дел. бр. 07-00-32/2013-01 датум: 16. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју су поднели Г. Н, К. Н. и С. З. из П, против М. Н, предузетнице, власнице „D. B. O.“ из П. због дискриминације на основу националне припадности.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се Г. Н, у своје име и у име К. Н. и С. З. из П, притужбом коју је поднео против М. Н, предузетнице, власнице „D. B. O.“ из П.

1.2. У притужби је наведено:

– да je 19. јануара 2013. године имао уговорен музички наступ у угоститељском објекту О. у П, који је требало да изведе заједно са ћерком К. Н. и колегом С. З;
– да је музички наступ, репертоар и цену договорио телефоном са менаџером „B. p. t.“ из Ниша;
– да је у договореном термину са колегом и ћерком дошао у угоститељски објекат, да су запослени одмах, чим су видели да су Роми, контактирали власника локала и менаџера, и да су их отерали из локала, тако што су им рекли да морају да оду јер газда не дозвољава приступ Ромима;
– да му је И, један од запослених конобара објаснио да је његова дужност да их отера у име власника, јер власник Ромима не дозвољава да дођу ни на кафу, као и да он ту ради осам година и не жели да изгуби посао, због чега мора да их отера;
– да га је тог тренутка позвао и А, менаџер „B. p. t.“ са којим је и уговорио музички наступ и питао га да ли су они Роми, а када му је Г. Н. одговорио да јесу, рекао му је да их не би ни ангажовао да је знао да су Роми јер у тај угоститељски објекат долази посебна клијентела, као и да газда не трпи Роме;
– да му је менаџер „B. p. t.“ рекао још и да је газда локала питао пре уговарања наступа да ли су у питању Роми, а менаџер му је рекао да нису, јер ту чињеницу није знао;
– да су након разговора узели инструменте и отишли из локала понижени и увређени, као и да никада до сада није доживео већу увреду и понижење;
– да има сачуване СМС поруке које је размењивао са менаџером А, да се у последњој поруци види његово извињење, односно признање овог догађаја, као и да све наведено могу да потврде К. Н. и С. З, са којима је заједно требало да наступа.

1.3. У допуни притужбе Г. Н. је доставио следеће: 1) тачне податке о лицу против кога је поднета притужба – извод из регистра Агенције за привредне регистре за „D. B. O.“ из П, 2) писане исказе К. Н. и С. З. и 3) сагласност К. Н. и С. З. за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности.

1.4. У исказу С. З. наведено је:

– да су имали заказан музички наступ у угоститељском објекту О. у П, који су уговорили преко А, менаџера „B. p. t.“ из Н;
– да су се појавили у заказано време, али да су запослени, чим су видели да су Роми, одмах позвали менаџера „B. p. t.“ да га обавесте да музички наступ мора да се откаже јер се ради о Ромима;
– да је И, један од запослених у овом локалу, померио Г. Н. у страну и почео да му објашњава како он није крив, већ да газда не трпи Роме, да му је чак рекао да Роме не пушта унутра да дођу ни на кафу;
– да је тада Г. Н. позвао А, менаџер „B. p. t.“ и рекао му да не би уговарао музички наступ да је знао да су Роми, јер у овај угоститељски објекат долази специјална клијентела и газда не трпи Роме;
– да су након тога узели своје инструменте и понижени изашли из угоститељског објекта, на очиглед 20-ак гостију који су чекали почетак музичког наступа;
– да је због оваквог поступања био веома увређен и да би желео да се сви одговорни казне за овакво поступање.

1.5. У исказу К. Н. наведено је:

– да је њен отац Г. Н, уговорио музички наступ са менаџером и да је требало да наступају у угоститељском објекту О. у П;
– да су се запослени чудно погледали када су дошли у договорено време, као и да је И, један од запослених конобара, док су они уносили инструменте, рекао њеном оцу да се музички наступ отказује јер се ради о Ромима;
– да је затим објашњавао њеном оцу да газда не трпи Роме, па их чак не пушта да дођу ни на кафу;
– да је тада њеног оца позвао А, менаџер „B. p. t.“ и прво га је питао да ли су Роми, а када је Г. Н. одговорио да јесу, менаџер му је рекао да наступ не би ни уговарао да је знао да су Роми, да газда не трпи Роме и да у тај угоститељски објекат долази посебна клијентела;
– да њен отац никада није доживео нешто слично овоме, док је за њу ово био велики шок, плакала је што су их истерали и била бесна јер није могла да верује шта јој се десило, као и да о овом догађају не жели да ћути.

