дел. бр. 07-00-166/2013-02 датум: 15. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју су поднеле А. з. ж. е. и. F. C. из С, Ж. ц. У. и Р. е. ц. из С. против Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, због дискриминаторне одредбе садржане у Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства, којом је прописано да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом су се обратиле Р. Р. В, извршна директорка А. з. ж. е. и. F. C. из С, Р. Г. из организације Ж. ц. У. и А. М. из организације Р. е. ц. из С. против Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, јер је одредбама члана 4. став 2. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства прописано да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“.

1.2. Подноситељке притужбе су навеле:

– да су одредбама Закона о пољопривреди и руралном развоју прописани начин и услови уписа у Регистар пољопривредних газдинстава и њихова функција;
– да је одредбама члана 4. став 2. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства прописано „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“;
– да је овакво ограничење права изазвало неверицу пољопривредница које од 2004. године имају регистрована пољопривредна газдинства;
– да се одредба односи једнако на брачне другове, али се може предвидети да се у пракси мушкарци неће одрицати улоге носиоца газдинства, него ће жене морати да угасе регистрацију свог газдинства;
– да је према подацима Управе за трезор из 2011. године у Србији регистровано 452 724 газдинстава, а од тога су око 25% регистровале жене;
– да подноситељке притужбе сматрају да ће ова одредба у великој мери угрозити досадашња права брачних другова носитеља газдинства, односно, посебно жене из следећих разлога:

1. брачни друг/арица који гаси, односно утапа своје газдинство у друго, биће лишен/а права да располаже сопственом имовином;
2. брачни друг/арица који гаси, односно утапа своје газдинство у друго, мораће да пренесе на супруга/у, или неког другог, земљиште које има у власништву, стоку и сву осталу имовину која је саставни део газдинства;
3. уколико имају кредит на своје газдинство, могуће је да банка прогласи кредит доспелим, када утврди да се клијент више не бави пољопривредом;
4. уколико је газдинство у систему ПДВ, могуће је да ће се захтевати поврат средстава;
5. отвара се питање уговорних обавеза које је носилац/носитељка пољопривредног газдинства преузео/ла, као на пример закуп земљишта.

1.3. У прилогу притужбе достављен је и Правилник о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства и Платформа за родно одговорну политику субвенција у пољопривреди и руралном развоју коју је издала Асоцијација за женску економску иницијативу (2011).

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије затражено да се изјасни о наводима из притужбе, као и да наведе разлоге због којих је прописано да брачни другови не могу да региструју одвојена пољопривредна газдинства.

1.5. У изјашњењу Горана Кнежевића, министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду, број 011-00-147/2013-09 од 2. априла 2013. године, наведено је:

– да је чланом 4. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства прописано да брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство;
– да је за правилно разумевање ове одредбе неопходно имати у виду одредбу члана 2. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју којом је одређено значење појма породично пољопривредно газдинство, тако што је прописано да је породично пољопривредно газдинство пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник заједно са чланом свог домаћинства (без обзира на сродство) обавља пољопривредну производњу, као и одредбу члана 18. истог закона, којом је прописано да се основни подстицаји за биљну производњу у минималном износу од 6.000,00 динара по хектару остварују за пријављене и засејане, односно засађене површине под одговарајућом културом до највише 100 хектара, и то само за обрадиво пољопривредно земљиште;
– да је чланом 26. Закона о буџету Републике Србије за 2013. годину прописано да се подстицаји у пољопривреди који се исплаћују по хектару обрадивог пољопривредног земљишта додељују регистрованим пољопривредним газдинствима за површину до 100 хектара;
– да су, пре доношења Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, подстицаји на основу уредби исплаћивани за површине до 100 хектара и да су поједина пољопривредна газдинства, која су имала површине веће од 100 хектара, ограничење у погледу површине за које су субвенције исплаћиване избегавала на тај начин што су супружници регистровали посебна пољопривредна газдинства;
– да су на тај начин остваривали право на двоструки износ подстицаја, иако је неспорно да је у суштини реч о једном породичном газдинству, које је регистрацијом два пољопривредна породична газдинства наплаћивало двоструки износ премија и подстицаја, чиме су изигравани прописи у делу који се односи на максималне површине за које су исплаћиване субвенције за биљну производњу;
– да је у циљу омогућавања једнаког положаја свих пољопривредних произвођача и обезбеђивања једнаких услова за остваривање права на подстицаје, као и ради онемогућавања изигравања прописа у делу који се односи на максималне површине за које се исплаћују подстицаји, а у намери да се буџетска средства која нису неограничена што праведније расподеле, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде прописало да брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство, што у суштини и јесте;
– да се на тај начин постиже један од основних циљева пољопривредне политике кроз прописивање јасних правила за све пољопривредне произвођаче и обезбеђење равноправности корисника подстицаја у погледу површина за које се подстицаји остварују;
– да намера министарства није била да врши дискриминацију жена по било ком основу, што практично значи да не морају газдинства искључиво да буду регистрована на име мужева, већ и жене могу бити носиоци газдинстава, што зависи од договора супружника, нити да се брачни другови разводе, нити да се вештачки увећава број регистрованих пољопривредних газдинстава, нити уситњавање поседа.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Правилник о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства, којим је одредбом члана 4. став 2. прописано да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“, на снази је од 22. фебруара 2013. године.

