дел. бр. 548/2011 датум: 6. 5. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Б. И. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Приликом разговора између потпоручнице Б. И. и потпуковника П. Ј., … Одељења за …, 8. децембра 2010. године у просторијама Одељења за … Војне академије, поводом појашњења могућих перспектива за даљи рад потпоручнице Б. И. на Војноj академији, П. Ј. се према Б. И. понашао на начин који узнемирава и понижава, како се не би понашао да је на разговор истим поводом дошао запослени мушкарац, чиме је извршио акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање на основу пола, прописан чланом 12. Закона о забрани дискриминације у вези са чланом 20. став 1. Закона о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/2009).

Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, даје потпуковнику П. Ј., … Одељења … Војне академије

ПРЕПОРУКУ

1. Потпуковник П. Ј. ће упутити извињење потпоручници Б. И. због дискриминаторског понашања према њој приликом разговора 8. децембра 2010. године, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

2. Потпуковник П. Ј. ће се убудуће суздржавати од узнемиравајућих и понижавајућих поступака којима се вређа достојанство жена.

3. Потпуковник П. Ј. ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности о предузетим радњама у року од 30 дана од дана пријема овог мишљења и препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Притужбом против потпуковника П. Ј., … Одељења … у Управи Војне академије, повереници за заштиту равноправности се обратила потпоручница Б. И. из Б. У притужби је навела да је према њој извршен акт дискриминације на основу пола и родног идентитета, као и узнемиравајуће, увредљиво и понижавајуће поступање које је представљало повреду достојанства њене личности на основу њеног личног својства, и то тако што је потпуковник П. Ј., код кога је била на разговору 8. децембра 2010. године, а поводом њеног евентуалног напредовања распоређивањем на друго формацијско место, током разговора употребљавао речи, фразе и изразе које су вређале њено достојанство, при чему је наводио и примере и ситуације из свог личног живота. Према наводима из притужбе, потпуковник П. Ј. јој је, у једном тренутку разговора, рекао: „Ма добро те обавезе, него како живот“, те наставио са питањима: „Да ли излази на пиће и да ли би они (њих двоје) могли изаћи на једно“. Када је потпоручница Б. И. одговорила да за то нема времена, потпоручник јој је објаснио да: „Човек треба и мало да се опусти, да треба да има особу са којом ће да разбије сивило свакодневнице, да је у данашње време тешко ако немаш разоноду“ итд. Потпоручник јој је објаснио, у истом тону, да: „Живи у Бристолу (хотел Бристол), да је тамо гужва, да су измешани интимни животи, да личи на ……, да је и сам имао две, три авантуре“. Б. И. наводи и друге понижавајуће и деградирајуће изјаве, односно коментаре потпуковника, на пример он је питао и: „зар не постоји нико ко би (мени) могао бити интересантан?“ Надаље, потпоручница Б. И. наводи да се по завршетку разговора упутила из канцеларије у ходник који није био осветљен и да је потпуковник Ј. позвао и понудио чак и да је понесе, понављајући да позив за пиће и вечеру остаје. Понуду да је физички понесе није изразио речима, него покретом тела, и то тако што је тело ставио у положај који се колоквијално назива „кркаче“.

У циљу заштите својих права и свог личног интегритета, поднела је против потпуковника П. Ј. пријаве Ж. А., … Одсека Војне полиције и М. В., … Војне Академије. Потпоручница Б. И. наводи и да су се последице дискриминаторског поступања одразиле и на њено здравствено стање, и то тако што се осећа лоше, а посебно је узнемирена због чињенице да је потпуковник П. Ј. одређен за једно од лица за подршку коме запослени, који сумња да је изложен злостављању на раду, може да се обрати.

