бр. 07-00-412/2014-02 датум: 4. 12. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. Х, одборнице у Скупштини града Београда, због непримењивања родно диференцијалног (родно осетљивог) језика у актима које доноси Скупштина града Београда. У изјашњењу на наводе притужбе С. П, секретарка Скупштине града навела је да сматра да Скупштина не поступа противно начелу равноправности полова, с обзиром да Закон о забрани дискриминације не садржи изричите одредбе којима се прописује службена употреба родно сензитивног језика. Навела је и да је у Скупштини града 41% одборница, као и да су жене на позицијама заменице председника, секретарке и заменице секретарке Скупштине града. Н. Н, председник Скупштине града Београда није се у остављеном року изјаснио на наводе из притужбе. Повереница за заштиту равноправности указује да је управо број одборница и жена на високим функцијама у Скупштини града, показатељ неопходности да се престане са праксом језичког игнорисања жена, посебно ако се има у виду да за такво поступање нема утемељења у српском језику. Скупштина града Београда има законску обавезу да прати остваривање родне равноправности, да примењује међународне стандарде, као и да у оквиру својих надлежности обезбеђује равноправност полова и остваривање једнаких могућности. Због тога је Скупштини града Београда препоручено да предузме све неопходне мере како би увела родно сензитивни језик у све опште и појединачне акте које доноси, као и да у службеној комуникацији, именице које означавају радна места, положаје и функције користи у граматичком роду који изражава пол лица које је њихов носилац.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. А. Х, одборница у Скупштини града Београда поднела је 16. септембра 2014. године притужбу против Скупштине града Београда. У притужби је наведено:

– да притужбу подноси због одсуства родно диференцијалног језика у актима које доноси Скупштина града Београда, као што је Пословник Скупштине града, записници са седница и друго;
– да је непримерено да Скупштина града Београда, и поред приговора који је упутила 18. јула 2014. године, није уложила ни најмањи напор да елиминише традицију у језику која деградира жене и чини их невидљивим у сфери јавног деловања;
– да се тиме не изражава само лингвистички него и друштвени став;
– да генеричка употреба мушког граматичког рода или претпоставка да је таква употреба аутоматски родно неутрална нарушава принцип равноправности полова и у супротности је са међународним стандардима;
– да увођење клаузуле да се све одредбе прописа подједнако односе и на мушкарце и жене не доприноси уклањању ове дискриминације, будући да се то напомиње на једном месту, а затим се за цео текст и даље користи искључиво мушки род.

1.2. Уз притужбу су достављени: приговор на записник са седнице Скупштине града одржане 23. јуна 2014. бр: С-03-031-19 од 18. јула 2014. године и записник са 5. седнице Скупштине града Београда одржане 22. јула 2014. године.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење С. П, секретарке Скупштине града Београда и Н. Н, председника Скупштине града Београда.

1.4. У изјашњењу С. П. наведено је:

– да је А. Х. доставила приговор на записник са седнице одржане 18. јула 2014. године којим је указано на одсуство примене родно диференцијалног језика у записнику, а не и у другим актима, како је наведено у притужби;
– да је обавестила Скупштину града о достављеној примедби, након чега су одборници Скупштине града усвојили записник са 4. седнице;
– да користи прилику да укаже да Скупштину града Београда чини 41% одборника који су мање заступљеног пола, као и да многе од носећих функција у граду Београду обављају припаднице женског пола, као што су заменица председника Скупштине града, секретарка и заменица секретарке Скупштине града;
– да Закон о забрани дискриминације, као општи антидискриминациони закон не садржи одредбе о службеној употреби родно сензитивног језика, па сматра да није поступљено противно начелу равноправности полова.

1.5. Уз изјашњење је достављена стенографска белешка са пете седнице Скупштине града Београда.

1.6. Н. Н, председник Скупштине града Београда није се изјаснио на наводе из притужбе у остављеном року.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у копију записника са 5. седнице Скупштине града утврђено је да се приликом сачињавања овог записника није користио родно сензитивни језик. Приликом навођења фукција и имена, за секретарку Скупштине града С. П. користи се назив „секретар Скупштине града“, док се за одборницу А. Х. користи термин „одборник“.

2.2. Увидом у Службени лист града Београда, утврђено је да Скупштина града Београда приликом доношења општих и појединачних аката не користи изразе у женском граматичком роду.

