бр. 07-00-630/2016-02 датум: 27.3.2017.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела А. М. из Б, у име малолетног сина Н. М, против ОШ „П. П. Њ.” у Б. и наставнице разредне наставе Ј. Д. У притужби је наведено да је Н. М. ученик првог разреда и дете са дијагностикованим первазивним развојним поремећајем, као и да му је приликом уписа у школу затражена додатна документација – ново мишљење интерресорне комисије, чиме му је отежан упис. Уз изјашњење директорке школе достављени су и искази обе наставнице разредне наставе, секретарке и педагошкиње школе. У изјашњењима директорке и секретарке школе наведено је да приликом уписа у школу, није било никаквих додатних захтева, већ само неслагања у датумима докумената. У изјашњењима директорке и наставнице разредне наставе наведено је да је ученик укључен у редован образовно-васпитни процес, да се према њему поступа једнако као према другим ученицима, да је интегрисан у колектив, као и да равноправно учествује у свим наставним и ваннаставним активностима. У току поступка је утврђено да својим изјашњењима ОШ „П. П. Њ.” у Б. није доказала да поступање приликом уписа није било условљено личним својством ученика, односно да школа није отежавала упис дечака са сметњама у развоју тражећи додатна документа. Даље, утврђено је да сва деца када пођу у први разред основне школе имају одређен период адаптације на нову средину и нове услове и правила понашања, и да у том смислу Н.М. није био изузетак, као и да је Н.М. укључен у све активности у које су укључена и друга деца.  Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су директорка школе и секретарка школе постављањем посебних захтева приликом уписа у први разред ученику Н.М. отежале упис у ОШ „П. П. Њ.” у Б. на основу његовог личног својства – сметњи у развоју и тиме прекршиле забрану прописану чланом 19. Закона о забрани дискриминације. На основу предложених и изведених доказа у конкретном случају није било могуће утврдити да је стручно педагошким радом наставнице Ј. Д, ученик Н.М. стављен у неповољнији положај у односу на друге ученике и ученице првог разреда на основу његовог личног својства. Због тога је ОШ „П. П. Њ.” у Б. препоручено да  у току школовања  ученика Н.М. у ОШ „П. П. Њ.” у Б, ученику Н.М. правовремено обезбеди отклањање физичких и комуникацијских препрека, као и да предузме друге потребне мере на правовременом планирању подршке ученику у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањем, уз укључивање родитеља и других актера који добро познаје дете у складу са законом; да убудуће приликом уписа деце из рањивих група, као и приликом вршења других послова из своје надлежности, не врше повреду Закон о забрани дискриминације, као и да организује обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереници за заштиту равноправности обратила се А. М. из Б, у име свог малолетног сина Н.М., притужбом против ОШ „П. П. Њ.” у Б. и Ј. Д, наставнице разредне наставе.
• У притужби А. М, између осталог, наведено је:

