бр. 07-00-56/2017-02  датум: 2. 6. 2017.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Б.Ф. из Б. против Републичког фонда за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П. због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је подносилац притужбе осигураник РФЗО-а и да болује од мултипле склерозе због чега не може дуго да хода и стоји. Даље је наведено да је 2. фебруара 2017. године требао да продужи здравствено осигурање у испостави П, међутим зато што испостава није приступачна, односно зато што због своје болести не може дуго да хода и стоји, није могао да продужи здравствено осигурање. У изјашњењу шефа испоставе П. РФЗО-а наведено је да „не памти“ да је Б.Ф. долазио у испоставу, као и да су просторије испоставе на другом спрату, да на улазним вратима саме зграде нема прилаза за особе са инвалидитетом у смислу лифта, да у чекаоници постоје четири столице и једна клупа, које служе за седење особа које чекају у реду, као и да нема посебних столица резервисаних за особе са инвалидитетом, старе особе и труднице. У току поступка није могло да се утврди да ли је Б.Ф. био 2. фебруара 2017. године у Републичком фонду за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П, јер подносилац притужбе није доставио доказе који поткрепљују наводе притужбе да је био у испостави тог дана. Међутим, увидом на лицу места и анализом навода притужбе и изјашњења, утврђено је да простор који користи Републички фонда за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П. није приступачан за особе са инвалидитетом, па и Б.Ф, па самим тим нису ни доступне услуге које у том простору пружа ова филијала, чиме су прекршене одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереник за заштиту равноправности препоручио Републичком фонду за здравствено осигурање, филијали Б, испостави П. да предузме мере у циљу обезбеђивања приступачности улаза и простора испоставе П, као и да прилагоде начин свог рада а све у циљу обезбеђивања доступност услуга особама са инвалидитетом; и да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереници за заштиту равноправности обратио се Б.Ф. из Б. притужбом против Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), филијала Б, испостава П.
• У притужби Б.Ф, између осталог, наведено је:

