дел. бр. 07-00-114/2013-02 датум: 21. 6. 2013.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације „Б. ц. з. б. п.“ из Б. против Министарства одбране Републике Србије, Универзитета одбране и Војне академије због конкурса за пријем кандидата из грађанства на Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду у школској 2013/2014 години, који садржи дискриминаторне услове.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратиo Б. ц. з. б. п. у којој је наведено да је Министарство одбране Републике Србије објавило конкурс за пријем кандидата из грађанства на Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду у којем су утврђени услови који дискриминишу кандидате/киње на основу пола, брачног и породичног статуса.
1.2. У притужби је наведено:
– да је општим условима конкурса за пријем на Војну академију, између осталог, прописано да кандидати морају да испуњавају услов да нису у брачној или ванбрачној заједници и да приликом конкурисања поднесу изјаву да нису ожењени/удате, односно да не живе у ванбрачној заједници и да немају деце;
– да је Министарство одбране навело да ће путем овог конкурса у школској 2013/2014 години од предвиђеног броја кандидата, а у складу са потребама система, бити примљено до 15% кандидата женског пола;
– да је постављање горње границе за пријем кандидата дискриминаторна пракса која није у складу са законима Републике Србије, као ни са стратешким документима из области родне равноправности и безбедности;
– да је од отварања ове установе за школовање девојака 2007. године, број заинтересованих кандидаткиња само растао и да су квоте стизале до 20% од укупног броја примљених студената;
– да су прописане квоте правдане нејасном синтагмом „потреба система“ и коришћене као максималан проценат кандидаткиња који може да буде уписан у ове образовне установе;
– да су јавно доступне само ранг листе примљених кандидата, те је тешко утврдити да ли су и кандидаткиње које су испуњавале услове и постигле бољи успех на пријемном од кандидата мушког пола, оваквом праксом квота дискриминисане;
– да до сада ни на једном од актуелних или претходних конкурса за упис у ове образовне установе није прописано шта су „потребе система“, као ни на основу којих критеријума и процедура се одређују квоте за пријем на Војну академију;
– да су жене знатно мање заступљене у официрском кадру Војске Србије, да их има 0,2%, па би квоте требало користити као гаранцију минимума пријема квалификованих жена;
– да је планирани проценат кандидата женског пола за школовање на Војној академији у супротности са циљевима Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН.
1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: а) текст конкурса за пријем кандидата из грађанства у Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду, б) Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност у Републици Србији и в) извештај о спровођењу Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност у Министарству одбране.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је најпре констатовала да је оглас за пријем кандидата на Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду, објавио Универзитет одбране у Београду. Имајући у виду чињеницу да је у огласу наведено да конкурс објављује „Министарство одбране, Универзитет одбране“, као и интернет презентацију Министарства одбране Републике Србије на којој се, у делу организациона структура, налази и Универзитет одбране , у току поступка тражено изјашњење од генерал потпуковника проф. др М. Ј, ректора Универзитета одбране, Александра Вучића, министра одбране и генерал мајора проф. др М. В, начелника Војне академије.