• да је осмогодишњи дечак Н.М. од 1. септембра 2016. године ученик првог разреда у ОШ „П. П. Њ.” у Б, као и да му је дијагностификован первазивни развојни поремећај, због чега му је на основу мишљења интерресорне комисије био одложен упис у школу за једну годину;
• да је мајка приликом уписа дечака у школу у априлу 2016. године доставила документацију потребну за упис, као и мишљење интерресорне комисије од 30. јуна 2014. године као доказ да је упис детета у школу био одложен за годину дана;
• да је секретарка школе након увида у мишљење интерресорне комисије утврдила да се ради о детету са сметњама у развоју и одбила упис детета у школу, а потом објаснила да је неопходно ново мишљење интерресорне комисије у којем би било наведено да дете може да се упише у редовну школу;
• да се директорка школе након разговора са секретарком школе сагласила да је потребно ново мишљење интерресорне комисије у којем би било наведено да дете може да се упише у редовну школу, након чега је мајка позвала телефоном председницу интерресорне комисије Д. Фи, од које је добила информацију да није потребно ново мишљење интерресорне комисије;
• да је директорка школе изјавила „Ипак ћемо га примити, иако је за упис у школу потребно ново мишљење интерресорне комисије”;
• да је отежан упис детета у школу захтевањем документације и непружањем подршке при уписивању у школу детета са сметњама у развоју чиме је извршена дискриминација;
• да је настава организована као целодневна настава тако да рад спроводе две наставнице разредне наставе: Ј. Д. и М. П, док је одељенска старешина Ј. Д;
• да је М. П. поступала према дечаку у складу са препорукама и инструкцијама мајке, док је наставница Ј. Д. поступала неадекватно износећи да није стручна за рад са „таквом” децом и да јој за васпитно-образовни рад са учеником нису довољна упутства и савети које добија од мајка ученика, да наставница има нејасне и недоследне захтеве у погледу дисциплиновања и дечаковог учешћа у школским активностима;
• да наставница Ј. Д. неретко пред другима износи став да очекује да ученик Н.М. не достигне стандарде и исходе образовања, неоправдано и унапред снижава критеријум према њему, сужава или скраћује наставни план, као и да износи мишљење да ученик није способан за редовно школовање; да подстиче целодневно или полудневно изостајање ученика из школе и потпуно изостајање са рекреативне наставе ученика Н.М.;
• да свакодневно дозвољава ученику да већи део времена током наставе устаје, шета по учионици, стоји поред прозора и гледа напоље, лежи на клупи, проводи време сам у ходнику, улази у суседне учионице, чак и самостално и без надзора изађе из школе у празно школско двориште; да је ученик услед тога развио поремећај навика и понашања;
• да је наставница Ј. Д. утврдила „потребу” за доношењем индивидуално образовног плана (ИОП) за Н.М, иако пре тога нису прикупљени подаци од родитеља, чланова породице и стручњака ван образовне институције који добро познају дете;
• да су ставови и поступци Ј. Д. довели до регресије у домену понашања, пажње и комуникације која се манифестује импулсивним реаговањем и агресивношћу ученика према наставници са којом нема задовољавајућу сарадњу, као и према другима у школи (не и у другом окружењу);
• да је 16. децембра 2016. године наставница Ј. Д. рекла да је сматрала да Н. М. неће доћи у школу после импулсивног реаговања претходних дана;
• да је на контролном прегледу дефектолога-олигофренолога и психолога утврђено да је код ученика дошло до регресије у понашању, да је таква регресија „последица продужене и поновљене дискриминације и занемаривања”, односно да је до ње дошло услед не стимулативног приступа; као и да је неопходно да наставница Ј. Д. и остали запослени у школи што пре успоставе адекватан приступ и реализацију редовног школовања.
  • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па су у току поступка прибављена изјашњења В. Б, директорке школе, Ј. Д. и М. П, наставница разредне наставе, као и изјашњења Љ. К, секретарке школе и педагошкиње Б. К.
  • У изјашњењу В. Б, директорке школе у Б, између осталог је наведено:
• да приликом уписа у школу, није било никаквих додатних захтева, нити је било чиме био условљен упис детета у школу, већ је мајка била на разговору да би се „разјасниле неке нејасноће везане за датуме на документацији, а не да би се одлучивало да ли ће се дете уписати у школу или не”;
• да се мајка ученика никада није обратила нити педагошкињи, нити директорки школе са примедбама на рад наставница или комуникацију са било којом од њих;
• да је кроз педагошко инструктивни рад и разговор са наставницима дознала да је Н.М. веома припремљен, да успешно остварује задатке, као и да повремено постоје тешкоће у истрајавању у раду што је очекивано за ученика првог разреда; да са мајком постоји добра сарадња;
