бр. 07-00-631/2016-02  датум: 26.6.2017.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Д.М, држављанке Републике Хрватске, са боравиштем у П, против Телеком Србија а.д. Београд. У притужби је наведено да Д.М. није дозвољено да уђе у пословницу Телекома Србија, са образложењем да према правилнику Телекома, страни држављанин не може да уђе у зграду без претходно добијеног одобрења генералног директора или лица које он овласти. У изјашњењу и допуни изјашњења, Телеком Србија је навео да је ова компанија донела Процедуру за реализацију пословних посета страних држављана, затим, да објекат у који је Д.М. хтела да уђе, представља објекат од посебног значаја за телекомуникациони саобраћај и безбедност и да као такав има физичку заштиту. Истакнуто је да се наведеном процедуром не забрањује или ограничава улазак страних држављана у објекте Телекома Србије, него се установљава процедура  запослених и организационих структура приликом посете странаца. Такође, Телеком Србија је Упутством за пријем и боравак пословних партнера у објектима и пословним просторијама друштва прописао и посебну процедуру уласка у пословнице затвореног типа и за држављане Републике Србије, односно, запослени који их позива је обавезан да сачини писани захтев за одобрење посете, које даје директор Дирекције за логистику или руководилац кога он овласти. У току поступка утврђено је да ова два акта прописују сличну процедуру за улазак у пословнице Телекома Србија затвореног типа за стране држављане и за држављане Републике Србије, односно у оба случаја прописана је обавеза запослених да пре посете прибаве одобрење надлежног руководиоца. Анализа наведених процедура показала је да се разлика огледа у позицији руководиоца који даје одобрење за улазак у просторије друштва, међутим, ова разлика не погађа посетиоце, већ запослене који треба да реализују њихову посету. Стога, Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да није утврђено да је Телеком Србија а.д. Београд дискриминисало подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – држављанства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Д.М. из П. против компаније Телеком Србија а.д. Београд (у даљем тексту: Телеком Србија), због наметања посебних услова које као страна држављанка треба да испуни како би ушла у зграду компаније Телеком Србија.
   • У притужби је, између осталог, навела:

