дел. бр. 1105 датум: 30. 7. 2012.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009) поводом притужбе К. п. д, коју је поднео Р. c. з. м. из Б, против градоначелника Београда Драгана Ђиласа, Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби К. п. д, коју је поднео Р. c. з. м. из Б,, против градоначелника Београда Драгана Ђиласа, поводом изјаве „…Свесни смо да се грађани плаше досељавања оних који не раде и који су крали воду, струју и неке друге ствари…“ коју је Драган Ђилас дао медијима након расно мотивисаних немира у београдском насељу Ресник од 9. априла 2012. године, утврђено је да није извршен акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање забрањен чл. 12. Закона о забрани дискриминације, у вези чл. 24. Закона о забрани дискриминације, па се изјава Драгана Ђиласа не може квалификовати као дискриминаторна.
О б р а з л о ж е њ е
Р. c. з. м. из Б поднео је, у име К. п. д, 8. маја 2012. године притужбу против градоначелника Београда Драгана Ђиласа, због изјаве коју је дао медијима, а која гласи: „…Свесни смо да се грађани плаше досељавања оних који не раде и који су крали воду, струју и неке друге ствари…“. У притужби је, поред осталог, наведено:
– да је 9. априла 2012. године градоначелник Драган Ђилас дао спорну изјаву након расно мотивисаних немира поводом расељавања Рома из нехигијенског насеља на Новом Београду у насеље Ресник;
– да су ову изјаву пренели готови сви медији;
– да се овом изјавом вређа достојанство читаве етничке групе;
– да је посебно наглашена одговорност градоначелника, који је овом изјавом оправдао поменуте инциденте;
– да понижавајући однос према Ромима и Ромкињама у значајној мери генерише друге облике дискриминаторног третмана, као и расно мотивисане нападе на припаднике ове осетљиве друштвене групе.
Уз притужбу су поднети следећи докази: новински чланци који су пренели градоначелникову изјаву из дневног листа Политика, новинске агенције Танјуг и интернет портала Радио телевизије Србије и Б92.
Повереница за заштиту равноправности спровела je поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка градоначелник Београда Драган Ђилас доставио изјашњење, у којем је наведено:
– да је потпуно нетачно да је његова изјава повредила достојанство припадника и припадница ромске националне мањине;
– да је у изјави на првом месту било подизање нивоа животних услова и да нема говора о било каквој расној дискриминацији;
– да је јавно окарактерисао немире у насељу Ресник као расистичке;
– да је, са друге стране, добро познат његов став према онима који на било који начин крше закон, и да је оно што је могло да засмета подноситељима притужбе чињеница да су становници нехигијенског насеља у Белвилу крали струју нелегалним прикључењем на електро мрежу, као и да је иста ствар рађена са водом;
– да је из тог разлога и рекао да разуме страх грађана да им се у комшилук доселе људи који су живели на овакав начин, али исто тако напомиње да са расељеним становницима нехигијенских насеља нису имали проблема у новим насељима које је град обезбедио, као и да нису наставили са таквим начином живота;
– да се управо десила ситуација коју је у априлу нагласио, односно, да не постоји ни један проблем законске природе са расељеним ромским породицама из Белвила;
– да је од 2008. године па до данас, урађено пуно ствари како би се положај ромске популације побољшао, па им је тако обезбеђена здравствена заштита, социјална заштита, лична документа, посао и стручне квалификације и на тај начин им је оснажено и унапређено достојанство;
– да данас, након четири године од расељавања првог нехигијенског насеља испод моста Газела, сва деца која су живела у том насељу иду редовно у школу, обезбеђен им је бесплатан превоз до школе, бесплатни уџбеници и ужине;
– да се исти програм предвиђа и за децу која су расељена из нехигијенског насеља код Белвила, и да данас те породице имају обезбеђене оброке у народној кухињи, воду, струју, тушеве и тоалете;
– да жели да напомене да је Заштитник грађана који је пратио расељавање, оценио да су успешно премештени уз пуно поштовање њиховог достојанства, и да појединачни приступ који град Београд примењује према свакој ромској породици представља кључ дуготрајног успеха.
Уз изјашњење су достављени следећи докази: брошура о Ромима у штампаној форми и на компакт диску, текст са сајта града Београда о пресељењу становника нехигијенског насеља, изјаву Заштитника грађана и видео материјал.
Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности је анализирала све наводе, како подносиоца притужбе, тако и наводе из изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Из доказа који су достављени уз притужбу, и то увидом у новинске чланке чија се садржина односила на немире у Реснику од 9. априла 2012. године, утврђено је да је Драган Ђилас на конференцији за новинаре у Скупштини града Београда, дао изјаву следеће садржине: „Нема никакве потребе за тим – 20 породица, 40 одраслих и неколико десетина деце не могу никога да угрозе и нема никаквог разлога за протесте… Велики број грађана који је јуче протестовао није имао праве информације о насељавању Рома. Свесни смо да се грађани плаше досељавања оних који не раде и који су крали воду, струју и неке друге ствари. Али ни у једном насељу који је град направио за Роме немамо такве случајеве, нигде немамо проблем“.