• да је Ј. Д, наставница разредне наставе дала објашњење да није смањивала захтеве Н.М., јер је дошао у школу припремљен, да зна и може оно што се очекује од ученика првог разреда током првог полугодишта; што се тиче дисциплиновања учитељица даје времена свим ученицима првог разреда да се привикну на школски рад, омогућава им да раде својим темпом, јер им је потребно привикавање; учитељица истиче да ученик никада није био без надзора нити је изашао ван школске зграде; поред разредних учитеља, у ходницима и дворишту су увек присутни и дежурни наставници који воде рачуна о безбедности свих ученика;
• да је у школи формиран Стручни тим за инклузивно образовање и план рада стручног тима је саставни део Годишњег плана рада школе;
• да је процедура доношења индивидуалног образовног плана и свих радњи које претходе плану, резултат одлуке тимског рада свих учесника у образовању детета у који се обавезно укључује и мајка детета, те да не може никако бити резултат одлуке једне учитељице;
• да све анализе и резултати које су износили наставници који му предају и педагошкиња школе показују да ученик Н.М. напредује, добро се уклапа, као и да ће се даље само прикупљати информације и пратити његово учење и понашање у школи;
• да ће педагошкиња школе заједно са наставницима који учествују у васпитно-образовном раду направити скицу педагошког профила са којим ће упознати мајку ученика и затражити додатне информације и тек након консултација са њом донети одлуку о евентуалној изради индивидуалног образовног плана, али не пре другог полугодишта;
• да школа и запослени у њој нису ни свесно ни намерно починили било шта чији би циљ био да дискриминација по било ком основу и неприхватање детета;
• да је неопходно да се мајка ученика обрати прво школи ради превазилажења евентуалних тешкоћа у раду, како би се дошло да закључка а то је свакако добробит детета;
• да ће школа као одговорна институције предузети све мере како би се остварио циљ – рад у најбољем интересу детета; да је школа у поступку екстерног вредновања оцењена највишом оценом;
• да су различити приступи и прилагођене технике и методе рада уобичајен начин рада, нарочито са ученицима првог разреда чија је неуједначеност у предзнањима и припремљености још увек изражена, као и да то не представља ускраћивање права на једнакост већ поштовање индивидуалних различитости и усклађивање наставних метода са њима, а све у циљу развоја детета.
  • У изјашњењу Ј. Д, наставнице разредне наставе, између осталог наведено је:
• да ради као наставница разредне наставе 27 година и да у одељењу који похађа Н.М. предаје српски језик, математику, ликовну културу и чуваре природе; да је Н. М. прихватила као и све остале ученике и чини све да га прихвате и остали ученици и њихови родитељи;
• да ју је Н.М. мајка информисала о чињеницама које су значајне за рад са Н.М, као и да Н.М. има терапеуткињу са којом је постигао добре резултате, и да је мајка препоручила сарадњу са терапеуткињом ради примене ефикасних начина рада;
• да се никад није сусрела ни са једним од терапеута који су са Н.М. дуго радили, јер се до сада „никада нису обраћали школи и тражили сарадњу у смислу праћења напредовања ученика”;
• да је рад у првом разреду специфичан јер је полазак у школу велика промена у животу сваког детета и да их је потребно упознавати, сагледавати њихове потребе, препознати њихове особине и сваком од њих је потребна подршка у различитим сегментима и на различитим нивоима; да је потребно време и да се ништа не постиже на силу и на брзину;
• да се ученици првог разреда током целодневне наставе уморе, због чега им она дозвољава да устану, прошетају (да зарежу оловку, попију воде), прислоне главу на клупу, седну на клупицу која се налази на крају учионице, јер после тога лакше и боље раде; да Н.М. није изузетак у овоме, да је ово начин рада са свом децом; да се Н.М. после кратког предаха враћао на место најчешће сам, некада га је требало опоменути, а некада дати додатни задатак (да проспе зарезач, да извади неко слово из џепа велике словарице);
• да је ученик Н.М. од почетка укључиван у све активности у којима су учествовала и друга деца, да излази на велики одмор и активности у дворишту, као и да је његово одељење било на представи у којој он игра као члан музичке радионице коју похађа ван школе;
• да је скоро свакодневно разговарала са Н.М. мајком и обавештавала је шта се дешавало, на који начин су решили неки задатак и сл; да је свакодневно разговарала и размењивала искуства и са колегиницом М. П. која предаје остале предмете том одељењу, као и са наставницом Т. Р, која предај енглески и са вероучитељем Т. И;
