бр. 07-00-185/2014-02 датум: 31. 7. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби А. З. и М. А, против проф. др Б. С., због текста објављеног у уџбенику Криминалистике. Наиме, у делу уџбеника у којем аутора пише о методици откривања, разјашњавања и доказивања кривичног дела силовања, између осталог, наведено је „да су у пракси ређи случајеви да жртва силовања није дала допринос настанку кривичног дела и да се њен допринос најчешће огледа у непромишљеном понашању (усамљеном кретању мрачним улицама, предграђима, ливадама у касним вечерњим сатима, путовању аутостопом), чиме је себе објективно довела у ситуацију да постане жртва кривичног дела, да женска особа неретко својим понашањем ствара, доприноси или прихвата сексуално напету ситуацију, да мотиви који жену покрећу за улазак и прихватање ситуације у којој она не жели сексуални контакт могу бити и неуротски карактер њене емотивне нестабилности и незадовољства из којег произлази снажна, па чак и грчевита жеља за емотивном и чистом блискошћу са у машти створеним, идеалним мушкарцем, пристајући лакомислено на ситуације које она оцењује као романтичне, а друга страна као сексуално наелектрисане…“ Проф. др Б. С. није доставио изјашњење на наводе из притужби. Приликом одлучивања у овом предмету, Повереница је имала у виду да Устав РС јемчи слободу мишљења и изражавања (чл. 46), као и слободу научног стваралаштва (чл. 73), али је мишљења да се изношењем оваквих ставова жене омаловажавају, вређа њихово достојанство и заговарају и подржавају предрасуде и друштвени обрасци засновани на стереотипним улогама полова, што је забрањено чл. 12. и чл. 20. Закона о забрани дискриминације. Проф. др Б. С. препоручено је да из уџбеника Криминалистике, чији је аутор, уклони спорне садржаје, као и да се убудуће уздржава од ширења идеја и ставова којима се жене вређа достојанство жена и заговарају и подржавају друштвени обрасци засновани на стереотипним улогама полова.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом су се обратиле А. З. и М. А, због текста објављеног у уџбенику Криминалистике, аутора проф. др Б. С. У притужби је наведено:

– да делови текста који говоре о методици откривања, разјашњавања и доказивања кривичног дела силовања представљају дискриминацију на основу пола, јер на недопустив начин одређују кривицу жртве и њен допринос настанку кривичног дела;
– да се у тексту жртва поистовећује са починиоцем кривичног дела, односно, одређује се њен допринос настанку кривичног дела, што је недопустиво и у супротности са Уставом РС и чл. 178. Кривичног законика;
– да према мишљењу аутора, како не би дошло до кривичног дела силовања или разбојништва, потребно је да женска особа не хода сама ливадом и не шета се ноћу, предграђима, мрачним улицама;
– да је текст сексистички, правно неутемељен и опасан по правни поредак јер на недопустив начин одређује кривицу жртве и њен допринос настанку кривичног дела, утиче на слободу кретања људи, физички и психички интегритет, личну слободу и безбедност.

1.2. Уз притужбу је достављена фотокопија делова текста уџбеника Криминалистике, аутора проф др. Б. С.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка упутила захтев проф др. Б. С. да се у року од 15 дана изјасни на наводе из притужбе. Међутим, у остављеном року, као ни до окончања поступка, проф. др Б. С. није се изјаснио на наводе из притужби.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У делу уџбеника аутора проф. др Б. С, под називом: Силовање: Методика откривања, разјашњавања и доказивања, у поглављу 2.4. Карактеристике жртве и виктимолошки односи, наведено је: „У случајевима силовања потребно је увек разјаснити виктимолошки однос између жртве и учиниоца (да ли су се раније познавали, у каквим су односима били итд). У пракси су ређи случајеви да жртва силовања није дала допринос настанку кривичног дела и да се пре извршења дела није познавала са учиниоцем. Тада се њен допринос настанку кривичног дела најчешће огледа у непромишљеном понашању (усамљеном кретању мрачним улицама, предграђима, ливадама у касним вечерњим сатима, путовању аутостопом), чиме је себе објективно довела у ситуацију да постане жртва кривичног дела, нпр. силовања, разбојништва.