1.5. У изјашњењу на притужбу генерал потпуковника проф. др М. Ј, ректора Универзитета одбране, између осталог, наведено је:
– да је Република Србија усвојила Национални акциони план за примену резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност у Републици Србији 2010-2015, као и да је циљ да се применом овог плана повећа видљивост жена у сектору безбедности, ојача њихов ангажман у процесу реформи и побољша примена регулатива које обезбеђују родну равноправност;
– да се у складу са смерницама Националног акционог плана при изради Плана школовања и усавршавања кадра МО и ВС за сваку календарску годину, планира и реализује пријем кандидата женског пола на школовање у војнообразовне установе;
– да се квоте за упис девојака не одређују само на основу израженог интересовања кандидата и успеха који кандидати постижу током студија;
– да се школовање кадета на основним академским студијама на Војну академију и Медицински факултет ВМА реализује ради пријема официра у професионалну војну службу и попуне упражњених радних места. Стога, потребе система одбране представљају потребе за школовањем по родовима и службама, које исказује Генералштаб Војске Србије након сагледавања стања пројекције и попуне јединица, команди и установа;
– да је један од чинилаца који детерминише број кадеткиња које се примају на школовање и став Управе за војно здравство Министарства одбране, који из хуманих разлога указује на ограничавајуће здравствене факторе пријема кадеткиња за поједине родове, односно модуле школовања на студијским програмима, тако да се приликом одлучивања о школовању кадеткиња за официрске дужности узимају у обзир физичке, физиолошке и психолошке специфичности женског организма, које битно утичу на радну способност као и могућност испуњавања захтева наведених облика школовања (мања физичка снага и телесна издржљивост, хормонска структура и др);
– да се на основу исказаног става Управе за војно здравство МО, а сагледавајући искуства страних армија, врши ограничење могућности пријема кадеткиња за родове који захтевају висок степен физичког напрезања, ангажовање у свим временским и теренским условима који су опасни за здравље жене, а којим би се омогућила равноправност у складу са условима конкурса по коме су примљени на школовање и уз поштовање чл. 10. и 11. Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена;
– с обзиром на специфичности војног позива и могућа здравствена ограничења особа женског пола, кадеткиње се тежишно примају у службу телекомуникација, информатичку службу, логистику, ВОЈ и посебно медицину, где је заступљеност жена у знатно већем броју од кандидата мушког пола;
– да је на основу чл. 6. Закона о високом образовању и чл. 5. Статута Универзитета одбране прописано да Универзитет одбране у Београду, односно његове високошколске установе имају аутономију у погледу утврђивања правила студирања и услова за упис кадета и студената;
– да уколико би били примљени кандидати на школовање у војнообразовне установе који су у брачној или ванбрачној заједници, не би било могуће обезбедити сва права која им следују у браку, као у случају рађања деце, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, здравствено осигурање деце, здравствено осигурање брачног друга, смештај чланова породице итд;
– да студирање, интернатски смештај и посебни облици наставе имају своје специфичности у односу на друге факултете, што би могла да буде велика препрека за одржавање брачне или ванбрачне заједнице и формирање породице;
– да Породични закон детаљно дефинише појам брака и ванбрачне заједнице и прописује основне претпоставке за њихово постојање, и то тако што дефинише да је брак законом уређена заједница жене и мушкарца, да је ванбрачна заједница трајнија заједница живота жене и мушкарца, да се брак склапа ради остварења заједнице живота супружника, да су супружници дужни да воде заједнички живот, да супружници споразумно одређују место становања и одлучују о вођењу заједничког домаћинства и да је брак ништав ако није склопљен ради остваривања заједнице живота супружника;
– да узимајући у обзир специфичне околности свакодневног живота, диктиране Планом и програмом школовања и обуке кадета војношколских установа, као што су обавеза целодневног боравка у војним објектима у касарним условима, ограничење пуне слободе кретања ван тих објеката, дневни распоред обавеза похађања наставе, учења и вршења унутрашње службе, фактички не постоје могућности остварења претпоставки за постојање брака, односно испуњења сврхе брака у овој фази професионалног школовања и оспособљавања.