• да је велики степен узнемирености ученик показивао у периоду од 9. до 16. децембра, а да нико од наставника није могао да препозна прави узрок, често је плакао и бурно реаговао на све што би затекао у близини; да је првог дана мајка била позвана, међутим ни она није успела да га умири и одвела је дечака кући;
• да је тих дана чинила све што је до тада примењивала и знала како би га поново укључила у рад и социјалну интеракцију са децом, као и да је у својој педагошкој документацији детаљно описала сваки тај дан и сваки догађај;
• да ученик никада није био током боравка у школи без надзора, као и да ни на који начин није понижаван, дискриминисан, занемариван; да није снижавала захтеве према Н.М, нити је дозвољавала да прекида и не прати наставу већ је динамику рада прилагођавала као и већини ученика првог разреда;
• да никад није вршен притисак на мајку ученика да га упише у специјалну школу, као и да никад није мајци речено да престане да гаји илузију да ће ученик бити социјално добро прилагођена особа, нити да би га требало сместити у установу за децу са сметњама у развоју;
• после новогодишњих и божићних празника Н.М. је одморан наставио да ради без проблема као и прва три месеца по поласку у школу;
• да никад није постојала намера да на било који начин ученик Н.М. стави у неравноправан положај у односу на остале ученике, а ако је некада у нечему погрешила то није било с намером да повреди било чије право.
  • У изјашњењу М. П, професорке разредне наставе, између осталог наведено је:
• да се са учеником Н.М. ради по Наставном плану и програму, користећи методе и упутства и уважавајући специфичности предмета и ученика;
• да се редовно обављају консултације и размењују искуства са наставницом Ј. Д. у вези са специфичним потребама ученика; да постоји добра сарадња са мајком ученика и да су њени савети драгоцени за подршку у васпитно-образовном раду;
• да Н.М. успешно прати наставу из предмета које она предаје; када је потребно спроводи индивидуални рад у виду појашњења захтева или усмерених потпитања, подстиче развој његових моторичких способности и посебан акцент ставља на његову социјализацију;
• да се понашање ученика видно погоршало у децембру без видљивог разлога, да је био узнемирен, да је ударао другу децу и наставнике; да га је у тим тренуцима тешила, грлила и скретала пажњу на неку другу активност;
• да се после новогодишњих празника понашање ученика поправило, као и да добро и успешно прати наставу.
  • У изјашњењу Љ. К, секретарке школе, између осталог наведено је:
• да је приликом уписа у први разред ученика Н.М. „у првом обраћању родитеља документација била непотпуна с тим да је у року од неколико дана употпуњена и ученик је уписан у први разред 20. априла 2016. године”;
• да је 10. маја 2016. године, на мајчин захтев издата потврда о упису ученика у први разред ради остваривања права на педагошког асистента и личног пратиоца.
  • У изјашњењу Б. К, педагошкиње школе, између осталог наведено је:
• да је са Н.М. обавила проверу спремности за полазак у школу 10. маја 2016. године и да је из интервјуа са мајком ученика и документације дошло до сазнања да је Н.М. ученик коме је потребна додатна подршка у васпитно-образовном раду;
• да је у интервју са мајком сазнала у чему се састоје тешкоће и проблеми у развоју детета, да је ученик од друге године укључен у логопедски, психолошки и дефектолошки третман, као и да је похађао предшколску установу од треће године; да је мајка рекла да очекује потешкоће у школи везано за социјализацију и пажњу која се отежано усмерава, као и да очекује јасне и непопустљиве захтеве у погледу дисциплине како би се код њега развијала самоконтрола, осећај границе и позитивно понашање;
• да мајци ученика није речено да ће ученик „ипак” бити примљен у школу, нити да ће настава бити организована тако што ће он за време наставе проводити време у дворишту, нити да може изостајати из школе уколико не буде „расположен” за наставу;
• да је у школи формиран Тим за инклузивно образовање, као и да је она чланица тима; да се у шеснаестогодишњем раду континуирано усавршавала како би допринела оснаживању личних компетенција за рад са ученицима, родитељима и наставницима, као и за пружање додатне подршке ученицима; да школа има добру педагошку праксу којој се ученицима пружају једнаки услови за школовање засновани на важећем наставном плану и програму и смерницама за реализацију истог;
• да ученик напредује континуирано, да је укључен у све наставне и ваннаставне активности, да никад није био без надзора, као и да је добро прихваћен од стране других ученика;
• да се мајка ученика никада није обратила са примедбом о неадекватним поступцима учитељица, нити је указала на регресију у понашању ученика Н.М.;