Женска особа неретко својим понашањем ствара, доприноси или прихвата сексуално напету ситуацију, при чему је од битног значаја за настанак конфликтне ситуације различит ниво аспирација учиниоца и жртве. Активно и пасивно понашање оштећене у таквој ситуацији утиче на погрешну процену учиниоца. Женска особа својим понашањем допушта стварање ситуације у којој је она на основу просуђивања, била дужна да предвиди могућност конфронтације. Основ за такво предвиђање могу бити спољне околности у којима се жена налази са мушкарцем (на пример, издвајање у парку, кафани, соби, аутомобилу).

Мотиви који жену покрећу за улазак и прихватање ситуације у којој она не жели сексуални контакт са особом коју недовољно познаје, може бити и неуротски карактер њене емотивне нестабилности и незадовољства из којег произлази снажна, па чак и грчевита жеља за емотивном и чистом блискошћу са у машти створеним, идеалним мушкарцем, пристајући лакомислено на ситуације које она оцењује као романтичне, а друга страна као сексуално наелектрисане. Могуће би било код таквих оштећених утврдити постојање сексуалне и емотивне незрелости из које произлази оштро одвајање, чак и супротстављање духовне везе као чисте и праве, и сексуалног контакта као грубог, вулгарног и прљавог.“

2.2. У поглављу 2.5. Сазнање за извршено кривично дело, наведено је: „За кривично дело најчешће се сазнаје на основу пријаве коју подноси жртва. Међутим, наглашава се да је значајан проценат пријава за силовање лажан. Због тога је неопходан опрез и треба увек брижљиво проверити истинитост сваке пријаве.

Мотиви за подношење лажних пријава за силовање могу да буду различити: љубомора (нпр. девојку је оставио младић са којим се забављала), оправдање пред мужем или момком јер је жена затечена у добровољном сношају, како би се оправдала ванбрачна трудноћа, да би оправдала полну болест, покушај да се одређено лице примора да склопи брак, како би се остварила одређена имовинска корист (на пример, очекивала се материјална корист из љубавне везе, па како се она није остварила, следи лажна пријава за силовање). Истиче се да узрок у подношењу лажних пријава треба тражити и у фантазији женских особа и жељи за сензационализмом. Жене које су хистеричне, са психичким сметњама, или под дејством алкохола или лекова склоне су да поднесу лажну пријаву за силовање“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Конвенција о елиминисању свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW), коју је Република Србија ратификовала, прeдстaвљa нajвaжниjи мeђунaрoдни угoвoр у oблaсти прaвa жeнa и њоме је постављен међународни стандард за равноправност жена и мушкарца. Државе су се, поред осталог, конвенцијом обавезале на отклањање традиционалног схватања о улогама мушкараца и жена на свим степенима и у свим облицима образовања, посебно ревизијом уџбеника и наставних програма и прилагођавањем наставних метода. У Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију, указује се да су образовни програми и наставни материјали још увек у великој мери под утицајем полне дискриминације, чиме се јачају традиционалне женске и мушке улоге. Непостојање свести о потреби равноправности полова код наставника/наставница на свим нивоима образовања јача постојећу неједнакост између мушкараца и жена, појачавајући дискриминацијске тенденције. Наглашено је да су научно-образовни програми нарочито дискриминаторни с обзиром на питање пола, а да се уџбеници не односе на свакодневна искуства жена и женске деце и не одају признање женама научницама.

