дел. бр. 07-00-148/2013-02 датум: 21. 6. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела организација „Б. ц. з. б. п.“ из Б. против К. а. у Б. због конкурса за упис студената у прву годину основних студија у школској 2013/2014 години, који садржи дискриминаторне услове.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратиo Б. ц. з. б. п. у којој је наведено да је К. а. у Б. објавила конкурс за упис студената у прву годину основних студија у школској 2013/2014 години у којем су утврђени услови који дискриминишу кандидаткиње на основу пола.

1.2. У притужби је наведено:

– да је општим условима конкурса за пријем на К. а, између осталог, одређено да од 60 студената који се финансирају из буџета на основним академским студијама у школској 2013/2014 години, буде примљено до 15 студенткиња;
– да је постављање горње границе за пријем кандидата дискриминаторна пракса која није у складу са законодавним оквиром Републике Србије, као ни са стратешким документима из области родне равноправности и безбедности;
– да су јавно доступне само ранг листе примљених кандидата, те је тешко утврдити да ли су и кандидаткиње које су испуњавале услове и постигле бољи успех на пријемном од кандидата, оваквом праксом коришћења квота дискриминисане;
– да су жене знатно мање заступљене у униформисаном саставу полиције, да их има 11,6% од укупног броја запослених са тим статусом, па би квоте требало користити као гаранцију минимума пријема квалификованих жена;
– да је планирани број кандидата женског пола за школовање на К. а. у супротности са циљевима Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН.

1.3. Уз притужбу су поднети и следећи докази: а) текст конкурса за упис студената у прву годину основних студија у школској 2013/2014 години, б) Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност у Републици Србији и в) извештај о спровођењу Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН – Жене, мир, безбедност у Министарству одбране.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење од проф. др Г. М, декана К. а. у Б.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да у складу са Статутом К. а. и Одлуком о оснивању К. а, одлуку о броју студената који се финансирају из буџета за упис у прву годину студијског програма основних академских и студијског програма основних струковних студија доноси Влада РС на предлог Министарства унутрашњих послова;
– да је Влада Републике Србије донела одлуку о упису 60 студената који се финансирају из буџета на студијском програму основних академских студија и 40 студената који се финансирају из буџета на студијском програму основних струковних студија;
– да је основни циљ и сврха постојања КПА, остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања и да се средства за обављање делатности КПА обезбеђују из буџета Републике Србије, у складу са потребама полицијског образовања;
– да су због функционалне и суштинске условљености рада КПА и МУП-а, у обавези да структуру студената који се финансирају из буџета утврде уз сагласност Министарства унутрашњих послова;
– да је сходно пројекцији потребе пријема у радни однос у наредном периоду, Министарство унутрашњих послова предвидело да у оквиру броја буџетских студената упише до 15 жена по студијском програму, као и да се на сваком студијском програму упише по 150 самофинансирајућих студената, при чему број студенткиња није ограничен у погледу укупног броја;
– да је МУП у обавези да пројектује ресурсе ради остваривања задатака из своје надлежности и да у тој пројекцији настоји да задовољи све аспекте родне равноправности, али и да створи реалне могућности за прихватање и извршавање својих уговором преузетих обавеза;
– да у конкретном случају не постоји дискриминација на основу пола, јер не постоји ограничење у погледу броја жена које се могу уписати на основне студије К. а;
– да су у школској 2002/2003 години први пут, у оквиру квоте студената који се финансирају из буџета, уписане жене и да се тај број повећава сразмерно могућностима, односно, пословима и радним местима на којима би био обезбеђен пријем у радни однос након завршетка студија;
– да данас на првој години основних студија број жена износи 30% од укупног броја студената који се финансирају из буџета, а да не постоје никаква ограничења у погледа броја жена међу студентима који се сами финансирају, те да се све жене које се рангирају у оквиру конкурсом утврђеног броја могу уписати;
– да К. а. кроз уписну политику у пуној мери примењује Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности;
– да су у школској 2012/2013 години у прву годину студијског програма основних академских студија од 165 самофинансирајућих студената уписане 73 жене, а на студијском програму основних струковних студија од 164 самофинансирајућих студената уписано 59 жена;
– да се из свега наведеног може видети да Академија не само да поштује утврђене квоте од минимум 30% за упис жена на основне студије, већ и не прописује било каква ограничења за њихов упис у статусу самофинансирајућих студената;
– да су наводи из притужбе да је планирани проценат кандидата женског пола у супротности са циљевима НАП-а, произвољно оцењени.

