводе Љ.Р. да је распоређен на ниже вредновано радно место јер је од Повереника затражио заштиту од дискриминације.
3.10. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења РТБ Б. да је Љ.Р. распоређен на друго радно место „месец и више дана“ пре него што је РТБ Б. обавештен да се обратио Поверенику за заштиту равноправности. Наиме, у изјашњењу је наведено да је анекс уговора којим је Љ.Р. распоређен на друго радно место заведен 24. септембра 2015. године, а да је допис Повереника у РТБ Б. пристигао 16. октобра 2015. године. Међутим, увидом у предмет Повереника за заштиту равноправности број 07-00-275/2015-02 који је формиран по притужби Љ.Р. против РТБ Б. д.о.о. Б, утврђено је да је 24. јуна 2015. године РТБ Б. примио обавештење о покретању поступка по притужби Љ.Р. којим је затражено изјашњење, као и да је 8. јула 2015. године РТБ Б. доставио изјашњење на наводе из његове притужбе. Имајући то у виду, може се закључити да је очигледно да је распоређивање Љ.Р. на друго радно место извршено три месеца након његовог обраћања Поверенику за заштиту равноправности, као и да су РТБ Б. и директор З. И. знали још у јулу 2015. године да је Љ.Р. поднео притужбу.
3.11. У изјашњењу РТБ Б. није оспорено да је Љ.Р. распоређен на ниже радно место, али нису наведени разлози због којих је то учињено, због чега у поступку није могло бити оцењено да ли су постојали објективни и оправдани разлози за његово распоређивање на друго радно место, који нису у вези са његовим обраћањем Поверенику за заштиту равноправности. Пратећи хронолошки след догађаја, очигледно је да је до распоређивања Љ.Р. са места руководиоца Сектора интерне контроле на радно место самостални контролор дошло после његовог обраћања Поверенику за заштиту равноправности због заштите од дискриминације. У складу са законском дефиницијом забране позивања на одговорност као облика дискриминације, да би овај облик дискриминације постојао, потребно је да је неоправдано поступљено лошије према лицу или групи лица искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравали да траже заштиту од дискриминације.
РТБ Б. није понудио доказе у прилог тврдњи да распоређивање Љ.Р. на ниже радно место није било искључиво или углавном засновано на чињеници да се Љ.Р. обратио Поверенику због заштите од дискриминације. Поред тога, Љ.Р. наводи да је његов положај на радном месту руководиоца Сектора интерне контроле од 2010. године неповољан и да је искључиван из рада овог сектора, а ове наводе РТБ Б. д.о.о. Б. није оспорио, већ је у изјашњењу потврдио да је Љ.Р. распоређен на ниже радно место са мањом зарадом („…није му сметало да толике године примао плату руководиоца (која уопште није мала). Али му засмета када му та плата измакне и смањи се за неколико хиљада“).
3.12. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да РТБ Б. д.о.о. Б. није понудио доказе у прилог тврдњи да распоређивање Љ.Р. на ниже вредновано радно место није било узроковано његовим обраћањем Поверенику за заштиту равноправности, односно, доказе да је распоређивање извршено на основу објективних критеријума, те се применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, може констатовати да је РТБ Б. д.о.о. Б. прекршио забрану позивања на одговорност.
4. МИШЉЕЊЕ
Распоређивањем Љ.Р. на ниже вредновано радно место, РТБ Б. д.о.о. Б. прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује РТБ Б. д.о.о. Б. и директору Б. С, као одговорном лицу да:
5.1. Отклоне последице дискриминаторног поступања према Љ.Р. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
5.2. Упуте писано извињење Љ.Р. због дискриминације (позивања на одговорност) због обраћања Поверенику за заштиту равноправности, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
5.3. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама РТБ Б. д.о.о. Б. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама РТБ Б. д.о.о. Б.
Потребно је да РТБ Б. д.о.о. Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико РТБ Б. д.о.о. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба Љ.П. против РТБ Бор због позивања на одговорност у области рада и запошљавања 