3.4. У Прeпoруци o рoднoj jeднaкoсти у oбрaзoвaњу, кojу je 1995. гoдинe усвojилa Пaрлaмeнтaрнa скупштинa Сaвeтa Eврoпe, констатовано је дa сe прeдстaвe o жeнскoj и мушкoj прирoди и o мoдeлу зa приписивaњe друштвeних улoгa стичу крoз oбрaзoвaњe, тaкo дa зa искoрeњивaњe фoрмaлнe дискриминaциje ниje дoвoљнo дa oбрaзoвни систeм будe пoкрeтaч de facto jeднaкoсти. У тoм смислу, сaглeдaвa сe и oдгoвoрнoст oбрaзoвнoг систeмa дa eдукуje млaдe зa aктивнo учeшћe у рaзличитим aспeктимa дeмoкрaтскoг живoтa, пoлитичкoг, цивилнoг, друштвeнoг, културнoг, и тo нa свим нивoимa – лoкaлнoм, рeгиoнaлнoм и нaциoнaлнoм. С oбзирoм дa нaстaвници/нaставницe мoгу бити пoсрeдници рoднe нeрaвнoпрaвнoсти aли, истo тaкo и пoкрeтaчи друштвeних прoмeнa, вaжнo je укључивaњe oбрaзoвних институциja у прoмoциjу рoднe рaвнoпрaвнoсти. Збoг тoгa сe нaглaшaвa дa jeднaкoст жeнa и мушкaрaцa, кao и рoднa пeрспeктивa, мoрajу бити укључeни у свe нивoe oбрaзoвaњa, oд нajрaниjих гoдинa, тaкo дa мeђу млaдимa пoдстичу врeднoсти прaвдe и учeшћa, нeoпхoдних зa eфикaснo и aктивнo дeмoкрaтскo грaђaнствo и изгрaдњу прaвoг пaртнeрствa измeђу жена и мушкараца у приватној и јавној сфери. С аспекта висoкoг oбрaзoвaњa, пoсeбaн знaчaj имajу прeпoрукe кoje сe тичу „урoдњaвaњa“ oбрaзoвних прoгрaмa. Oвaj прoцeс oбухвaтa увoђeњe рoднe димeнзиje у сaдржaje нaстaвних прoгрaмa, при чeму je oбрaзoвaњe o привaтнoм живoту сaстaвни дeo нaстaвних прoгрaмa, кaкo би сe прeвaзишли сeксистички стeрeoтипи и млaди људи припремили за ново родно партнерство у приватном и јавном животу.

3.5. На сличним идејама заснива се и Препорука CM/Rec (2007) 13, коју је 2007. године усвојио Комитет министара држава чланица Савета Европе, у којој је, поред осталог наглашено: „дa сe прeдстaвe o жeнскoj и мушкoj прирoди и o мoдeлу зa приписивaњe друштвeних улoгa кojи oбликуjу нaшa друштвa усвajaњу тoкoм oбрaзoвaњa и дa искoрeњивaњe фoрмaлнe дискриминaциje нeћe бити дoвoљнo дa oсигурa дa oбрaзoвни систeм будe пoкрeтaч зa de facto jeднaкoст“. Истaкнутo je, тaкoђe, „дa стeрeoтипнe друштвeнe улoгe пoлoвa oгрaничaвajу мoгућнoсти жeнa и мушкaрaцa у oствaривaњу њихoвих пoтeнциjaлa, дa jeднaкoст зaхтeвa пoзитивнo и динaмичнo пaртнeрствo мeђу пoлoвимa кoje вoди структурaлним прoмeнaмa нa свим нивoимa и, нa крajу, нoвoм друштвеном поретку. Када је рeч o нaстaвним курикулумимa, у Прeпoруци CM/Rec (2007)13 укaзaнo je нa пoтрeбу дa сe пoсeбнa пaжњa oбрaти нa рoдну димeнзиjу у сaдржajу нaстaвних прoгрaмa, кao и нa гeнeрaлни рaзвoj нaстaвних прoгрaмa, штo пoдрaзумeвa и њихoву рeвизиjу, укoликo je тo пoтрeбнo (т. 24). У погледу наставних материјала, државама чланицама упућена је препорука да утичу на ауторке/ауторе и издаваче наставних материјала да постану свесни потребе да родна равноправност буде квалитативни критеријум за стварање ових материјала (т. 28). Од држава чланица се очекује да охрабре наставнице/наставнике да анализирају, проблематизују и на тај начин доприносе елиминацији сексистичких стереотипа и погрешних представа које књиге и други образовни материјали могу да имају у свом садржају, језику и илустрацијама (т. 29). Такође, оно треба да се супротставља сексизму у садржају, језику и илустрацијама у свим едукативним и другим материјалима који обликују ставове младих људи, њихово понашање и идентитет (т. 30). При томе се наглашава потреба развијања и широког коришћења показатеља за процену из родне перспективе свих наставних материјала, а нарочито уџбеника и мултимедијалних производа (т. 31). У делу Препоруке која се односи на наставне методе и праксе, указано је, поред осталог, на потребу укључивања анализе наставних метода и пракси из родне перспективе (т. 32). Осим тога, једна од важних препорука јесте и она која се односи на коришћење несексистичког језика и родне димензије у наставној пракси.