• да је осигураник РФЗО и да болује од мултипле склерозе, да није способан дуже да стоји и да хода, као и да му је установљен инвалидитет 1. степена;
• да је 2. фебруара 2017. године у периоду 11,30 – 12 сати, у РФЗО филијала Б, испостава П, у улици В.В. 10, требао да продужи здравствено осигурање, али да није успео;
• да је у реду за пријем чекало тридесет особа и да су обе столице у чекаоници биле заузете;
• да је покушао да, уз минималан напор сходно свом здравственом стању, добије тражену услугу у некој другој канцеларији;
• да није имао где да седне, да је особа са инвалидитетом, а да не може дуго да стоји и хода, због чега је отишао без потврде о здравственом осигурању, иако му је здравствена књижица била оверена до 2. фебруара 2017. године.
  • У прилогу притужбе достављено је решење Националне службе за запошљавање, филијала Б. број 0100-1002-960/2016 од 27. децембра 2016. године.
  • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па су у току поступка прибављено изјашњење шефа испоставе П, Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: РФЗО), Д.С.
  • У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:
• да се просторије испоставе П. налазе на другом спрату;
• да на улазним вратима саме зграде нема прилаза за особе са инвалидитетом у смислу лифта или другог начина доласка на други спрат;
• да у чекаоници у просторијама испоставе П. постоје четири столице и једна клупа, које служе за седење особа које чекају у реду;
• да нема посебних столица резервисаних за особе са инвалидитетом, старе особе и труднице;
• да особље испоставе П. странке које су особе са инвалидитетом, труднице и старије особе, уводи у канцеларије како не би чекали у реду и да о томе води рачуна радник обезбеђења;
• да на огласној табли постоји натпис да приоритет имају родитељи са децом, труднице и „лица са посебним потребама“ и да он, као шеф испоставе, води рачуна да се тај приоритет поштује;
• да „наведени случај Б.Ф. не памти“;
• да су у неколико наврата имали у испостави ситуације када су остале странке негодовале и нису дозвољавале да труднице и особе са инвалидитетом имају приоритет, јер нису веровали у постојање инвалидитета код странке, односно да су оспоравали право предности и трудницама у видљивој трудноћи.
  • Запослени у Стручној служби Повереника за заштиту равноправности су 4. маја 2017. године изашли на лице места како би извршили увид да ли је простор испоставе П. приступачан особама са инвалидитетом, као и да ли у чекаоници испоставе постоје обезбеђена места за седење особа које чекају ред, о чему је сачињена и службена белешка.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Решењем Националне службе за запошљавање, филијала Б. број 0100-1002-960/2016 од 27. децембра 2016. године Б.Ф. је утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду. У образложењу решења је наведено да Б.Ф. није способан за послове који захтевају тешко физичко оптерећење, дуже стајање и ходање, рад по неурбанизованом терену, прековремени и нормирани рад, као и да је способан за лакше послове који се обављају претежно у седећем положају, са слободним режимом рада и одмора.
• Увидом од стране запослених из Стручне службе Повереника за заштиту равноправности утврђено је: да се у згради на адреси В.В. 10 у Б.у налазе Дом здравља и испостава П. РФЗО-а; да се на самом улазу у зграду налазе степенице – три степеника на улици плус још један пре улаза и шест степеника после улазних врата; да на улазу не постоји рампа, као ни лифт за особе са инвалидитетом. Даље је утврђено да се у приземљу и на првом спрату налази Дом здравља, а просторије испоставе П. се налазе на другом спрату до којег је могуће доћи искључиво степеницама, које су постављене спирално и имају неколико одморишта. Такође, простор испоставе П. на другом спрату чине, са десне старне од улаза дугачак ходник у којем је чекао велики број људи, и у ком се налази једна клупа на којој је седело четири особе. Са леве стране од улаза у простор испоставе налази се већи хол са шалтер салом и два шалтера у висини груди особе која стоји. Од шалтера је почињао велики ред људи, спојен са редом људи у ходнику са десне стране, тако да је немогуће проценити да ли су у питању два реда или један. У простору испред шалтера налазе се четири столице, док се на огласној табли код шалтера налази обавештење на којем је написано да предност имају: труднице, родитељи са децом и „особе са посебним потребама“. Са десне стране од улаза налази се тоалет који је обележен као „тоалет за странке“, који на самом улазу има један степеник, и који има две кабине од којих ниједна није обележена као кабина за особе са инвалидитетом.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као чињенице утврђене приликом одласка запослених из Стручне службе Повереника на лице места.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[3], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[4]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности[5].
• Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије[6] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[7].
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
• Законом о планирању и изградњи[9] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да зграде јаве и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[10] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Одредбом члана 2. овог правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење. Одредбама члана прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметља која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника је да испита да ли је РФЗО, филијала Б, испостава П. отежао тј. онемогућио приступ остваривању права на здравствено осигурање Б.Ф. због његовог личног својства – инвалидитета.
• Подносилац притужбе је навео да, као особа са инвалидитетом није могао да оствари право на здравствену заштиту у испостави П. зато што не може дуго да стоји и хода, а у испостави није било места за седење где би могао да сачека свој ред. Подносилац притужбе није доставио доказе који поткрепљују наводе да је 2. фебруара 2017. године био у испостави П. и покушао да продужи здравствено осигурање. Такође, шеф испоставе П. наводи да се не сећа да је Б.Ф. био у испостави тог дана. Из тог разлога, Повереник за заштиту равноправности не може са сигурношћу да утврди да ли је Б.Ф. 2. фебруара 2017. године био у просторијама испоставе П. Међутим, имајући у виду да је подносилац притужбе особа са инвалидитетоми, као и да је осигураник РФЗО, испоставе П, Повереник за заштиту равноправности приступио је анализи како би утврдио да ли су простор и услуге РФЗО испостава П. уопште доступне особама са инвалидитетом, па и подносиоцу притужбе, односно да ли је пружање услуге РФЗО отежано особама које услед инвалидитета нису у могућности дуго да ходају и стоје, укључујући и подносиоца притужбе.
