Притужбa Д.Б. прoтив шкoлe T. збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти oбрaзoвaњa

03. мар 2017.

бр. 07-00-357/2016-02  датум:  30. 12. 2016.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Д. Б. из Б. у име сина Д. Б. против Т. школе у Б. У притужби је наведено да ученик Д. Б. има здравствени проблем (хемипарезу десне стране) и да му у току школске 2015/2016. године у школи није пружена педагошко психолошка подршка, да је у више наврата вређан тако што му је пред целим одељењем говорено да није за ту школу и да се испише. Даље је наведено да је ученик искључен из школе одлуком Наставничког већа у априлу 2016. године и да није спроведен индивидуални образовни план. У изјашњењу директорке школе је наведено да је школа сачинила педагошки профил ученика и утврдила потребе за подршком, као и да до реализације планираних мера и активности није дошло услед отежавајућих околности које се првенствено односе на несарадњу са родитељима и изостајање ученика из школе. У току поступка је утврђено да је мајка ученика Д. Б. дала сагласност да он похађа први разред Т. школе по индивидуализованом начину рада, као и да школа није понудила доказе који показују да је ученику Д. Б. пружила или планирала да пружи потребну подршку кроз индивидуализован начин рада. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Т. школа у Б. пропуштањем да пружи потребну подршку у учењу Д. Б. кроз индивидуализован начина рада, извршила дискриминацију ученика Д. Б. на основу инвалидитета, односно, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације и препоручила да Т. школа организује обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Д. Б. у име малолетног сина Д. Б, против Т. школе у Б, због дискриминације ученика Д. Б. на основу здравственог стања и инвалидитета.
    • У притужби је наведено:
  • да дете Д. Б. има здравствене проблеме (хемипареза десне стране), да се школује по ИОП-у и да му у школи није пружена адекватна педагошко психолошка подршка;
  • да је дете у више наврата вређано тиме што му је говорено пред целим разредом да није за ову школу, да се испише, да иде на нижи степен школовања;
  • да је притисак оставио последице на дете које је добило отпор према школи;
  • да је дете континуирано омаловажавано пред разредом и наставницима током школске 2015/2016. године;
  • да је дете искључено из школе одлуком Наставничког већа у априлу 2016. године, а замољено да напусти наставу 6. јуна 2016. године под претњом обезбеђењем школе;
  • да школа није спровела ИОП, већ „им је било лакше да га искључе“;
  • да се као сведоци наведеног саслушају мајка детета и ученици одељења I4 Т. школе у Б..
    • У изјави В. М. мајке детета Д. Б, наведено је:
  • да је у њеном присуству разредна старешина Д. Д. више пута изјавила да „дете није способно да прати наставу“ и да се пребаци на трогодишњу наставу;
  • да су други професори школе и психолог, у присуству детета Д. Б, рекли да он треба да се пребаци на трогодишње школовање, да треба да паузира са школовањем јер одбија да иде на наставу;
  • да је континуирано вршен притисак на родитеље и дете, као и да ништа није учињено да се помогне ученику Д. Б. у прилагођавању предмета и социјализацији уопште.
    • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење З. Р. директорке Т. школе у Б.
    • У изјашњењу З. Р. директорке Т. школе, између осталог, наведено је:
  • да је Д. Б. био ученик Т. школе у школској 2015/0216. години; да је уписан са упутом Школске управе града Б. за упис под посебним условима, јер је његов брат близанац уписан као редован ученик, чиме је испоштована законска могућност да се деца близанци не раздвајају, као и да су ученици распоређени у исто одељење;
  • да је од почетка школске године у школу редовно долазила мајка В. М.и контактирала са одељенским старешином и психолошко-педагошком службом у оквиру појачаног васпитног рада у школи;
  • да, када су се поред недисциплине и ометања наставе појавили и проблеми са оценама код ученика Д. Б. мајка је предложила индивидуализацију и потписала изјаву о томе, број 791/5 од 18. новембра 2015. године;
  • да се мајка није изјаснила за индивидуално образовни план (ИОП), нити је икада у школу донела медицинску документацију детета која је школи потребна ради спровођења индивидуализације;
  • да је после тога ученик почео чешће да изостаје из школе и до краја првог полугодишта начинио 106 изостанака, од чега је шест неоправдано; да је више пута уписиван у напомену дневника рада због ометања наставе и недисциплине; да су му изречене следеће васпитне мере: опомена одељенског старешине 6. новембра 2015. године и укор одељенског старешине 7. децембра 2015. године;
  • да је школа предузела мера и сачинила педагошки профил ученика и утврђене су потребе за подршком, као и да до реализације планираних мера и активности није дошло услед следећих отежавајућих околности:
  • одсуство потребних информација о ученику од стране родитеља/старатеља и отежана сарадња са њима;
  • одсуство информација од стране родитеља/старатеља о сарадњи са другима институцијама подршке;
  • мењање места боравка ученика, нарочито у другом полугодишту када није боравио код законског старатеља;
  • изостајање ученика, оправдано и неоправдано, које је у највећој мери отежало примену планираних мера, с обзиром да је Д. Б. изостао са 360 часова;