3.6. Устав Републике Србије , у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док у члану 73. гарантује слободу научног стваралаштва, као особен вид испољавања слободе мисли. Члан 21. Устава Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом чл. 23. прописано је да је људско достојанство неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите, док је физички и психички интегритет неприкосновен (чл. 25. ст. 1).

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. т. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом чл. 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.8. Одредбама чл. 15 – 27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 12. забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 20. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. овог члана забрањено је, поред осталог, изражавање мржње, омаловажавање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.9. Законом о равноправности полова , у чл. 31, прoписано је дa je рaвнoпрaвнoст пoлoвa сaстaвни дeo oбрaзoвaњa, oд прeдшкoлскoг дo висoкoг oбрaзoвaњa, кao и трajнoг учeњa. У ст. 2. oвoг члaнa прoписaнo je дa сe у oквиру студиjских прoгрaмa oбeзбeђуje обрaзoвaњe o рaвнoпрaвнoсти пoлoвa у циљу прeвaзилaжeњa oгрaничaвajућих улoгa зaснoвaних нa пoлу, кao и oслoбaђaње oд стeрeoтипa и прeдрaсудa зaснoвaних нa пoлу. Сaглaснo oдрeдби из ст. 4, oргaни држaвнe упрaвe нaдлeжни зa oбрaзoвaњe, oднoснo oбрaзoвнe устaнoвe, у пoступку дoнoшeњa студиjских прoгрaмa и приликoм утврђивaњa стaндaрдa уџбeникa, нaстaвних мeтoдa и нoрмaтивa прoстoрa и oпрeмe, дужни су дa oмoгућe спрoвoђeњe пoлитикe jeднaких мoгућнoсти жeнa и мушкaрaца.

Анализа притужбе и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли делови текста проф. др Б. С, односно, ставови и идеје које је изнео у уџбенику Криминалистике, представљају дискриминацију на основу пола.

3.11. Повереница најпре указује да члан 46. Устава јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док у чл. 73. гарантује слободу научног стваралаштва, као особен вид слободе мисли. Ставом 2. члана 46. Устава прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. У складу са Уставом, а управо ради заштите права и угледа других, одредбама чл. 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као један од посебних облика дискриминације. Саме радње којима се лице или група лица узнемиравају и понижавају на основу њиховог личног својства, могу бити разноврсне, укључујући и усмено или писано саопштавање одређених идеја, ставова и мишљења. Такође, чл. 40. Закона о забрани дискриминације изричито је прописана забрана омаловажавања с обзиром на пол, као и јавно заговарање и подржавање предрасуда, обичаја и других друштвених образаца понашања који су засновани на стереотипним улогама полова, која обавезује сваког.