Уз притужбу и током поступка приложила је доказе: изјаву (пријаву) од 9. децембра 2010. године, службену белешку о обавештењу од 16. децембра 2010. године, које је предала Војној полицији поводом разговора обављеног дана 8. децембра 2010. године са потпуковником П. Ј., обавештење о забрани злостављања на раду од 13. октобра 2010. године, захтев за заштиту од злостављања на раду, обавештење којим се констатује да није било злостављања на раду, обавештење о забрани злостављања на раду које је достављено подноситељки притужбе 1. јануара 2011. године, којим су промењена лица за подршку од злостављања, а међу њима и потпуковник П. J. Подноситељка притужбе се изјаснила и о разлозима за обраћање потпуковнику П. Ј., као и на околност организације и систематизације места у Војној академији, на захтев овог државног органа.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па су током поступка прибављена изјашњења … П. Ј., начелника Одељења …, а такође и од … генерала М. В., … Војне академије.

У изјашњењу инт. бр. 16-33 од 22. фебруара 2011. године генерал М. В., … Војне академије, навео је следеће:

– да је Б. И. постављена на радно место командирке … на Катедри за … 24. октобра 2010. године. Постављење је извршено у складу са стеченим образовањем и чином, и на том месту се налази и данас,
– да је постављење и напредовање Б. И. извршено је у свему према важећим правилима, при чему јој је признато и накнадно стечено образовање у цивилству (менаџер у … – школовање није било по потреби и о трошку Војске),
– да се у Војној академији Б. И. налази од 1. септембра 2007. године, када је угашено формацијско место на коме се претходно налазила. Војна организација је обавезна да лицима из свог састава нађе одговарајуће постављење на читавој територији РС када дође до укидања формацијског места. Стога су нејасне и неосноване изјаве подноситељке притужбе да јој није омогућено да напредује и да јој се ускраћује постављење према њеним амбицијама и способностима. Наводи и да је у време обављања послова … Интерната студената, где је постављена 26. новембра 2007. године, када је и произведена у чин потпоручнице, због неадекватног понашања пребачена на место референткиње у Одсеку …, чиме јој је дата још једна шанса. У чин поручнице је унапређена 15. фебруара 2011. године,
– да је Б. И. прекршила одредбу тачке 7. Правила службе јер се обратила потпуковнику П. Ј., који јој није непосредно претпостављени, при чему је обраћање учињено ван радног времена и у цивилном оделу. Обавештење о свом статусу требало је да тражи писаним путем од Одељења за људске ресурсе, а преко непосредно претпостављеног старешине,
– да формацију Војне академије прописује министар одбране, а овлашћене старешине је само спроводе, те да је обраћање Б. И. потпуковнику Ј. сувишно, имајући у виду да се сви запослени благовремено обавештавају преко својих претпостављених на заједничким састанцима у оквиру својих састава, уколико дође до гашења формацијског места,
– да изражава сумњу да је читава ситуација настала управо због намере Б. И. да издејствује распоређивање на формацијско место за које не испуњава законом прописане услове,
– да Б. И. није дискриминисана ни на основу пола, ни на основу родног идентитета.

Потпуковник П. Ј. доставио је изјашњење од 16. фебруара 2011. године, у којем је наведено:

– да га је Б. И. пресрела у Спортском центру Бањица 8. децембра 2011. године око 15 часова, са захтевом да је прими на разговор. Рекао јој је да је радно време завршено али како је инсистирала на пријему саопштио јој је да ће у канцеларији бити још петнаестак минута како би прегледао пошту. Око 16 часова дошла је у канцеларију без претпостављеног официра и у цивилном оделу,
– да му је саопштила је да била код више официра на разговору у вези евентуалне промене радног места. У разговору је навела да јој је жеља да буде асистенткиња у Катедри … јер завршава докторске студије на приватном факултету, а да јој је он указао на могућност да се јави на конкурс Министарства одбране како би покрила део трошкова школовања,
– да јој је саопштио да нема слободних места у Катедри …, као и да се за та радна места тражи чин потпуковника и пуковника, те да она са чином поручника, чак и када би изузетно била унапређена (у чин капетана), не би имала довољне квалификације,
– да је Б. И. била задовољна разговором, да је оставила чоколаду и да је, на коментар да то није потребно, одговорила је да је то за све запослене. Током трајања разговора врата су била отворена и светла у ходнику упаљена, а било још четворо запослених у другим канцеларијама,
– да га је 9. децембра 2010. године позвао потпуковник Ж. А., … Одсека Војне полиције, на разговор поводом пријаве Б. И. Овом разговору је присуствовао и супруг Б. И., који га је вређао и претио,
– да је 15. децембра 2010. године Б. И. послала његовој супрузи писмо у коме је изнела неосноване оптужбе и претње да ће му приредити сачекушу, чиме му је узнемирила супругу и децу,
– да његово понашање према Б. И. не може да се подведе под дискриминацију по било ком основу, као ни под злостављање на раду, о чему је као прилог уз изјашњење доставио обавештење Војне академије инт. бр. 15-24 од 31. јануара 2011. године, којим се констатује да не постоји злостављање на раду,
– да не може да се отме утиску да је он можда дискриминисан и злостављан поступањем подноситељке притужбе.

