бр. 07-00-52/2016-02 датум: 14.4. 2016.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднео И.С. против Министарства унутрашњих послова Републике Србије због услова конкурса за упис полазника стручног оспособљавања у Центру за основну полицијску обуку Министарства унутрашњих послова Републике Србије. У притужби је навео да је Министарство унутрашњих послова расписало конкурс за упис у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици полазника за стручно оспособљавање за обављање полицијских послова и да је један од услова за кандидате да најмање годину дана има пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише, вршећи на тај начин дискриминацију кандидата по месту пребивалишта. У изјашњењу Министарства унутрашњих послова наведено је да посебан услов да кандидат најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју је расписан конкурс, који се према Правилнику о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања захтева приликом конкурисања, одредбама члана 2. Закона о забрани дискриминације и члана 18. Закона о раду „није прописан као дискриминаторан“, „па самим тим у конкретном случају не постоји дискриминација“. У току поступка је утврђено да пребивалиште не представља критеријум који је од значаја за избор најбољих полазника за основну полицијску обуку и да не постоји сразмера између предузете мере и циља који се жели постићи, односно, да се жељени циљ може постићи и другом мером. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је одредбом члана 3. став 1. тачка 2. Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања, којом је прописано да право учешћа на конкурс за основну полицијску обуку има лице које најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс до дана закључења конкурса, И.С. неоправдано стављен у неједнак положај на основу места пребивалишта и препоручила Министарству унутрашњих послова Републике Србије да отклони последице дискриминаторног поступања према И.С. у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, да усклади одредбе члана 3. став 1. тачка 2. Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања са антидискриминационим прописима, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 21. јануара 2016. године обратио И.С. из Б. против Министарства унутрашњих послова Републике Србије због прописивања услова који се односи на пребивалиште у конкурсу за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања за упис у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици.
1.2. У притужби је наведено:
– да се И.С. 21. марта 2014. године у ПУ Борча пријавио на конкурс који је расписало Министарство унутрашњих послова Републике Србије, за упис у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици полазника за стручно оспособљавање за обављање полицијских послова;
– да је један од услова за кандидате да најмање годину дана има пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише, вршећи на тај начин дискриминацију кандидата по месту пребивалишта;
– да је у време објављивања конкурса имао пријављено пребивалиште у Б. од 20. марта 2014. године;
– да је 6. априла 2015. године телефоном обавештен из Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици, да 15. априла 2015. године приступи полагању пријемног испита, као и да је комисија Министарства унутрашњих послова након ревизије одржане почетком априла 2015. године, одобрила полагање квалификационог испита кандидатима који су у време расписивања конкурса имали пријављено пребивалиште мање од годину дана на територији ПУ за град Београд за коју су конкурисали;
– да је након извршеног општег и специјалистичког лекарског прегледа, полагања квалификационог испита, провере психолошког и базично-моторичког статуса и интервјуа на основу збирних резултата био рангиран као 98. на прелиминарној ранг листи од предвиђених 210 полазника за ПУ за град Београд;
– да му је 17. децембра 2015. године уручено обавештење начелника Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици 08/2/6 број: 15-1540/15 од 11. децембра 2015. године да није примљен на стручно оспособљавање јер не испуњава посебне услове конкурса у вези пребивалишта;
– да је на донету одлуку 18. децембра 2015. године уложио жалбу на коју није добио одговор до подношења притужбе;
– да је одласком на полагање квалификационог испита и обављањем лекарских прегледа имао додатне трошкове.
1.3. У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) пријава И.С. на конкурс за пријем у Центар за основну полицијску обуку у Сремској каменици од 21. марта 2014. године и заведену под бројем БГ-1791; 2) обавештење Министарства унутрашњих послова 08/2/6 број: 15-1540/15 од 11. децембра 2015. године; 3) жалбе И.С. Министарству унутрашњих послова и Центру за основну полицијску обуку у Сремској Каменици од 18. децембра 2015. године и 4) текст конкурса за упис 480 полазника у Центру за основну полицијску обуку са интернет странице Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици.
1.4. У допуни притужбе од 18. марта 2016. године И.С. је доставио решење Министарства унутрашњих послова број 01-1752/16/15-32-19 од 10. фебруара 2016. године којим се одбија његова жалба, изјављена поводом достављеног обавештења 08/2/6 број: 15-1540/15 од 11. децембра 2015. године, као неоснована. У решењу је наведено да је утврђено да И.С. из Б. није испунио посебне услове у погледу пребивалишта који су предвиђени конкурсом и Правилником о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања, односно да кандидат у моменту конкурисања није имао најмање годину дана пребивалишта на територији Полицијске управе за град Београд.
