бр. 07-00-533/2014-02 датум: 9. 3. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Г. М. из Н. Б, против послодавца Дома здравља „Н. Б.“, а поводом конкурса за упис на специјализацију који су објављени у августу и октобру 2014. године. Током поступка утврђено је да су Правилником о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ прописани критеријуми за упућивање на специјализацију, и то: просечна оцена на факултету, висина оцене из предметне гране медицине/стоматологије/фармације из које је специјализација за коју се конкурише и године живота. Анализа прописаних критеријума показала је да су године живота кандидата једини критеријум који се не односи на професионалне способности и остварења кандидата, а током поступка је утврђено да с обзиром на начин бодовања, очигледно су у неједнак положај стављене особе старије од 39 година у односу на млађе кандидате и кандидаткиње. Повереница за заштиту равноправности је става да постављање критеријума који се односе на године живота кандидата није оправдано, јер године живота нису ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је применом критеријума који се односи на године живота на конкурсима које је Дом здравља „Н. Б.“ расписао у августу и октобру 2014. године, као и у фебруару 2015. године, Г. М. дискриминисана на основу личног својства – старосног доба. Због тога је Дому здравља „Н. Б.“ препоручено да уклони критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља, као и да убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Г. М. из Н. Б, поводом конкурса за упис на специјализацију који је расписао Дом здравља „Н. Б.“.

1.2. У притужби је наведено:

– да је дискриминисана приликом избора здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију, и то на интерним конкурсима који су објављени у августу и октобру 2014. године, као и раније током спровођења поступака избора за упућивање на специјализацију;
– да након 12 година редовног пријављивања на интерне конкурсе није упућена на специјализацију;
– да интерни конкурси које Дом здравља расписује садрже дискриминаторан критеријум који се односи на старосно доба кандидата, јер је огласима бр. 01-893/2 од 15. октобра 2014. године и бр. 01-893/2 од 1. августа 2014. године као трећи критеријум прописан „године живота“;
– овај критеријум је установљен чл. 4. Правилника о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“, којим је прописано да се године живота кандидата за одговарајућу специјализацију вреднују се тако што кандидат старости до 27 година добија 15 бодова, а за сваку наредну годину живота кандидатима се број бодова умањује за један;
– да осим овог критеријума, остали критеријуми из огласа и правилника нису спорни, јер је на последњем конкурсу имала већи број бодова од М. К., која је изабрана, ако се изузму године живота;
– да се ни на који начин нису вредновали искуство, залагање и број пацијената, односно резултати рада;
– да А. К., директорка Дома здравља, према њој изражава личне антипатије које су постојале и раније, али се стање знатно погоршало и антипатије су постале веће када се 2011. године обратила Повереници за заштиту равноправности тако што је поднела притужбу;
– да је на конкурсу за упућивање на специјализацију који је расписан у 2013. години, на њену штету фаворизован млађи кандидат, али да је тада, због притисака директорке, повукла пријаву јер јој је објашњено да због година живота неће бити изабрана, као и да јој та одлука никада није достављена;
– да су у 2014. години на исти начин, незаконито донете две одлуке о избору кандидата за специјализацију и да је оба пута поднела приговоре на одлуке. Одлука о избору кандидата за специјализацију по конкурсу из августа 2014. године стављена је ван снаге, али то је учињено у ишчекивању промене Закона о здравственој заштити јер у време доношења прве одлуке, изабрана кандидаткиња није испуњавала важеће законске услове. Након тога је донета истоветна одлука у новембру 2014. године;
– да је директорка Дома здравља пре расписивања интерног конкурса, крајем јула 2014. године, у канцеларију позвала подноситељку притужбе и Д. Ђ., које су према прописима испуњавале услове за специјализацију, да им је тада саопштила да ће расписати оглас за специјализацију из ортопедије вилице коју је наменила својој ћерци и захтевала да се њих две не пријављују на конкурс;
– да се подноситељка притужбе упркос претњама директорке, пријавила на интерни конкурс, а 22. августа 2014. године директорка је донела одлуку којом је своју ћерку упутила на специјализацију иако није испуњавала прописане услове, односно, није испуњавала услов који се односио на две године обављања здравствене делатности након положеног стручног испита;
– да је након што је изјавила приговор на ову одлуку, директорка одржала састанак на којем ју је јавно и пред колегама шиканирала и постављала питања „шта то мени није јасно, шта мислим у колико година ће да ме шаље на специјализацију“;
– да сматра да је А. К., директорка Дома здравља у вршењу функције директорке извршила тежи акт дискриминације на основу личног анимозитета и антипатије;
– да подноситељка притужбе сматра да је прописивањем година живота као једног од услова за добијање специјализације, на начин на који је то прописано у Правилнику о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“, као и доношењем одлука бр. 01-893/2 од 15. октобра 2014. године и бр. 01-893/2 од 1. августа 2014. године, Дом здравља Н. Б. извршио тежи акт дискриминације на основу личног својства – старосног доба.