 

  • да се школа обраћала Центру за социјални рад, и да је 15. марта 2016. године упутила допис који се односио на врло агресивно понашање ученика, лошу сарадњу са родитељима и потребу да се ученику помогне у превазилажењу проблема и пружи адекватна помоћ коју није могао да добије у школским условима; да се, до момента док је Д. Б. био ученик ове школе, нико из Центра није јавио поводом овог дописа;
  • да је ученик начинио низ инцидената у току године: учестало је ометао наставу, због чега је уписиван у дневник укупно 13 пута; неовлашћено се возио лифтом без пратње при чему се лифт заглавио, а ученик је псовао и вређао запослене који су му помогли да изађе из лифта; вербално и физички се сукобио са братом у учионици;
  • да је 28. марта 2016. године је у школу донео нож о чему су обавештени полиција и родитељи и том приликом је школа први пут контактирала оца ученика који је законски старатељ ученика;
  • да је Наставничко веће 21. априла 2016. године због наведених инцидената, а након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка, донело одлуку да ученик Д. Б. буде искључен из школе;
  • да је након консултације са просветним инспектором, решење о искључењу објављено на огласној табли школе, јер ни после два покушаја није уручено родитељу ученика.
    • У изјави одељенске старешине Д. Д. наведено је:
  • да је у школској 2015/2016. години била одељенска старешина I4 одељењу које је похађао ученик Д. Б. и да је од уписа почео да омета наставу и да се агресивно понаша на часовима због чега су га предметни наставници уписивали у напомену дневника рада и захтевали да му се изричу васпитне мере;
  • да је она као одељенска старешина, „била врло толерантна“ приликом правдања закашњења на часове или пуштање ученика Д. Б. са последњих часова када је мајка то тражила;
  • да је ученику због броја неоправданих часова изрекла васпитне мере опомена одељенског старешине (6. новембра 2015. године) и укор одељенског старешине (7. децембра 2015. године);
  • да је до краја првог тромесечја ученик имао велики број недовољних оцена, и да је мајка причала о могућности да дете испише и пребаци у другу школу или да дете паузира једну годину па да настави школовање, као и да је „наговештавала могућност“ да поднесе молбу за прелазак на трогодишње школовање;
  • да није истинита тврдња да је она као одељенска старешина вршила притисак на родитеље да испишу дете или да га пусте да паузира школовање, као и да су то мајчине речи, а не њене (одељенске старешине);
  • да није истинита тврдња родитеља да је омаловажавала ученика Д. Б. пред одељењем, као и да му никада није упутила ни једну ружну реч и да се трудила увек да му помогне;
  • да мајка није доставила медицинску документацију иако је обећавала да хоће;
  • да је сазнала да је отац старалац детета тек када је Д. Б. донео нож у школу и када је интервенисала полиција, као и да отац до тада никада није долазио у школу, нити је икада разговарала са њим.
    • У прилогу изјашњења достављени су следећи документи: 1) изјаву о индивидуализацији број 791/5 од 18. новембра 2015. године; 2) записник о ванредном инспекцијском надзору Секретаријата за образовање и дечју заштиту VII-06 број 614-934/16 од 15. јуна 2016. године; 3) записник о ванредном инспекцијском надзору Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 614-02-1096/2016-12 од 1. септембра 2016. године; 4) извештај о обављеном стручно-педагошком надзору Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 614-02-869/2016-01 од 12. септембра 2016. године; 5) записник о допунском инспекцијском надзору Секретаријата за образовање и дечју заштиту VII-06 број 614-934-1/16 од 19. септембра 2016. године; 6) допис Т. школе Министарству просвете, науке и технолошког развоја број 898 од 6. октобра 2016. године и 7) изјава одељенске старешине Д. Д. заведене под бројем 716/80 од 16. новембра 2016. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у изјаву родитеља В. М. од 18. новембра 2015. године, заведену код Т. школе под бројем 791/5 од 18. новембра 2015. године, утврђено је да је В.М. дала изјаву да је упозната са потребом планирања посебне подршке у наставном процесу Д. Б, као и да је сагласна са индивидуализованим приступом у настави (прилагођавање метода и услова савлађивања градива детету, као и вредновање истог, где се вреднује и уложени труд а не само остварени резултат. Примењују се адекватне стратегије учења и одговарања које ће ученику олакшати усвајање знања сходно његовим способностима.) Такође, овом изјавом В. М. се обавезала и да преузме свој део одговорности за успех свог детета у школи.
