бр. 07-00-603/2013-02 датум: 9. 12. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе И. К. из Н. С. против Војне гимназије у Београду, због конкурса за пријем кандидата из грађанства у Војну гимназију у школској 2013/2014 години, који садржи дискриминаторан услов. У конкурсу за пријем кандидата из грађанства у Војну гимназију у школској 2013/2014 години, постављен је услов да кандидати буду мушког пола. Евидентно је да су постављањем овог услова девојчице онемогућене да упишу Војну гимназију. Повереница за заштиту равноправности је става да је постављање овог услова акт непосредне дискриминације девојчица. Због тога је дала мишљење да је Министарство одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управа за кадрове, прописивањем услова који се односи на пол кандидата на конкурсу за пријем кандидата из грађанства у Војну гимназију у Београду за школску 2013/2014 годину, прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова.

Министарству одбране Републике Србије је препоручено да усклади текст конкурса са антидискриминационим прописима, и то тако што ће за следећу школску годину уклонити услов из конкурса којим се онемогућавају девојчице да конкуришу за упис у Војну гимназију, као и да убудуће води рачуна да приликом прописивања конкурсних услова за упис на војнообразовне установе не крши прописе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила И. К. из Н. С, коју је поднела против Војне гимназије у Београду због дискриминације на основу пола у области образовања.

1.2. У притужби је наведено:

– да је након завршене основне школе желела да школовање настави у Војној гимназији;
– да се информисала о упису на интернет презентацији Војне гимназије и да је међу информацијама о упису, као одговор на питање „Да ли девојке могу конкурисати за упис у Војну гимназију“, наведено да кандидати који конкуришу морају бити мушкарци;
– да сматра да је дискриминисана на основу пола, јер јој је онемогућен упис у Војну гимназију.

Уз притужбу је поднела извод са интернет презентације Војне гимназије.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је најпре констатовала да је оглас за пријем кандидата из грађанства на Војну гимназију у Београду за школску 2013/2014 годину објавила Управа за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране Републике Србије. Имајући у виду чињеницу да је у огласу наведено да конкурс објављује „Управа за кадрове, Сектор за људске ресурсе, Министарство одбране Републике Србије“, у току поступка је затражено изјашњење пуковника М. С, начелника Војне гимназије, Небојше Родића, министра одбране, Ј. М, помоћника министра одбране у Сектору за људске ресурсе и начелника Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране.

1.4. У изјашњењу на притужбу пуковника М. С, начелника Војне гимназије, између осталог, наведено је:

– да особама женског пола није омогућен упис у Војну гимназију, али да конкурс за упис на школовање расписује Управа за кадрове, Сектор за људске ресурсе, Министарство одбране РС, односно, да постављање услова уписа није у надлежности Војне гимназије;
– да се у овом тренутку у Војсци Србије и Министарству одбране жене могу школовати само на Војној академији;
– да је услов да кандидати буду мушког пола, прописан овим конкурсом јер то налажу потребе службе и специфичност војног позива.

1.5. У изјашњењу на притужбу које је доставио пуковник С. Б, по овлашћењу начелника Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране, између осталог је наведено:

– да је Статутом Војне гимназије у чл. 60. прописано да се на школовање у Војну гимназију примају кандидати на основу конкурса којег расписује Управа за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране;
– да се у конкурсу ближе детерминишу услови којима се одређује ко може бити кандидат за упис у Војну гимназију, у складу са општим условима за пријем на школовање прописаних Законом о војним школама и војним научноистраживачким установама;
– да Управа за кадрове приликом израде Плана школовања у Министарству одбране и Војсци Србије, ценећи пре свега потребе службе за кадровима, утврђује одређени број особа мушког и женског пола за која се расписује конкурс за упис у војне школе и војне научноистраживачке установе;
– да потребе система представљају потребе за школовањем по родовима и службама, које исказује Генералштаб Војске Србије након сагледавања стања пројекције и попуне јединица, команди и установа;
– да је у току трансформација Војне гимназије у Средњу стручно-војну школу, као и да је у току израда Закона о војном образовању којим ће и ова област бити детаљно уређена.

1.6. Како се Небојша Родић, министар одбране и Ј. М, помоћник министра одбране у Сектору за људске ресурсе у остављеном року нису изјаснили, а захтеве су примили 23. и 20. септембра 2013. године, Повереници за заштиту равноправности су били доступни наводи из притужбе, докази који су уз притужбу достављени, достављена изјашњења, као и општепознате чињенице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Управа за кадрове, Сектор за људске ресурсе Министарства одбране Републике Србије објавила конкурс за пријем кандидата из грађанства на Војну гимназију за школску 2013/2014 годину.