1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка од Министарства унутрашњих послова затражено да се изјасни о наводима из притужбе. Затражено је да се посебно изјасни из којих разлога је услов од најмање годину дана пребивалишта на територији јединице за коју се расписује конкурс, конкурсом и Правилником о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања одређен као услов за учешће на конкурсу. Министарство унутрашњих послова доставило је 22. марта 2016. године изјашњење број: 01-13555/15-4 од 18. марта 2016. године.
1.6. У изјашњењу Министарства унутрашњих послова, између осталог је наведено:
– да је Министарство унутрашњих послова расписало конкурс који је објављен 10. марта 2014. године у дневном листу „Политика“ и „Вечерње новости“ за упис 480 полазника у Центар за основну полицијску обуку и то: 210 полазника за подручје Полицијске управе града Београда; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Бору; 40 полазника за подручје Полицијске управе у Ваљеву; 20 полазника за подручје Полицијске управе у Врању; 60 полазника за подручје Полицијске управе у Кикинди; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Пожаревцу; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Сремској Митровици; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Суботици и 30 полазника за подручје Полицијске управе у Ужицу;
– да су Правилником о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања ближе уређени критеријуми по којима се врши избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања по расписаном конкурсу за упис у Центар за основну полицијску обуку Министарства унутрашњих послова, расписивање конкурса и друга питања у вези са поступком избора;
– да је одредбама члана 3. Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања прописано да право на учешће на конкурсу има лице које је поред општих услова за пријем у радни однос у државном органу, испунио и посебне услове: 1) да је држављанин Републике Србије; 2) да најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс; 3) да нема двојно држављанство; 4) да нема мање од 18, а више од 26 година старости; 5) да има завршену средњу школу; 6) да не постоје безбедносне сметње за пријем у радни однос у Министарство; 7) да испуњава посебне услове у погледу здравственог, психолошког, базично-моторичког статуса и других способности важних за обављање полицијских послова;
– да се кандидат И.С. пријавио на конкурс који се односи на упис 210 полазника за подручје Полицијске управе за град Београд;
– да је након спроведене селекционе процедуре, Центар за основну полицијску обуку обавестио И.С. да није примљен на стручно оспособљавање јер није испунио посебне услове конкурса у вези са пребивалиштем;
– да И.С, у моменту конкурисања 21. марта 2014. године, није имао најмање годину дана пријављено пребивалиште на територији Полицијске управе за град Београд, јер је пријавио пребивалиште у Б. од 20. марта 2014. године дакле, само један дан пре подношења пријаве на конкурс;
– да би поступање Министарства унутрашњих послова противно условима који прописује Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања, односно по правилима објављеног конкурса било незаконито и довело би до „ненаменског трошења буџетских средстава Републике Србије“;
– да посебан услов да кандидат има најмање годину дана пребивалиште на територији организационе јединице за коју је расписан конкурс, који се према Правилнику о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања захтева приликом конкурисања, „није прописан као дискриминаторан“ одредбама члана 2. Закона о забрани дискриминације и члана 18. Закона о раду, „па самим тим у конкретном случају не постоји дискриминација“.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у текст Конкурса за упис 480 полазника у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици на интернет страници Центра за основну полицијску обуку , утврђено је да је Министарство унутрашњих послова расписало конкурс за упис 480 полазника у Центар за основну полицијску обуку и то: 210 полазника за подручје Полицијске управе града Београда; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Бору; 40 полазника за подручје Полицијске управе у Ваљеву; 20 полазника за подручје Полицијске управе у Врању; 60 полазника за подручје Полицијске управе у Кикинди; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Пожаревцу; 30 полазника за подручје Полицијске управе у Сремској Митровици; 30 полазника за подручје Полицијске управе у у Суботици и 30 полазника за подручје Полицијске управе у у Ужицу. Даље је утврђено да је конкурсом прописано да право на учешће има лице које, поред општих услова за пријем у радни однос у државном органу, мора да испуњава и посебне услове. Посебни услови су: 1) да је држављанин Републике Србије; 2) да најмање годину дана има пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише; 3) да нема мање од 18 ни више од 26 година; 4) да има завршену средњу школу; 5) да не постоје безбедносне сметње за пријем у радни однос у Министарство; 6) да испуњава посебне услове у погледу здравственог, психолошког, базично-моторичког статуса и других способности важних за обављање полицијских послова. Конкурсом је прописано да пријављени кандидати пролазе општи и специјалистичке прегледа, тест на дрогу, као и квалификациони испит који се састоји од провере језичке културе и правописа, провере психолошког и базично-моторичког статуса и интервјуа.