1.3. Подноситељка притужбе доставила је допуну притужбе у којој је наведено да је у Дому здравља „Н. Б.“ објављен интерни оглас бр. 1-250 од 24. фебруара 2015. године за упућивање на специјализацију једног доктора стоматологије, са истим критеријумима као и претходни огласи, због којих је поднета притужба јер и овај оглас садржи критеријум који се односи на године живота кандидата.

1.4. Уз притужбу је доставила следеће: 1) записник о оцењивању бр. 01-1218 од 30. октобра 2014. године, 2) одлуку о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију бр. 01-1227 од 3. новембра 2014. године, 3) одлуку о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију бр. 01-944 од 22. августа 2014. године, 4) текст интерног огласа за упућивање на специјализацију бр. 01-893/2 од 1. августа 2014. године, 5) текст интерног огласа за упућивање на специјализацију бр. 01-1155/2 од 15. октобра 2014. године, 6) приговор на одлуку бр. 01-1227 од 3. новембра 2014. године, 7) приговор на одлуку бр. 01-944 од 22. августа 2014. године, 8) одлуку о стављању ван снаге Одлуке о спровођењу поступка за доделу специјализације из ортопедије вилице бр. 01-975 од 1. септембра 2014. године, 9) одлуку о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију бр. 01-588 од 12. августа 2011. године, 10) Правилник о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н.Б.“ од 23. јула 2013. године и 11) текст интерног огласа за упућивање на специјализацију бр. 01-25 од 24. фебруара 2015. године.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење од А.К., директорке Дома здравља „Н. Б.“.

1.6. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је нетачна тврдња из притужбе да су критеријуми на основу којих се врши избор кандидата за упућивање на специјализацију установљени Правилником о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ од 23. јула 2013. године, већ је 27. маја 2014. године извршена измена правилника увођењем поткритеријума за специјализације из грана медицине, стоматологије и фармације код којих не постоји оцена из предмета за који се специјализација додељује. Ова измена је потпуно без утицаја за специјализацију из ортопедије вилице, јер за њу постоји оцена;
– да ресорно министарство није утврдило критеријуме на основу којих се врши избор кандидата за специјализацију, што би много олакшало поступак избора:
– да се приликом утврђивања критеријума који се односи на године живота, пошло од старосне границе 27 година, с обзиром на време трајања студија, уз додатак једне године због обавезе здравствених радника са високом стручном спремом да се стручно оспособе и положе стручни испит, што је услов за стицање специјализације;
– да је овај критеријум потврђен и изменама Закона о здравственој заштити, јер за стицање права на специјализацију избачен услов да је по положеном стручном испиту потребно најмање две године, како би се што млађи кадар упућивао на специјализацију. Ово је целисходно како са становишта високих трошкова специјализације, тако и због дуже искоришћености специјалиста у здравственим установама;
– да су се у процесу дефинисања критеријума угледали на друге здравствене установе, тако што су се на сајтовима многих здравствених установа упознали са критеријумима које су они увели, а велики број њих садржи критеријум „године живота“;
– да ће увек постојати простор за незадовољство, на који год начин да се установе критеријуми, а да се као особа овлашћена за доношење одлуке увек труди да води рачуна о полној и националној заступљености изабраних кандидата;
– да је на предлог Стручног савета именовала посебну комисију и прибавила мишљење руководилаца организационих јединица из којих су се кандидати пријавили, како би се избегле неправилности у изборном поступку;
– да су добили позитивно мишљење Завода за јавно здравље З, на основу кога су објавили јавни позив, па донели Одлуку о спровођењу поступка за доделу специјализација бр. 01-1155, којом је расписан интерни оглас за упућивање на специјализацију, објављен на огласној табли установе 15. октобра 2014. године;
– да су критеријуми конкурса били просечна оцена на факултету, висина оцене из предмета медицинске гране из које је специјализација на коју се конкурише и године живота;
– да Г. М. није изабрана на конкурсу с обзиром да је приликом оцењивања остварила мањи број бодова, укупно 99,8, у односу на изабрану кандидаткињу М. К. која је имала 108,8 бодова;
– да је након доношења одлуке о избору М. К. за специјализацију за ортопедију вилице, упућено мишљење Заводу за јавно здравље З. о потреби упућивања лица на специјализацију, на коју је завод дао позитивно мишљење;
– да су тачни наводи из притужбе да је М. К. њена ћерка, али да она не треба да буде дискриминисана и да се не пријави за специјализацију због околности да јој је мајка директорка.