1.6. У изјашњењу на притужбу, које је доставио Ј. М, помоћника министра одбране за људске ресурсе, између осталог је наведено:
– да се у складу са смерницама из Националног акционог плана за примену резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност, а ради повећања улоге жена у сектору безбедности, при изради Плана школовања и усавршавања кадра Министарства одбране и Војске Србије за сваку календарску годину планира и реализује пријем кандидата женског пола на школовање у војнообразовне установе;
– да је неправилан приступ у размишљању да се квоте за упис девојака у војнообразовне установе одређују на основу исказаног интересовања или успеха које постижу кандидати током студија;
– да се школовање на Војној академији и ВМА реализује ради пријема официра у професионалну војну службу и попуне упражњених радних места. Стога, потребе система одбране представљају потребе за школовањем, по родовима и службама, које исказује Генералштаб Војске Србије након сагледавања стања пројекције и попуне јединица, команди и установа;
– да је један од чинилаца који одређује број кадеткиња за официрске дужности и став Управе за војно здравство Министарства одбране, који указује на ограничавајуће здравствене факторе пријема кадеткиња за поједине родове, односно модуле школовања;
– да се приликом одлучивања о школовању кадеткиња за официрске дужности узимају у обзир физичке, физиолошке и психолошке специфичности женског организма, које битно утичу на радну способност као и могућност испуњавања захтева наведених облика школовања;
– да се на основу става Управе за војно здравство врши ограничење могућности пријема кадеткиња за родове који захтевају висок степен физичког напрезања, ангажовање у свим временским и теренским условима који су опасни за здравље жене, а којим би се омогућила равноправност у складу са условима конкурса и уз поштовање чл. 10. и 11. Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена;
– да с обзиром на специфичности војног позива и могућа здравствена ограничења особа женског пола, кадеткиње примају углавном у службу телекомуникација, информатичку службу, логистику, ВОЈ и медицину;
– да се пријем лица из грађанства на школовање у војнообразовне установе врши на основу Плана пријема на школовање у војнообразовним установама који одобрава министар одбране;
– да је чл. 6. Закона о високом образовању прописано да Универзитет одбране, односно његове високошколске установе имају аутономију у погледу утврђивања услова за упис кадета и студената;
– да уколико би били примљени кандидати на школовање у војнообразовне установе који су у брачној или ванбрачној заједници, не би било могуће обезбедити сва права која им следују у браку, као у случају рађања деце, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, здравствено осигурање деце, здравствено осигурање брачног друга, смештај чланова породице итд;
– да студирање, интернатски смештај и посебни облици наставе имају своје специфичности у односу на друге факултете, што би могла да буде велика препрека за одржавање брачне или ванбрачне заједнице и формирање породице;
– да Породични закон дефинише појам брака и ванбрачне заједнице и прописује основне претпоставке за њихово постојање, и то тако што дефинише да је брак законом уређена заједница жене и мушкарца, да се брак склапа ради остварења заједнице живота супружника, да су супружници дужни да воде заједнички живот, и да је брак ништаван ако није склопљен ради остваривања заједнице живота супружника;
– да узимајући у обзир специфичне околности свакодневног живота, као што су обавеза целодневног боравка у војним објектима, ограничење пуне слободе кретања, распоред похађања наставе и вршења унутрашње службе, фактички не постоје могућности остварења претпоставки за постојање брака, односно испуњења сврхе брака;
– да се на школовању на Медицинском факултету ВМА налази 104 кадета, од чега је 40 мушког а 64 женског пола;
– да су наводи из притужбе неосновани.
1.7. У изјашњењу на притужбу генерал мајора проф. др М. В, начелника Војне академије, између осталог је наведено:
– да се у складу са смерницама из Националног акционог плана за примену резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност, а ради повећања улоге жена у сектору безбедности при изради Плана школовања и усавршавања кадра Министарства одбране и Војске Србије за сваку календарску годину планира и реализује пријем кандидата женског пола на школовање у војнообразовне установе;
– да се школовање на ВА и ВМА реализује ради пријема официра у професионалну војну службу и попуне упражњених радних места. Стога, потребе система одбране представљају потребе за школовањем, које су предвиђене формацијом Војске Србије;