• да је добила позив Бизнис центра Телекома Србија у П. да дође и подигне картицу за мобилни телефон удружења Центар за неформално образовање и целоживотно учење чија је заступница за сарадњу са компанијом Телеком Србија;
• да, када је ушла у зграду Бизнис центра и показала свој пасош, запослени на портирници су одбили да је пусте да уђе, јер, како су навели, у правилнику компаније Телеком Србија је прописано да страни држављани не могу да уђу у зграду уколико немају одобрење генералног директора компаније;
• да директор огранка Телеком Србија у П. није хтео да разговара са њом, те како није успела да добије било какву потврду да јој је забрањен улазак, одлучила је да позове таксисту да дође до портирнице како би се уверио да јој је забрањен улазак у просторије Телеком-а Србија јер је страна држављанка;
• да је запослени И.В. прочитао таксисти ставку из наводног „Телеком правилника“ у којој пише да страни држављани не могу да уђу у зграду без да испуне потребне процедуре (допуштење генералног директора), а и уколико допуштење директора постоји, страни држављанин мора бити у пратњи неког лица које је запослено у Телекому Србија;
• да сматра да је оваквим поступањем запослених дискриминисана као страна држављанка, нарочито имајући у виду да живи у Србији и има уредно регулисано боравиште.
  • Уз притужбу је доставила овлашћење удружења Центар за неформално образовање и целоживотно учење да заступа удружење и да обавља све потребне послове са компанијом МТС Телеком Србија у име удружења и потврду о привременом боравку у Републици Србији на основу брачне заједнице са држављанином Рeпублике Србије.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење од предузећа предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. (у даљем тексту: Телеком Србија).
  • У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:
• да је Телеком Србија, у складу са Законом о приватном обезбеђењу и Уредби о ближим критеријумима за одређивање обавезно обезбеђених објеката и начину вршења послова њихове заштите, донео Процедуру за реализацију пословних посета страних држављана бр. 76041/1 од 6. фебруара 2012. године;
• да је објекат, у који је подноситељка притужбе желела да уђе, од посебног значаја за телекомуникациони саобраћај и безбедност, те је класификован у групу објеката за које је потребна физичка заштита, коју овај објекат и има;
• да наведена процедура не важи за пословнице које су отвореног типа, тако да корисници Телекома Србија, без обзира на њихово држављанство, ни на који начин нису дискриминисани;
• да Процедура за реализацију пословних посета страних држављана не забрањује улазак страних држављана у објекте Телекома Србија, већ се њоме уређује поступање организационих целина и запослених приликом реализације пословних посета страних држављана;
• да је овом процедуром прописано да се посета странаца може реализовати само на основу писменог одобрења генералног директора или руководиоца кога он овласти. Како би одобрење за улазак странаца било централизовано, интерним актима компаније дато је овлашћење директору Сектора за опште послове у Функцији за логистичке и опште послове да даје потребно одобрење. Стога, јасно је да координатор ПЈ П. није надлежан за обављање било каквих послова у вези са пријемом страних држављана у пословну посету и давање одобрења;
• да запослена Телекома Србија, која је упутила позив подноситељки притужбе да дође у просторије компаније, није била упозната са чињеницом да је притужиља страна држављанка, те стога није поступила у складу са Процедуром за реализацију пословних посета страних држављана, односно, није организовала потребне активности за добијање одобрења да Д.М. уђе у објекат Телекома Србија;
• да у Телекому Србија постоји једнакост у захтевима који се траже за улаз у све објекте који су класификовани у групу објеката за које је потребна физичка заштита, без обзира да ли се ради о страним или домаћим држављанима
  • Уз изјашњење је достављена Процедура предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. за реализацију пословних посета страних држављана бр. 76041/1 од 6. фебруара 2012. године .
  • На захтев Повереника за заштиту равноправности да наведе да ли постоје прописане процедуре и за улазак држављана Републике Србије у објекте Телекома Србија који су класификовани у групу објеката за које је потребна физичка заштита, односно да достави информацију у чему се огледа једнакост у захтевима који се траже за улаз у све објекте Телекома Србија, Телеком Србија допунила је изјашњење дописом, у којем је, између осталог, наведено:
• да је улазак држављана Републике Србије у објекте Телекома Србија  утврђен Упутством  за пријем и боравак пословних партенера у објектима и пословним просторијама друштва бр. 39692/1 од 10. марта 2008. године;
• да су актима друштва прописани услови за улазак у објекте Телекома Србија затвореног типа, без обзира на држављанство лица;
• да у П. постоје пословнице отвореног типа, али да с обзиром на то да је иступала као заступница правног лица, је био и одлучујући разлог због чега је позвана у Бизнис центар Телекома Србија у П.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У току поступка утврђено је да је подонситељка притужбе Д.М. страна држављанка, те да јој је одобрењем ПУ П. бр. 97/16 одобрен привремени боравак у Републици Србији.
• Увидом у овлашћење Центра за неформално образовање и целоживотно учење Нови Сад од 12. децембра 2016. године, утврђено је да подноситељка притужбе може да заступа удружење, да предузима све неопходне радње везано за СИМ картицу и тарифни модел и да потпише сва неопходна документа са компанијом МТС Телеком Србија.

• Увидом у изјаву сведока З.К. утврђено је да је 20. децембра 2016. године довезао подноситељку притужбе до зграде поште, у којој се налази зграда Телекома Србија. Након неког времена подноситљка притужбе се појавила видно узнемирена и уплакана и замолила га да заједно оду до портирнице, што је он и учинио. Портири који су се ту налазили објаснили су да подноситељка притужбе не може да уђе у зграду, јер је страна држављанка, након чега су му, како наводи, прочитали део правилника који садржи такву одредбу.

• Увидом у Процедуру за реализацију пословних посета страних држављана предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. број 76041/1 од 6. фебруара 2012. године утврђено је да се овом процедуром уређује поступак организационих целина и запослених у предузећу за телекомуникације Телеком Србија за реализацију пословних посета страних држављана, што подразумева све активности у вези пријема, кретања, боравка и обављања службених послова странаца у компанији. Посета странаца може се реализовати на захтев странца или на основу утврђене пословне потребе предузећа за таквом посетом. Стога, према овом правилинику, посете странаца се могу реализовати само на основу писаног одобрења, које даје генерални директор или лице кога он овласти. На основу добијеног одобрења, организациона јединица која је поднела захтев за посету странца предузима све потребне организационе и друге активности за припрему и стваривање посете, укључујући одређивање организатора посете и пратиоце странаца, обезбеђивање преводиоца и упућивање позива странцима.