1.6. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, проф. др Г. М, декан КПА, допуниo је изјашњење дописом бр. 153/53 од 14. јуна 2013. године, тако што је доставио Одлуку Владе Републике Србије 05 бр. 612-792/2013 од 4. фебруара 2013. године и акт Министарства унутрашњих послова Републике Србије бр. 42756-12-10 од 5. фебруара 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је К. а. у Б. објавила конкурс за упис студената у прву годину основних студија у школској 2013/2014 години.

2.2. Увидом у текст конкурса, утврђено је да је КПА објавила конкурс за упис на студијски програм основних академских студија и студијски програм основних струковних студија, као и да је одређен број кандидата који ће бити примљен на те програме. Прописано је да се на студијски програм основних академских студија прима укупно 60 студената који се финансирају из буџета, као и да ће бити примљено до 15 студенткиња. Утврђено је да се на основне академске студије може уписати још 150 студента који се сами финансирају, а за ову категорију студената није ограничен број кандидата женског пола.

2.3. Увидом у документацију која поднета уз изјашњење, утврђено је да је Влада Републике Србије донела одлуку о броју студената за упис у прву годину студијских програма основних академских и основних струковних студија који се финансирају из буџета Републике Србије на К. а. 05 бр. 612-792/2013 од 4. фебруара 2013. године. Овом одлуком је одређено да ће се на прву годину основних академских студија уписати 60 студената, а на прву годину основних струковних студија 40 студената чије се образовање финансира из буџета Републике Србије.

2.4. Увидом у акт Министарства унутрашњих послова бр. 42756-12-10 од 5. фебруара 2013. године, утврђено је да је министар унутрашњих послова Републике Србије Ивица Дачић, на предлог К. а, дао сагласност у погледу полне структуре студената, услова обављања здравственог прегледа кандидата, тестирања и бодовања кандидата, као и услове стипендирања за упис студената у школску 2013/2014 годину за студенте који ће се финансирати из буџета Републике Србије, односно, утврђено је да је министар Ивица Дачић сагласан са предлогом К. а. да се на студијски програм основних академских студија криминалистике, од укупно предложених 60 студената, упише до 15 студената женског пола, а на студијски програм основних струковних студија криминалистике, од укупно предложених 40 студената, упише до 15 студената женског пола чије ће се школовање финансирати из буџета.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

3.3. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти нajпрe кoнстaтуje дa брojни oбaвeзуjући и нeoбaвeзуjући дoкумeнти мeђунaрoдних oргaнизaциja чиja je Рeпубликa Србиja члaницa, укaзуjу нa пoтрeбу oтклaњaњa свaкoг видa дискриминaциje жeнa. Кoнвeнциja o eлиминисaњу свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW, 1979) , кojу je Рeпубликa Србиja рaтификoвaлa, измeђу oстaлoг, прoписуje дa су држaвe члaницe у oбaвeзи дa сe уздржe oд свaкoг пoступкa или прaксe дискриминaциje жeнa и дa oбeзбeдe дa jaвни oргaни и институциje пoступajу у склaду сa oвoм oбaвeзoм. Рaтификaциjoм oвe Кoнвeнциje, Србиja сe између осталог oбaвeзaлa дa у предузима све подесне мере ради отклањања дискриминације жена а посебно да би обезбедила једнака права као и мушкарцима у погледу образовања, укључујући једнаке услове у погледу каријере и професионалног усмеравања, могућности за учење и стицање диплома у образовним установама свих категорија, отклањање традиционалног схватања о улогама мушкараца и жена на свим степенима и у свим облицима образовања. У Пeкиншкoj дeклaрaциjи и Плaтфoрми зa aкциjу нaвeдeнo je дa недискриминаторно образовање користи и доприноси равноправнијим односима између мушкараца и жена, и да би Владе и други фактори требало да промовишу активну и видљиву политику усмеравања полне перспективе у свим политикама и програмима. Стoгa, држaвe трeбa дa прeдузму мeрe кaкo би oбeзбeдилe равноправан приступ образовању .

