дел. бр. 1021 датум: 6. 7. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009) поводом притужбе Ј. З. из Б, Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Објављивањем интервјуа са др Ј. Т. „Сексуалном функцијом мозга до нових сазнања“, у рубрици „Живот и стил“ у дневном листу „П“ од 1. априла 2012. године, није извршен акт дискриминације на основу пола.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности примила је 18. априла 2012. године притужбу Ј. З, против листа „П.“ због објављивања интервјуа са др Ј. Т. у рубрици „Живот и стил“ од 1. априла 2012. године. Подноситељка притужбе сматра да објављивање овог интервјуа представља акт дискриминације жена. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је у листу „П.“ у рубрици „Живот и стил“ 1. априла 2012. године, објављен интервју са др Ј. Т. под насловом „Сексуалном функцијом мозга до нових сазнања“, који због квазинаучних теза представља дискриминацију на основу пола;
– да су по Закону о равноправности полова средства јавног информисања дужна да кроз своје програме развијају свест о равноправности заснованој на полу, као и да предузимају одговарајуће мере ради измене друштвених и културних образаца, обичаја и сваке друге праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију, утемељену на идеји о подређености, односно надређености одређеног пола;
– да објављени интервју садржи низ квазинаучних теза, које на баналан, тенденциозан и увредљив начин код неупућених појачавају стереотипе о жени као неразумном бићу;
– да овакав јавни наступ, само један у низу др Ј. Т, представља омаловажавање у односу на пол, као и јавно заговарање и подржавање предрасуда, обичаја и других друштвених образаца понашања, који су засновани на подређености или надређености полова, односно дискриминативно стереотипних улога полова, што је забрањено чл. 20. Закона о забрани дискриминације.

Уз притужбу је достављена фотокопија интервјуа др Ј. Т. под насловом „Сексуалном функцијом мозга до нових сазнања“, објављеног у листу „П.“ од 1. априла 2012. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење листа „П.“, у којем је наведено:

– да ставови др Ј. Т, које је П. објавила 1. априла 2012. године под насловом „Сексуалном функцијом мозга до нових сазнања“, не представљају кршење новинарског кодекса ни професионалне етике;
– да је интервју са др Ј. Т. ауторизован и да је саговорник својим потписом потврдио да је оно што је он рекао правилно пренето;
– да П. није анализирала да ли су ставови др Т. „квазинаучни, тенденциозни или стереотипни“, јер је то „посао научних институција, а не новинара“;
– да се за др Т. не може рећи да је некомпетентан, јер је професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу и Високе школе Војномедицинске академије у Београду, а такође је и шеф Катедре за анатомију и судску медицину;
– да је осим књиге „Чаробни мозак“, која је била повод за овај интервју, написао још десет са сличним темама;
– да је др Ј. Т. докторирао на разликама између женског и мушког мозга;
– да лист „П.“ никад није, нити ће подржавати или подстицати било који вид дискриминације, а понајмање жена, које чине већину запослених у овом дневном листу.

Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету анализирала све наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне одредбе у области заштите од дискриминације.

Увидом у интервју који је објавила П. у рубрици „Живот и стил“ од 1. априла 2012. године, утврђено је да је повод за овај интервју била нова књига коју је објавио др Ј. Т. „Чаробни мозак“. С обзиром да је Ј. Т. докторирао на разликама између мушког и женског мозга, он у овом интервјуу говори о разликама између мозга мушкарца и жене, природи и сексу, емоцијама, карактеру, савести, заљубљивању…

Даље је, из текста интервјуа, утврђено да је:

– на питање новинара “ Зашто су настале те разлике“? др Ј. Т. изјавио: “ Настале су као императив да би се створила наша врста. База функционисања хомо сапијенса настала је на повећању сексуалности. Све то је постало могуће због драстичних еволутивних промена у карлици која је у току успостављања усправног става човека померила женске гениталије напред. Ово померање је направило скривање женских гениталија и учинило их неприступачним , па је за парење неопходан женски пристанак. То је подстакло мотивацијске системе мозга мушкарца, увећало чеони режањ мозга и створило кортекс који је неопходан за размишљање, планирање и стварање технолошког напретка.
– на питање новинара: „Шта је са женским мозгом“? др Ј. Т. изјавио: „Мозак жене је постао водећи у нашој врсти јер поседује почетне шифре нашег настанка и развоја. Као резултат свега овога покренут је технолошки и културни замајац који се не може зауставити. Скривене гениталије жене увећале су сексуалност и преко низа каскада довеле до когниције, односно, могућности управљања тим сазнањима.“
– на питање новинара: „Колико се, по свему, разликујемо“, др Ј. Т. одговорио: „Мушкарац и жена се толико разликују да би хипотетички ванземаљац био збуњен. Мислио би да су то различите врсте, а његову интелигенцију би коначно дотукао женски мозак који би за њега био нерешива енигма. У томе и јесте суштина међуполних односа. Мушкарац не може у потпуности да докучи жену. С друге стране, жена може много боље да схвати мушкарца. Али највећи женски проблем је што она не разуме саму себе. И то је добро. Јер, ако би жена и мушкарац једно друго разумели у целини, престао би полни подстицај што би угрозило размножавање и опстанак човека“.