  • Увидом у записник о ванредном инспекцијском надзору Градске управе Града Б. Секретаријата за образовање и дечју заштиту VII-06 број 614-934/16 од 15. јуна 2016. године, утврђено је да је ванредни инспекцијски надзор извршен 13. јуна 2016. године на основу пријаве родитеља ученика Д. Б. као и да је предмет надзора поступање школе у вези са учеником Д. Б. Утврђено је да је у току инспекцијског надзора извршен увид у низ докумената из којих је издвојено: да је школа покренула васпитно дисциплински поступак против ученика због: кршења дисциплине на часовима наставе, физичког насиља са братом у одељењу, коришћења лифта без пратње, вређања запослених и уношења ножа у школу 28. марта 2016. године; да је ученику изречена мера опомене одељенског старешине 6. новембра 2015. године, укор одељенског старешине 7. децембра 2015. године; да је 1. априла 2016. године ученик имао 17 неоправданих изостанака и да је 13 пута уписан у напомену дневника рада; да се 22. марта 2016. године потукао са братом близанцем у одељењу, да је 25. марта 2016. године донео нож у школу, да се 31. марта 2016. године заглавио у лифту и да је након изласка вређао и псовао спремачицу; да је прво полугодиште завршио са седам недовољних оцена, 100 оправданих и шест неоправданих изостанака; да је у другом полугодишту оцењен са позитивним оценама из три предмета, а из осталих су или негативне оцене или је неоцењен, као и да му је основу одлуке Наставничког већа од 21. априла 2016. године изречена мера искључења из школе. Даље, утврђено је да је из евиденције стручно-педагошке службе издвојено да је психолог школе спроводио меру појачног надзора према ученику 23. децембра 2015. године, као и у току јануара, фебруара, марта и априла 2016. године, док је Тим за инклузију обавио разговор са мајком два пута у јануару и једном у априлу 2016. године. Градска инспекција је констатовала да је школа поступала у складу са законом.
  • Увидом у записник о ванредном инспекцијском надзору Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 614-02-1096/2016-02 од 1. септембра 2016. године, утврђено је да је инспекцијски надзор Т. школе у Б. извршен 29. августа 2016. године, као и да је предмет надзора био захтев за заштиту права ученика Д. Б. а подносилац представке је родитељ ученика. Током надзора просветне инспекторке су утврдиле следеће чињенично стање: школа је покренула васпитно дисциплински поступак против ученика Д. Б. због тежих повреда обавеза прописаних законом, спровела васпитно дисциплински поступак, утврдила одговорност и изрекла меру искључења ученика из школе о чему је родитељ имао сазнање; да је одлуку о искључењу ученика донело Наставничко веће школе на седници одржаној 13. априла 2016. године, а на основу тога директор је донео решење о васпитно дисциплинској мери искључења ученика из школе; да је школа решење о искључењу достављала поштом на адресу пребивалишта родитеља/старатеља, и након три покушаја достављања решење, решење је објављено на огласној табли школе, а одељенски старешина је телефоном обавестила родитеља ученика да је решење постало извршно и да ученик Д. Б. више није ученик школе. Утврђено је да је просветна инспекција констатовала да ниједно од овлашћених лица није искористило право на редован правни лек на изречену васпитно образовну меру или за повреду забране из чл. 44. и 45. Закона о основама система образовања и васпитања. Родитељ ученика се обратио Министарству приговором на рад директора Т. школе, који је прослеђен на поступање градској просветној инспекцији. Градски просветни инспектор је извршио инспекцијски надзор 15. јуна 2016. године и утврдио да је школа поступила у складу са законом. Републички просветни инспектори су констатовали да се, на основу утврђеног чињеничног стања, нису стекли услови за предузимање мера из надлежности тог органа.
  • Увидом у извештај о обављеном стручно-педагошком надзору Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школска управа Б. броја 614-02-869/2016-11 од 12. септембра 2016. године, утврђено је да је обављен стручно-педагошки надзор у Т. школи по представци родитеља која се односи на квалитет подршке коју је школа организовала за ученика Д. Б. у школској 2015/2016. години. Стручно педагошки надзор је обављен увидом у документацију и кроз разговор са директором школе, стручним сарадницима – педагогом и психологом и одељенском старешином, као и на основу увида у педагошку евиденцију и документацију (књига евиденције о образовно-васпитном раду одељења I4 у школској 2015/2016. години, записници Стручног тима за инклузивно образовање за 2015/2016. школску годину, записници Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања, евиденција о појачаном васпитном раду са ученицима, педагошки профил ученика и план индивидуализације за ученика Д. Б.). Утврђено је да се мајка први пут психолошкињи обратила за помоћ 18. новембра 2015. године када је потписала и изјаву у којој тражи индивидуализацију наставе и када је констатовано да су се проблеми у учењу и понашању ученика на часу појавили када је почела провера знања и оцењивања. Такође, утврђено је да је психолошкиња навела да је организована ванредна седница одељенског већа на којој су наставницима дате смернице за индивидуализацију у раду са учеником Д. Б. о чему нема евиденције у Књизи евиденције о образовно-васпитном раду одељења I