1.6. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење М. Н, предузетнице, власнице угоститељског објекта „D. B. O.“ из П.

1.7. У изјашњењу М. Н, власнице „D. B. O.“, наведено је:

– да је музички наступ у њеном угоститељском објекту уговорен са „B. p. t.“ из Н;
– да је два дана пре заказаног наступа менаџер угоститељског објекта отказао наступ А. Ц, представнику „B. p. t.“ из Н. јер се музичари нису претходно појавили како би се договорили о репертоару и упознали са менаџером и просторијом где је требало да свирају;
– да су се, према тврђењу менаџера, музичари појавили и да им је тада речено да је музички наступ отказан код агенције „B. p. t.“ два дана пре наступа, и да нема разлога да свирају;
– да је власница угоститељског објекта О. у П. већ 25 година, као и да је у том периоду било пуно извођача Рома и никада није било никаквих притужби;
– да је И. Т. из П. менаџер локала који је био у контакту са агенцијом „B. p. t.“ ради уговарања музичког наступа и да је он разговарао са Г. Н, К. Н. и С. З. када су дошли у локал.

1.8. Од М. Н. је затражено дописима од 29. априла и 10. јуна 2013. године да достави доказе којима поткрепљује тврђења изнета у изјашњењу, а посебно доказ за тврдњу да су у њеном локалу наступали извођачи ромске националности, као и да достави тачне адресе и податке о лицу из „B. p. t.“ из Н, које је уговорило музички наступ. У допуни изјашњења је наведено:

– да је за спорни догађај чула тек сутрадан од менаџера локала И. Т, имајући у виду чињеницу да свирке и остале догађаје у локалу не организује она, већ менаџери који су протеклих 25 година радили у њеном локалу;
– да је тачно да су у њеном угоститељском објекту наступали многи извођачи, међу којима и припадници ромске националне мањине, али да је апсурдно о томе тражити доказ, јер је немогуће да она наводи имена бендова и извођача када никада није уговарала музичке наступе, већ су то радили запослени и менаџери;
– да су у њеном угоститељском објекту били запослени припадници ромске националности, уз навођење њихових имана и адреса, као и да свакодневно локал посећују припадници ромске националности, као и да никада нико није био истеран из локала или отишао неуслужен;
– да нема никакав доказ о пословној сарадњи са „B. p. t.“ из Н, јер за тим нема потребе, с обзиром да она као власница „D. B. O.“, непосредно плаћа извођаче који наступају у локалу, док је „B. p. t.“ обавезан да им пошаље постере и плакате са сликом бенда или извођача, као и остали рекламни материјал;
– да су сви договори обављени телефонским путем са А, менаџером „B. p. t.“, те да податке о „B. p. t.“ нема, јер јој нису ни потребни, осим броја телефона менаџера, као и да са „B. p. t.“ из Н. нема никакве финансијске трансакције;
– да сви подаци о „B. p. t.“ из Н. могу да се добију од менаџера А.

1.9. Повереница за заштиту равноправности је у даљем току поступка, сагласно чл. 37. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, упутила захтеве И. Т. из П, запосленом у „D. B. О.“ и А. Ц, представнику „B. p. t.“ из Н, како би се изјаснили о чињеницама које су релевантне у овом предмету. И. Т. је доставио писани исказ, док су захтеви за изјашњење упућени „B. p. t.“ из Н. од 29. априла и 17. маја 2013. године враћени са извештајем поште да је „непотпуна адреса“.

