дел. бр. 1374/2011 датум: 8. 11. 2011.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Д. М. из Н, Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби Д. М. из Н. против … банке Н, поводом неравноправног третмана Е. е. банке Н. према особама са оштећењем вида приликом одобравања рефинансирајућих кредита, утврђено је да Е. е. банка Н. није извршила акт дискриминације заснован на личном својству – инвалидитету подносиоца притужбе.
О б р а з л о ж е њ е
Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу Д. М. из Н. 31. октобра 2011. године, у којој је наведено да су особе са оштећењем вида изложене неравноправном третману у Е. е. банка у Н. приликом одобравања рефинансирајућих кредита.
Подносилац притужбе је навео да је банка од њега, приликом одобравања рефинансирајућег кредита, захтевала да попуни меницу, а да он то није био у могућности да уради јер не види. Истиче да је био принуђен да изда пуномоћје оверено у суду другом лицу, које је уместо њега потписало меницу. Подносилац притужбе је изјавио приговор због оваквог третмана у банци јер сматра да је дискриминисан у односу на друге грађане и комитенте ове банке.
Повереница за заштиту равноправности анализирала је чињеничне наводе садржане у притужби са аспекта Закона о забрани дискриминације, као и релевантне прописе из области менице, како би испитала да ли је Е. е. банка Н. различито третирала подносиоца притужбе на основу његовог личног својства, у односу на остале грађане и комитенте ове банке.
Чланом 103. Закона о меници („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 104/46, „Сл. лист СФРЈ“, бр. 16/65, 54/70 и 57/89 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 46/96 и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља) прописано је да потпис слепих лица на меници вреди само онда када га суд овери, на начин прописан чланом 102. Закона о меници, као и да исто важи и за пуномоћје издато ради меничног задужења. Одредбом члана 102. наведеног закона прописано је да се нeписмeнo лицe или лицe кoje нe мoжe писaти мeничнo oбaвeзуje кaдa нa мeници или aлoнжу стaви рукoзнaк кojи суд овери, а да се мeничнa oбaвeзa мoжe примити зa нeписмeнo лицe сaмo нa oснoву пунoмoћja кoje je oнo издaлo и суд oвeриo. Одредбом става 3. наведеног члана предвиђено је да у судску оверу службeнo лицe мoрa стaвити: дa личнo или прeкo привeдeних свeдoкa пoзнaje лицe кoje хoћe дa сe мeничнo oбaвeжe или дa издa пунoмoћje, зaтим дa je пoмeнутoм лицу прoчитaнa изjaвa кojoм сe мeничнo oбавeзуje или кojoм дaje пунoмoћствo и дa je oнo пoтврдилo дa тo oдгoвaрa њeгoвoj вoљи. Oвeрa мoрa имaти службeни брoj, пeчaт и пoтпис службeнoг лицa.
Из навода притужбе произлази да је захтев подносиоца притужбе за добијање рефинансирајућег кредита одобрен, али је банка захтевала меницу као средство обезбеђења, што је у складу са прописима и представља услов који се примењује на све кориснике услуга банке приликом одобравања кредита. Имајући у виду да је банка поступала у складу са прописима, Повереница за заштиту равноправности је става да чињеница да је банка од Д. М. захтевала пуномоћје оверено у суду, којим овлашћује друго лице да уместо њега попуни и потпише меницу како би се одобрио рефинансирајући кредит, не представља акт дискриминације на основу личног својства, јер је овакав поступак уређен прописима Закона о меници, које је банка дужна да поштује.
Међутим, Повереница за заштиту равноправности приступила је свеобухватној анализи одредаба Закона о меници, као и других закона у којима је прописан начин потписивања особа које из било ког разлога не могу да се потпишу на уобичајени начин, с аспекта њихове усаглашености с начелом једнакости. Уколико ова анализа покаже да су ови прописи дискриминаторни за одређене групе грађана и грађанки, покренуће иницијативу за измену важећих законских прописа.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба Д. М. против банке због наводног неравноправног третмана према особама са оштећењем вида