Увидом у извештај просветних саветника утврђено је да је за ученика Д. Б. израђен педагошки профил и план индивидуализације, али да није видљиво када је сачињен и ко је учествовао у његовој изради. Констатовано је да у педагошком профилу ученика недостају подаци о тренутном нивоу образовних постигнућа по предметима и стиловима учења што је неопходно за планирање конкретних мера индивидуализације, као и да у области Социјалне вештине нису адекватно дефинисане мере подршке, док су дефинисане углавном одговарајуће мере и поступци који се тичу прилагођавања рада на часу, начина оцењивања, вршњачке подршке, педагошког приступа ученику и интензивирања васпитног рада. Такође, просветни саветници су констатовали да у записнику Тима за инклузивно образовање нема података о планирању додатне подршке за ученика Д. Б., о формирању тима за додатну подршку овом ученику, нити података о праћењу спровођења мера индивидуализације. На основу навода одељенског старешине и психолошкиње, као и доступне документације, просветни саветници су констатовали да нису постојали организовани облици планирања, праћења и вредновања предузетих мера индивидуализације и међусобне размене информација и искустава у раду са учеником. Даље, просветни саветници су констатовали да: постоје изражени пропусти у вођењу педагошке документације на основу које се може анализирати квалитет подршке за ученика Д. Б; да одељенска старешина није благовремено упознала стручне сараднике са проблемима које ученик Д. Б. има у процесу учења; да је фокус стручних сарадника у индивидуалном раду са учеником био усмерен на његово понашање, а у мањој мери на пружање подршке у учењу; да на првој седници одељенског већа нису договорене мере подршке ученика, што је било неопходно с обзиром на изражене проблеме у постигнућима ученика; да је индивидуализација у раду започета на иницијативу мајке, као и да није било благовременог и организованог тимског планирања, праћења спровођења и анализе мера индивидуализације у настави и изналажења нових приступа у решавању проблема; да школа није формирала тим за пружање додатне подршке ученику Д. Б. чије би деловање могло допринети квалитетнијем планирању и праћењу спровођења мера подршке након што је мајка одбила израду ИОП-а. У циљу унапређивања рада у области пружања подршке ученицима, просветни саветници су школи предложили спровођење одређених мера.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у вид у наводе из притужбе, изјашњења, доказе уз изјашњење и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], која у члану 28. прописује да дете има право на образовање и да је држава дужна да подстиче развој различитих облика средњег образовања, укључујући опште и стручно образовање, које би било на располагању и доступно сваком детету, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Одредбама члана 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања, па је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову/њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

