Бр. 07-00-159/2015-02  датум:  31.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео К. П. З. Љ. П.  у име и уз сагласност Љ. М, против Института за онкологију и радиологију Србије, због дискриминације на основу пола и  старосног доба у области рада. У притужби се наводи да је Љ. М. била запослена у Институту за онкологију и радиологију Србије од 2003. године, на радном месту хигијеничарке, а да јој је крајем 2014. године прекинут радни однос истеком уговора о раду на одређено време. Престанак радног односа подноситељке притужбе уследио је после вишегодишњег рада на истом радном месту и након бројних продужења уговора о раду. У изјашњењу Института за онкологију и радиологију Србије наведено је да је Љ. М. радни однос престао истеком уговора о раду на одређено време, с обзиром да је институт у складу са кадровским планом који доноси Министарство здравља био принуђен да смањи број запослених на одређено време. У току поступка је утврђено је да се међу запосленима којима је престао радни однос истеком уговора о раду на одређено време налазе запослени оба пола, старосног доба од 25 до 60 година живота. Утврђено је да је Институт за онкологију и радиологију Србије пружио довољно доказа да за престанак уговора о раду на одређено време Љ. М, нису били од утицаја њено старосно доба и пол. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да решењем од 16. септембра 2014. године, којим је Љ. М. престао радни однос на одређено време 6. октобра 2014. године, истеком рока на који је засновала по уговору бр. 8-162 од 1. јула 2014. године, Институт за онкологију и радиологију Србије није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратиo К. П. З. Љ. П, коју је поднео у име Љ. М. из Б, против Института за онкологију и радиологију Србије.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је Љ. М. рођена 1961. године, а да се у Институту за онкологију и радиологију Србије запослила 8. јануара 2003. године, на радном месту хигијеничарке;

– да јој је послодавац од 2008. године сваки пут по истеку једне године рада прекидао радни однос на период дужи од 30 дана;

– да је овакав прекид радног односа повлачио посебне последице у складу са Законом о раду, те је губила право на накнаду за незапослена лица која су у радном односу дужем од једне године;

– да јој је радни однос коначно прекинут 6. октобра 2014. године, услед истека уговора о раду на одређено време;

– да је 24. новембра 2014. године упутила молбу директору института  у којој је скренула пажњу да је уговор о раду прекинут њој, а не запосленима који су касније ступили у радни однос код послодавца и да је послодавац приликом прекида радног односа одлучио да прекине радни однос управо са оним запосленима који су радили дуже времена и који имају више искуства од оних који су остали у радном односу;

– да је послодавац поводом ове молбе одговорио да радни однос није могао поново да буде заснован, с обзиром да је претходно издата сагласност за заснивање радног односа на одређено време важила до 31. октобра 2014. године, као и да је Кадровским планом смањен број запослених на одређено време;

– да за све време рада у Институту за онкологију и радиологију Србије, Љ. М. није имала ниједан неспоразум са послодавцем, пацијентима или другим колегиницама и колегама и све време је савесно и брижљиво обављала задужења која су јој у опису посла. Такође, за све време трајања радног односа Љ. М. нико од надређених није скренуо пажњу на евентуалне пропусте у раду или друга питања која су од значаја за њено испуњење радних обавеза;

– да је заснивање радног односа на одређено време и злоупотреба права из Закона о раду које се односе на регулисање продужења уговора о раду на одређено време са истим запосленим, непропорционално погађало запослене са нижом стручном спремом као и оне запослене који су старијег животног доба (између 50 и 64 година живота).

– да је Институт за онкологију и радиологију Србије уговоре о раду на одређено време, са прекидима дужим од 30 дана, закључивао углавном са запосленима који су тзв. помоћно особље и који су нижег степена стручне спреме;

– да намера Института за онкологију и радиологију Србије није била смањење броја запослених на одређено време, већ смањење броја запослених на одређено време које су одређеног старосног доба, односно, оних који су близу или преко 60 година и који се практично налазе „пред пензијом“;

– да је због оваквог поступања послодавца Љ. М. дискриминисана у више аспеката њеног радног односа и стављена у неравноправан положај, пре свега због старосног доба и пола, што је на крају учињено незаснивањем новог радног односа, иако је испуњавала све услове за наведено радно место.

