дел. бр. 021-02-37/2013-02  датум: 15. 8. 2013.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ИВИЦА ДАЧИЋ, председник Владе РС

11000 БЕОГРАД

Немањина бр. 11

Поштовани господине Дачићу,

На основу сазнања из медија да је започео процес реконструкције Владе Републике Србије, слободна сам да укажем на потребу да се приликом именовања нових министара води рачуна о равномерној заступљености полова. Као што Вам је познато, Србија је протеклих година учинила значајне кораке на плану повећања учешћа жена у политичком и јавном животу, разумевајући да је равноправно и равномерно учествовање мушкараца и жена у одлучивању једна од основних европских вредности и темеља демократије, да поспешује транспарентност у доношењу одлука, повећава ниво одговорности и обезбеђује праведнију расподелу утицаја у друштву, чиме се убрзава процес модернизације и демократизације друштва и свеукупан друштвени развој. У саставу Владе Републике Србије на чијем сте челу, жене су до сада чиниле 26%, што је највећи проценат жена у односу на све претходне владе. Захваљујући изменама Закона о избору народних посланика, међу народним посланицима су 82 жене (32,8%).

Надајући се да ће достигнути резултати бити очувани и унапређени, слободна сам да укажем на кључне међународне и домаће акте који уређују равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота.

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује обавезу државе да у свим областима, посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној, предузима одговарајуће мере како би обезбедила потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно са мушкарцима. Чланом 7. Конвенције одређено је да државе чланице предузимају све потребне мере за отклањање дискриминације жена у политичком и јавном животу, а посебно су дужне да обезбеде да под једнаким условима жене гласају на свим изборима и буду биране у сва тела која се бирају путем јавних избора, као и да учествују у креирању и спровођењу владине политике и да заузимају руководеће положаје и обављају све јавне функције на свим нивоима власти. Обавеза да се женама обезбеди равноправни приступ и пуно учешће у структурама моћи и одлучивања, регулисана је и Пекиншком декларацијом и Платформом за акцију из 1995. године, у којима се наводи да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем афирмативних мера. Такође, релевантни су и Миленијумски циљеви развоја из 2006. године, према којима је један од постављених циљева, које треба остварити до 2015. године, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на најмање 30 %.

Од значаја су и бројна документа Савета Европе и органа Европске уније: Резолуција о уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању (1995), Резолуција Европског парламента о женама у одлучивању (2000), Резолуција Европског парламента о женама у међународној политици (2006), Резолуција Савета Европе 95/ц 168/02 (1995), Препорука о уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању (2003) и др.

Устав Републике Србије у чл. 21. прописује забрању дискриминације по било ком основу, укључујући и пол, а у чл. 15. прописује да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Законом о равноправности полова из 2009. године у чл. 2. ст. 1. прописано је да равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије и законима, док је чл. 3. ст. 2. прописано да политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца. Надаље, чл. 37. одређено је, између осталог, да се равноправност полова обезбеђује и приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције.

Подсетићу да је Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009 – 2015), као један од стратешких циљева, утврђено остваривање права жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању, а за остваривање овог циља предвиђено је предузимање мера како би се доследно спровело право на учешће мање заступљеног пола у свим структурама представничких тела (т. 4.1.1), и то са најмање 30% у почетној фази, а са 40% учешћа, што спада у стандарде ЕУ, до краја примене стратегије. Такође, у стратегији се наводи да би у циљу обезбеђивања равноправног и равномерног утицаја жена на одлучивање, чиме би се на бољи начин заступали посебни женски интереси, није довољно имати одговарајући број жена у представничким телима, него је потребно да учествују и у извршној власти (т. 4.1.2).

Иако важећим прописима, нажалост, није утврђена квота за мање заступљени пол у највишем органу извршне власти, надам се и очекујем да ћете искористити сва своја овлашћења и обезбедити да у реконструисаној Влади буде довољан број жена, у складу са принципом родне равноправности.

С искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука Влади Републике Србије