1.6. Уз изјашњење је достављено: 1) План стручног усавршавања здравствених радника и здравствених сарадника Дома здравља „Н. Б.“ за 2014. годину бр. 01-167/2 од 30. јануара 2014. године, 2) Правилник о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-1077 од 1. октобра 2014. године, 3) Одлука о спровођењу поступка за доделу специјализација бр. 01-1155 од 15. октобра 2014. године, 4) пријава М. К. на интерни оглас за специјализацију за ортопедију вилице бр. 01-1166 од 17. октобра 2014. године, 5) пријава Г. М. на интерни оглас за специјализацију за ортопедију вилице бр. 01-1197 од 24. октобра 2014. године, 6) захтев за доставу мишљења руководиоца организационе јединице из које су се здравствени радници кандидовали бр. 01-1204 од 28. октобра 2014. године, 7) записник о оцењивању бр. 01-1218 од 30. октобра 2014. године, 8) одлука о формирању Комисије за бодовање пријављених кандидата бр. 01-1206 од 29. октобра 2014. године, 9) решења којим се П. С., С. К. и А. А. именују за чланове Комисије за бодовање пријављених кандидата од 29. октобра 2014. године, 10) Одлука по приговору бр. 01-1276 од 14. новембра 2014. године, 11) одлука о одобреној специјализацији бр. 01-1278 од 14. новембра 2014. године и 12) захтев за мишљење Завода за јавно здравље З. бр. 01-1279 од 14. новембра 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Правилник о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-1077 од 1. октобра 2014. године, утврђено је да је одредбом чл. 25a прописано да су критеријуми на основу којих се врши избор кандидата за специјализацију: просечна оцена на факултету (доказ оверена фотокопија дипломе о завршеном факултету), висина оцене из предметне гране медицине/стоматологије/фармације из које је специјализација за коју се конкурише и године живота. Тачком 2. истог члана, прописано је да уколико предмет није био предвиђен наставним планом, као алтернативни поткритеријум утврђује се дужина студирања. У чл. 25б прописано је да на основу просечне оцене на факултету кандидат за доделу специјализације добија бодове тако што се просечна оцена кандидата током студирања, израчуната на две децимале помножи бројем 10. Одредбама чл. 25в, прописано је да кандидат на основу висине оцене из предметне гране медицине/стоматологије/фармације из које је специјализација за коју се конкурише, добија онолики број бодова колика је оцена из тог предмета. Одредбом чл. 25г прописано је да се године живота кандидата за одговарајућу специјализацију вреднују тако што кандидат старости до 27 година добија 15 бодова, а за сваку наредну годину живота кандидатима се број бодова умањује за 1 бод. Одредбама чл. 31. овог правилника прописано је да се са запосленим коме је одобрена специјализација, закључује уговор о специјализацији уз посебну обавезу специјализанта да остане на раду након положеног специјалистичког испита двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно, уже специјализације, а у противном је дужан да надокнади све трошкове које је Дом здравља имао у вези са одобреном специјализацијом.