2.2. Одредбом члана 2. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју одређено је значење појма породично пољопривредно газдинство: пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, заједно са члановима свог домаћинства (без обзира на сродство) обавља пољопривредну производњу.

2.3. Одредбама члана 18. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју прописано је да се основни подстицаји за биљну производњу остварују по површини биљне производње, за пријављене и засејане, односно засађене површине обрадивог пољопривредног земљишта до највише 100 хектара. Даље је прописано да право на коришћење основних подстицаја има правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, под условом да је уписано у Регистар и да је пријавило површине под одговарајућом културом, док је одредбом члана 2. истог закона, прописано да се подстицаји додељују у функцији остваривања циљева пољопривредне политике.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета .

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.5. Одредбама Породичног закона прописано је да супружник може имати посебну имовину, коју је стекао пре брака или у току трајања брака, као и заједничку имовину, коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку. Такође, прописано је и да сваки супружник самостално управља и располаже својом посебном имовином .

Анализа прилога са аспекта антидискримационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, било је потребно утврдити да ли су, прописивањем правила да брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство, пољопривредници који су закључили брак и чији је брачни друг члан или носилац породичног пољопривредног газдинства, стављени у неравноправан (неповољнији) положај у односу на пољопривреднике који нису закључили брак у погледу могућности да региструју породично пољопривредно газдинство, односно, да ли је овим правилом повређено начело једнаких права и обавеза.

3.7. Анализа одредбе члана 4. став 2. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства (у даљем тексту: Правилник) показала је да су овом одредбом, с обзиром на прописани услов, очигледно у неједнак положај стављени пољопривредници/е који су закључили брак, у односу на пољопривреднике/це који нису закључили брак. Да би се утврдило да ли је Правилником повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити, сагласно чл. 8. Закона о забрани дискриминације, да ли постоји објективно и разумно оправдање да се појединим категоријама пољопривредника ускрати право на регистрацију породичног пољопривредног газдинства, потребно је испитати:

1. да ли су циљеви који се постижу овом мером допуштени и оправдани,
2. да ли се циљеви могу постићи прописаном мером, односно да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.8. Неспорно је да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије овлашћено да прописује услове и начин уписа и вођење Регистра пољопривредних газдинстава и услове и начин обнове регистрације у регистру , као и да Влада Републике Србије, за сваку буџетску годину, прописује обим средстава, врсте и максималне износе по врсти подстицаја . Законом је регулисано да право на коришћење основних подстицаја има, између осталих и носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, по прописаним условима, као и да се подстицаји остварују за засејане, односно засађене површине обрадивог пољопривредног земљишта до највише 100 хектара . У изјашњењу на наводе из притужбе, наведено је да је намера Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде била да се Правилником спречи изигравање ограничења у погледу максималне површине обрадивог пољопривредног земљишта за коју се остварује подстицај, спречи остваривање двоструког подстицаја и омогући праведнија расподела буџетских средстава. Сагледавајући изнете чињенице, Повереница за заштиту равноправности сматра да су ови циљеви допуштени и оправдани.