– да у конкретном случају потребе система представљају потребе за школовањем, по родовима и службама, које исказује Генералштаб Војске Србије, након сагледавања стања пројекције и попуне јединица, команди и установа;
– да је један од чинилаца који одређује број кадеткиња за официрске дужности и став Управе за војно здравство Министарства одбране који указује на ограничавајуће здравствене факторе пријема кадеткиња за поједине родове, односно модуле школовања;
– да се приликом одлучивања о школовању кадеткиња за официрске дужности узимају у обзир физичке, физиолошке и психолошке специфичности женског организма, које битно утичу на радну способност и могућност испуњавања захтева наведених облика школовања (мања физичка снага, телесна издржљивост, хормонска структура и др);
– да се на основу става Управе за војно здравство врши ограничење могућности пријема кадеткиња за родове који захтевају висок степен физичког напрезања, ангажовање у свим временским и теренским условима који су опасни за здравље жене, а којим би се омогућила равноправност у складу са условима конкурса и уз поштовање чл. 10. и 11. Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена;
– да с обзиром на специфичности војног позива и могућа здравствена ограничења особа женског пола, кадеткиње примају углавном у службу телекомуникација, информатичку службу, логистику, ВОЈ и медицину;
– да се пријем лица из грађанства на школовање у војнообразовне установе врши на основу Плана пријема на школовање у војнообразовним установама који одобрава министар одбране;
– да је у односу на чл. 6. Закона о високом образовању прописано да Универзитет одбране, односно његове високошколске установе имају аутономију у погледу утврђивања правила студирања и услова за упис кадета и студената;
– да уколико би били примљени кандидати на школовање у војнообразовне установе који су у брачној или ванбрачној заједници, не би било могуће обезбедити сва права која им следују у браку, као у случају рађања деце, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, здравствено осигурање деце, здравствено осигурање брачног друга, смештај чланова породице итд;
– да студирање, интернатски смештај и посебни облици наставе имају своје специфичности у односу на друге факултете, што би могла да буде велика препрека за одржавање брачне или ванбрачне заједнице и формирање породице;
– да Породични закон дефинише појам брака и ванбрачне заједнице и прописује основне претпоставке за њихово постојање, и то тако што дефинише да је брак законом уређена заједница жене и мушкарца, да се брак склапа ради остварења заједнице живота супружника, да су супружници дужни да воде заједнички живот, и да је брак ништаван ако није склопљен ради остваривања заједнице живота супружника;
– да узимајући у обзир специфичне околности свакодневног живота, као што су обавеза целодневног боравка у војним објектима, ограничење пуне слободе кретања, распоред похађања наставе и вршења унутрашње службе, фактички не постоје могућности остварења претпоставки за постојање брака, односно испуњења сврхе брака;
– да су наводи из притужбе неосновани.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. У току поступка утврђено је да је Министарство одбране Републике Србије, Универзитет одбране у Београду објавило конкурс за пријем кандидата из грађанства на Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду за школску 2013/2014 годину.
2.2. Увидом у текст конкурса, утврђено је да је општим условима конкурса прописано, између осталог, да кандидати нису у брачној или ванбрачној заједници, као и да се ова чињеница доказује подношењем изјаве да нису ожењени/удате, односно да не живе у ванбрачној заједници и да немају деце, коју попуњавају у територијалном органу Регионалног центра Министарства одбране Републике Србије, приликом конкурисања. Утврђено је да општи услови важе за пријем и на Војну академију и на Медицински факултет ВМА.
2.3. Даљим увидом у текст конкурса, утврђено је да је оглас објављен за упис на шест студијских програма на Војној академији (менаџмент у одбрани, војноелектронско инжењерство, војномашинско инжењерство, војнохемијско инжењерство, војно ваздухопловство и логистика одбране), као и да је одређен број кандидата који ће бити примљен на те програме. Поред тога, одређено је да ће у складу са потребама система одбране на Војну академију у 2013. години, бити примљено до 15% кандидата женског пола.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.