2.2. Увидом у текст интерног огласа за упућивање на специјализацију бр. 01-893/2 од 1. августа 2014. године, утврђено је да је Дом здравља „Н. Б.“ расписао оглас ради избора једног доктора за упућивање на специјализацију из ортопедије вилице и да се могу пријавити доктори стоматологије са положеним државним стручним испитом и две године радног искуства у струци након положеног испита, који су стално запослени у Дому здравља „Н. Б.“. Критеријуми су следећи: просечна оцена на факултету, висина оцене из предметне медицинске гране из које је специјализација за коју се конкурише и године живота. Критеријум године живота вреднује се тако што кандидат старости до 27 година добија 15 бодова, а за сваку наредну годину живота кандидатима се број бодова умањује за 1 бод. Увидом у одлуку о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију бр. 01-944 од 22. августа 2014. године, утврђено је да је на специјализацију из ортопедије вилице упућена др М. К. У образложењу одлуке наведено је да су се на овај оглас пријавиле М. К, која је остварила 108,8 бодова и Г. М. која је остварила 99,8 бодова.

2.3. Увидом у приговор на одлуку бр. 01-944 од 22. августа 2014. године, утврђено је да је Г. М. изјавила приговор због погрешног и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба поступака, погрешне примене материјалног права и дискриминације. Одлуком директорке Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-975 од 1. септембра 2014. године, стављена је ван снаге Одлука о спровођењу поступка за доделу специјализације из ортопедије вилице бр. 01-983 од 1. августа 2014. године, чиме је обустављен започети поступак за упућивање на специјализацију, због тога што је Министарство здравља издало обавештење да ће услови за давање сагласности на одобрене специјализације и уже специјализације бити објављени по усвајању Закона о изменама Закона о здравственој заштити.

2.4. Увидом у текст интерног огласа за упућивање на специјализацију бр. 01-1155/2 од 15. октобра 2014. године, утврђено је да је Дом здравља „Н. Б.“ расписао оглас ради избора једног доктора за упућивање на специјализацију из ортопедије вилице и да се могу пријавити доктори стоматологије који су завршили приправнички стаж и положили државни стручни испит, који су засновали радни однос на неодређено време у Дому здравља „Н. Б.“. Критеријуми су: просечна оцена на факултету, висина оцене из предметне медицинске гране из које је специјализација за коју се конкурише – оцена из ортопедије вилице и године живота. Критеријум године живота вреднује се тако што кандидат старости до 27 година добија 15 бодова, а за сваку наредну годину живота кандидатима се број бодова умањује за 1 бод. Одлуком о избору здравственог радника који ће бити упућен на специјализацију бр. 01-1227 од 3. новембра 2014. године, на специјализацију из ортопедије вилице упућена је др М. К. У образложењу одлуке наведено је да су се на овај оглас пријавиле М. К., која је остварила 108,8 бодова и Г. М. која је остварила 99,8 бодова.

Увидом у записник о оцењивању бр. 01-1218 од 30. октобра 2014. године, утврђено је следеће:

– М. Г: просечна оцена на факултету 87,8 бодова; висина оцене из предметне медицинске гране 9 бодова; године живота 3 бода – укупно 99,8 бодова.
– К. М: просечна оцена на факултету 84,8 бодова; висина оцене из предметне медицинске гране 10 бодова; године живота 14 бодова – укупно 108,8 бодова.

2.5. Увидом у приговор на одлуку бр. 01-1227 од 3. новембра 2014. године, утврђено је да је Г.М. изјавила приговор због битне повреде одредаба поступака, погрешне примене материјалног права, непотизма и дискриминације. У приговору је наведено да је критеријумима огласа извршена дискриминација на основу старосног доба, због чега је одлука о додели специјализације незаконита. А. К, директорка Дома здравља „Н. Б.“ одбила је приговор као неоснован одлуком по приговору бр. 01-1276 од 14. новембра 2014. године и навела да је критеријум који се односи на године живота посебно потврђен изменама Закона о здравственој заштити, из кога је избачен услов који се односи на радно искуство за стицање права на специјализацију, како би се што млађи кадар упућивао на специјализацију, што је целисходно и са становишта високих трошкова специјализације и дуже искоришћености специјалиста у здравственим установама. Из одлуке по приговору, може се утврдити да је директорка изнела примедбе о дискриминацији из приговора Г. М. Управном одбору који је и донео правилник, те да је Управни одбор закључио да нема елемената дискриминације и да се критеријуми имају примењивати.

2.6. Из увида у План стручног усавршавања здравствених радника и здравствених сарадника Дома здравља „Н. Б.“ за 2014. годину бр. 01-167/2 од 30. јануара 2014. године, утврђено је да је под стручним оспособљавањем запослених предвиђена специјализација из ортопедије вилице.