1.10. У исказу И. Т, запосленог у „D. B. O.“ наведено је:

– да је 19. јануара 2013. године радио у угоститељском објекту О. у П, када су дошли Г. Н, К. Н. и С. З;
– да „D. B. O.“ из П. сарађује са „B. p. t.“ из Н, на тај начин што „D. B. O.“ преко њих уговара разне промоције, наступе извођача и друге догађаје у локалу, као и да он уговара све догађаје са менаџером „B. p. t.“;
– да је недељу дана раније, у петак 11. јануара 2013. године, разговарао са менаџером „B. p. t.“ како би се договорили о бенду који би наступао у локалу следећег викенда (19. јануар 2013. године);
– да му је менаџер „B. p. t.“ рекао да ће му послати бенд који је из П, а да Г. Н. предводи овај бенд;
– да је пракса да свако ко наступа у њиховом локалу прво обави разговор са менаџером „B. p. t.“, који уговара наступ, а затим са њим, након чега долази у локал 3-4 дана пре наступа да би договорили репертоар и сва битна питања у вези са наступом;
– да је добио број телефона Г. Н. и да га је позвао у уторак 15. јануара 2013. године, да су се договорили да дође сутрадан у локал како би уговорили остале детаље, али да сутрадан нико од чланова бенда, па ни Г. Н. није дошао у локал, нити се јавио телефоном;
– да је отказао уговорени наступ менаџеру „B. p. t.“, пошто му се нико од чланова бенда није јавио;
– да су 19. јануара 2013. године у локал дошли Г. Н, К. Н. и С. З, као и да је тада пришао Г. Н. и рекао му да неће бити музичког наступа, јер је наступ отказао пар дана раније менаџеру „B. p. t.“, који је иначе и уговорио са њима наступ, па је требало и да им наступ откаже;
– да су тада узели своје музичке инструменте и изашли напоље и да их нико није вређао што су ромске националности, а да је разлог што нису наступали те вечери процедура коју је описао, а не њихова национална припадност;
– да ради у локалу О. у П. већ осам година и да за то време није било никаквих непријатности према припадницима ромске националности, нити према било коме „по сличном основу“, а да локал редовно посећују припадници ромске националности, који су увек били услужени и испоштовани као и сви други.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да су Г. Н, К. Н. и С. З. имали уговорени музички наступ 19. јануара 2013. године у угоститељском објекту „D. B. O.“ у П, чија је власница М. Н, као и да су 19. јануара 2013. године дошли у овај угоститељски објекат, али да нису одржали музички наступ.

2.2. Утврђено је да је Г. Н. уговорио музички наступ са менаџером „B. p. t.“ из Н, са којим „D. B. O.“ има пословну сарадњу.

2.3. Увидом у регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, односно, претрагом података о привредним субјектима, утврђено је да „B. p. t.“ из Н. није регистрован ни у једној форми привредног друштва.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима. Чланом 76. Устава РС припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини.

3.4. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације, и да је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења или језика (чл.24). Према одредби чл. 6. Закона о забрани дискриминације непосредна дискриминација постоји ако се лице или групе лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.5. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањен је сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националним мањинама.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.6. Повереница за заштиту равноправности констатује да је на основу утврђеног чињеничног стања неспорно да су Г. Н, К. Н. и С. З. имали уговорен музички наступ, које је требало да изведу 19. јануара 2013. године у угоститељском објекту „D. B. O, власнице М. Н. из П. Неспорно је, такође, да су наведеног дана дошли у овај угоститељски објекат, али да музички наступ нису извели.

3.7. Имајући у виду наводе из притужбе и изјашњења, у конкретном случају је потребно утврдити из којих разлога Г. Н, К. Н. и С. З. није допуштено да изведу уговорени музички наступ, односно, да ли је отказивање овог наступа засновано на њиховој националној припадности. Будући да је у овом предмету подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације, сагласно чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, на М. Н, власници „D. B. O.“, против које је притужба поднета, лежи терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела равноправности.

3.8. Према тврђењу Г. Н, 19. јануара 2013. године дошао је са С. З. и К. Н. у угоститељски објекат О. у П. због извођења уговореног музичког наступа, али су их запослени у овом локалу отерали када су видели да су припадници ромске националне мањине. Ове тврдње су потврђене у исказима К. Н. и С. З, који су достављени уз допуну притужбе.