3.3. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти нajпрe кoнстaтуje дa брojни oбaвeзуjући и нeoбaвeзуjући дoкумeнти мeђунaрoдних oргaнизaциja чиja je Рeпубликa Србиja члaницa, укaзуjу нa пoтрeбу oтклaњaњa свaкoг видa дискриминaциje жeнa. Кoнвeнциja o eлиминисaњу свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW, 1979) , кojу je Рeпубликa Србиja рaтификoвaлa, измeђу oстaлoг, прoписуje дa су држaвe члaницe у oбaвeзи дa сe уздржe oд свaкoг пoступкa или прaксe дискриминaциje жeнa и дa oбeзбeдe дa jaвни oргaни и институциje пoступajу у склaду сa oвoм oбaвeзoм. Рaтификaциjoм oвe Кoнвeнциje, Србиja сe између осталог oбaвeзaлa дa у предузима све подесне мере ради отклањања дискриминације жена а посебно да би обезбедила једнака права као и мушкарцима у погледу образовања, укључујући једнаке услове у погледу каријере и професионалног усмеравања, могућности за учење и стицање диплома у образовним установама свих категорија, отклањање традиционалног схватања о улогама мушкараца и жена на свим степенима и у свим облицима образовања. У Пeкиншкoj дeклaрaциjи и Плaтфoрми зa aкциjу нaвeдeнo je дa недискриминаторно образовање користи и доприноси равноправнијим односима између мушкараца и жена, и да би Владе и други фактори требало да промовишу активну и видљиву политику усмеравања полне перспективе у свим политикама и програмима. Стoгa, држaвe трeбa дa прeдузму мeрe кaкo би oбeзбeдилe равноправан приступ образовању .
3.4. Република Србија је 23. децембра 2010. године усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији , чији је циљ да промовише равноправност међу половима и остваривање већих права жена, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на квоту од најмање 30%, стварање системских претпоставки за остваривање родне равноправности и развијање система заштите жена жртава насиља и систем превенције насиља над женама. У одељку II НАП за примену Резолуције 1325, под тачком 1.3. као посебан циљ прописано је стварање једнаких могућности у пракси за школовање, запошљавање, вођење у каријери, социјално збрињавање жена и мушкараца у сектору безбедности. У истом одељку, под тачком 2.1. као посебан циљ је прописано да је потребно извршити анализу постојећег стања и услова за пријем жена на усавршавање и школовање, као и постављења на радна места у функције, у складу са достигнутим нивоом образовања неопходним за напредовање жена у Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова, као и да је потребно отклонити недостатке, уколико постоје. У одељку V (коришћење инструмената правне заштите жена) тачка 2.1. као посебан циљ прописано је да је потребно усагласити релевантне законе у области безбедности и одбране и друге прописе са Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова.
3.5. Устав Републике Србије јемчи равноправност жена и мушкараца . Уставом је прописана и забрана дискриминaциjе, нeпoсрeдне или пoсрeдне, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Пoрeд тoгa, чл. 15. прoписaнo je дa држaвa јемчи рaвнoпрaвнoст жeнa и мушкaрaцa и рaзвиja пoлитику jeднaких мoгућнoсти. Одредбом чл. 71. ст. 3. прописано је да сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању.
3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, релевантна је одредба члана 6. Закона о забрани дискриминације, којом је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да она постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, као и одредба члана 8. којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Oдрeдбoм чл. 20. oвoг зaкoнa oдрeђeнo je дa дискриминaциja нa oснoву пoлa пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, oднoснo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa. Закон о забрани дискриминације у чл. 19. забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
3.7. Законом о равноправности полова уређује се стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступака правне заштите лица изложених дискриминацији. Чланом 26. прописано је да је свако равноправан, без обзира на породични и брачни статус, док је чл. 30 прописано да образовне и научне установе као и установе за стручно оспособљавање не смеју вршити дискриминацију засновану на полу, а нарочито у вези услова за пријем у установу.
3.8. Законом о високом образовању у чл. 4. ст. 1. т. 4. прописана је забрана свих видова дискриминације. Одредбом члана 86. ст. 2. т. 8. прописано је да студент високошколске установе има право на различитост и заштиту од дискриминације.
Анализа конкурсних услова са аспекта антидискриминационих прописа
3.9. Повереница најпре констатује да је неспорно да је Министарство одбране, Универзитет одбране у Београду расписало конкурс за пријем кандидата из грађанства на Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду за школску 2013/2014 годину. Исто тако, неспорно је да је текстом конкурса прописан максималан број кандидаткиња које ће бити примљене на Војну академију, односно да је постављена квота од максимално 15% жена, а такође и да је постављен услов да кандидати/киње нису у брачној или ванбрачној заједници, који важи и за пријем на Војну академију и за пријем на Медицински факултет ВМА. Анализа достављених доказа показује да је постављен и услов да кандидати/киње немају децу, иако то није изричито наведено у конкурсним условима, имајући у виду изјаву коју је потребно приложити уз пријаву на конкурс којом кандидати/киње потврђују да нису у брачној или ванбрачној заједници и да немају деце.