2.2. Увидом у Правилник о изменама и допунама правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања , утврђено је да је правилником прописано да право учешћа на конкурс има лице које мора да испуњава, између осталих, и услов да најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс до дана закључења конкурса. Одредбама чл. 7. до 21. прописан је поступак са пријављеним кандидатом који садржи општи лекарски преглед, специјалистичке прегледе и тест на дрогу, квалификационог испита који се састоји од провере језичке културе и правописа, провере психолошког и базично-моторичког статуса и интервјуа. У периоду када је И.С. поднео пријаву на конкурс за упис полазника Центра за основну полицијску обуку (март 2014. године) на снази је био Правилник о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања , који је 28. новембра 2015. године измењен Правилником о изменама и допунама правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања . Услов да кандидат најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс садржан је у члану 3. став 1. тачка 2. и у Правилнику који је био на снази у време пријављивања И.С. за основну полицијску обуку и у Правилнику који је тренутно на снази.
Одредбама члана 11. Правилника о изменама и допунама Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања, прописано је да ће се започети поступци са кандидатима који су се пријавили до ступања на снагу овог правилника окончати у складу са одредбама правилника који је био на снази у моменту пријављивања.
2.3. Увидом у Обавештење Центра за стручно образовање и обуку 08/2/6 број: 15-1540/15 од 11. децембра 2015. године, утврђено је да је И.С. обавештен да није примљен на стручно оспособљавање у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици из разлога јер не испуњава посебне услове конкурса у вези са пребивалиштем.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у вид у наводе из притужбе, изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, одредбама члана 19. став 1. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом.
3.5. Правилником о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова прописано је да основна полицијска обука има за циљ оспособљавање полазника за законито и ефикасно обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника, на радном месту полицајца, као и да полазник који заврши основну полицијску обуку и испуњава услове за пријем у радни однос предвиђене Законом о полицији, заснива радни однос у Министарству без објављивања конкурса.
Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа
3.6. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Министарство унутрашњих послова Републике Србије прописивањем услова да кандидат за основну полицијску обуку треба да има најмање годину дана пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс, у неповољнији положај ставило лица која немају пребивалиште на територији организационе јединице за коју је расписан конкурс или га имају мање од годину дана.
3.7. Неспорно је да је Министарство унутрашњих послова доставило обавештење И.С. да није примљен на стручно оспособљавање у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици јер не испуњава посебне услове конкурса у вези са пребивалиштем, односно, јер није имао пребивалиште најмање годину дана на територији полицијске управе за коју је конкурисао. Анализа Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања (у даљем тексту: Правилник) у односу на антидискриминационе одредбе Устава Републике Србије и Закона о забрани дискриминације, с обзиром на прописан услов да кандидат треба да има најмање годину дана пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише, показала је да су очигледно у неједнак положај стављени:
– кандидати/киње који имају мање од годину дана пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкуришу, као и
– кандидати/киње који немају пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкуришу.
Очигледно је да је на овај начин И.С. стављен у неједнак положај у односу на кандидате који имају најмање годину дана пребивалиште на територији полицијске управе за коју су конкурисали, на основу личног својства – пребивалишта. С тим у вези, потребно је утврдити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се Правилником о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања, а самим тим и конкурсом, кандидатима поставља услов да имају најмање годину дана пребивалиште на територији полицијске управе за коју је расписан конкурс. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.
3.8. Имајући у виду да се Министарство унутрашњих послова у изјашњењу није изјаснило из којих разлога је пребивалиште на територији полицијске управе за коју је расписан конкурс одређен као услов за избор кандидата, остало је непознато који циљ се желео постићи постављањем овог услова. Повереница за заштиту равноправности констатује да је Правилником о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова прописано да основна полицијска обука има за циљ оспособљавање полазника за законито и ефикасно обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника. Свакако да је интерес Министарства да на конкурсу изабере најбоље кандидате, са навећим потенцијалом, који ће проћи основну полицијску обуку и који ће се на најбољи начин едуковати и касније, евентуално, засновати радни однос у полицијској управи. Неспорно је да је одредбама Закона о полицији Министарство овлашћено да организује и спроводи стручно оспособљавање и обуку полазника и запослених, као и да прописује критеријуме по којима ће се вршити избор кандидата за полазнике основне полицијске обуке који би омогућили да међу кандидатима изабере најбоље полазнике. С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности сматра да је циљ допуштен и оправдан.