3.9. Имајући у виду допуштеност и оправданост циља, потребно је, даље, испитати да ли се циљеви могу постићи прописаном мером, односно да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују. Садржина спорног правила и последица које оно изазива показује да је прописана мера очигледно несразмерна циљевима које је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије желело да оствари његовим прописивањем. Да постоји очигледна несразмерност између предузете мере и циљева желело да оствари, показује следећа анализа:

3.10. Породично пољопривредно газдинство могу регистровати пољопривредници/е који заједно са члановима свог домаћинства (без обзира на сродство) обављају пољопривредну производњу. Домаћинство може да чини ужа или шира породица јер законом није одређена врста и степен сродства чланова породичног пољопривредног газдинства. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије навело је у изјашњењу да су се за овакво решење определили јер је досадашња пракса показала да су поједина пољопривредна газдинства, која су имала површине веће од 100 хектара, избегавала ограничење у погледу површине за које су остваривани подстицаји, тако што су супружници регистровали посебна пољопривредна газдинства. С обзиром на чињеницу да породично пољопривредно газдинство могу регистровати чланови домаћинства без обзира на сродство, може се закључити да до „изигравања“ прописа у делу које се односи на максималне површине за исплаћивање подстицаја, може доћи не само када супружник носиоца породичног пољопривредног газдинства региструје своје одвојено пољопривредно газдинство, већ и када то учини било који члан домаћинства носиоца породичног пољопривредног газдинства. Тако на пример, пропис ће бити „изигран“ и у ситуацији када ванбрачни партнери који живе у истом домаћинству, региструју два одвојена породична пољопривредна газдинства, као и ако отац и син/ћерка или мајка и син/ћерка, два брата или две сестре, који живе у породичној заједници, региструју одвојена породична пољопривредна газдинства. Из овога јасно произлази да ограничење да брачни другови могу бити уписани само у једно породично пољопривредно газдинство не спречава „изигравање“ прописа којим се ограничава коришћење подстицаја.

3.11. Да спорно правило не спречава „изигравање“ прописа којим се ограничава коришћење подстицаја потврђује и чињеница да пољопривредник/ца чији је брачни друг члан или носилац породичног пољопривредног газдинства, може регистровати пољопривредно газдинство као предузетник/ца и на тај начин остварити право на подстицаје у пољопривреди.

3.12. Садржина оспореног правила показује да оно није у функцији спречавања остваривање двоструког подстицаја, како се то наводи у изјашњењу. Наиме, анализом одредаба Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју које се односе на основне подстицаје за биљну производњу, утврђено је да су подстицаји средства која се додељују пољопривредним газдинствима за биљну производњу на пријављеним и засејаним, односно засађеним површинама обрадивог пољопривредног земљишта. Приликом уписа пољопривредног газдинства у Регистар пољопривредних газдинстава, потребно је доставити и податке о земљишном фонду пољопривредног газдинства (изводе из катастра непокретности за све катастарске парцеле које се пријављују, без обзира на основ коришћења), па тако није могуће да исто земљиште буде у фонду различитих газдинстава. Самим тим, није могуће ни да се за исто пољопривредно земљиште оствари „двоструки износ подстицаја“, јер су подстицаји средства која се остварују за пријављено пољопривредно земљиште и прате земљиште, а не носиоца или чланове пољопривредног газдинства. Подстицаји се остварују за пријављену површину земљишта, а не за број пријављених пољопривредних газдинстава.
Имајући у виду све ове околности, може се закључити да не постоје објективни разлози за прописивање спорног правила, које важи само за брачне супружнике, а не и за друге сроднике који живе у заједничком домаћинству, нити постоји сразмерност између мере која је предузета и циљева који су се желели остварити јер се овом мером циљеви не могу остварити, односно, могли би се остварити применом мање рестриктивних мера.

3.13. Потребно је указати и на чињеницу да се пољопривредник/ца може у оквиру једног породичног пољопривредног газдинства појавити у две улоге: 1) као носилац/носитељка газдинства или 2) као члан/чланица газдинства. Правилником је прописано да супружници могу бити уписани само у једно породично пољопривредно газдинство, што значи да не могу бити носиоци два одвојена газдинства, нити могу бити чланови различитих газдинстава. Ово значи да ће одређена газдинства која су регистрована, морати да се угасе, уколико оба брачна супружника имају регистрована газдинства. Имајући у виду чињеницу да је за регистрацију газдинства, као и за остваривање подстицаја потребно пријавити обрадиво пољопривредно земљиште које носилац има у власништву или у закупу, Повереница указује да је на овај начин, подзаконским актом, ограничено право самосталног располагања и заједничком и посебном имовином које је супружницима гарантовано законом. Породичним законом је прописан режим заједничке и посебне имовине, али је одредбом Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства, ограничено право брачних супружника да управљају и располажу својом заједничком и посебном имовином. Наиме, овим прописом се ограничавају супружници да заједнички одлуче да ће регистровати два газдинства на основу пољопривредног земљишта које је заједничко, а такође се ограничавају да самостално управљају и располажу својом посебном имовином, односно, укида им се могућност да региструју два газдинства, свако на основу своје посебне имовине. Повереница за заштиту равноправности указује да спорни пропис отвара и питање поштовања стечених права и принципа правне сигурности, јер ће његова примена довести до гашења једног регистрованог пољопривредног газдинства у ситуацијама када су супружници регистровали два одвојена пољопривредна газдинства, али није даље анализирала пропис са ових аспеката јер то излази из оквира надлежности Повереника за заштиту равноправности.