2.2. Увидом у текст конкурса, утврђено је да је условима конкурса прописано да кандидати треба да су мушког пола и да испуњавају опште и посебне услове конкурса.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

3.3. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти нajпрe кoнстaтуje дa брojни oбaвeзуjући и нeoбaвeзуjући дoкумeнти мeђунaрoдних oргaнизaциja чиja je Рeпубликa Србиja члaницa, укaзуjу нa пoтрeбу oтклaњaњa свaкoг видa дискриминaциje жeнa. Кoнвeнциja o eлиминисaњу свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW, 1979) , кojу je Рeпубликa Србиja рaтификoвaлa, измeђу oстaлoг, прoписуje дa су држaвe члaницe у oбaвeзи дa сe уздржe oд свaкoг пoступкa или прaксe дискриминaциje жeнa и дa oбeзбeдe дa jaвни oргaни и институциje пoступajу у склaду сa oвoм oбaвeзoм. Рaтификaциjoм oвe Кoнвeнциje, Србиja сe између осталог oбaвeзaлa дa предузима све подесне мере ради отклањања дискриминације жена а посебно да би обезбедила једнака права као и мушкарцима у погледу образовања, укључујући једнаке услове у погледу каријере и професионалног усмеравања, могућности за учење и стицање диплома у образовним установама свих категорија, отклањање традиционалног схватања о улогама мушкараца и жена на свим степенима и у свим облицима образовања. У Пeкиншкoj дeклaрaциjи и Плaтфoрми зa aкциjу нaвeдeнo je дa недискриминаторно образовање користи и доприноси равноправнијим односима између мушкараца и жена и да би владе земаља и други актери требало да промовишу активну и видљиву политику усмеравања полне перспективе у свим политикама и програмима. Стoгa, држaвe трeбa дa прeдузму мeрe кaкo би oбeзбeдилe равноправан приступ образовању .

3.4. Република Србија је 23. децембра 2010. године усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији , чији је циљ да промовише равноправност међу половима и остваривање већих права жена, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на квоту од најмање 30%, стварање системских претпоставки за остваривање родне равноправности и развијање система заштите жена жртава насиља и систем превенције насиља над женама. У одељку II НАП за примену Резолуције 1325, под тачком 1.3. као посебан циљ прописано је стварање једнаких могућности у пракси за школовање, запошљавање, вођење у каријери, социјално збрињавање жена и мушкараца у сектору безбедности. У истом одељку, под тачком 2.1. као посебан циљ је прописано да је потребно извршити анализу постојећег стања и услова за пријем жена на усавршавање и школовање, као и постављења на радна места у функције, у складу са достигнутим нивоом образовања неопходним за напредовање жена у Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова, као и да је потребно отклонити недостатке, уколико постоје. У одељку V (коришћење инструмената правне заштите жена) тачка 2.1. као посебан циљ прописано је да је потребно усагласити релевантне законе у области безбедности и одбране и друге прописе са Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова.

3.5. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је Република Србија ратификовала Конвенцију о правима детета . Један од општих принципа ове Конвенције је принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Такође, један од принципа Конвенције је најбољи интерес детета, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 1 – Циљеви образовања, којим је истакнута чињеница да се дискриминација полова може појачати праксама као што су, између осталог, решења којима се ограничавају користи које девојчице могу да стекну од образовних могућности, као и небезбедно или непријатељско окружење које одвраћа девојчице од учешћа.

3.6. Конвенцијом о борби против дискриминације у образовању забрањена је дискриминација, односно, свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање предности које је засновано на раси, боји коже, полу, вери, политичком или неком другом уверењу, националном или социјалном пореклу, економском статусу или рођењу, са циљем оспоравања или угрожавања права на једнакост у васпитању и образовању, а нарочито оспоравање било којој особи или групи приступ било којој врсти или степену образовања, као и оснивање или одржавање одвојених васпитно-образовних система или установа за особе или групе.