3.10. Евидентно је да постављање горње границе (максималног броја) за пријем кандидаткиња доводи до тога да се женама омогућава пријем само до одређеног броја, односно, када је прописан број испуњен, кандидаткиње неће моћи да се упишу без обзира на испуњавање услова и постигнуте резултате, што значи да ће им бити ускраћен упис у високошколску установу на основу пола. Такође, постављањe услова који се тичу брачног и породичног статуса кандидата/киња, којим се онемогућава свима онима који су у брачној или ванбрачној заједници и који имају децу да буду примљени на Војну академију и Медицински факултет ВМА, значи да су унапред елиминисани кандидати/киње који су у брачној или ванбрачној заједници и који имају децу, чиме им је ускраћена могућност да под једнаким условима са осталим кандидатима у поступку избора, буду вреднована њихова стручна знања, физичка спремност и професионалне компетенције.
3.11. Имајући у виду околности конкретног случаја, потребно је утврдити да ли су постављањем услова за пријем на Војну академију и Медицински факултет ВМА, и то услова који се односе на прописивање максималног броја за пријем кандидаткиња на Војну академију и услова да канидидати/киње нису у брачној или ванбрачној заједници и да немају деце, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.
3.12. Повереница за заштиту равноправности указује да постављање услова да кандидати/киње нису у браку или ванбрачној заједници и да немају децу, представља непосредну дискриминацију на основу брачног и породичног статуса, забрањену чл. 6. Закона о забрани дискриминације.
3.13. Надаље, потпуно је неприхватљив став изражен у изјашњењима да не постоји могућности остварења претпоставки за постојање брака, односно испуњења сврхе брака због специфичности школовања у војнообразовним установама јер је заснован на нетачној и произвољној интерпретацији прописа Породичног закона. Наиме, брачна и ванбрачна заједница настају и престају на основу воље партнера, а привремена одвојеност брачних или ванбрачних партнера не доводи, сама по себи, до ништавости те заједнице. Иако је неспорно да је у питању специфичан облик школовања са интернатским смештајем, који подразумева већу раздвојеност кадета/киње од породице, Повереница указује да се појам заједнице живота супружника дефинише као заједница живота у којој жена и мушкарац остварују различите потребе: емотивне, психолошке, сексуалне, прокреативне, економске, културне и друге природе . Битно је напоменути да је постојање заједнице живота део права и дужности супружника која су императивног карактера, док у лична права и обавезе диспозитивног карактера спадају вођење домаћинства и споразумно одређивање места становања. По правилу, брачни другови имају заједничко место становања, али је могуће да због специфичних социјалних околности супружници немају заједничко место становања, а да ипак постоји заједница живота. Уколико би се прихватио став наведен у изјашњењима, то би значило да сваки одлазак на усавршавање или рад у другом граду или иностранству, одлазак на издржавање затворске казне и слично, доводи до ништавости брака, што је супротно законским прописима. Брачни и ванбрачни партнери су једини овлашћени да оцењују да ли је школовање у војнообразовној установи „препрека за одржавање брачне или ванбрачне заједнице и формирање породице“. Уједно, Повереница указује да постављање услова да кандидати немају децу представља непосредну дискриминацију на основу родитељства јер не постоји ни једно оправдање за постављање оваквог услова.