1.3. Уз притужбу  достављена следећа документа: 1) сагласност Љ. М. за подношење притужбе, 2) решење о престанку радног односа од 16. септембра 2014. године, 3) фотокопија радне књижице Љ. М, 4) молба в.д. директору Института за онкологију и радиологију Србије од 24. новембра 2014. године, 5) одговор Института за онкологију и радиологију Србије од 17. децембра 2014. године и 6) фотокопија списка запослених хигијеничарки, сервирки и осталог особља са датумима заснивања радног односа и трајању уговора о раду.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Института за онкологију и радиологију Србије.

1.5. У изјашњењу проф. др Р. Џ, в.д. директора института, међу осталог, наведено је:

– да је Љ. М. први пут засновала радни однос на одређено време у Институту за онкологију и радиологију Србије на пословима хигијеничарке 9. јануара 2003 године, на период од три месеца;

– да је од тада закључила већи број уговора о раду на одређено време са прекидима од 31 дан, а након навршене године дана рада у континуитету;

– да је на основу уговора о раду од 1. јула 2014. године Љ. М. засновала радни однос на одређено време на пословима хигијеничарке у трајању од три месеца, до 6. октобра 2014. године;

– да Институт за онкологију и радиологију Србије од октобра 2005. године није имао могућности да прима у радни однос на неодређено време немедицинске раднике без сагласности Министарства здравља. Наиме, 2005. године одређени број запослених на пословима хигијеничара и сервирки изјаснио се за престанак радног односа као технолошки вишак, што је тада омогућило Министарство здравља и поред тога што се није радило  о технолошком вишку. Због смањења броја запослених на пословима хигијеничара и сервирки било је веома тешко организовати процес рада са постојећим бројем запослених у то време, због чега је Институт за онкологију и радиологију од 2006. године био принуђен да запослене на наведеним пословима прима у радни однос на одређено време;

– да министар здравља доноси кадровски план сваке године у складу са Законом о здравственој заштити, којим утврђује укупан број запослених на одређено и неодређено време;

– да је кадровским планом за 2014. годину утврђен укупан број запослених од 930, од чега 843 запослених који обављају послове за потребе обавезног здравственог осигурања на основу уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање;

– да је укупан број запослених по кадровском плану за 2014. годину смањен за 73 запослених (на неодређено време за 13 запослених, а на одређено време за 60 запослених), у односу на кадровски план из 2013. године;

– да је у том периоду у радном односу на одређено време по основу рада на пројектима био 21 запослени, ради замене запосленог 35 запослених, а у радном односу на одређено време због повећаног обима посла радило је 69 запослених;

– да је Институт за онкологију и радиологију Србије упутио захтев Министарству здравља за измену кадровског плана за 2014. годину, односно за одобравање броја извршилаца на одређено време за 60 запослених, јер је број запослених на одређено време био већи од броја који је утврђен кадровским планом;

– да је сходно одредбама Закона о здравственој заштити којим је утврђено да број запослених не сме бити већи од броја утврђеног кадровским планом, смањен број запослених на одређено време;

– да је из тог разлога престао и радни однос Љ. М;

– да је из тих разлога у 2014. години престао и радни однос запосленима на пословима: хигијеничара (8), сервирке (10), кувара (1), административних техничара (14), оператера на рачунару (1), доктора специјалисте анестезиологије са реаниматологијом (2), статистичара (1) и физичара (1);

– да је у радни однос на одређено време, због повећаног обима посла, током 2014. године примљено 14 запослених на пословима хигијеничара, затим 13 запослених на пословима сервирке и два запослена на пословима кувара;

– да су неосновани наводи из притужбе да је Институт смањио број запослених на одређено време првенствено женама између 54 и 64 година живота;

– да је у јануару 2015. године, на захтев начелнице одељења исхране и хигијене, расписан оглас за пријем у радни однос на одређено време три сервирке и једног кувара, због потребе процеса рада, а оглас је расписан јер је престао радни однос П. Љ. (куварици) и Ђ. М. (сервирки);

– да је оглас за радно место сервирке расписан због смањеног броја извршилаца на овим пословима, те није могло да се обавља генерално чишћење кухиње са постојећим бројем запослених у оквиру редовног радног времена, те су у радни однос примљене три сервирке (37, 45 и 54 године).