3.14. У изјашњењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на наводе из притужбе, изнето је „да намера министарства није била да врши дискриминацију жена по било ком основу, што практично значи да не морају газдинства искључиво да буду регистрована на мужеве, већ и жене могу бити носиоци газдинстава, што зависи од договора супружника.“ У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање чињенице да ли је неко извршио дискриминацију или не, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. С друге стране, потребно је имати у виду дужност оних који доносе прописе да у фази припреме прописа изврше претходну анализа утицаја прописа из родне перспективе. Да је у конкретном случају извршена претходна родна анализа прописа, добио би се одговор на питање на који ће начин одредба члана 4. став 2. Правилника утицати на положај жена у пољопривреди и да ли ће спајање газдинстава брачних другова довести до тога да ће већина жена своја пољопривредна газдинства „утапа“ у пољопривредна газдинства својих мужева, а не обрнуто, као и на питање да ли ће овакав пропис несразмерно погодити пољопривреднице. С обзиром на још увек преовлађујући патријархални концепт брачног заједништва у Републици Србији, несумњиво је да ће се од жена, пре него од мушкараца, очекивати да се своја регистрована пољопривреда газдинстава „утопе“ у пољопривредна газдинства својих мужева. То потврђују и подаци Родног барометра у Србији, према којима су жене у Србији власнице непокретне имовине много ређе него мушкарци, као и подаци Републичког завода за статистику према којима 13% свих жена и 24% жена старости од 55 до 64 године (према 4% односно 2% мушкараца) има статус помажућег односно неплаћеног члана домаћинства који ради у породичној радњи или на пољопривредном имању и да је на име жена регистровано 28% свих пољопривредних газдинстава, али да оне чине само 23% свих индивидуалних пољопривредника и 71% помажућих чланова у пољопривреди. Да би се овакво стање побољшало, Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности , као један од стратешких циљева, прописан је посебан циљ – искорењивање економске неједнакости између мушкараца и жена, увођење политике једнаких могућности и боље коришћење женских ресурса за развој. Сасвим је извесно да спорна одредба којом је приписано да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“ не само да не доприноси остваривању овог посебног циља, већ представља препреку за његово остваривање.

3.15. Потенцијалне последице примене одредбе члана 4. става 2. Правилника су нарушавање равноправности полова, равноправности у брачној заједници и економско слабљење жена које живе у сеоским домаћинствима. Жене у руралним подручјима су у много већој мери оптерећене неплаћеним радом на газдинству и у домаћинству, а ситуација да, поред наведених отежавајућих фактора, не могу ни самостално да располажу својом имовином, чини њихов положај тежим и економски несамосталнијим. Зато с родног аспекта, спорни пропис може имати штетне последице по жене у руралним срединама. Њима су, као двоструко маргинализованој групи, потребне мере подршке државе, а не мере којима се ограничавају њихова права.

3.16. Сагледавајући све изнете аргументе, евидентно је да није било оправданих и разумних разлога да се на основу личног својства (брачно стање) ставе у неравноправан положај пољопривредници/е који су у браку у односу на пољопривреднике/це који нису у браку у погледу могућности да региструју породично пољопривредно газдинство.

4. МИШЉЕЊЕ

Одредбом члана 4. став 2. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Сл. гласник РС“, број 17/2013), којом је прописано да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“, повређено је начело једнакости, чиме је извршена дискриминација пољопривредника/ца који су закључили брак.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије да:

5.1. Уклони дискриминаторну одредбу члана 4. став 2. из Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Сл. гласник РС“, број 17/2013), којом је прописано да брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство.

5.2. Убудуће води рачуна да приликом предузимања мера из своје надлежности поштује начело једнакости и забране дискриминације, водећи рачуна о томе да циљ и последица предузетих мера морају бити оправдани и да између предузетих мера и циља који се остварује мора постојати пропорционалност.

Потребно је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обавести Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност путем средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба А.з.ж.е.и.F.C. против Министарства пољопривреде због дискриминације по основу породичног статуса у поступку пред органима јавне власти