Ове одредбе су појашњене Општим коментаром бр. 1. из 2001. године, у којем је наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово/њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет за права детета навео је да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.

  • Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем посебну пажњу поклања инклузивном образовању, те наводи да оно треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју. Начин и облик укључивања треба да буду диктирани индивидуалним образовним потребама детета, јер образовање неке деце са сметњама у развоју захтева врсту подршке коју није лако пронаћи у редовном школском систему. Прописано је да инклузивно образовање представља скуп вредности, начела и пракси усмерених на тражење значајног, ефектног и квалитетног образовања за све ученике, које је праведно према различитости услова за учење и захтева не само деце са сметњама у развоју већ и свих ученика.
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом[4] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Одредбама члана 24. прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, те да им у остваривању овог права, без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да ће државе, у остваривању права на образовање, обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања.
  • Устав Републике Србије[5], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, одредбама члана 19. став 1. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом.
  • Одредбама члана 3. Закона о основама система образовања и васпитања[6] прописано је, као општи принцип система образовања и васпитања, једнако право и доступност образовања и васпитања деце без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Одредбама члана 6. прописано је да свако има право на образовање и васпитање, а у ставу 3. овог члана прописано је да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Овај закон забрањује дискриминацију, односно активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основама утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминација.
  • Закон о средњем образовању и васпитању[7] прописује да за ученика и одраслог коме је због сметњи у развоју и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу, социјалне ускраћености и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и зависно од потреба, доноси и индивидуални образовни план, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања. Одредбама става 2. истог члана одређено је да је циљ додатне подршке у образовању и васпитању постизање оптималног укључивања ученика и одраслих у редован образовно-васпитни рад, осамостаљивање у вршњачком колективу и његово напредовање у образовању и припремама за свет рада.
  • Одредбама члана 4. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање[8] прописано је да се на основу педагошког профила детета, односно ученика утврђују подручја у којима постоји потреба за додатном подршком у образовању и васпитању и планира се отклањање физичких и комуникацијских препрека (индивидуализован начин рада) у образовно-васпитном, односно васпитно образовном раду. У ставу 2. истог члана прописано је да се отклањање физичких и комуникацијских препрека (индивидуализован начин рада) у установи остварује, између осталог и прилагођавањем метода рада, наставних средстава и помагала и дидактичког материјала, а посебно приликом увођења нових садржаја, начина задавања задатка, праћења брзине и темпа напредовања, начина усвајања садржаја, провере знања, организације учења, постављања правила понашања и комуникације.
  • Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године[9] уочени су проблеми у досадашњем развоју и реформи образовања, на пример са увођењем инклузивног приступа због, између осталог, слабих капацитета школа за препознавање унутрашњих препрека и прављење инклузивног школског развојног плана, великог отпора инклузији, још увек медицинског, а не педагошког приступа проблему, доминантно предавачке наставе која не оставља простор за индивидуализован приступ. Стога, стратегија предвиђа да програм рада школе треба да подразумева коришћење разноврсних облика и метода наставе/учења усмерених на учење и ученика (добра предавачка настава, стваралачке и културне активности, самостални рад ученика, пројекатска настава, лабораторијске и теренске вежбе). У том смислу, у стратегији се наводи да овакве разноврсне методе рада омогућавају бољу индивидуализацију наставе, излазе у сусрет специфичним потребама ученика, било да је реч о талентованим и обдареним ученицима или о ученицима који имају сметње и тешкоће у раду, јер без модерних облика рада немогуће је конципирати развој земље на принципима паметног, одрживог и инклузивног развоја, и развити компетенције потребне за живот у савременом друштву.