3.9. Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи само предузетом мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују. На основу потреба појединих подручних полицијских управа Министарство унутрашњих послова, на основу одлуке Владе о броју приправника које Министарство може да прими у току једне године, расписује конкурс за одређен број полазника за поједине полицијске управе . Правилником је прописано да кандидати на конкурсу пролазе општи лекарски преглед, специјалистичке лекарске прегледе, квалификациони испит из познавања језичке културе и правописа, провере психолошког и базично-моторичког статуса и интервјуа. На основу постигнутих резултата на прегледима, испиту и провере кандидати/киње стичу одређен број поена, а на основу коначне ранг листе, одлуку о пријему кандидата доноси министар. Кандидат који је примљен на обуку стиче статус полазника основне полицијске обуке. Полазник, између осталог, има право да заснује радни однос у Министарству, без расписивања јавног конкурса, под условом да с успехом заврши основну полицијску обуку и уколико испуњава законом прописане услове .
3.10. Циљ основне полицијске обуке је оспособљавање полазника за компетентно обављање полицијских послова и задатака униформисаних полицијских службеника. С обзиром да кандидати пролазе низ прегледа, тестирања и провера, као и да морају да остваре што већи број поена на квалификационом испиту, остаје нејасно из којих разлога је потребно да кандидат има пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише, а још више, зашто је потребно да има најмање годину дана пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише. Наиме, у току квалификационог испита се проверавају знања и психолошко-физичке способности које нису у релацији са пребивалиштем, а касније, на дванаестомесечној обуци, сви полазници пролазе исту обуку без обзира одакле долазе и за коју полицијску управу су конкурисали. Поред тога, одредбама члана 23. Правилника, прописано је да се у складу са територијалним потребама и принципом националне заступљености припадника Министарства, министар може донети одлуку да се на основну полицијску обуку прими додатни број учесника конкурса, а који испуњавају услове предвиђене Правилником и који су положили квалификациони испит. Потребно је имати у виду и да не постоји устаљени термин расписивања конкурса, већ да се конкурс расписује у зависности од потреба појединих подручних полицијских управа и осталих организационих јединица, што утиче на умањење могућности потенцијалних кандидата да конкуришу за основну полицијску обука, јер се не зна да ли ће и када бити расписан конкурс за полицијску управу на чијој територији имају пребивалиште. Такође, прописивањем спорног услова пребивалишта, пре свега је Министарству унутрашњих послова сужен круг кандидата/кандидаткиња међу којима бира најспособније и најбоље полазнике/це за полицијску обуку. Стога, пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс, а још мање трајање тог пребивалишта од најмање годину дана, не представљају критеријум који је од значаја за избор најбољих полазника за основну полицијску обуку, односно за ефикасно оспособљавање за обављање полицијских послова.
3.11. Одредбама члана 137. Закона о полицији којим су прописани услови за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова, прописано је да поред општих услова за заснивање радног односа у државним органу, лице које заснива радни однос мора да испуњава и посебне услове: 1) да је држављанин Републике Србије; 2) да има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије – најмање пет година непрекидно пре дана подношења пријаве за заснивање радног односа; 3) да не постоје безбедносне сметње за обављање послова у Министарству и 4) да испуњава критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности, као и критеријуме компетенција за радно место за које конкурише. Одредбама Закона о полицији који је био на снази у време када је подносилац притужбе конкурисао за основну полицијску обуку, такође је прописан услов који се захтева пребивалиште на територији Републике Србије, али који није био временски одређен. Из наведеног се може закључити да Правилник захтева додатне услове за упис на основну полицијску обуку у односу на законске услове за заснивање радног односа у министарству, односно, да се за упис на основну полицијску обуку захтевају строжији услови од законом прописаних услова за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова. С обзиром да по завршетку основне полицијске обуке полазник заснива радни однос уколико испуњава законом прописане услове, јасно је да полазник има могућност да заснује радни однос у Министарству унутрашњих послова ако, између осталог, има пребивалиште на територији Републике Србије, а не нужно на територији полицијске управе/организационе јединице где заснива радни однос.