• да се психолог и дефектолог-олигофренолог чији су налази дати уз притужбу, никада нису обраћали школи ради сарадње и праћења рада и развоја ученика;
• да ће се наставити са прикупљањем података ради сачињавања педагошког профила уз укључење мајке ученика ради добијања неопходних информација и израде педагошког профила, а све у најбољем интересу детета.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама није спорно да Н.М, од 1. септембра 2016. године, похађа први разред ОШ „П. П. Њ.” у Б. у одељењу разредне старешине Ј. Д, као и да му је дијагностикован первазивни развојни поремећај и да му је потребна додатна подршка у образовању.
• У налазу дефектолога-олигофренолога И. К. Г. од 20. децембра 2016. године констатовано је да је дечак доведен на контролни преглед услед погоршања у домену понашања и пажње, као и да се олигофренолошки третман спроводи од његове друге године. У налазу је наведено да се, у односу на ранија дефектолошко-олигофренолошка праћења развоја и третмане уочава регресија у домену понашања, пажње и комуникације. Мишљење дефектолошкиње је „да је услед не стимулативног приступа дошло до регресије код дечака и да је неопходно што пре успоставити адекватну акомодацију у приступу и реализацији предвиђеног плана и програма од стране учитељице”. У налазу је наведено да се налаз односи на Н.М, рођеног 2008. године.
• Увидом у налаз психолошкиње Г. Т, Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић” у Београду од 21. децембра 2016. године, утврђено је да је Н.М. долази у Завод од 2011. године, и да се од када је започето школовање, дечак јавља на редовне контроле. На контролним прегледима је, углавном добро расположен, сарађује и у складу са својим могућностима одговара на питања о активностима у школи. На последњој контроли (19. децембра 2016. године) мајка даје податке о повременом импулсивном реаговању дечака према учитељици са којом нема одговарајућу сарадњу, а затим и према другој деци, као и да је дошло до промене општег расположења – плачљив је, раздражљив, одбија да иде у школу. Назначено је да је овакво понашање уочено и у току опсервације. У налазу је дато мишљење да је потребно наставити редовно школовање уз прилагођавање захтева и приступа актуелним проблемима и могућностима детета.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
• Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.
• Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9[4] у коме је констатовано да се деца са сметњама у развоју суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама у пуном уживању права које гарантује Конвенција. Указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Комитет је навео да је право на недискриминацију кључно право за децу са сметњама у развоју. Државе су дужне да обезбеде да сва деца под њиховом јурисдикцијом уживају у свим правима из Конвенције, без дискриминације било које врсте. Ова обавеза подразумева да државе предузму одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу сметњи у развоју. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет напомиње и да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[5] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.
• Устав Републике Србије[6] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[7]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, без дискриминације и издвајања по било ком основу, као и квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког. Одредбом члана 6. овог закона прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање и да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну, односно групну додатну подршку у школи. Такође, одредбом члана 44. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
• Одредбама члана 98. Закона о основама система образовања и васпитања прописан је упис ученика у основну школу. Између осталога, прописано је да се у први разред основне школе уписује свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година, да уз документацију потребну за упис, родитељ доставља и доказ о здравственом прегледу детета, као и да се изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету може одложити упис за годину дана од стране педагога и психолога, а на основу мишљења интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мере додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.