3.4. Република Србија је 23. децембра 2010. године усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији , чији је циљ да промовише равноправност међу половима и остваривање већих права жена, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на квоту од најмање 30%, стварање системских претпоставки за остваривање родне равноправности и развијање система заштите жена жртава насиља и систем превенције насиља над женама. У одељку II НАП за примену Резолуције 1325, под тачком 1.3. као посебан циљ прописано је стварање једнаких могућности у пракси за школовање, запошљавање, вођење у каријери, социјално збрињавање жена и мушкараца у сектору безбедности. У истом одељку, под тачком 2.1. као посебан циљ је прописано да је потребно да се изврши анализа постојећег стања и услова за пријем жена на усавршавање и школовање, као и постављења на радна места у функције, у складу са достигнутим нивоом образовања неопходним за напредовање жена у Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова, као и да је потребно отклонити недостатке, уколико постоје. У одељку V (коришћење инструмената правне заштите жена) тачка 2.1. као посебан циљ прописано је да је потребно усагласити релевантне законе у области безбедности и одбране и друге прописе са Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова.

3.5. Устав Републике Србије јемчи равноправност жена и мушкараца . Уставом је прописана и забрана дискриминaциjе, нeпoсрeдне или пoсрeдне, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Пoрeд тoгa, чл. 15. прoписaнo je дa држaвa јемчи рaвнoпрaвнoст жeнa и мушкaрaцa и рaзвиja пoлитику jeднaких мoгућнoсти. Одредбом члана 71. став 3. прописано је да сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, релевантна је одредба члана 6. Закона о забрани дискриминације, којом је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Oдрeдбoм чл. 20. oвoг зaкoнa oдрeђeнo je дa дискриминaциja нa oснoву пoлa пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, oднoснo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa. Закон о забрани дискриминације у чл. 19. забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.7. Законом о равноправности полова уређује се стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступака правне заштите лица изложених дискриминацији, док је одредбом чл. 30. ст. 1. т. 1. прописано да образовне и научне установе, као и установе за стручно оспособљавање не смеју вршити дискриминацију засновану на полу, а нарочито у вези услова за пријем у установу.

3.8. Закон о високом образовању у чл. 4. ст. 1. т. 4. прописана је забрана свих видова дискриминације. Одредбом чл. 86. ст. 2. т. 8. прописано је да студент високошколске установе има право на различитост и заштиту од дискриминације.

Анализа конкурсних услова са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереница најпре констатује да је неспорно да је К. а. у Б. објавила конкурс за упис студената у прву годину основних студија у школској 2013/2014 години. Исто тако, неспорно је да прописан максималан број кандидаткиња које ће бити примљене на КПА на терет буџета, односно, да ће на основне академске студије, од укупног броја студената који се финансирају из буџета (60), бити примљено до 15 студенткиња. Такође, неспорно је да код одређивања броја студената који сами финансирају трошкове школовања, нема ограничења у односу на пол, односно, није прописан максималан број студенткиња.

3.10. Евидентно је да постављање горње границе (максималног броја) за пријем кандидаткиња доводи до тога да се женама омогућава пријем и школовање на КПА из буџетских средстава само до одређеног броја, односно, када је прописан број испуњен, кандидаткиње неће моћи да се упишу без обзира на испуњавање услова и постигнуте резултате, што значи да ће им бити ускраћен упис у високошколску установу на основу пола.

3.11. Имајући у виду околности конкретног случаја, потребно је утврдити да ли су прописивањем максималног броја за пријем студенткиња на КПА чије се школовање финансира из буџета, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.