Имајући у виду да је притужба поднета против листа „П.“, Повереница за заштиту равноправности је даље анализирала да ли је објављивањем интервјуа наведене садржине, „П.“ извршила акт дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15- 27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 20. ст. 2. забрањено физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање у односу на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 50. Устава Републике Србије која прописује да је свако слободан да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања. Ставом 2. је прописано да у Републици Србији нема цензуре, а надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекивања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.

Одредбом чл. 41. Закона о равноправности полова („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009) прописано је да информације путем средстава јавног информисања не смеју садржавати нити подстицати дискриминацију засновану на полу, док је ставом 3. овог члана прописано да су средства јавног информисања дужна да кроз своје програме развијају свест о равноправности заснованој на полу, као и да предузимају одговарајуће мере ради измене друштвених и културних образаца, обичаја и сваке друге праксе, који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију утемељену на идеји о подређености, односно надређености одређеног пола.

Према одредби чл. 3. ст. 3. Закона о јавном информисању, нoвинaр и oдгoвoрни урeдник jaвнoг глaсилa дужни су дa туђе инфoрмaциje, идeje и мишљeњa прeнeсу и oбjaвe вeрoдoстojнo и пoтпунo, a укoликo je инфoрмaциja прeнeтa из другoг jaвнoг глaсилa, уз нaвoђeњe глaсилa из кojeг je инфoрмaциja прeнeтa, док је чл. 4. истог закона прописано да се у јавним гласилима слободно објављују идеје, информације и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдани интерес да зна, осим када је другачије одређено законом.

На основу утврђених чињеница може се закључити да је главни и одговорни уредник дневног листа „П.“ објавио интервју у којем су изражени ставови и мишљења др Ј. Т. о једној одређеној теми, у конкретном случају, како се у уводу интервјуа наводи: „професор Медицинског факултета прича о разликама између мозга мушкарца и жене, природи и сексу, емоцијама, карактеру, савести, заљубљивању…“

Не улазећи у истинитост и разматрање изнетих ставова др Ј. Т. у интервју под називом „Сексуалном функцијом мозга до нових сазнања“, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да новинар/уредник дневног листа „П.“ објављивањем овог интервјуа није подстицао дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства. Такође, на основу питања које је новинар постављао: „Зашто Вас је мозак одвео у Норвешку, Алжир и на Тару, како сте ушли у неуронауку, зашто су настале те разлике, шта је са женским мозгом, где је ту место сексу, како се заљубљујемо, колико се разликујемо, шта је са емоцијама“, може се закључити да се њима није подстицала дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због неког њиховог личног својства.

Имајући у виду све околности овог предмета, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да одговорност новинара/уредника за изјаве које је дало неко друго лице, посебно у ситуацијама када је у питању извештавање које се заснива на интервјуу, није оправдана, осим уколико не постоје посебно јаки разлози за то (подстицање дискриминације, мржње или насиља према одређеном лицу или групи), имајући у виду допринос медија дискусијама о многобројним питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова.

Поред тога, имајући у виду да је притужба поднета против листа „П.“ због објављеног интервјуа, а не против др Ј. Т, који, како се у притужби наводи, „износи низ аргумената о разликама међу половима, на квазинаучан и баналан начин који појачава негативне стереотипе о женама“, Повереница за заштиту равноправности указује на две важне чињенице које је имала у виду приликом заузимања става у конкретном случају: а) питања која је новинар поставио се не могу окарактерисати као пропагирање, јавно заговарање предрасуда и стереотипа о женама и њиховом положају у друштву и б) задатак средстава јавног информисања је да чине доступним информације и идеје од јавног значаја, док јавност, са друге стране, има право да ове информације прима, а ограничења права на слободу саопштавања и примања информација морају се веома уско тумачити и примењивати у складу са изричито прописаним разлозима ограничења слободе медија.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да дневни лист „П.“ није извршио акт дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Ј. Т. против дневног листа П. за дискриминацију по основу пола у области јавног информисања