• Одредбама члана 3. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање[10] прописано је да васпитач, наставник, односно стручни сарадник поред већ датих података о детету, односно ученику, прикупља податке из различитих извора (од родитеља, односно старатеља детета или ученика, стручњака ван образовне установе који добро познаје дете, односно ученика, од вршњака и самог детета, односно ученика, на начин на који је то могуће), при чему се користе различите технике (системско посматрање активности детета, односно ученика у различитим ситуацијама, тестирање, као и интервјуисање и попуњавање упитника од стране ученика и других који познају дете, односно ученика). На основу прикупљених података и документације стручни сарадник координира израду и у сарадњи са васпитачем, односно наставником израђује педагошки профил детета, односно ученика. Педагошки профил садржи опис образовне ситуације детета, односно ученика и основ је за планирање индивидуализованог начина рада са дететом, односно учеником.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Н.М. приликом уписа у основну школу ОШ „П. П. Њ.” у Б. и касније током првог полугодишта, дискриминисан на основу свог личног својства – сметње у развоју. Потребно је утврдити да ли су директорка и секретарка школе приликом уписа Н.М. у први разред постављале додатне услове за упис, односно да ли је Ј. Д, наставница разредне наставе, својим поступањем ставили у неједнак положај ученика Н.М. на основу његовог личног својства у односу на друге ученике у погледу остваривања права на образовање.
• Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације детета са сметњама у развоју, на основу Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа који садрже антидискриминацоне одредбе. Стога, евентуалне пропусте у педагошким приступима и методама рада са децом са сметњама у развоју и децом генерално, не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности, па у овом поступку није анализирано да ли су, с педагошког аспекта коришћени одговарајући приступи и методе образовања и васпитања, што је у надлежности других државних органа (на пр. просветних саветника и др.).
• Да би се утврдило да ли је поступање школе приликом уписа Н. М. у први разред у априлу 2016. године било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели терета доказивања, из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је школа извршила акт дискриминације према дечаку са сметњама у развоју, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, лежи на школи. Повереница за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе пружају довољно основа за закључак да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације. Из пракса Повереника за заштиту равноправности може се закључити да међу наставним особљем и руководством образовно-васпитних установа, има и оних који не виде добробит од инклузивног образовања, који децу са сметњама у развоју виде као отежавајућу околност у раду, односно, који сматрају да инклузивни систем не доприноси ни једној групи деце^[11]. Сагласно томе, мора се ценити да ли чињенице које је школа понудила у прилог својим тврдњама да није извршила дискриминацију Н.М. приликом уписа пружају довољно основа за закључак да се догађаји поводом којих је притужба поднета нису десили на начин описан у притужби, односно, да поступци и понашање директорке и секретарке школе не представљају отежавање или онемогућавање уписа у образовну установу засновано на личном својству.
• Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе притужбе и изјашњења поводом навода да је Н.М. дискриминисан приликом уписа у школу. У притужби је наведено да је приликом уписа мајка доставила мишљење интерресорне комисије од 30. јуна 2014. године као доказ да је упис детета одложен за годину дана. По наводима притужбе секретарка школе, а касније и директорка, тражиле су да мајка прибави ново мишљење интерресорне комисије у којем би било наведено да дете може да се упише у редовну школу. У изјашњењу директорке школе, наведено је да приликом уписа није било никаквих додатних захтева, већ да је састанак са мајком организован да би се отклониле „нејасноће везане за датуме на документацији, а не да би се одлучивало да ли ће се дете уписати или не”. Такође, у изјашњењу секретарке школе наведено је да је „документација била непотпуна, с тим што је у року од неколико дана документација употпуњена и ученик је уписан у први разред 20. априла 2016. године.” У прилогу навода изјашњења директорке и секретарке нису достављени никакви докази који би потврдили наводе да је споран био само датум на документу (није наведено ни о којем документу се ради) и да поступање секретарке и директорке школе нису били усмерени на отежавање уписа дечака са сметњама у развоју, односно одустајање мајке дечака са сметњама у развоју да дечака упише у ОШ „П. П. Њ.” у Б. Индикативно је да ни у једном од ова два изјашњења није споменуто о којим документима се ради, односно није објашњено који датуми су били спорни, из којих разлога је документација била непотпуна и на који начин је документација употпуњена.