• Увидом у Упутство предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. за пријем и боравак пословних партнера у објектима и пословним просторијама друштва бр. 39692/1 од 10. марта 2008. године, утврђено је да се овим упутством уређује начин пријема и боравка пословних партнера, држављана Републике Србије, у објектима и пословним просторијама друштва, као и да је део друштва који има потребу за позивањем посетилаца обавезан да сачини захтев за одобрење посете. О давању одобрења одлучује директор Дирекције за логистику или руководилац кога он овласти.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњење, као и прилоге које су доставили подноситељка притужбе и Телеком Србија.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.^[2]

3.3. Устав Републике Србије[3], одредбом члана 17. прописује да странци, у складу са међународним уговорима, имају у Републици Србији сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани Републике Србије. Одредбом члана 21. Устава Републике Србије прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Одредбама члана 4. став 1. Закона о приватном обезбеђењу[4] прописано је да су обавезно обезбеђени објекти они објекти који су од стратешког значаја за Републику Србију и њене грађане, као и објекти од посебног значаја чијим оштећењем или уништењем би могле наступити теже последице по живот и здравље људи или који су од интереса за одбрану земље, осим објеката чију заштиту обављају државни органи и објеката чија се заштита обавља сагласно прописима из области одбране. Одредбама става 2. истог члана прописано је да се под обавезно обезбеђеним објектима сматра и простор на коме се налазе ти објекти и чине њихов саставни део, као и пратећи објекти који су у функцији тих објеката.

3.6. Одредбом члана 1. Уредбе о ближим критеријумима за одређивање обавезно обезбеђених објеката и начину вршења послова њихове заштите[5] прописано је да се овом уредбом ближе уређују критеријуми за одређивање објеката који се обавезно обезбеђују и начин вршења послова њихове заштите, док је чланом 2. став 1. тачка 1. прописано да обавезно обезбеђени објекти, у смислу ове уредбе, јесу објекти енергетике, саобраћаја, водопривреде, индустрије, заштите животне средине и други објекти, и то објекти који су законом, посебним прописом или одлуком надлежног органа одређени као објекти од посебног значаја за одбрану земље.

3.7. Одлуком о објектима од посебног значаја за одбрану[6] прописане су врсте објеката од посебног значаја за одбрану, у које, између осталог, спадају и зграде и делови зграда намењени телекомуникацијама и везама.

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника у овом предмету био је да испита да ли је Телеком Србија, онемогућавањем Д.М. да уђе у пословницу Телекома Србија, дискриминисао подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – држављанства.

3.9. Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање Телекома Србија било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је Телеком Србија према њој извршио акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза лежи на Телекому Србија.

3.10. У овом предмету подноситељка притужбе учинила је вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, у току поступка утврђено је да подноситељка притужбе није могла да уђе у зграду у којој се налази пословница Телекома Србије у П, што је потврдио и сведок З.К., коме су запослени на портирници зграде објаснили да притужиља не може да уђе у зграду, јер је страна држављанка, након чега су му, како је навео, прочитали део правилника који садржи такву одредбу. Стога се основано може претпоставити да је разлог за такво поступање Телекома Србије према подноситељки притужбе била управо чињеница да је она страна држављанка. С обзиром на то да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Телеком Србија. Сагласно томе, мора се оценити да ли чињенице и докази које је Телеком Србија понудио у прилог тврђењу да није извршио дискриминацију пружају довољно основа за закључак да постоје објективни фактори због којих је подноситељки притужбе конкретног дана онемогућено да приступи згради пословнице Телекома Србија, као и да ли је и за држављане Републике Србије прописана посебна процедура за посету објектима и пословним просторима Телекома Србија, те уколико јесте, у којој мери се таква процедура разликује у односу на процедуру која је прописана за посете страних држављана.

3.11. Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења Телекома Србија да је ова компанија донела Процедуру за реализацију пословних посета страних држављана, у складу са одредбама Закона о приватном обезбеђењу и Уредбом о ближим критеријумима  за одређивање обавезно обезбеђених објеката и начину вршења њихове заштите. Наиме, Законом о приватном обезбеђењу прописано је да су обавезно обезбеђени они објекти који су од стратешког значаја за Републику Србију, као и да се та заштита обавља као пословна функција правних лица, на начин прописан општим актом о организацији и систематизацији радних места. Истим законом прописано је да радник обезбеђења има право да затражи да се лице индентификује показивањем исправе издате од надлежног органа са фотографијом. С тим у вези, Повереник је утврдио да пословница Телекома Србија у П, у коју је подноситељка притужбе хтела да уђе, представља објекат од посебног значаја за телекомуникациони саобраћај и безбедност, односно представља објекат од стратешког заначаја за Републику Србију, те у складу са законом, има обавезно обезбеђење.