3.12. По питању навода из изјашњења К. а. да се структура студената који се школују из буџетских средстава, због функционалне и суштинске условљености рада КПА и Министарства унутрашњих послова РС, утврђује уз сагласност Министарства унутрашњих послова, као и да одлуку о броју студената који се финансирају из буџета за упис у прву годину студијског програма основних академских студија и студијског програма основних струковних студија доноси Влада Републике Србије на предлог Министарства унутрашњих послова, Повереница констатује да је неспорно да одлуку о броју студената који се финансирају из буџета доноси Влада Републике Србије на предлог МУП-а . Такође, имајући у виду наводе из изјашњења „да је МУП у обавези да пројектује ресурсе ради остваривања задатака из надлежности и да у тој пројекцији настоји да задовољи све аспекте родне равноправности, али и да створи реалне могућности за прихватање и извршавање својих уговором преузетих обавеза“, а с обзиром на специфичан образовни програм К. а, који је пре свега усмерен на стицање знања и вештина за обављање полицијског позива, није спорно ни да постоји повезаност ове високошколске установе и МУП-а. Међутим, иако је у питању специфичан образовни програм који је условљен посебним захтевима које посао у полицији намеће, што подразумева и могућност постављања посебних услова у погледу нпр. психофизичких способности кандидата/киња, потребно је јасно указати да припадност одређеном полу, сама по себи, не може да буде основ за пријем на школовање, већ сви кандидати треба да полажу пријемни испит, па се резултати које постигну морају ценити искључиво појединачно, а не у односу на пол кандидата.

3.13. Анализа Статута К. а. и Правилника о упису и студијама првог степена показала је да не постоји обавеза Министарства унутрашњих послова да одреди полну структуру студената, већ МУП има обавезу да Влади Републике Србије предложи укупан број студената који ће се финансирати из буџета. Такође, прописано је да МУП даје сагласности на предлог К. а. о броју студената који ће се сами финансирати. Из документације која је достављена уз изјашњење, може се закључити да је К. а. упутила предлог Министарству унутрашњих послова о броју студената женског пола на основним академским и струковним студијама, а да је министарство тај предлог одобрило. Повереница за заштиту равноправности указује на чињеницу да се на основу доказа који су достављени уз изјашњење не може закључити на основу којих критеријума је К. а. утврдила овај број студенткиња, нити се може закључити на основу којих критеријума је МУП дао сагласност да се тај број студенткиња финансира из буџета.

3.14. По питању навода из изјашњења да конкурсним условима није извршена дискриминација на основу пола јер не постоји ограничење у броју жена које се могу уписати на основне студије, Повереница за заштиту равноправности указује да ови наводи нису тачни, што јасно произлази из самог текста конкурса и приложене документације. Наиме, иако нема ограничења броја студенткиња за упис уколико се оне самофинансирају, очигледно је да постоји ограничење броја студенткиња које се финансирају из буџета. Повереница додатно указује да у конкретном случају ни квота од минимум 30%, на коју се у изјашњењу позива КПА, није испуњена, имајући у виду да би квота од 30% била задовољена да је прописан број од 18 студенткиња које могу да се упишу на терет буџетских средстава на основним академским студијама. Такође, не треба занемарити чињеницу да студенти који се финансирају из буџетских средстава потписују уговор са Министарством унутрашњих послова РС, које се, уз давање стипендије током школовања, обавезује и да ће их примити у радни однос непосредно након завршетка школовања. Потписивање овог уговора доводи до велике предности јер студенти имају гаранцију да ће се запослити након школовања. Шире посматрано, омогућавање знатно већем броју студената мушког пола финансирања из буџета доводи до тога да су они у аутоматској предности при запошљавању у односу на своје колегинице, па се може закључити да прописивање максималног броја за упис студенткиња доводи не само до неједнакости приликом школовања, већ се та неједнакост односи и на касније заснивање радног односа.

3.15. Повереница за заштиту равноправности констатује да је приликом одређивања полне структуре студената који се финансирају из буџета за упис на прву годину основних струковних студија, односно при одређивању броја студенткиња које ће се уписати, на овом студијском програму испуњена квота од 30%, али напомиње, иако овај конкурсни услов није био предмет притужбе, да је сама суштина прописивања квоте обезбеђивање минималног, а не максималног броја студенткиња.