С обзиром на наведено, и у складу са правилом о прерасподели терета доказивања прописаним чланом 45. Закона о забрани дискриминације, својим изјашњењима школска управа није доказала да поступање приликом уписа није било условљено личним својством ученика, односно да школа није постављала додатне услове за упис чиме је отежавала упис дечака са сметњама у развоју.

• Такође, задатак Повереника је да утврди да ли су запослени у школи, поступањем или пропуштањем да поступају, ставили Н. М. у неравноправан положај у односу на другу децу у школи и на тај начин му ускратили право на образовања или отежали остваривање овог права, а све због његовог личног својства – сметњи у развоју.
• Анализирајући наводе притужбе да је Ј. Д, наставница разредне наставе износила ставове којим исказује ниска очекивања од ученика Н.М., његову неспособност за редовно школовање, ставове којим је подстицала мајку ученика да га упише у специјалну школу или у установу за збрињавање деце са сметњама у развоју, Повереница констатује да о овим наводима подноситељка притужбе није доставила доказе који их поткрепљују. Наставница Ј. Д. у свом изјашњењу оспорава ове наводе подноситељке притужбе, наводећи да није давала овакве исказе, да није вршила притисак на мајку да упише сина у специјалну школу, нити да га смести у установу за децу са сметњама у развоју. Такође, наводи изјашњења директорке, наставнице разредне наставе и педагошкиње школе нису противуречни и подударају се у наводима да школа има добру педагошку праксу, да ученик Н.М. добро прати наставу, да је добро прихваћен у школи, као и да му се понашање видно погоршало у децембру а поправило после новогодишњих празника. Наводи изјашњења су сагласни и у томе да су различит приступ и прилагођене технике и методе рада уобичајене, нарочито са ученицима првог разреда, као и да се наставне методе усклађују са индивидуалним различитостима ученика. С обзиром на противречност исказа притужбе и изјашњења, као и да не постоје други докази који потврђују наводе А. М, Повереница за заштиту равноправности констатује да се из чињеница који су понуђене не може утврдити да ли је наставница разредне наставе Ј. Д. износила ставове наведене у притужби.
• Повереник за заштиту равноправности напомиње да постоји више облика дискриминације. Тако, директна дискриминација постоји када је неко лице стављено у неповољнији положај због свог личног својства, док посредна дискриминација постоји када се неко лице ставља у неповољнији положај радњом која је привидно заснована на начелу једнакости, међутим због личног својства лица овакво поступање изазива неповољне последице за то лице. Посредна дискриминација дакле, постоји када се одређене рањиве групе третирају на једнак начин као припадници већинске популације. Другачије речено, дискриминација представља неједнако поступање према једнакима и једнако поступање према неједнакима[12]. У конкретном случају, потребно је утврдити да је Ј. Д. другачије поступала према Н.М. и на тај начин га ставила у неједнак положај у односу на друге ученике и ученице, као и да ли је Ј. Д. једнаким поступањем према Н.М. као према свој другој деци у одељењу, Н. М. због његовог личног својства – сметње у развоју, ставила у неравноправан положај.
• Анализирајући наводе изјашњења Ј. Д, Повереница за заштиту равноправности констатује да Ј. Д. има исти однос према свим ученицима првог разреда, из разлога што сва деца када пођу у први разред основне школе имају одређен период адаптације на нову средину и нове услове и правила понашања, и да у том смислу Н.М. није био изузетак. Такође, наставница наводи и да Н.М. није снижавала захтеве, као и да није дозвољавала да прекида наставу, већ је према њему прилагођавала динамику рада, као и већини ученика првог разреда. Поред тога, наводи изјашњења директорке, педагошкиње и наставнице М. П, указују да је рад са Н.М. прилагођаван уважавајући специфичности предмета и ученика, да је по потреби спровођен индивидуални рад са њим, као и да је Н.М. укључен у све активности у које су укључена и друга деца, како у току наставе, тако и у току одмора, ваннаставне активности, да је пријављен за рекреативну наставу у априлу, као и да успешно остварује задатке.
• Неспорно је да је Н.М. у периоду од 9. до 16. децембра показао велики степен узнемирености, када ни наставно особље ни мајка нису препознали шта је узрок ове промене, која је престала после новогодишњих празника. Налази психолошкиње и дефектолошкиње указују да је уочена регресија у домену понашања, пажње и комуникације и опште промене расположења. Закључак дефектолошкиње је да је услед нестимулативног приступа дошло до регресије и да је потребна „акомодација у приступу и реализацији предвиђеног плана и програма од стране учитељице”, док је закључак психолошкиње да је „потребно да настави редовно школовање уз прилагођавање захтева и приступа актуелним потребама и могућностима детета”. Ни у једном од налаза није указано које поступање је довело до регресије, односно шта је „нестимулативни приступ”.
• Повереница за заштиту равноправности констатује да у конкретном случају није у могућности да утврди да ли је наведеним стручно педагошким радом наставнице Ј. Д, Н. М. стављен у неповољнији положај. Ни из навода психолошкиње и дефектолошкиње који су достављени уз притужбу, не може се са сигурношћу утврдити да ли је и које је поступање довело до регресије у понашању дечака. Неспорно је да рад са Н.М. мора бити индивидуализован, да захтеви који му се постављају и приступ потребама морају бити прилагођени детету. Из навода свих достављених изјашњења произлази да је Н.М. укључен у све активности, да добро прати наставу и да је прихваћен од вршњака. Процену да ли је, у којој мери и када једнак приступ наставнице Ј. Д. према Н.М. довео до ускраћивања остваривања његовог права на образовање, није могуће извршити без одговарајућих компетенција из области педагогије и психологије детета.
• Вредновање квалитета рада образовне установе и стручно педагошки надзор врши се на основу стандарда квалитета рада установе и стандарда компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја. Послове стручно педагошког надзора врши просветни саветник[13] на основу предлога надлежних органа, установа, родитеља, ученика, грађана или непосредног сазнања просветног саветника[14]. Повереник за заштиту равноправности нема професионалних компетенција из области педагогије и није овлашћен да процењује који је стручно-педагошки приступ у раду са учеником са сметњама у развоју адекватан у конкретној ситуацији.
• Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења наставнице разредне наставе и директорке да нису имали намеру да дискриминишу ученика Н.М. У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише.
• У току поступка су анализирани и наводи наставнице Ј. Д. и педагошкиње Б. К. да терапеути који дуго раде са Н.М. „никада нису обраћали школи и тражили сарадњу у смислу праћења напредовања ученика”. Повереник за заштиту равноправности сматра да би иницирање сарадње са стручним лицима која изван школе дуги низ година раде са учеником било професионално и од користи пре формирања педагошког профила, као и у току пружања подршке ученику. С обзиром да деца са сметњама у развоју имају лошију стартну позицију са које улазе у образовни систем у таквим условима школа и наставно особље имају појачану улогу, да деци која нису у једнаком положају, пруже једнаку могућност да користе своје законско право на образовање.