3.12. Повереник за заштиту равноправности, даље, констатује да се из навода изјашњења и поднетих доказа може утврдити да је Телеком Србија прописао посебну процедуру која одређује правила поступања запослених у Телекому Србија онда када реализују пословне посете странаца. Наиме, Процедуром за реализацију пословних посета страних држављана прописано је да се посета страног држављанина може реализовати само уз претходну сагласност генералног директора или лица које он овласти. Са друге стране, из навода изјашњења и поднетих доказа, Повереник је утврдио да ни држављани Републике Србије не могу да уђу у пословницу Телекома Србија која је затвореног типа, уколико запослени који су их позвали у посету не испоштују посебну процедуру. Наиме, Упутством за пријем и боравак пословних партнера држвљана Републике Србије у објектима и пословним просторијама Телекома Србија прописано је да је организациони део друштва који има потребу за позивањем или ангажовањем лица обавезан да сачини писани захтев за одобрење посете, а одобрење за посету даје директор Дирекције за логистику или руководилац кога он овласти. Стога, из претходно наведеног произлази да запослени у Телекому Србија који позивају посетиоце морају да имају одобрење одређеног руководиоца за њихову посету, без обзира на држављанство посетиоца. Анализа наведених процедура показала је да се разлика огледа у позицији руководиоца који даје одобрење, односно, за стране држављане је то генерални директор или лице које он овласти, а за домаће држављане директор Дирекције за логистику или руководилац кога он овласти. С тим у вези, Повереник констатује да је несумњиво да је за посету страног држављанина потребно одобрење руководиоца вишег ранга у односу на посете домаћих држављана, међутим, ова разлика у нивоу одлучивања о службеним посетама не погађа особе које желе да дођу у пословницу Телекома Србија, већ запослене у Телекому који их позивају у посету, имајући у виду да ће они, у односу на држављанство посетиоца, морати да спроведу захтеване процедуре и затраже потребна одобрења. Другим речима, посетиоци Телекома Србија, без обзира на њихово држављанство, неће моћи да уђу у пословницу затвореног типа, уколико запослени који их је позвао није спровео потребну процедуру и добио прописану сагласност.

3.13. Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да се може закључити да у конкретном случају, запослена у Телекому Србија која је упутила позив Д.М. да дође у пословницу Телекома Србија у П. није знала да је она страна држављанка, те није спровела потребну процедуру која је прописана за реализацију посета страних држављана. Овоме у прилог говори и чињеница да Д.М. у притужби није навела да је претходно информисала запослену у Телекому Србија да је страна држављанка, посебно имајући у виду да је у притужби посебно истакла да нигде у згради Телекома Србија није на видљивом месту наведено да страни држављани не могу да уђу у зграду, осим под посебним околностима, те да због тога није могла да се унапред припреми на ситуацију у којој се нашла. Управо са тим у вези, Повереник указује да је Телеком Србија компанија од великог значаја за телекомуникациони саобраћај у Републици Србији, да има веома разгранату мрежу услуга које пружа великом броју клијената, од којих су многи странци, или су њихови заступници страни држављани. Иако Повереник за заштиту равноправности није надлежан да анализира и утврђује евентуалне пропусте у пословању привредних друштава који нису у вези са антидискриминационим прописима, Повереник сматра потребним да укаже да би било целисходно да сви клијенти Телекома Србија буду упознати са тим да ова компанија има прописану процедуру за реализацију посета страних држављана, јер ће клијенти тада знати да треба да информишу запослене да су страни држављани, како би запослени на основу ове информације покренули потребну процедуру за издавање одобрења за посету. На тај начин, Телеком Србија би спечила непријатне ситуације, као што је она која се догодила Д.М, а због које се подноситељка притужбе несумњиво осетила узнемирено, изоловано и повређено, посебно стога што овакве непријатности штете и угледу саме компаније, посебно имајући у виду њен значај и број клијената које има.

3.14. Сагледавајући целокупно стање ствари, Повереник за заштиту равноправности констатује да је Телеком Србија понудио довољно уверљиве доказе на основу којих се може закључити да ова компанија није дискриминисала Д.М. због њеног држављанства.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Д.М. из П, није утврђено да је Телеком Србија а.д. Београд дискриминисало подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – држављанства.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3]„Службени гласник РС”, број 98/06

[4] „Службени гласник РС“, бр. 104/13 и 42/15

[5] „Службени гласник РС“, број 98/16

[6] „Службени гласник РС“, број 112/08

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужба Д.М. против Телеком Србија због дискриминације по основу држављанства у области пружања услуга