3.7. Устав Републике Србије јемчи равноправност жена и мушкараца . Уставом је прописана забрана дискриминaциjе, нeпoсрeдне или пoсрeдне, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Пoрeд тoгa, чл. 15. прoписaнo je дa држaвa јемчи рaвнoпрaвнoст жeнa и мушкaрaцa и рaзвиja пoлитику jeднaких мoгућнoсти. Одредбом чл. 71. ст. 1. прописано је да свако има право на образовање.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, релевантна је одредба члана 6. Закона о забрани дискриминације, којом је дефинисана непосредна дискриминација, тако што је прописано да она постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Oдрeдбoм чл. 20. oвoг зaкoнa oдрeђeнo je дa дискриминaциja нa oснoву пoлa пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, oднoснo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa. Закон о забрани дискриминације у чл. 19. забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.9. Законом о равноправности полова уређује се стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступака правне заштите лица изложених дискриминацији. Чланом 30. прописано је да образовне и научне установе као и установе за стручно оспособљавање не смеју вршити дискриминацију засновану на полу, а нарочито у вези услова за пријем у установу.

Анализа конкурсних услова са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је неспорно да је Министарство одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управа за кадрове расписала конкурс за пријем кандидата из грађанства на Војну гимназију за школску 2013/2014 годину, којим је прописан услов да могу да конкуришу само кандидати мушког пола.

3.11. Евидентно је да постављање ограничења у погледу пола за пријем кандидата у Војну гимназију, доводи до тога да се девојчицама онемогућава упис у ову средњу школу. Оваквим ограничењем елиминисане су све потенцијално заинтересоване кандидаткиње, искључиво на основу пола и ускраћена им је могућност да под једнаким условима са мушким кандидатима буду вреднована њихова знања и вештине. Постављање овог услова представља представља непосредну дискриминацију на основу пола у области образовања.

3.12. Повереница указује да је потпуно неприхватљив став изражен у изјашњењима на притужбу да се број кандидата утврђује према потребама службе и изражава се према броју и роду. Нејасно је на основу којих критеријума је процењено да не постоји потреба да девојчице упишу Војну гимназију, посебно ако се има у виду чињеница да су створени услови да жене упишу на војнообразовне установе вишег степена образовања. Ставови према којима се жене не исказују као потреба система, засновани су на стереотипима и предрасудама које је потребно превазићи. Наиме, иако је у питању специфичан вид образовања који може да буде условљен и посебним захтевима које посао у Војсци Србије намеће, што подразумева и могућност постављања посебних услова у погледу психофизичких способности кандидата/киња, потребно је јасно указати да припадност одређеном полу, сама по себи, не сме да буде елиминаторни услов. Ово на пример значи да припадност одређеном полу не значи нужно и већу, односно, мању психо-физичку спремност и издржљивост. Уколико је потребно, сви кандидати и кандидаткиње треба да полажу и тестове физичке спремности, поред осталих тестова прописаних за упис, па се резултати које постигну морају ценити искључиво појединачно, а не у односу на пол кандидата. Стога је евидентно да не постоји објективан разлог за постављање услова који се односи на пол кандидата, односно, постављање таквог услова представља непосредну дискриминацију на основу пола свих потенцијалних кандидаткиња.

Такође, Повереница изражава очекивање да ће након најављене трансформације Војне гимназије у средњу стручновојну школу, дечаци и девојчице бити изједначени у погледу услова уписивања и услова школовања, у складу са Уставом и законима Републике Србије.

3.13. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је Влада Републике Србије усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији, на основу предлога Министарства одбране Републике Србије. Министарство одбране је значајан носилац активности у спровођењу Резолуције 1325, посебно у остваривању циљева који се тичу стварања једнаких могућности за школовање и запошљавање жена и мушкараца, обавези уклањања дискриминаторних услова за пријем жена на усавршавање и школовање и обезбеђивање адекватне заступљености жена уградњом квота од минимум 30% за пријем жена на све нивое школовања у војнообразовне установе. Стога је потребно нагласити да је дискриминација девојчица и жена у сектору безбедности забрањена, а имајући у виду обавезе преузете Резолуцијом 1325 СБ УН, Министарство одбране треба да створи услове за остваривање равноправности.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова који се односи на пол кандидата на конкурсу за пријем кандидата из грађанства у Војну гимназију у Београду за школску 2013/2014 годину, Министарство одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управа за кадрове прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Министарству одбране Републике Србије, Сектору за људске ресурсе, Управи за кадрове да:

5.1. Усклади текст конкурса за следећу школску годину са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити услов из конкурса којим се онемогућавају девојчице да конкуришу за упис у Војну гимназију.

5.2. Убудуће води рачуна да приликом прописивања конкурсних услова за упис на војнообразовне установе, не крши прописе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.

Потребно је да Министарство одбране Републике Србије, обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство одбране не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба И. К. прoтив Вojнe гимназије збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oблaсти oбрaзoвaњa