2.3. Неспорно је да је одборница А. Х. поднела приговор на записник са седнице Скупштине града одржане 23. јуна 2014. године, који је разматран 22. јула 2014. године. Увидом у стенографску белешку са ове седнице утврђено је да је Н. Н, председник Скупштине града, прихватио предлог секретарке Скупштине града да шефови одборничких група разговарају на тему приговора и позвао одборнике и одборнице да се изјасне о примедби А. Х. речима „Ко је за то да се прихвати примедба госпођице А. Х, извињавам се, госпође А. Х“. Након тога је констатовано да примедба није прихваћена, пошто је за њу гласало десет одборника и одборница, а већина присутних није гласала.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о елиминисању свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW) и обавезала се да ће у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној предузимати све прикладне мере, да би се обезбедио потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање људских права и основних слобода, равноправно с мушкарцима. Такође, држава се обавезала да ће предузимати све адекватне мере ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде и уобичајена и свака друга пракса заснована на идејама о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца и жена. У складу са одредбама Конвенције, дискриминација жена означава сваку разликовање, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући женама признање, остварење или вршење људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање .

3.4. План за кориговање садашње неравнотеже у учешћу жена и мушкараца у политичком животу Међупарламентарне уније (1994), препоручује пажљив избор термина који се користе у уставу и закону. У одељку Б, тачка IV, наводи се да језик који се користи у законодавству треба да жене и мушкарце постави на равноправну основу и избегне било какву дискриминацију засновану на припадности одређеном полу, да у овом процесу значајну улогу имају законодавци, који могу деловати у правцу усвајања ових препорука користећи своја овлашћења, као и да је у неким земљама потребно писати законе уз коришћење облика оба рода.

3.5. Савет Европе је усвајањем Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику Р(90)4 препоручио државама чланицама да промовишу употребу језика који одражава принципе равноправности жена и мушкараца, као и да предузму мере које су потребне како би усагласили терминологију која се користи приликом израде правних прописа, у јавној администрацији и образовању са принципима родне равноправности.

3.6. Савет европских општина и региона (ЦЕМР) је асоцијација која окупља више од 150.000 локалних и регионалних власти из четрдесет земаља Европе. Овај савет је 2006. године усвојио Европску повељу о родној равноправности на локалном нивоу, коју је у Србији до данас потписало више од 20 локалних самоуправа. У повељи се наводи да је потребно да локалне самоуправе регулишу сопствене процедуре и стандарде тако да потенцијални кандидати/киње и изабрани представници/це не буду стављени у неповољан положај због стереотипних облика понашања, језика или узнемиравања. Локалне самоуправе се обавезују да ће се борити против предрасуда, пракси и употребе језика и представа базираних на идеји супериорности или инфериорности једног или оба пола, односно, на стереотипним улогама жена или мушкараца.

3.7. Одредбом члана 15. Устава Републике Србије прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности, док је чланом 21. забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима . Законом су посебно прописани посебни облици дискриминације а одредбом члана 6. приписано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односног, њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Дискриминација на основу пола, у складу са чланом 20. Закона о забрани дискриминације, постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.9. Закон о равноправности полова под дискриминацијом на основу пола подразумева свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање, давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области . Органи јединица локалне самоуправе су обавезни да прате остваривање равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота, као и примену међународних стандарда и уставом зајемчених права у овој области , да развијају активну политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и да, у оквиру својих надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности и подстичу и унапређују равноправности полова.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да у службеној комуникацији у Србији родно сензитивни језик и даље није широко прихваћен, иако језик има фундаменталну улогу у формирању друштвеног идентитета појединца и појединки и значајно утиче на обликовање друштвених ставова. Употреба језика у којем се присуство, једнак статус и улоге жена у мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Повереница стоји на становишту да изградња модерног друштва никада није потпуна ако се базира само на једном сегменту друштвеног развоја. Развој друштва у Републици Србији не може бити потпун без друштвеног, економског и културног развоја, а побољшање положаја жена мора бити схваћено као неопходан услов напретка. У том смислу, неопходно је предузимати све мере у циљу превазилажења оних кулутрних и обичајних правила која коче друштвени развој и онемогућавају женама уживање свих људских права равноправно са мушкарцима.

3.11. Повереница указује да је Заштитник грађана донео Упутство о стандардизованом недискриминаторном говору и понашању (2010), у којем је наведено да је родно диференцијалан језик – језик родне равноправности. Овим упутством је препоручено да се у унутрашњој и спољашњој комуникацији доследно користи женски граматички род за жене, чиме би се избегло подразумевање да су жене обухваћене коришћењем именица и заменица у мушком граматичком роду и прекинула би се неприхватљива језичка невидљивост жена.

3.12. Покрајински омбудсман АПВ упутио је Аутономној покрајини Војводини препоруку бр: VII-OM-Д-97/09 (2009) да недискриминаторну, родну терминологију угради у све покрајинске скупштинске одлуке, уредбе одлуке, декларације, резолуције, пословнике, правилнике, упутства, наредбе, решења, препоруке, закључке и друге акте, те да се приликом доношења појединачних правних аката води рачуна о родној терминологији. Повереница указује да је Аутономна покрајина Војводина у целости поступила по овој препоруци, и то тако што општом одредбом прописује недискриминаторну терминологију, у свим актима које доноси. На пример, одредба члана 2. Покрајинске скупштинске одлуке о Покрајинској влади , гласи „Све именице које се користе у овој одлуци у мушком роду, а имају и женски род, подразумевају и истовремено обухватају све именице у женском роду. Именице које означавају службене позиције и функције у органима Аутономне покрајине Војводине користе се у облику који изражава пол лица које је њихов носилац“.