• Анализом навода из изјашњења, као и на основу ситуације које су запослене у Стручној служби Повереника за заштиту равноправности уочиле увидом на лицу места, утврђено је да улаз у зграду, као и просторије испоставе П. нису приступачне особама са инвалидитетом. У ходнику испоставе, који практично представља чекаоницу, не постоји довољно обезбеђених места за седење, имајући у виду број људи који чека на пружање услуге, као и да шалтери ни сам простор нису приступачни особама са инвалидитетом. Наиме, дана када су запослене из Стручне службе Повереника биле у испостави П, број особа које су чекале на услуге испоставе био је изузетно велики, односно, ходник испоставе је био пун људи, док су за седење биле обезбеђене само једна клупа и четири столице. Утврђено је да у испостави не постоји довољно места за седење за особе са инвалидитетом, труднице и старије особе, која би им омогућила да превазиђу потешкоће приликом дужег чекања на ред, а која би такође обезбедила да се избегну евентуално непријатне ситуације које, како је то у изјашњењу наведено, настају када се овим особама омогућава да са приоритетом остваре услуге.
• Без обзира што подносилац притужбе није доказао да је 2. фебруара 2017. године био у испостави П, неспорно је да право на здравствено осигурање не би могао да оствари ни другим данима без већих тешкоћа због приступачности простора испоставе П, као и доступности услугама које ова испостава пружа.
• Повереник за заштиту равноправности посебно је ценио навод из изјашњења да радник обезбеђења, као и сам шеф испоставе воде рачуна да особе које не могу дуго да стоје и чекају буду уведене у канцеларију и имају приоритет, као и да запослени у испостави због оваквог начина рада доживљавају непријатности од осталих корисника који чекају. Међутим, увидом на лицу места и уз изјашњење, нису достављени докази да је начин рада испоставе уређен на такав начин да се особама са инвалидитетом омогућава да без икаквих препрека и тешкоћа могу да остваре право на здравствено осигурање, равноправно са другим корисницима који нису особе са инвалидитетом. Због свега тога, подносилац притужбе, који због инвалидитета није у могућности да дуго да стоји и хода, био је принуђен да одустане од услуге коју пружа РФЗО, испостава П.
• Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да су анализа навода из изјашњења, као и увид на лицу места, показали да су просторије испоставе П, на адреси В.В. број 10 у Б.у, неприступачне особама са инвалидитетом. Наиме, као што је наведено, маја 2017. године, када су запослени из Стручне службе Повереника за заштиту равноправности били на лицу места, утврђено је да се испред улазних врата зграде налазе три степеника, плус још један степеник, док од улазних врата до приземља постоји још шест степеника. На улазу нису обезбеђене ни рампа ни покретна платформа које би омогућиле особама са инвалидитетом улазак у зграду. Поред тога, просторије испоставе се налазе на другом спрату зграде и потребно је попети се уз велики број степеника до шалтера и канцеларија РФЗО-а. Очигледно је да особе са инвалидитетом не могу самостално да приступе просторијама РФЗО, испостава П, јер је као што смо навели улаз у зграду у којој се налази испостава није приступачан, као ни просторије које користи РФЗО у раду са странкама а поводом стицања и продужења права на здравствено осигурање.
• Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом јер омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. У конкретном случају, немогућност приступа просторијама РФЗО, као и неприлагођен начин пружања услуга, онемогућава особама са инвалидитетом да самостално користе услуге ове испоставе и да остваре своја загарантована права. Нарочито треба имати у виду да РФЗО врши обавезно здравствено осигурање и да су корисници услуга РФЗО-а, сви грађани и грађанке, међу којима свакако има и особа са инвалидитетом којима такође треба бити омогућено да равноправно и без дискриминације приступе просторијама које овај фонд користи и да остваре услуге које фонд пружа.
• Повереница за заштиту равноправности користи прилику да скрене пажњу да је термин „особа са посебним потребама“ нeoдгoвaрajући и уврeдљив, jeр свaкa oсoбa имa истe пoтрeбe сaмo их рeaлизуje нa рaзличитe нaчинe, без обзира на то да ли има инвалидитет или не. Такође, важно је препознати да се терминологија коју користимо кад говоримо о особама са инвалидитетом мења кроз време у односу на приступ. Наиме, термини као што су инвалид или хендикепиран су превазиђени, али и увредљиви, јер не посматрају целу особу као људско биће, већ само једну од њених карактеристика. Кaдa кoристимo изрaз инвaлидна особа сугeришeмo дa je инвaлидитeт првa и jeдинa кaрaктeристикa и личнo свojствo особе, дносно, нe пoсмaтрaмo је кao људскo бићe, вeћ јој приступамо искључиво и једино из углa тeшкoћe, oднoснo смeтњe кojу имa. Наиме, инвaлидитeт je сaмo joш jeднa oд бројних кaрaктeристикa особе са инвалидитетом. Taкoђe, кoришћeњe изрaзa инвaлидна особа сугeришe дa je тa oсoбa „нeвaлиднa, нeвaжнa“ у oднoсу нa особе ширoкe пoпулaциje, кoje би у oвoм случajу биле „вaлиднe oсoбe“[11]. Стога, уместо побројаних термина, који су превазиђени и увредљиви, исправно је користити термин – особа са инвалидитетом, јер се на тај начин ставља фокус на особу, а не на њен инвалидитет.
• С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности констатује да РФЗО, филијала Б, испостава П. није обезбедио услове да простор и услуге које у том простору пружа буду приступачне особама са инвалидитетом, па и Б.Ф, кориснику Фонда чиме су прекршене одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације.

1. МИШЉЕЊЕ

Републички фонд за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П. није обезбедио услове да простор и услуге које у том простору пружа буду приступачне, односно доступне особама са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације.

1. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Републичком фонду за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П.:

• Да предузме мере у циљу обезбеђивања приступачности улаза и простора испоставе П, као и да прилагоди начин свог рада а све у циљу обезбеђивања доступности услуга особама са инвалидитетом;
• Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Републички фонд за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Републички фонд за здравствено осигурање, филијала Б, испостава П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[4] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[5] члан. 9. ст. 1 и 2. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[6] „Службени гласник РС“, број 98/06

[7] члан 21. Устава Републике Србије

[8] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[9] „Службени гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 98/2013 – одлука УС, 132/2014 и 145/2014

[10] „Службени гласник РС“, број  22/15

[11] Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом у Србији, 2013; доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужба Б.Ф. против РФЗО због дискриминације по основу инвалидитета у области пружања услуга