2.7. Увидом у текст интерног огласа за упућивање на специјализацију бр. 01-25 од 24. фебруара 2015. године, утврђено је да је Дом здравља „Н. Б.“ расписао оглас ради избора једног доктора за упућивање на специјализацију из ортопедије вилице и да се на овај оглас могу пријавити доктори стоматологије који су завршили приправнички стаж и положили државни стручни испит, који су засновали радни однос на неодређено време у Дому здравља „Н. Б.“. Прописани критеријуми су: просечна оцена на факултету, висина оцене из предметне медицинске гране из које је специјализација за коју се конкурише – оцена из ортопедије вилице и године живота. Критеријум године живота вреднује се тако што кандидат старости до 27 година добија 15 бодова, а за сваку наредну годину живота кандидатима се број бодова умањује за 1 бод.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 8. којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове оспособљавања, усавршавања и напредовања на послу.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Дом здравља „Н.Б.“ прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију који се односи на старосно доба кандидата из Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-1077 од 1. октобра 2014. године, дискриминисао подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – старосног доба. Због тога је потребно размотрити да ли су подноситељки притужбе ускраћена права која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се кандидати за упућивање на специјализацију различито бодују у односу на године живота. Надаље, у притужби су као лична својства наведени старосно доба, анимозитет и антипатија. Анимозитет и антипатија не представљају лична својства у смислу Закона о забрани дискриминације, али с обзиром на наводе из притужбе да подноситељка притужбе сматра да је стављена у неједнак положај и због тога што је 2011. године покренула поступак за заштиту од дискриминације, па је у конкретном случају потребно утврдити да ли је Г. М. стављена у неједнак положај због чињенице да се обратила за заштиту од дискриминације, имајући у виду забрану позивања на одговорност, прописану одредбама чл. 9. Закона о забрани дискриминације.

3.7. Неспорно је да је Дом здравља „Н. Б.“ расписао интерне огласе ради избора доктора за упућивање на специјализацију из ортопедије вилице у августу и октобру 2014. године, као и да Г. М. није одобрена специјализација из ортопедије вилице. На основу доказа који су достављени уз притужбу и уз изјашњење, утврђено је да су Правилником о измени и допуни Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-1077 од 1. октобра 2014. године прописани критеријуми за упућивање на специјализацију и ужу специјализацију, и то: просечна оцена на факултету, висина оцене из предметне медицинске гране из које је специјализација за коју се конкурише – оцена из ортопедије вилице и године живота.

3.8. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је потребно утврдити „упоредника“, односно, особу која се налази у истој или сличној ситуацији у којој се налази и подноситељка притужбе. У конкретном случају, релевантно је то што подноситељка притужбе која је конкурисала за специјализацију има 39 година. Дакле, упоредник, у конкретном случају је особа која има мање од 39 година, док су сви остали параметри исти:

– Нпр. ако упоредимо кандидата/кињу од 30 година са кандидатом/кињом од 39 година, разлика у бодовима на основу година живота биће 9 бодова. То значи да би особа од 30 година имала предност, односно, била на вишој позицији на ранг листи у односу на особу од 39 година: а) и у ситуацији да је завршила факултет са просечном оценом од нпр. 9,00 у односу на нпр. просек 10,00 особе која има 39 година или б) ако је оцена из предмета медицинске гране особе од 30 година нпр. 7, у односу оцену 10 особе од 39 година.

Анализа критеријума који се односи на године живота кандидата са аспекта Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, показала је да је постављањем овог критеријума и начином бодовања, подноситељка притужбе која има 39 година, очигледно стављена у неједнак положај у односу на млађе особе.

3.9. С обзиром на утврђено чињенично стање, а након утврђивања „упоредника“ и упоређивања ситуације у којој се налази подноситељка притужбе са упоредником, потребно је испитати да ли је постављање критеријума и одређивање начина бодовања који се односи на године живота кандидата, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. То подразумева испитивање: a) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.10. Неспорно је да је Дом здравља „Н. Б.“, као и све друге здравствене установе, дужан да обезбеди стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника и да може да прописује услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за специјализацију у одређеним гранама медицине, фармације и стоматологије, као и да се при томе руководи потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада. У складу с тим, Дом здравља „Н. Б.“, као послодавац, има право да издваја средства за различите облике усавршавања запослених, да утврђује критеријуме за усавршавање и да у складу са тим критеријумима врши избор кандидата. То право се ни на који начин не доводи у питање. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације, допуштен и оправдан.