1.6. Уз изјашњење су достављена следећа документа: 1) кадровски план Института за онкологију и радиологију Србије за 2013 и 2014. године, 2) захтев за измену кадровског плана Института за онкологију и радиологију Србије, 3) молба за пријем у радни однос од 30 децембра 2014. године, 4)  списак запослених на одређено време у 2014. години, са називима радних места и старосном структуром и 5) списак запослених у Институту за онкологију и радиологију Србије којима је престао радни однос током 2014. године, са називима радних места и старосном структуром.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је Љ. М. у Институту за онкологију и радиологију Србије засновала радни однос на одређено време, на радном месту хигијеничарке, на основу уговора о раду од 8. јануара 2003. године, на период од три месеца. Након тога закључила је већи број уговора о раду на одређено време, са прекидима преко 30 дана. Уговором о раду од 1. јула 2014. године поново је засновала радни однос на одређено време на период од три месеца, од 7. јула до 6. октобра 2014. године, када јој је коначно престао радни однос. На основу решења од 16. септембра 2014. године утврђено је да је Љ. М. престао радни однос на одређено време у Институту за онкологију и радиологију Србије 6. октобра 2014. године, због истека рока на који је засновала, по уговору о раду.

2.2. Увидом у списак запослених на одређено време којима је у току 2014. године престао радни однос у Институту за онкологију и радиологију Србије утврђено је да је од осам запослених којима је престао радни однос на пословима хигијеничарки, једна запослена старосног доба између 30 и 35 година, три запослене су старосног доба између 40 и 45 година, три запослене су старосног доба између 50 и 55 година и једна запослена је старосног доба између 55 и 60 година живота. Утврђено је, такође, да је од 14 запослених којима је престао радни однос на пословима административног техничара (један мушкарац и 13 жена) пет запослених старосног доба између 25 до 30 година, два запослена су старосног доба између 30 и 35 године, два запослена су старосног доба између 35 и 40 година и пет запослених су старосног доба између 40 и 45 година живота. Даље, од две запослене којима је престао радни однос на пословима физичарке,  једна је старосног доба између 30 и 35 година и једна старосног доба између 40 и 45. година. Од укупно десет сервирки којима је престао радни однос на одређено време, једна је млађа од 25 година, једна је старосног доба између 35 и 40 година, две су старосног доба између 40 и 45 година, две старосног доба између 45 и 50 година, затим две старосног доба између 50 и 55 година и две старосног доба између 55 и 60 година.  Двоје запослених на пословима доктор медицине – специјалиста анестезиологије са реаниматологијом,  којима је престао радни однос имају више од  60 година живота, док је запослени на пословима оператера старосног доба између 30 и 35 година живота. На основу ових података, радни однос на одређено време је престао за 37 запослене особе у Институту за онкологију и радиологију Србије, на наведеним пословима (35 жена и два мушкарца). Утврђено је, такође, да је просечна старост запослених (37) којима је престао радни однос на одређено време на овим пословима 43 године.

2.3. Увидом у списак запослених у Институту за онкологију и радиологију Србије који су у току 2014. године запослени на одређено време, због повећаног обима рада у Одељењу исхране и хигијене утврђено је да су запослене 14 хигијеничарки, 13 сервирки и две куварице. Старосна структура 14 запослених хигијеничарки је следећа: једна запослена је старосног доба између 25 и 30 година, пет запослених су старосног доба између 40 и 45 године, шест су старосног доба између 45 и 50 година, једна запослена је старосног доба између 50 и 55 година и једна запослена је старосног доба између 55 и 60 година живота. Од две куварице, једна има 30 година, а друга 56 година. Од 13 запослених сервирки, две су старосног доба између 35 и 40 године, једна је старосног доба између 40 и 45, три су старосног доба између 45 и 50 година, затим пет старосног доба између 50 и 55 година живота и две су старосног доба између 55 и 60 година живота.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. ст. 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.