Даље, стратегијом је констатовано да су, између осталог, основне слабости средњег образовања и мали, недовољан обухват ученика, посебно у гимназијама и значајно мањи обухват ученика из осетљивих категорија и неразвијен систем подршке и обезбеђивања услова за њихово школовање. Због тога је обезбеђивање већег обухвата ученика приоритетан задатак у реализацији мисије средњег образовања, као и обезбеђивање афирмативних мера подршке специфичним групама ученика који су системски изостављени из овог вида школовања при упису у средње образовање (нпр. ромска деца и неке категорије деце са инвалидитетом и сметњама у развоју).

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Т. школа у Б. пропуштањем да ученику Д. Б. пружи потребну педагошко психолошку подршку ставила ученика у неповољнији положај на основу инвалидитета. При томе, предмет анализе ограничен је на повреде антидискриминационих прописа, односно, Повереница за заштиту равноправности неће анализирати евентуалне повреде других прописа јер не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности. У том смислу, није анализирано поступање школе у васпитно-дисциплинском поступку против ученика Д. Б.
  • Међу странама није спорно да је Д. Б. био ученик Т. школе у Б. у току школске 2015/2016. године, као и да је имао потешкоћа у учењу и проблеме у понашању. Такође, неспорно је да је мајка В. М. новембра 2015. године дала изјаву којом је сагласна да се за ученика Д. Б. спроведе индивидуализовани начин рада.
  • Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли је Т. школа, пропуштањем да пружи потребну подршку ученику Д. Б. извршила акт дискриминације према њему као ученику са тешкоћама у учењу и проблемима у понашању. Повереница за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе пружају довољно основа за закључак да је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације. У притужби је наведено да је ученик Д. Б. дете са инвалидитетом, као и „да се школује по ИОП-у и да му у школи није пружена адекватна педагошко психолошка подршка“. Из пракса Повереника за заштиту равноправности може се закључити да међу наставним особљем и руководством образовно-васпитних институција, има и оних који не виде добробит од инклузивног образовања, који децу са сметњама у развоју виде као отежавајућу околност у раду, односно, који сматрају да инклузивни систем не доприноси ни једној групи деце[10].