3.11. Имајући у виду оправдани и допуштени циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације, било је потребно анализирати прописане критеријуме и начин на који се ти критеријуми бодују. Повереница је на почетку анализе утврдила упореднике – особе које су у истој или сличној ситуацији са подноситељком притужбе, са циљем да утврди да ли постоји објективно и разумно оправдање за евентуалне разлике у поступању према подноситељки притужбе у односу на њене године живота. Анализа је показала да је подноситељка притужбе добила мањи број бодова у односу на млађе кандидате са истим професионалним компетенцијама, као и да овакав начин бодовања доводи до могућности да млађи кандидати са нижим просеком у току студија и са лошијом оценом из предметне медицинске гране из које је специјализација за коју се конкурише, имају већи број бодова и буду на вишем месту на ранг листи. Такође, анализом прописаних критеријума утврђено је да је ово једини критеријум који није у вези са професионалним способностима, експертизом и успешности у раду.

3.12. Од Дома здравља „Н. Б.“, између осталог, затражено је да се посебно изјасни о разлозима због којих су године живота прописане као један од критеријума за упућивање на специјализацију. ДЗ „Н. Б.“ навео је да је овај критеријум потврђен изменама Закона о здравственој заштити, укидањем услова да је након положеног стручног испита потребно најмање две године за стицање права на специјализацију, како би се што млађи кадар упућивао на специјализацију, као и да је овај критеријум целисходан са становишта високих трошкова специјализације и због дуже искоришћености специјалиста у здравственим установама. У односу на ове наводе Повереница за заштиту равноправности указује да стварање законских могућности да здравствени радници могу да буду упућени на специјализацију без обавезне две године стажа након положеног стручног испита, не значи онемогућавање здравственим радницима са више година стажа да буду изабране за специјализацију, а не значи ни да је дозвољено фаворизовање млађих здравствених радника. Међутим, на основу ових навода из изјашњења, евидентно је да је циљ прописивања критеријума који се односи на године старости, био фаворизовање млађих здравствених радника у односу на старије, приликом упућивања на специјализацију.

Повереница за заштиту равноправности указује да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Стога је потребно испитати да ли у конкретном случају године живота кандидата представљају стварни и одлучујући услов, имајући у виду природу и особеност овог стручног усавршавања, као и да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Специјализација и ужа специјализација дефинисана је као стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника , те се може констатовати да је сврха специјализације управо стицање нових знања и савладавање конкретних вештина из одређене гране медицине, фармације или стоматологије. Повереница за заштиту равноправности указује да за стицање специјалистичког стажа из медицине, фармације или стоматологије, као и за друге видове стручног усавршавања, није од одлучујућег значаја старосно доба кандидата. Специјалистички стаж једнако стручно и адекватно могу да започну и заврше особе било ког старосног доба, уколико испуњавају остале услове који се односе на образовање и радно искуство. У вези са тим, Повереница констатује да Устав РС и релевантни законски прописи забрањују прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата и кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу њихових личних својстава, између осталих и старосног доба, тако да се изузеци од овог правила морају веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када је старосно доба стварни и одлучујући фактор за могућност, односно, немогућност обављања одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.

3.13. Повереница за заштиту равноправности указује да је анализа оцена кандидаткиња које су се пријавиле на овај оглас за специјализацију показала да је Г. М. добила мањи број бодова искључиво због критеријума који се односи на године живота. Наиме, када би се сагледали резултати обе кандидаткиње без критеријума који се односе на године живота, односно, применом само критеријума који се односе на успех и стручност, Г. М. би имала 96,8 а М. К. 94,8 бодова. Самим тим, неспорно је да би подноситељка притужбе остварила већи број бодова да се нису бодовале године живота. Поред тога, овакав систем бодовања критеријума који се односи на године живота, односно, умањивање за један бод за сваку годину живота, доводи до тога да кандидати који имају 42 или више година, не добијају уопште бодове по овом критеријуму. То значи да се овим кандидатима фактички не бодује један од три предвиђена критеријума. Имајући у виду процес усклађивања (подизања) границе за старосну пензију, недопустиво је да се запосленима који имају само 42 године, као и свим запосленима који су старији од тога, отежава и/или онемогућава стручно усавршавање на основу старосног доба.