3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Институт за онкологију и радиологију Србије решењем о престанку радног односа на одређено време Љ. М, извршио акт дискриминације на основу њених личних својстава – пола и старосног доба. С обзиром на овлашћења Повереника за заштиту равноправности, предмет овог поступка није испитивање да ли је послодавац, приликом заснивања уговора о раду на одређено време са запосленима, регулисања продужења уговора о раду на одређено време без заснивања рада на неодређено време, као и смањења броја запослених на одређено време, поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи, већ искључиво испитивање евентуалног постојања повреде Закона о забрани дискриминације.

3.7. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења послодавца да је смањен број запослених на одређено време, према утврђеном кадровском плану који доноси Министарство здравља, као и да Институт за онкологију и радиологију Србије од октобра 2005. године није имао могућности да прима у радни однос на неодређено време немедицинске раднике без сагласности Министарства здравља, из којих разлога је престао и радни однос на одређено време Љ. М. Према кадровском плану за 2014. године, који је Институту за онкологију и радиологију Србије достављен 21. октобра 2014. године,  утврђен је укупан број запослених (на неодређено и одређено време) од 930, од чега је 843 запослених који обављају послове за потребе обавезног здравственог осигурања на основу уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање. Према кадровском плану Министарства здравља за 2013. годину, који је Институту за онкологију и радиологију Србије достављен 30. маја 2013. године укупан број запослених (на неодређено и одређено време) био је 1003, од чега 856 запослених који обављају послове за потребе обавезног здравственог осигурања на основу уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање. Имајући у виду број запослених у 2013. и 2014. години, укупан број запослених у 2014. години у Институту за онкологију и радиологију Србије је смањен за укупно 73 запослених, од чега је на неодређено време смањен за 13 запослених, а на одређено време за 60 запослених, у односу на 2013. годину. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду и  образложење Института за онкологију и радиологију Србије из захтева за измену кадровског плана, који је 24. октобра 2014. године упућен Министарству здравља РС, у којем се наводи „да институт има у радном односу на одређено време већи број сервирки и хигијеничара, да с обзиром да пријем у радни однос на неодређено време није у међувремену одобраван, због чега је само 10 сервирки запослено на неодређено време, да је неопходно да свакодневно ради 18 сервирки у обе смене на одељењима, због чега је ангажовано 17 сервирки, да је у радном односу на неодређено време 39 хигијеничарки, да је због повећања обима рада, а недовољног броја запослених на неодређено време извршен пријем на одређено време 22 хигијеничара, с обзиром да пријем хигијеничара није одобраван“. Такође, у наведеном захтеву за измену кадровског наводи се да је укупан број запослених на одређено време 140, док је по кадровском плану одобрено 87 запослених, да Институт за онкологију и радиологију Србије због повећаног обима рада има у радном односу на одређено време мање од 10% запослених.

3.8. Повереница за заштиту равноправности ценила је и наводе из изјашњења да је разлог смањења броја запослених на одређено време да се број запослених усклади са кадровским планом Министарства здравља, због чега је у 2014. години престао радни однос и запосленима на одређено време на пословима: хигијеничара, сервирке, кувара, административних техничара, оператера на рачунару, доктора специјалисте анестезиологије са реаниматологијом, статистичара и физичара, укупно 37 запослених. Институт за онкологију и радиологију Србије доставио је и табеларни приказ списка запослених којима је радни однос на одређено време престао на наведеним пословима, са називима радних места, као и старосном структуром.