3.12. У конкретном случају у деловима уџбеника Криминалистике аутора проф. др Б. С. изнето је неколико неприхватљивих ставова, који су засновани на родним предрасудама и стареотипима: да „жртва силовања често даје допринос настанку кривичног дела, при чему се њен допринос најчешће огледа у непромишљеном понашању (усамљеном кретању мрачним улицама, предграђима, ливадама у касним вечерњим сатима, путовању аутостопом) […] да мотиви који жену покрећу за улазак и прихватање ситуације у којој она не жели сексуални контакт, могу бити и неуротски карактер њене емотивне нестабилности и незадовољства из којег произлази снажна, па чак и грчевита жеља за емотивном и чистом блискошћу са у машти створеним, идеалним мушкарцем, пристајући лакомислено на ситуације које она оцењује као романтичне, а друга страна као сексуално наелектрисане, […] да су мотиви, због којих жена лажно пријављује силовање: љубомора, оправдање пред мужем или момком јер је затечена у добровољном сношају, како би се оправдала ванбрачна трудноћа, да би оправдала полну болест, покушај да се одређено лице примора да склопи брак, како би се остварила одређена имовинска корист (на пример, очекивала се материјална корист из љубавне везе, па како се она није остварила, следи лажна пријава за силовање)“. Иако је свакако корисно студентима и студенткињама права, будућим судијама, адвокатима и другим правним посленицима, објаснити однос жртве и починиоца и указати на могућност лажног пријављивања кривичних дела, објашњења која се дају не треба да буду заснована на анахроним и ненаучним ставовима и премисама супротним савременим приступима у сагледавању сексуалног и других облика родно заснованог насиља, нити смеју бити заснована на родним стереотипима и предрасудама која су у научној теорији одавно демистификована. Навођењем примера „непромишљеног понашања“, као што су „усамљено кретање мрачним улицама, предграђима, ливадама у касним вечерњим сатима и путовање аутостопом“, којима, наводно, жртва даје „допринос настанку кривичног дела“, суштински посматрано, негира се право жене на слободу кретања, индиректно се подржава широко распрострањен стереотип да су жене криве за силовање, да су оне те које својим облачењем и понашањем изазивају силоватеље, као и модел женског стереотипа који жене види као емоционална и лабилна људска бића, која су склона лажима. Студентима и студенткињама се на тај начин упућује порука да је „права жртва“ силовања само она жена која се не може окривити за своју виктимизацију: она која избегава места и ситуације где се силовање може догодити, која се не понаша „ризично“ и чини све као би избегла силовање, чиме се одговорност за силовање пребацује на жртву. Овакви ставови не само да су у нескладу са научно утврђеним чињеницама које се тичу етиологије и феноменологије силовања, већ су супротни савременом приступу у сагледавању сексуалног и других облика насиља над женама, за чије је спречавање и адекватно процесуирање неопходно имати у виду његову родну димензију. То важи и када је у питању силовање у браку, које је у кривичном систему Републике Србије инкриминисано још 2002. године. Такав приступ подразумева дужност свих који учествују у едукацији будућих правних посленика да феномен сексуалног насиља над женама тумаче с аспекта стандарда женских људских права и родне равноправности, са сасвим јасном полазном премисом и поруком – сексуално насиље представља сваку сексуалну активност без пристанка, а сам пристанак на сексуални однос мора бити добровољан и настао као исход слободне воље.

3.13. Повереница истиче да слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова – научни и стручни текстови, литерарно-уметничка дела и слично, не може и не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства. Повереница сматра да је изношење оваквих ставова понижавајуће и увредљиво за жене, као и да доприноси стварању и одржавању стереотипа и предрасуда, посебно ако се има у виду да силовање спада у једно од најтежих кривичних дела, које је директно уперено и против достојанства личности. Повереница стоји на становишту да је изношење оваквих генерализованих ставова у једном универзитетском уџбенику намењеном студентима и студенткињама основних студија, супротно прописима о забрани дискриминације јер представља неприхватљиво етикетирање и вређање достојанства жена, посебно оних које су жртве кривичног дела силовања, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење. Истовремено, изношењем оваквих ставова јавно се заговарају и подржавају предрасуде, обичаји и други друштвени обрасци понашања који су засновани на стереотипним улогама полова, што је супротно пропису о забрани дискриминације на основу пола, садржаном у чл. 20. Закона о забрани дискриминације.