3.14. Одређивањем начина бодовања којим се, без оправданог разлога, већи број бодова даје млађим кандидатима, старији кандидати стављени су у неравноправан положај, јер ће без обзира на професионалне квалификације добити мањи број бодова на основу старосног доба. При томе, Повереница за заштиту равноправности имала је у виду и да је могући циљ прописивања критеријума био да се пружи предност најбољим кандидатима. Међутим, Дом здравља „Н. Б.“ могао је да пропише неки други погоднији критеријум који се не односи на лична својства кандидата, као нпр. дужина студирања, објављени научни радови, учешће на стручним скуповима и слично. Имајући у виду циљ и последице које овакав начин бодовања критеријума који се односи на године живота кандидата производи, Повереница је става да старосно доба није ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Анализа је показала да критеријум који се односи на године живота и начин бодовања овог критеријума, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог критеријума није било оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које је изазвало.

3.15. Поводом навода из изјашњења да је овај критеријум уведен због високих трошкова специјализације, Повереница за заштиту равноправности подсећа на чињеницу да здравствени радник може да упише специјализацију под условом да је запослен у здравственој установи и ако му здравствена установа одобри специјализацију, уз сагласност Министарства здравља. С обзиром на специфичност овог вида усавршавања, односно, немогућност да се специјалистички стаж оствари самостално и независно од здравствене установе, као што је то случај са мастер или докторским студијама, здравствена установа при прописивању критеријума мора обратити посебну пажњу како би се свим кандидатима и кандидаткињама омогућило да на једнакој основи буду вредновани. Одредбом члана 184. ст. 9. и 10. Закона о здравственој заштити и чл. 31. Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“, здравствени радник дужан је да закључи уговор са здравственом установом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације и уже специјализације, а дужан је да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације. Имајући у виду да је самим законом прописано да се уговором регулишу међусобна права и обавезе здравственог радника и здравствене установе, уз обавезу здравственог радника да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, Повереница за заштиту равноправности указује да је ове одредбе пружају довољно гаранције здравственој установи да ће имати користи од улагања у здравственог радника коме одобри специјализацију, без обзира на његове/њене године живота. Евентуално ограничење које се односи на старосно доба могло би имати оправдање у случајевима ако би здравствени радник који конкурише за специјализацију стекао услов за старосну пензију пре протека времена које је дужан да проведе у радном односу након специјализације, иако би и у том случају било потребно анализирати оправданост и сразмерност таквог ограничења, имајући у виду чињеницу да се уговором може прописати обавеза накнаде трошкова специјализације и накнаде штете, уколико здравствени радник не испуни своје законом прописане дужности.

3.16. Поводом навода из притужбе да А.К., директорка Дома здравља, према подноситељки притужбе изражава личне антипатије које су постојале и раније, али се стање знатно погоршало и антипатије су постале веће када се 2011. године обратила Повереници за заштиту равноправности, може се констатовати да подноситељка притужбе није доставила доказе којима би учинила вероватним ове тврдње, што је обавеза подносиоца притужбе у складу са одредбом чл. 35. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано да се уз притужбу достављају докази о претрпљеном акту дискриминације.

3.17. На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да Дом здравља „Н. Б.“ има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће упутити на специјализацију, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што Дом здравља „Н. Б.“ не сме да чини јесте да поставља услове за упућивање на специјализацију који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Правилником о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-1077 од 1. октобра 2014. године прописан је критеријум за специјализацију који се односи на године живота кандидата. Применом овог критеријума на конкурсима који је Дом здравља „Н. Б.“ расписао у августу и октобру 2014. године и у фебруару 2015. године, Г. М. дискриминисана је на основу личног својства – старосног доба.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Дому здравља „Н. Б.“ из Н. Б. да:

5.1. Усклади текст Правилника о образовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених Дома здравља „Н. Б.“ бр. 01-1077 од 1. октобра 2014. године са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња.

5.2. Због постојања опасности од понављања дискриминаторног поступања, не објављује нове огласе за специјализације и друга усавршавања запослених док не уклони дискриминаторни критеријум.

5.3. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља „Н. Б.“, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља „Н. Б.“.

5.4. Убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи да од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на старосном добу или било ком другом личном својству.

Потребно је да Дом здравља „Н. Б.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља „Н. Б.“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Г. М. против Дома здравља због дискриминације по основу старосног доба у области рада