Такође, у складу са чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

  • Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе и доказе које је Т. школа изнела у свом изјашњењу, наводећи да је ученику Д. Б. изречена мера искључења из школе на основу одлуке Наставничког већа по спроведеном васпитно дисциплинском поступку због различитих повреда правила понашања, пружају довољно основа за закључак да ученику Д. Б. није изречена мера искључења из школе због личног својства, већ због теже повреда обавеза ученика. Проверу законитости васпитно дисциплинског поступка Повереник за заштиту равноправности није вршио јер то није у оквиру прописане надлежности Повереника.
  • Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли је школа пружила потребну подршку кроз индивидуализован начин рада ученику Д. Б, а на коју ученик има право у складу са признатим прописима као дете са инвалидитетом, односно потешкоћама у учењу и проблемима у понашању.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења директорке школе З. Р. да је школа предузела мере и сачинила педагошки профил ученика и утврдила потребе за подршком, као и да до реализације планираних мера и активности није дошло услед отежане сарадње са родитељима и изостајање ученика са наставе. Међутим, у конкретном случају, школа није доставила доказе који то потврђују. Није достављен педагошки профил ученика Д. Б. докази о планираним мерама индивидуализованог начина рада за ученика, као ни доказе о предузетим мерама подршке. Као један од доказ, школа је доставила извештај о стручном-педагошком надзору Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школске управе Б. у којем је наведено да је школа сачинила педагошки профил ученика и план индивидуализације, као и да су неке мере предузете. Остало је нејасно из којих разлога школа није доставила ове акте као доказе о планираним и/или предузетим мерама подршке. Поред тога, увидом у извештај о стручно-педагошком надзору утврђено је да нису постојали организовани облици планирања, праћења спровођења и вредновања предузетих мера индивидуализације и међусобне размене информација и искустава у раду са учеником Д. Б, изналажење нових приступа у решавању проблема, као и да је фокус стручних сарадника у индивидуалном раду са учеником био усмерен на његово понашање, а у мањој мери на пружање подршке у учењу. Поред свега наведеног, стручно-педагошки надзор је утврдио да школа није формирала тим за пружање подршке ученику Д. Б, чије би деловање могло допринети квалитетнијем планирању и праћењу спровођења мера подршке.