3.14. Чињеница да је др Б. С. професор на правном факултету, који својим стручним ауторитетом у области коју предаје обликује схватања својих студената, будућих правница и правника, пружајући им знање и модел понашања, повлачи са собом и његову већу одговорност за ставове и мишљења који су доступни студентској и широј јавности. Због тога је његова обавеза да изјавама не подржава и не подстиче стереотипе и предрасуде према женама још наглашенија. Повереница указује да је у савременим демократским друштвима образовање основни канал преко којег се преносе и промовишу вредности слободе, социјалне правде и једнакости. С обзиром да је универзитетско образовање један од моћних инструмената друштвених промена, универзитету се намеће обавеза да својим образовним садржајима и методама и знањем које производи, мења друштвени контекст и буде моделар и промотер демократских вредности. Такође, Закон о високом образовању , у чл. 4. прописује принципе високог образовања, међу којима су и академске слободе, уважавање хуманистичких и демократских вредности европске и националне традиције и поштовање људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације. У Националној стратегији за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности указује се да стереотипним представама о родним улогама добрим делом доприноси и традиционалистички садржај наставних програма, уџбеника и других материјала и наводи се: „иако у наставном градиву нема дискриминације, кроз стереотипне садржаје, који почињу од буквара, преко других уџбеника, посебно из друштвених предмета, провлаче се патријархални обрасци и андроцентрични модели који утичу на формирање менталитета и кроз које се формирају анахрони ставови о родној равноправности, због чега је касније теже обезбедити широку подршку јавног мњења за потребне промене у овој области“. Jeдaн oд вaжних пojeдинaчних циљeвa у oвoм пoдручjу jeстe jaчaњe кaпaцитeтa oбрaзoвнoг систeмa укључивaњeм рoднe пeрспeктивe у oбрaзoвaњe, штo би дoвeлo дo прoмeнe oд трaдициoнaлистичкo-пaтриjaрхaлнoг мoдeлa кa мoдeрнoм пoимaњу рoднe рaвнoпрaвнoсти и рoдних улoгa.

На крају, Повереница за заштиту равноправности указује и да се међународни стандарди у погледу дефинисања и доказивања кривичног дела силовања мењају у складу са развојем модерних друштава. На пример, у предмету М. Ц. против Бугарске (2003), Европски суд за људска права заузео је став да сваки сексуални однос без сагласности представља силовање, те да је недостатак пристанка жртве, а не физичка сила, кључан за утврђивање силовања. Суд наводи да се „закон и правна пракса у погледу силовања развијају на такав начин да одражавају промењене друштвене ставове који захтевају поштовање сексуалне аутономије и једнакост свих, те да позитивне обавезе држава чланица захтевају кажњавање и делотворно кривично гоњење сваког сексуалног односа без сагласности, чак и када се жртва није физички опирала.“

4. МИШЉЕЊЕ

У текстовима објављеним у уџбенику Криминалистике, у делу под називом Силовање: Методика откривања, разјашњавања и доказивања, у поглављима 2.4. Карактеристике жртве и виктимолошки односи и 2.5. Сазнање за извршено кривично дело, др Б. С, професор и аутор овог уџбеника, изразио је идеје и ставове којима се заговарају и подржавају предрасуде, обичаји и други друштвени обрасци понашања засновани на идеји подређености или надређености полова, односно, стереотипних улога полова, жене омаловажавају и вређа њихово достојанство, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује проф. др Б. С. да:

5.1. Уклони из уџбеника Криминалистике садржаје који заговарају и подржавају предрасуде, обичаји и други друштвени обрасци понашања засновани на идеји подређености или надређености полова, односно, стереотипних улога полова, жене омаловажавају и вређа њихово достојанство.

5.2. Да се убудуће суздржава од ширења идеја и ставова којима се омаловажавају жене и подржавају предрасуде и друштвени обрасци који су засновани на стереотипним улогама полова, имајући у виду да одређене изјаве могу повредити достојанство жена и у односу на њих створити понижавајуће и увредљиво окружење.

Потребно је да проф. др Б. С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о мерама које је предузео у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико проф. др Б. С, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба А. З. и М. А, против проф. Б. С. због дискриминације по основу пола у области образовања