На основу овог доказа утврђено је да је једна запослена млађа од 25 година (сервирка), петоро запослених су старосног доба између 25 и 30 година (административни техничар), петоро запослених су старосног доба између 30 и 35 година (административни техничар, физичар, хигијеничар, оператер), троје запослених су старосног доба између 35 и 40 година (административни техничар, сервирка), осморо запослених су старосног доба између 40 и 45 година (административни техничар, физичар, сервирка), петоро запослених су старосног доба између 45 и 50 година (хигијеничар, сервирка), затим петоро запослених су старосног доба између 50 и 55 (хигијеничар, сервирка), троје запослених су старосног доба између 55 и 60 година (хигијеничар, сервирка)  и двоје запослених који су старији од  60 година (доктор специјалисте анестезиологије са реаниматологијом). На основу ових података евидентно је да је радни однос на одређено време, на овим пословима престао запосленима различитог старосног доба (од 20 до 60 година), а не искључиво запосленима који су старосног доба између 50 од 65 година живота.

Даљом анализом табеларног приказа утврђено је да је због повећаног обима рада, у радни однос на одређено време у Одељење исхране и хигијене, током 2014. године, примљено 14 хигијеничарки, 13 сервирки и два кувара. У погледу старосне структуре од укупно 14 запослених хигијеничарки, једна је старосног доба између 25 и 30 године, пет је старосног доба  између 40 и 45, шест старосног доба између 45 и 50, једна између 50 и 55 и једна старосног доба између 55 и 60. Даље, једна куварица је старосног доба између 25 и 30 година, а једна је старосног доба између 55 и 60 година. Од укупно 13 запослених сервирки, једна је старосног доба између 35 и 40 година, једна старосног доба између 40 и 45, три су старосног доба између 45 и 50 година, пет старосног доба између 50 и 55 и две старосног доба између 55 и 60 година. На основу ових података евидентно је, такође, да је Институт за онкологију и радиологију Србије радни однос на одређено време заснивао са запосленима различитог старосног доба (од 25 до 60 година), а не искључиво са млађим особама.

3.9. Поводом навода из притужбе дa je смaњeњe брoja зaпoслeних нa oдрeђeнo врeмe спрoвeдeнo бeз пoсeбних критeриjумa и прaвилa, чиме је Институт зa oнкoлoгиjу и рaдиoлoгиjу Србиje стaвиo у нeрaвнoпрaвaн пoлoжaj пoднoситeљку притужбe, прe свeгa, збoг њeнoг стaрoснoг дoбa и пoлa, Повереница указује дa je евидентно да је више жена које су остале без посла истеком уговора о раду на одређено време, aли уједно констатује да нa жaлoст, збoг рoднe сeгрeгaциje у oбрaзoвaњу и тржишту рада, на овим пословима је и зaпoслeнo вишe жeнa, пa je сaмим тим и вeћи брoj жeнa кojимa je прeстao рaдни oднoс због истека уговора о раду на одређено време. То потврђује и чињеница да су у радни однос на одређено време у Институту за онкологију и радиологију Србије у 2014. години, такође, запослене жене и то различитог старосног доба. Поред тога, у току поступка је утврђено да радни однос на одређено време није престао искључиво женама одређеног старосног доба (између 50 и 64 године) већ женама и мушкарцима различитог старосног доба.

3.10. У складу са наведеним, на основу утврђеног чињеничног стања, Повереница за заштиту равноправности је става да је Институт за онкологију и радиологију Србије пружио довољно основа за закључак да на решење о престанку радног односа на одређено време због протека рока на који је закључен, нису били од утицаја старосно доба и пол Љ. М. Стога је Повереница за заштиту равноправности мишљења  да Институт за онкологију и радиологију Србије није дискриминисао Љ. М. решењем о престанку уговора о раду на одређено време протеком рока на који је закључен, на основу њених личних својстава – пола и старосног доба.

4. МИШЉЕЊЕ

Решењем од 16. септембра 2014. године, којим је Љ. М. престао радни однос на одређено време 6. октобра 2014. године, истеком рока на који је заснован по уговору о раду бр. 8-162 од 1. јула 2014. године, Институт за онкологију и радиологију Србије није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА

ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба К.П.З.Љ.П против Института за онкологију и радиолгију Р. С. због дискриминације на основу старосног доба у области рада