  • У изјашњењу директорке школе је наведено да су отежавајуће околности због којих није дошло до реализације планираних мера подршке то што је ученик често, оправдано и неоправдано, изостајао из школе, што је школа имала отежану сарадњу са родитељима и што је ученик мењао место боравка. Повереница за заштиту равноправности истиче да ове околности свакако отежавају спровођење планираних мера подршке, али да оне не могу бити оправдања за непружање подршке ученику, већ представљају околности услед којих се планиране мере и активности анализирају, ревидирају и изналазе нови приступи у решавању проблема. Школа се у изјашњењу фокусирала на приказивање проблема у понашању ученика Д. Б. и околности које су отежале/онемогућиле пружање подршке, а не на планиране и пружене мере подршке. Наведен је велики број поступања школе због повреда дисциплине и обавеза ученика Д. Б. (уписивање у напомене дневника рада, опомене одељенског старешине, укор одељенског старешине, појачан надзор психолога, спровођење васпитно дисциплинског поступка) без навођења шта је утврђено педагошким профилом и за којим мерама подршке постоји потреба, као ни које су мере подршке планиране и пружене. У изјашњењу не постоји чак ни осврт на мере подршке које су планиране и покушане, али које, због наведених отежавајућих околности, нису пружене. Овакав концепт изјашњења школе на наводе притужбе оставља утисак пребацивања одговорности на ученика и родитеље. Повереница за заштиту равноправности истиче да је похвално што је школа затражила подршку Центра за социјални рад и изражава забринутост што ту подршку школа није добила на време, с обзиром да је помоћ и подршка у конкретном случају била потребна и школи и ученику.
  • Циљ додатне подршке у образовању и васпитању је постизање оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад, осамостаљивање у вршњачком колективу и његово напредовање у образовању и припремама за свет рада. Изостајањем потребне подршке ученику Д. Б. је ускраћена могућност да развија свој пуни потенцијал, припадност вршњачкој групи и интеракцију са другима и са окружењем. У складу са наведеним, Повереница је става да школа није доказала да је пружила или планирала да пружи потребну подршку ученику Д. Б. као ученику са потешкоћама у учењу и проблемима у понашању.
  • Анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да су наводи В. М. мајке Д. Б, и Д. Д. одељенске старешине међусобно противречни. В. М. тврди да је Д. Д. више пута изјавила да дете „није способно да прати наставу“ и да се пребаци на трогодишњу наставу, док Д. Д. наводи да није истинита тврдња родитеља да је омаловажавала ученика Д. Б. пред одељењем, да није истина да је вршила притисак да испишу дете или да га пусте да паузира школовање, као и да су то мајчине речи, а не њене. С обзиром на противречност исказа, као и да не постоје други докази који потврђују наводе В. М.Повереница за заштиту равноправности констатује да се из чињеница који су понуђене не може утврдити да ли је одељенска старешина Д. Д. вређала ученика Д. Б. и вршила притисак на родитеље да га испишу из школе.
  • У односу на наводе директорке школе и одељенске старешине да је мајка није донела медицинску документацију која је потребна ради спровођења индивидуализације, Повереница указује да је Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање прописано да су „медицински налази, по потреби, саставни део документације“ за пружање одговарајуће подршке у образовању и васпитању (члан 3. став 3.), односно да се отклањање физичких и комуникацијских препрека (индивидуализација начина рада) према детету, односно ученику спроводи у пракси током процеса образовања и васпитања, према потреби, као саставни део образовно-васпитног рада васпитача, односно наставника и могу се спроводити и без вођења посебне документације (члан 4. став 3.). У складу са наведеним, не пружање потребне подршке ученику са потешкоћама у учењу и проблемима у понашању се не може правдати тиме да родитељи нису доставили медицинску документацију о здравственом стању ученика, с обзиром да медицинска документација није обавезан део документације о индивидуализованом начину рада.
  • Из праксе Повереника за заштиту равноправности може се закључити да су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом посебно угрожена група деце у нашем друштву, а стереотипи и предрасуде у односу на могућности, потребе и права дубоко су укорењени и распрострањени. Потребно је указати да се деци са сметњама у развоју и инвалидитетом још увек не обезбеђује адекватна подршка у образовању, да међу наставним особљем и руководством образовно-васпитних институција има и оних који не виде добробит од инклузивног образовања, који децу са потешкоћама, сметњама у развоју и инвалидитетом виде као отежавајућу околност у раду, односно, који сматрају да инклузивни систем не доприноси ни једној групи деце.
  • Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да Т. школа у Б. није понудила доказе који показују да је ученику Д. Б. пружила потребну подршку кроз индивидуализован начин рада којом би превазишао тешкоће у учењу и проблеме у понашању, чиме му је ускратила могућност развоја пуног потенцијала, развоја припадности вршњачкој заједници и интеракције са другима и са окружењем.
  • Повереница за заштиту равноправности са жаљењем констатује да у овом конкретном случају није могуће уклонити последице дискриминаторног поступања, имајући у виду околност да је ученику Д. Б, у васпитно дисциплинском поступку изречена мера искључен из Т. школе у Б. као и да није могуће утврдити да ли би другачије поступање школе и пружање потпуне подршке ученику довело до истих или сличних околности због којих му је изречена мера искључења из школе.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Пропуштањем да пружи потребну подршку у учењу ученику Д. Б. кроз индивидуализован начина рада, Т. школа у Б. извршила је дискриминацију ученика Д. Б. на основу инвалидитета, односно, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереница за заштиту равноправности препоручује Т. школи у Б. да:

  • Организује обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.
  • Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Т. школа обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Т. школа у Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09)

[5] „Службени гласник РС”, број 98/06

[6] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15

[7] „Службени гласник РС”, број  55/13, члан 12.

[8] „Службени гласник РС”, број 76/10

[9] „Службени гласник РС”, број 107/12

[10] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији деце  https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Poseban%20izvestaj%20o%20diskriminaciji%20dece_sa%20koricama.pdf

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 

microsoft-word-icon Притужбa Д.Б. прoтив шкoлe T. збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти oбрaзoвaњaDownload

Print Friendly, PDF & Email
back to top