Устав Републике Србије јемчи равноправност жена и мушкараца. Такође, Уставом РС је прописана обавеза свих да поштују и штите људско достојанство које је неприкосновено .

Потпуковник П. Ј. је приликом разговора са потпоручницом Б. И. 8. децембра 2010. године употребљавао речи, фразе и изразе које су вређале њено достојанство, односно, понашао се на начин који узнемирује и понижава, како се очигледно, с обзиром на околности, не би понашао да је на разговор истим поводом дошао запослени мушкарац. Тиме је извршио акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање на основу пола и прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације и то:

– члан 12. – „Забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.“
– члан 20. – „Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.“

Повереница за заштиту равноправности је приликом доношења мишљења и препоруке узела у обзир све наводе из изјашњења која су достављена и става је да је у овом случају дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације. Чињеница да у поступку који је спроведен није утврђена повреда права из Закона о спречавању злостављања на раду ирелевантна је, јер је чланом 6. овог закона злостављање одређено као „свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета […]“, што значи да се тражи понављање радње/понашања, а што у Закону о забрани дискриминације није услов. Надаље, Повереница је имала у виду и чињеницу да је потпуковник Ј. уклоњен са листе особа за подршку, односно, којима се запослени могу обратити у случају злостављања на раду. Потпуковник Ј. у свом изјашњењу није оповргао наводе о садржају разговора, већ је само тврдио да није дискриминисао подноситељку притужбе. Повереница је такође имала у виду да потпоручница Б. И., према наводима генерала В., није поштовала правила службе јер је отишла на разговор без присуства надређеног старешине, али је става да је и потпуковник Ј. такође надређени старешина, те је он могао да је упозори да не поштује правила службе и да одбије да разговара са њом насамо.

Међутим, предмет ове притужбе не односи се на кршење правила војне службе, већ на понашање потпуковника Ј. према потпоручници Б. И., односно начин на који је текао разговор између потпуковника Ј. и потпоручнице Б. И. и његов садржај. Иако су наводи који се односе на приватан живот потпуковника Ј., а које је он током разговора саопштио, ирелевантни за правну квалификацију његовог понашања према потпоручници Б. И., околност да су јој оне саопштене узета је у обзир јер доприноси правилном и потпуном разумевању контекста разговора и атмосфере састанка. Сагласно томе, Повереница за заштиту равноправности је става да су помињање приватног живота и склоности потпуковника, као и предлози упућени потпоручници И. непримерени и да је садржај тог разговора изашао из оквира службеног разговора.

Приликом одлучивања су узети у обзир и подаци о полној структури запослених у Министарству одбране и Војсци Србије из септембра 2010. године – 19,5% су жене од укупног броја запослених у Министарству одбране и Војсци Србије. У професионалној војној служби у Министарству одбране и Војсци Србије је 2,6% од укупног броја су жене, и то: 0,5% официрки, 0,4% подофицирки и 7,2% жена професионалних војника. Имајући у виду наведене податке, који јасно указују на екстремно низак број запослених жена, Повереница за заштиту равноправности сматра да посебна пажња мора да се посвети спречавању појава омаловажавања, узнемиравања и понижавајућег поступања према женама и остваривању пуне равноправности жена и мушкараца управо у оним срединама и професијама у којима постоји диспропорционалност између броја запослених мушкараца и жена.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоручила потпуковнику П. Ј., … Одељења … предузимање одговарајућих радњи.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Б. И. против П. Ј. због дискриминације извршене сексуалним узнемиравањем на радном месту