У вези навода из изјашњења да је услов да кандидати/киње нису у брачној или ванбрачној заједници постављен, између осталог, и зато што војнообразовне установе нису у могућности да обезбеде сва права која по закону следују партнерима кадета и кадеткиња, као и њиховој деци, а које се односе на породиљско одсуство, одсуство ради неге детета, здравствено осигурање деце и брачног друга и смештај чланова породице, Повереница за заштиту равноправности указује да ови наводи не могу узети као релевантни, нити представљају оправдан разлог за ускраћивање уписа у високошколску војнообразовну установу. Наиме, без обзира на све специфичности школовања у војнообразовној установи, то је и даље школовање које је регулисано уговором о школовању, односно општим прописима, у погледу оних питања која нису регулисана овим уговором, тако да нису основани наводи из изјашњења. Потпуно је произвољан став да „уколико би били примљени кандидати на школовање у војнообразовне установе који су у брачној или ванбрачној заједници, не би било могуће обезбедити сва права која им следују у браку, као у случају рађања деце, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, здравствено осигурање деце, здравствено осигурање брачног друга, смештај чланова породице итд“. У погледу дужности које имају у односу на ожењене/удате студенте/студенткиње, као и оне студенте/студенкиње који су постали родитељи, високошколске војнообразовне установе се не разликују од осталих високошколских установа. Потребно је, такође, имати у виду да постављање услова да при упису у војнообразовну установу кандидат/киња није у браку или ванбрачној заједници и да нема децу, отвара и питање начина поступања високошколске војнообразовне установе у ситуацији када уписани студент/студенткиња током студија заснује брачну или ванбрачну заједницу, односно остане у другом стању (постане родитељ). Уколико би се прихватили ставови изнети у изјашњењима, ова околност би значила да ће студент/студенткиња бити исписан са војнообразовне установе, што би било неприхватљиво. Имајући у виду ове чињенице, очигледно је да постављање наведених услова на конкурсу представља непосредну дискриминацију потенцијалних кандидата/киња који су у браку или ванбрачној заједници и који имају децу.
3.14. По питању навода из сва три изјашњења да се приликом одлучивања о школовању кадеткиња за официрске дужности узимају у обзир „физичке, физиолошке и психолошке специфичности женског организма, које битно утичу на радну способност као и могућност испуњавања захтева наведених облика школовања и да се, с обзиром на специфичности војног позива и могућа здравствена ограничења особа женског пола, кадеткиње примају углавном у службу телекомуникација, информатичку службу, логистику, ВОЈ и медицину“, као и да се на основу става Управе за војно здравство врши ограничење могућности пријема кадеткиња за родове који захтевају „висок степен физичког напрезања, ангажовање у свим временским и теренским условима који су опасни за здравље жене“, Повереница за заштиту равноправности са жаљењем констатује да су овакви ставови засновани на стереотипима и предрасудама које је потребно превазићи. Наиме, иако је у питању специфичан вид образовања који је условљен посебним захтевима које посао у Војсци Србије намеће, што подразумева и могућност постављања посебних услова у погледу психофизичких способности кандидата/киња, потребно је јасно указати да припадност одређеном полу, сама по себи, не значи већу, односно, мању психо-физичку спремност и издржљивост, већ сви кадети/киње полажу тестове физичке спремности, па се резултати које постигну морају ценити искључиво појединачно, а не у односу на пол кадидата.
3.15. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је Влада Републике Србије усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији, на основу предлога Министарства одбране Републике Србије. Министарство одбране је значајан носилац активности у спровођењу Резолуције 1325, посебно у остваривању циљева који се тичу стварања једнаких могућности за школовање и запошљавање жена и мушкараца, обавези уклањања дискриминаторних услова за пријем жена на усавршавање и школовање и обезбеђивање адекватне заступљености жена уградњом квота од минимум 30% за пријем жена на све нивое школовања у војнообразовне установе. Стога, Повереница за заштиту равноправности констатује да не постоји оправдан разлог за прописивање ограничавајуће квоте за пријем жена од максимум 15%, што је уједно у супротности са самом идејом увођења квота, које представљају једну од посебних (афирмативних) мера у односу на жене. Наиме, посебне (афирмативне) мере представљају инструмент који држави, заснованој на начелу социјалне правде стоји на располагању како би могла ефективно да води политику једнаких могућности и оне се предузимају како би одређене друштвене групе, у овом случају жене, које се фактички налазе у подређеном положају достигле стварну равноправност. Сагласно томе, циљ посебних (афирмативних) мера јесте исправљање дугогодишњих неправди и отклањање последица раније или постојеће дискриминације појединих друштвених група. Овим мерама се друштвеним групама даје извесна предност како би дошли на исту „стартну позицију“ са осталим грађанима, чиме се остварује фактичка равноправност и стварају услова да уживају сва призната права, као и сви остали чланови друштва.