4. МИШЉЕЊЕ

Постављањем посебних захтева приликом уписа у први разред основне школе, отежан је  упис ученику Н.М. у ОШ „П. П. Њ.” у Б. на основу његовог личног својства – сметњи у развоју чиме су прекршене одредбе члана 19. Закона о забрани дискриминације.

На основу предложених и изведених доказа у конкретном случају није било могуће утврдити да је стручно педагошким радом наставнице Ј. Д, ученик Н.М. стављен у неповољнији положај у односу на друге ученике и ученице првог разреда на основу његовог личног својства.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу члана 33. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, ОШ „П. П. Њ.” у Б. препоручује да:

5.1. У току школовања ученика Н.М. у ОШ „П. П. Њ.” у Б, ученику Н.М.  правовремено обезбеди отклањање физичких и комуникацијских препрека, као и да предузме друге потребне мере на правовременом планирању подршке ученику у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањем, уз укључивање родитеља и других актера који добро познаје дете у складу са законом.

5.2. Убудуће приликом уписа деце из рањивих група, као и приликом вршења других послова из своје надлежности, не врше повреду Закон о забрани дискриминације.

5.3. Организује обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

Потребно је да ОШ „П. П. Њ.” у Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „П. П. Њ.” у Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] УН, Општи коментар број 9: Права деце са инвалидитетом, CRC/C/GC/9, 27. фебруар 2007. године.

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09)

[6] „Службени гласник РС”, број 98/06

[7] члан 21. Устава Републике Србије

[8] члан 2.

[9] „Службени гласник РС”, бр, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15

[10] „Службени гласник РС“, број 76/10

[11] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, 103. страна

[12] Практикум за заштиту од дискриминације, Београд 2012.

[13] члан 151. Закона о основама система образовања и васпитања

[14] Правилник о стручно-педагошком надзору (Службени гласник РС”, број 34/12)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужба А.М. против ОШ ППЊ у Б. због дискриминације на основу инвалидитета у области образовањавaњa