3.9. Од М. Н, власнице угоститељског објекта, затражено је да достави доказе за наводе из изјашњења да је Г. Н, С. З. и К. Н. музички наступ отказан „јер се нису претходно појавили како би се договорили о репертоару музике, упознали са менаџером и просторијом у којој ће свирати, као и да је за 25 година рада у локалу било пуно извођача који су Роми“. У свом изјашњењу, М. Н. наводи да је „апсурдно тражити од ње ове доказе и да не може да наведе имена бендова и извођача у њеном локалу, с обзиром да она никада није уговарала музичке наступе, већ запослени у њеном локалу“. Поред тога, у изјашњењу на притужбу наведено је да „B. p. t.“ послује као друштво са ограниченом одговорношћу, са седиштем у Н, па је Повереница за заштиту равноправности захтеве за изјашњење, у смислу чл. 37. ст. 1. Закона о забрани дискриминације упутила „B. p. t.“ на наведену адресу, и то 30. априла и 21. маја 2013. године. Међутим, оба дописа су враћена са обавештењем поште да је „адреса непотпуна“. Дописом од 6. јуна 2013. године затражено је од М. Н. да достави тачне податке о „B. p. t.“ из Н. (назив, адресу седишта, податке о лицу овлашћеном за заступање, доказ о пословној сарадњи између „D. B. O.“ и „B. p. t.“), с обзиром да у регистру привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре није било података о „B. p. t.“ из Н. У изјашњењу М. Н. поводом овог захтева, наведено је да „осим броја телефона менаџера А, податке о „B. p. t.“ из Н. нема, нити су јој потребни, јер са њима нема никакве финансијске трансакције“.

3.10. Иако се у изјашњењу на притужбу, као и исказу И. Т, запосленог у угоститељском објекту О. у П. наводи да је музички наступ отказан менаџеру „B. p. t.“, јер нико од чланова групе није претходно дошао у угоститељски објекат како би се договорили о детаљима музичког наступа који је требало да изведу 19. јануара 2013. године, Повереница за заштиту равноправности констатује да је реч о паушалном тврђењу које М. Н, власница „D. B. O.“ из П. није поткрепила доказима. За оваква тврђења М. Н. је била дужна да пружи доказе, у смислу чл. 45. Закона о забрани дискриминације, како би показала да су постојали оправдани и објективни разлози за отказивање музичког наступа, односно, да основ оваквог поступања није национална припадност Г. Н, К. Н. и С. З, што у конкретном случају није учинила.

3.11. Приликом одлучивања у овом предмету Повереница за заштиту равноправности је имала у виду да М. Н, власница „D. B. O.“ није лично одбила извођење музичког наступа Г. Н, К. Н. и С. З. због њихове националне припадности, јер тада није ни била у угоститељском објекту, као и да са њима лично није ни уговарала музички наступ, али ове околности нису од утицаја за доношење мишљења у конкретном случају. Наиме, М. Н. је предузетница и власница угоститељског објекта и лично је одговорна за целокупно пословање и обавезе „D. B. O.“, сагласно чл. 83. и 85. Закона о привредним друштвима , па тако и за поступање према члановима музичког бенда Г. Н, К. Н. и С. З.

3.12. Сагласно наведеном, имајући у виду све околности конкретног случаја, утврђено чињенично стање и примену правила о терету доказивања у дискриминационим поступцима, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је отказивање уговореног музичког наступа 19. јануара 2013. године у „D. B. O.“ у П. засновано на личном својству Г. Н, К. Н. и С. З. – припадности ромској националној мањини.

4. МИШЉЕЊЕ

Г. Н, К. Н. и С. З. отказано је извођење уговореног музичког наступа 19. јануара 2013. године у „D. B. O.“ у П. јер су припадници ромске националне мањине, чиме је извршен акт непосредне дискриминације на основу националне припадности, забрањен чл. 6. Закона о забрани дискриминације, у вези чл. 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује М. Н, власници „D. B. O.“ из П. да:

5.1. Упути писано извињење Г. Н, К. Н. и С. З, због дискриминаторног поступања према њима, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности, заједно са писаним извињењем, објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама „D. B. O.“, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука, као и писано извињење буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама „D. B. O“.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања своје делатности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да М. Н, власница „D. B. O.“ из П. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком,

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико М. Н, власница „D. B. O.“ из П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Г. Н. и К. Н. прoтив M. Н. збoг дискриминaциje пo oснoву нaциoнaлнe припaднoсти у oблaсти пружања услугa