Општом препоруком бр. 25. CEDAW Комитет је појаснио суштину посебних мера и то тако што је наведено да је циљ ових мера убрзавање остваривања равноправног учешћа жена у политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или неком другом домену, као и да примена ових мера није изузетак од норме забране дискриминације, већ значи стављање нагласка на то да су привремене посебне мере део неопходне стратегије држава чији је циљ постизање суштинске равноправности жена са мушкарцима у остваривању људских права и основних слобода. Као што је Комитет нагласио, обавеза потписница да побољшају положај жена постоји без обзира на доказ о дискриминацији жена у прошлости, а сама природа посебних мера је привремена, односно, оне нису заувек неопходне, иако ће се понекад примењивати у дужем временском периоду. Колико дуго ће се привремене мере примењивати, треба да се утврди на основу њиховог функционалног резултата у односу на конкретан проблем, а не као унапред утврђен временски рок. Сагласно томе, привремене посебне мере се морају обуставити када се достигне жељени циљ који је одржив. На крају, Комитет је позвао државе потписнице да у своје уставе и националне прописе уведу одредбе којима се дозвољава усвајање привремених посебних мера.
Уставом и антидискриминационим законима Републике Србије прописана је могућност предузимања посебних мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица, која се налазе у неједнаком положају и изричито је наведено да се те мере не сматрају дискриминацијом, тако што је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Законом о забрани дискриминације су посебне мере дефинисане на исти начин као и у Уставу РС, док је Законом о равноправности полова прописано да се не сматра дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова.
Из свега наведеног, недвосмислено произлази закључак да је основна сврха увођења посебних мера подстицање и повећање броја мање заступљене групе у одређеној области, што, по природи ствари, подразумева да се увођењем квоте гарантује минималан број, а не утврђује максималан број припадника/припадница подзаступљене друштвене групе. Због тога су, у конкретном случају, увођењем квоте којом је ограничен број жена које могу да се упишу на Војну академију, жене дискриминисане.
3.16. Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности ценила је и наводе из изјашњења Министарства одбране РС, Универзитета одбране у Београду и Војне академије који се односе на тврдњу да на основу Закона о високом образовању, Универзитет одбране у Београду има аутономију у погледу утврђивања правила студирања и услова за упис кадета и студената. Неспорно је да Универзитет одбране у Београду има аутономију, као и сви други универзитети у Републици Србији, али Повереница за заштиту равноправности указује да аутономија универзитета никако не значи могућност кршења императивних прописа о забрани дискриминације. Сви акти, као и пракса универзитета морају да буду усклађени са Уставом Републике Србије и законским прописима, како онима из области образовања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију.
4. МИШЉЕЊЕ
Прописивањем услова на конкурсу за пријем кандидата из грађанства у Војну академију и Медицински факултет ВМА Универзитета одбране у Београду за школску 2013/2014 годину, и то услова којим се одређује горња граница (максималан број) од 15% за пријем жена на Војну академију, као и услова да кандидати/киње нису у брачној или ванбрачној заједници и да немају децу, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује Министарству одбране Републике Србије, Универзитету одбране у Београду да:
5.1. Усклади текст конкурса са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити услове из конкурса који се односе на брачни и породични статус кандидата и на уписну квоту којом је прописана горња граница (максимални број) од 15% за упис кандидаткиња.
5.2. Убудуће води рачуна да приликом прописивања конкурсних услова за упис на војнообразовне високошколске установе, не крши прописе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.
Потребно је да Министарство одбране Републике Србије, Универзитет одбране у Београду обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство одбране, Универзитет одбране у Београду не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба Б. ц. з. б. п. против Мин. одбране УО и ВА због дискриминације по основу пола и брачног и породичног статуса у области образовања и васпитања 