3.12. Повереница за заштиту равноправности је става да пребивалиште није стварни и одлучујући услов за избор најбољег кандидата/киње за полазника/цу основне полицијске обуке. Иако се број полазника обуке одређује у складу са потребама подручне полицијске управе, пребивалиште није стварни и одлучујући услов за избор најбољег кандидата/киње и савладавање обуке. Наиме, околност да ли кандидат/киња има пребивалиште, а поготово дужина трајања пребивалишта на одређеној територији, нису у релацији са материјом која се проверава на квалификационом испиту, па самим тим ни са резултатима које ће кандидати постићи на испиту и у току обуке. У прилог неоправданости постављања овог услова показује и чињеница да је И.С, пошто је ипак позван на тестирање, на провери остварио потребан број бодова на основу којих је био рангиран на прелиминарној листи у првих сто кандидата. Избор најбољих кандидата може се извршити и непрописивањем пребивалишта као услова, односно прописивањем других услова конкурса, као и проверама на квалификационом испиту. С обзиром на наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да не постоји сразмера између предузете мере и циља који се жели постићи, односно, да се жељени циљ може постићи и другом мером.
3.13. Повереница указује да прописивање услова да кандидат/киња најмање годину дана има пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише, доводи до неоправданих последица за кандидате и кандидаткиње које не испуњавају овај услов. Наиме, околност да особа нема најмање годину дана пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише није оправдан разлог да се тој особи ускрати могућност да конкурише за основну полицијску обуку и на провери и испиту докаже своје могућности и потенцијале за савладавање основне полицијске обуке и успешно обављање полицијског посла.
3.14. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе Министарства унутрашњих послова да услов да кандидат најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс „није прописан као дискриминаторан“ ни одредбама члана 2. Закона о забрани дискриминације ни одредбама члана 18. Закона о раду на основу чега се може закључити да „у конкретном случају не постоји дискриминација“. Одредбе члана 2. Закона о забрани дискриминације, између осталог, садрже дефиницију израза „дискриминација“ и „дискриминаторско поступање“ и листу стварних, односно претпостављених личних својстава на којима се најчешће заснива дискриминација. Поред тога, Закон јасно наводи да дискриминација може да буде заснована и на „другим … личним својствима“, што значи да су наведена лична својства само пример и да листа није исцрпљена. Закон о забрани дискриминације прецизира и да је дискриминација „свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање“, што значи, без обзира на акт, радњу или пропуштање којим се то чини. У истом смислу, и одредба члана 18. Закона о раду садржи отворену листу основа дискриминације прописујући да је дискриминација забрањена с обзиром на таксативно наведена лична својства или „неко друго лично својство“ .
У том смислу, по притужби удружења ратних војних резервиста Повереница за заштиту равноправности је 27. јула 2011. године дала мишљење да је закључком Владе Републике Србије 05 број: 401-161/2008-1 од 17. јануара 2008. године, којим су обезбеђена средства ради исплате новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем на територији седам неразвијених општина, повређено начело једнаких права и обавеза, чиме је извршена дискриминација на основу места пребивалишта ратних војних резервиста са пребивалиштем на територији свих осталих општина које нису наведене у Закључку Владе Републике Србије . По истој ствари, Европски суд за људска права је у пресуди по предмету Вучковић и други против Србије (представка бр. 17153/11), утврдио да није било објективног и разумног оправдања за другачији третман подносилаца представке само на основу њиховог пребивалишта, при чему је дошло до повреде забране дискриминације у вези са правом на мирно уживање имовине .
3.15. Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је Министарство унутрашњих послова прописивањем услова да кандитат/киња најмање годину дана има пребивалиште на територији полицијске управе за коју конкурише, због којег И.С. није изабран за полазника Центра за основну полицијску обуку, повредило начело једнаких права и обавеза, чиме је И.С. дискриминисан на основу личног својства – место пребивалишта.
4. МИШЉЕЊЕ
Одредбом члана 3. став 1. тачка 2. Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања , којом је прописано да право учешћа на конкурс има лице које најмање годину дана има пребивалиште на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс до дана закључења конкурса, И.С. је неоправдано стављен у неједнак положај на основу места пребивалишта, односно, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминиације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује Министарству унутрашњих послова Републике Србије да:
5.1. Отклони последице дискриминаторног поступања према И.С. у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
5.2. Усклади одредбе члана 3. став 1. тачка 2. Правилника о критеријумима за избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања са антидискриминационим прописима.
5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
Потребно је да Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство унутрашњих послова не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба И.С. против МУП РС због дискриминације по основу пребивалишта у области рада и запошљавања