Из брошуре „Пресељење становника нехигијенског насеља Газела у Београду“, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да се брошура бави питањем положаја Рома који живе у Београду, и условима у којима сада живе, након што су пресељени из нехигијенског насеља код Газеле. Поводом осталих доказа који су достављени током поступка, Повереница за заштиту равноправности констатује да они нису од значаја за одлучивање у овом предмету.
Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да чл. 76. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) припадницима националних мањина гарантује равноправност пред законом и забрањује сваку дискриминацију због припадности националној мањини, док чл. 81. прописује да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији. Чланом 21. прописано је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки вид дискриминације, по било ком основу. Чл. 46. Устава РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док ст. 2. овог члана прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, док је чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано узнемиравање и понижавајуће поступање, као посебан случај дискриминације. Наиме, у складу са Уставом РС, управо ради заштите права и угледа других, одредбама чл. 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
Приликом заузимања става у овом предмету било је потребно испитати да ли је садржина цитиране изјаве Драгана Ђиласа, градоначелника Београда, супротна императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Ово произлази из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације јер се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када оно објективно представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства. Исто тако, било је потребно сагледати догађај поводом којег је спорна изјава дата, околности у којима је дата, као и целокупну изјаву, чији је саставни део реченица поводом које је притужба поднета.
Сагласно томе, у току поступка по притужби утврђено је да је почетком априла 2012. године, град Београд преселио становнике нехигијенског насеља на Новом Београду у насеље Ресник. Становници овог насеља, као и поједине навијачке групе, организовали су протест због пресељења ромских породица у њихово насеље 7. априла 2012. године, када је дошло до великих сукоба са полицијом која је спречавала учеснике протеста да дођу до места где су се постављале мобилне стамбене јединице за пресељене ромских породица, што су општепознате чињенице. Том приликом градоначелник Београда јавно је окарактерисао протест као „искључиво расно мотивисан“ и апеловао на грађане да се уздрже од насиља, као и да неће правити компромисе са грађанима који крше закон.
У погледу тврдње из притужбе да је изјава Драгана Ђиласа увредљива за припаднике и припаднице ромске популације, Повереница за заштиту равноправности указује да је реченица на коју се подносиоци притужбе притужују извучена из контекста, који је неопходно имати у виду да би се правилно сагледао њен смисао и порука коју носи. Наиме, реченица „Свесни смо да се грађани плаше досељавања оних који не раде и који су крали воду, струју и неке друге ствари“, поводом које је поднета притужба, представља само део шире изјаве, која гласи: „Нема никакве потребе за тим – 20 породица, 40 одраслих и неколико десетина деце не могу никога да угрозе и нема никаквог разлога за протесте… Велики број грађана који је јуче протестовао није имао праве информације о насељавању Рома. Свесни смо да се грађани плаше досељавања оних који не раде и који су крали воду, струју и неке друге ствари. Али ни у једном насељу који је град направио за Роме немамо такве случајеве, нигде немамо проблем“. Очигледно је, када се сагледа изјава у целини, да она није увредљива и понижавајућа за ромску популацију. Давање такве изјаве било у функцији смиривања тензија, могуће ескалације сукоба и мирног разрешења настале ситуације, што је обавеза градоначелника у случајевима изражавања незадовољства грађана и грађанки. За смиривање немира, у датим околностима, било је потребно „уважити“ страх грађана и грађанки и уверити их да се проблеми, за које тврде да их очекују, неће појавити уколико се ромске породице доселе у Ресник.
Имајући у виду све околности догађаја у насељу Ресник и целокупну изјаву градоначелника Београда, у којој је, поред осталог, наглашено и да у насељима где су расељени Роми, није било крађа струје и сличних проблема, као и да двадесетак ромских породица не могу никога да угрозе, те да самим тим не постоји разлог за страх грађана, не може се закључити да је овом изјавом извршен акт дискриминације.
Повереница за заштиту равноправности жели да истакне да, упркос напорима различитих државних институција и организација цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље је једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до битнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да посебна пажња мора да се посвети спречавању појава омаловажавања, узнемиравања и понижавајућег поступања. Стога, од велике је важности да и у будућности град Београд још интензивније настави са унапређењем положаја Рома и сузбијањем дискриминације ове друштвене групе.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да градоначелник Београда Драган Ђилас није извршио акт дискриминације- узнемиравање и понижавајуће поступање према припадницима и припадницама ромске националне мањине.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба К. п. д. против градоначелника Града Београда због дискриминаторних изјава на основу националне припадности 