3.13. Како се предмет притужбе односи на Скупштину града Београда, Повереница за заштиту равноправности указује на позитиван пример Градске општине Врачар, која у свим општим и појединачним актима, примењује правила родно сензитивног језика, тако што истовремено користи и мушки и женски граматички род. У Статуту Градске општине Врачар наведено је да „Скупштину општине чини 60 одборника/одборница, које бирају грађани/грађанке на непосредним изборима“, као и да се „у општини установљава заштитник/заштитница грађана/грађанки који/која има заменика/заменицу“. Скупштина градске општине Врачар донела је Одлуку о избору заштитнице грађана/грађанки градске општине Врачар , у којој је наведено да се Зорица Рунић бира за заштитницу грађана/грађанки.

3.14. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду наводе из изјашњења да Скупштину града Београда чини 41% одборница. При томе, треба имати у виду да број одборница у градским/општинским скупштинама резултат посебних (афирмативних) мера које је Република Србија увела, управо јер су жене биле знатно мање заступљене у националном парламенту и локалним скупштинама. Изменом члана 20. Закона о локалним изборима (2011) уведена је обавеза да на изборној листи, међу свака три кандидата по редоследу на листи, мора бити један кандидат оног пола који је мање заступљен на листи. Након ових новина, број одборница у скупштинама општина и градова значајно је повећан. Ово је уједно и један од примера развијања политике једнаких могућности, те Повереница за заштиту равноправности указује да број одборница у Скупштини града Београда који је већи од законом прописаног минимума, представља својеврсни показатељ да је неопходно престати са праксом језичке невидљивости жена.

3.15. Повереница за заштиту равноправности указује да у српском језику, односно, у граматичким правилима српског језика нема утемељења ни оправдања за језичку невидљивост жена. Наиме, у стручној литератури се наводи да „српски језик има доследно уткану категорију граматичког рода и није могуће употребити неку именицу без ознаке граматичког рода (мушког, женског и средњег) … а основно правило за грађење реченице је да се субјекат и предикат морају слагати у роду, броју и лицу“. Употреба језика је везана за друштвени и политички контекст, а питање стандардизације (нормирања) језика увек је политичко питање. Родно осетљивом употребом језика може се утицати на свест оних који се тим језиком користе, а језик „може одражавати и намеру говорника, може убеђивати, похвалити или подржати, наругати се другом или га учинити (не)видљивим“.

3.16. Имајући у виду записник са седнице Скупштине града, Повереница за заштиту равноправности користи прилику да укаже да је коришћење термина „госпођица“ у јавној сфери непримерено. Чињеница је да је термин „госпођица“ уобичајен у српском језику, међутим, како се приликом обраћања мушкарцима користи термин „господин“, без обзира на старост и брачно стање, на исти начин би требало жене ословљавати са „госпођо“. Реч „госпођица“ имплицира брачни статус жене, што је податак који је ирелевантан и не би требало да буде познат приликом службене комуникације, а уједно представља непотребно задирање у приватност жена.

3.17. Повереница за заштиту равноправности сматра да је у актуелним друштвеним околностима, када су жене у значајној мери укључене у политички живот и чине најмање трећину свих одборника у скупштинама градова и општина у Србији, неприхватљива употреба назива њихових звања и функција у мушком граматичком роду. На овај начин наставља се са традиционалном и родно стереотипном поделом занимања на „мушка“ и „женска“, не прате се промене које су несумњиво наступиле, одржавају се постојећи стереотипи и предрасуде и отежава равномерно укључивање жена у друштвени и политички живот.

4. МИШЉЕЊЕ

Скупштине града Београда није обезбедила да се у општим и појединачним актима из њене надлежности користи родно сензитиван језик за означавање звања, занимања и функција, што је супротно начело равноправности полова и поштовању једнаких права жена и мушкараца.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Скупштини града Београда да:

5.1. Предузме све неопходне мере како би недискриминаторну родну терминологију увела у своје одлуке, програме, стратегије, планове, решења, закључке, пословнике, декларације, резолуције, препоруке и друге акте које доноси.

5.2. У службеној комуникацији и приликом израде аката којима се уређују положаји, службене позиције и функције, користи називе у облику који изражава пол лица које је њихов носилац.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Скупштина града Београда не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба А. Х. против Скупштине града Београда због дискриминације на основу пола у области поступања органа јавне власти