дел. бр. 1645 датум: 29. 12. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Г. П. из Н. Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Г. П. из Н. Б. против Д. з. н. б., поводом одлуке о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију из дечије и превентивне стоматологије, није утврђено да Г. П. није упућена на специјализацију због било ког свог личног својства, па се поступање Д. з. н. б. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратила се притужбом 13. октобра 2011. године Г. П. из Н. Б., у којој је навела да сматра да је одлука директорке Д. з. н. б. о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију бр. 01-588 од 12. августа 2011. године, дискриминаторна и да је доношењем ове одлуке стављена у неједнак положај у односу на друге кандидате који су учествовали на конкурсу. Истиче да се након доношења одлуке о избору специјализанта обратила А. К., директорки Д. з., која јој је усмено саопштила да су разлози зашто није изабрана то што је подстанарка у Н. Б. и што није удата, па да постоји бојазан да ће се удати и отићи. Надаље је навела да се поводом ове одлуке обратила министру здравља З. С. и да је тражила преиспитивање правилности и законитости одлуке. Подноситељка притужбе сматра да је оваквим избором на конкурсу дискриминисана на основу личних својстава – пола, брачног и породичног статуса, имовинског стања и порекла. Уз притужбу је приложила одлуку о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију Д. з. н. б. бр. 01-588 од 12. августа 2011. године, као и захтев за преиспитивање одлуке који је упутила министру здравља Републике Србије од 18. августа 2011. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење директорке Д. з. н. б. у којем је наведено следеће:

– да је одлука о упућивању на специјализацију донета у складу са чланом 184. став 6 Закона о здравственој заштити;
– да су приликом одлучивања као основни критеријуми узети у обзир просечна оцена и укупно трајање студирања;
– да није дошло до дискриминације на основу пола, зато што од укупног броја особа које су упућене на специјализацију у последње четири године, половину чине особе женског пола;
– да изабрани кандидат на конкурсу за специјализацију исто као и подноситељка притужбе није из Н. Б.;
– да су испуњени сви услови и критеријуми прописани законом;
– да су нетачни сви наводи подноситељке притужбе, као и да приликом избора кандидата није дошло до дискриминације по било ком основу;

У допуни изјашњења, која је затражена ради потпунијег сагледавања чињеничног стања, достављено је следеће: имена лекара и лекарки који су упућени на специјализацију у последње четири године са подацима о пријављеним пребивалиштима; Правилник о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Д. з. н. б. и мишљење о кандидатима др В. Д., начелнице Службе за стоматолошку здравствену заштиту.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је чињеничне наводе са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би испитала да ли је у конкретном случају Д. з. н. б. различито третирао Г. П. на основу њених личних својстава у односу на остале особе коју се пријавиле на конкурс за упућивање на специјализацију из дечије и превентивне стоматологије.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације(„Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), којим је у члану 4. прописано начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација, према члану 6. наведеног закона, постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15- 27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 16. ставом 1. прописано да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање иступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

Увидом у доказе достављене уз притужбу утврђено је да је на основу конкурса бр. 01-552 од 3. августа 2011. године, директорка др А. К. донела одлуку бр. 01-588 од 12. августа 2011. године, којом је др В. Т. из Н. Б. упућен на специјализацију из дечије и превентивне стоматологије. Чланом 184. став 6. Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005, 72/2009 – др. закон, 88/2010, 99/2010 и 57/2011) одређено је да директор здравствене установе доноси одлуку о избору кандидата/киња који ће бити упућен на специјализацију. У складу са овим законом, избор специјализаната/киња је регулисан и чланом 25. став 6. Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Д. з. н. б. од новембра 2010. године, који прописује да одлуку о избору кандидата који ће бити упућен на специјализацију доноси директор по претходно прибављеном мишљењу руководиоца организационе јединице из које се здравствени радник кандидовао. Увидом у изјаву руководитељке организационе јединице др В. Д. бр. 01-860 од 16. новембра 2011. године, може се констатовати да су критеријуми за избор специјализанта били највиши просек оцене током студија, као и најкраћи рок студирања.

Надаље, од четворо упућених лекара и лекарки на специјализацију у последње четири године, двоје су мушког пола и то: др А. С. и др Т. К., док су друге две особе женског пола – др С. Р. и др И. Л. Г. Специјализанткиња др С. Р. има пријављено пребивалиште у Ц. Т., док су остали из Н. Б.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности је сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала мишљење да није утврђено да је Д. з. н. б. дискриминаторно поступао према Г. П.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa Г. П. прoтив Д. з. н. б. збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa, брaчнoг и пoрoдичнoг стaтусa, имoвнoг стaњa и пoрeклa у oблaсти рaдних oднoсa