3.16. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је Влада Републике Србије усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији, на основу предлога Министарства одбране Републике Србије. Министарство унутрашњих послова је један од значајних носилаца активности у спровођењу Резолуције 1325, посебно у остваривању циљева који се тичу стварања једнаких могућности за школовање и запошљавање жена и мушкараца, обавези уклањања дискриминаторних услова за пријем жена на усавршавање и школовање и обезбеђивање адекватне заступљености жена уградњом квота од минимум 30% за пријем жена на све нивое школовања, укључујући и К. а. Стога, Повереница за заштиту равноправности констатује да не постоји оправдан разлог за прописивање максималног броја студенткиња које могу да се упишу на КПА, што је уједно у супротности са самом идејом увођења квота, које представљају једну од посебних (афирмативних) мера у односу на жене. Наиме, посебне (афирмативне) мере представљају инструмент који држави, заснованој на начелу социјалне правде стоји на располагању како би могла ефективно да води политику једнаких могућности и оне се предузимају како би одређене друштвене групе, у овом случају жене, које се фактички налазе у подређеном положају достигле стварну равноправност. Сагласно томе, циљ посебних (афирмативних) мера јесте исправљање дугогодишњих неправди и отклањање последица раније или постојеће дискриминације појединих друштвених група. Овим мерама се друштвеним групама даје извесна предност како би дошли на исту „стартну позицију“ са осталим грађанима, чиме се остварује фактичка равноправност и стварају услови да уживају сва призната права, као и сви остали чланови друштва.

Општом препоруком бр. 25. CEDAW Комитет је појаснио суштину посебних мера и то тако што је наведено да је циљ ових мера убрзавање остваривања равноправног учешћа жена у политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или неком другом домену, као и да примена ових мера није изузетак од норме забране дискриминације, већ значи стављање нагласка на то да су привремене посебне мере део неопходне стратегије држава чији је циљ постизање суштинске равноправности жена са мушкарцима у остваривању људских права и основних слобода. Као што је Комитет нагласио, обавеза потписница да побољшају положај жена постоји без обзира на доказ о дискриминацији жена у прошлости, а сама природа посебних мера је привремена, односно, оне нису заувек неопходне, иако ће се понекад примењивати у дужем временском периоду. Колико дуго ће се привремене мере примењивати, треба да се утврди на основу њиховог функционалног резултата у односу на конкретан проблем, а не као унапред утврђен временски рок. Сагласно томе, привремене посебне мере се морају обуставити када се достигне жељени циљ који је одржив. На крају, Комитет је позвао државе потписнице да у своје уставе и националне прописе уведу одредбе којима се дозвољава усвајање привремених посебних мера.

Уставом и антидискриминационим законима Републике Србије прописана је могућност предузимања посебних мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица, која се налазе у неједнаком положају и изричито је наведено да се те мере не сматрају дискриминацијом, тако што је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Законом о забрани дискриминације су посебне мере дефинисане на исти начин као и у Уставу РС, док је Законом о равноправности полова прописано да се не сматра дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова .
Из свега наведеног, недвосмислено произлази закључак да је основна сврха увођења посебних мера подстицање и повећање броја мање заступљене групе у одређеној области, што, по природи ствари, подразумева да се увођењем квоте гарантује минималан број, а не утврђује максималан број припадника/припадница подзаступљене друштвене групе. Због тога су, у конкретном случају, прописивањем максималног броја жена које могу да се упишу на К. а. на терет буџета, жене дискриминисане.

3.17. Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности имала је у виду одредбе Закона о високом образовању и Статут К. а, којима је прописано да К. а. има аутономију у погледу утврђивања правила студирања и услова за упис студената. Неспорно је да је К. а. као високошколска установа има аутономију, као и све друге високошколске установе у Републици Србији, али Повереница за заштиту равноправности указује да аутономија установе никако не значи могућност кршења императивних прописа о забрани дискриминације. Сви акти, као и пракса високошколских установа морају да буду усклађени са Уставом Републике Србије и законским прописима, како онима из области образовања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова на конкурсу за упис студената у прву годину основних студија у школској 2013/2014 години на К. а. у Б. којим се одређује максималан број студенткиња које се финансирају на терет буџета на основним академским студијама, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује К. а. у Б. да:

5.1. Усклади текст конкурса са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити услов којим је одређен максималан број студенткиња које се финансирају на терет буџета.

5.2. Убудуће води рачуна да приликом прописивања конкурсних услова за упис на основне академске студије, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.

Потребно је да К. а. у Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико К. а. у Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Б. ц. з. б. п. против К. а. због дискриминације по основу пола у области образовања и васпитања