бр.  021-01-322/2021-02      датум: 8. 6. 2021. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује ПУ AA

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује ПУ АА да:

• из Захтева за упис детета у Предшколску установу АА који се налази на интернет страници ове установе и који је доступан родитељима, уклони назнаку да се податак о броју деце у породици „утврђује на основу провере извода из матичне књиге рођених мајке“.

Предшколска установа АА обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности обратио се грађанин, становник Београда који је отац четворо деце, притужбом против Скупштине града Београда због дискриминације на очева на основу пола. Подноситељ притужбе је, између осталог, доставио Захтев за упис детета у ПУ АА као доказ да су очеви са више деце стављени у неједнак положај у односу на мајке са више деце. Увидом у Захтев за упис детета у Предшколску установу АА, која је приложена уз притужбу и у захтев који се налази на интернет страници установе[2], утврђено је да је на крају захтева наведено да, уколико је подносилац захтева сагласан да се подаци потребни за упис детета прибаве по службеној дужности, запослени попуњава поља у рубрици захтева и уписује податке добијене на основу провере електронским путем преко Портала електронске управе Владе РС. Један од података које је запослени из установе обавезан да прибави је и број деце, и за овај податак је наведено да се „утврђује на основу провере извода из матичне књиге рођених мајке“.

Подносилац притужбе сматра да је поменути захтев за упис доказ да Скупштина града Београда дискриминише очеве са више деце и њихову децу јер право на накнаду трошкова боравка детета у предшколској установи остварује треће и свако наредно дете у породици, као и да се број деце у породици „утврђује на основу провере извода из матичне књиге рођених мајке“. Подносилац притужбе указује да је на овај начин у неповољнији положај стављено дете које живи у породици са троје и више деце која имају заједничког оца, а не мајку, и да је из истог разлога у неједнак положај стављен мушкарац/отац који има више деце у односу на жену/мајку која има више деце.

С тим у вези, Повереник указује да Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4] где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 2. Закона о финансијској подршци породици са децом^[5] дефинисано је да породицу у смислу овог закона чине: супружници и ванбрачни партнери, деца и сродници у правој линији без обзира на степен сродства, као и сродници у побочној линији до другог степена сродства под условом да живе у заједничком домаћинству. Одредбама члана 11. овог закона прописано је која су права на финансијску подршку у смислу овог закона, као и да АП Војводина, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу[6] прописани су ближи услови за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу. Један од прописанин критеријума за утврђивање приоритета за упис је и критеријум из члана 2. тачке 3) деца која имају статус трећег и сваког наредног детета у примарној породици.

Одредбама члана 5. Одлуке о правима детета у области финансијске подршке породици са децом на територији града Београда[7] прописано је да треће и свако наредно дете у породици са троје и више деце, у смислу ове одлуке, је треће и свако наредно дете које живи у породици са троје и више деце, према редоследу рођења. Редослед рођења из става 1. овог члана, утврђује се према датуму и часу рођења уписаних у матичну књигу рођених. Одредбама члана 6. ове одлуке прописано је да се редослед рођења деце из разведеног брака или ванбрачне заједнице која је престала, утврђује према родитељу са којим дете живи по одлуци надлежног органа. Редослед рођења деце која су у време развода брака или престанка ванбрачне заједнице била пунолетна или за коју је у току поступка утврђивања породичноправног статуса пред надлежним органом, утврђује се према родитељу са којим деца живе. Чињеница са којим родитељем деца живе, утврђује се према налазу надлежног центра за социјални рад.

Поступајући по притужби грађанина, Повереник за заштиту равноправности је утврдио да је Одлуком о правима детета у области финансијске подршке породици са децом на територији града Београда прописано да право на накнаду укупних трошкова боравка у предшколској установи (члан 10.) и право на накнаду укупних трошкова одмора и рекреације деце из предшколских установа има треће и свако наредно дете у породици са троје и више деце (члан 19.). Даље је прописано да треће и свако наредно дете у породици са троје и више деце, у смислу ове одлуке, је треће и свако наредно дете које живи у породици са троје и више деце, према редоследу рођења и да се редослед рођења утврђује према датуму и часу рођења уписаних у матичну књигу рођених (члан 5), као и да се редослед рођења деце из разведеног брака утврђује према родитељу са којим дете живи по одлуци надлежног органа (члан 6). С обзиром на све наведено, неспорно је да се редослед рођења детета не утврђује ни у односу на оца ни у односу на мајку, већ у односу на другу децу у породици, као и да се подршка пружа породици са троје и више деце. На пример, једно исто дете разведених родитеља може бити прво и једино дете у породици ако би живело са мајком и очухом који нема деце или би могло бити, на пример, треће дете у породици ако би живело са мајком и очухом који има двоје старије деце. Наиме, право на накнаду укупних трошкова боравка у предшколској установи и трошкова одмора и рекреације детета остварује онај родитељ са којим дете живи у породици, без обзира које је то по реду дете том родитељу, већ је одлучујућа чињеница да је то треће или свако следеће дете које живи у породици. На пример, право на накнаду трошкова остварује породица са троје деце, коју чине отац који има само једно дете и жена која има двоје деце, за треће дете по редоследу рођења, без обзира ко је биолошки родитељ најмлађем (трећем) детету. Ово из разлога што се подршка (накнада трошкова) жели дати породици са троје и више деце с обзиром на велике трошкове које има породица са више деце, без обзира на број деце једног родитеља. С обзиром да је у питању подршка породици са више деце, подршку могу остварити родитељи који имају једно или двоје деце појединачно, међутим заједно живе у породици са троје и више деце.

Такође, и Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу прописано је да је у питању дете које има статус трећег и сваког наредног детета у породици и не везује редослед рођења детета за једног од родитеља.

На крају Захтева за упис детета у ПУ АА је наведено да, уколико је подносилац захтева сагласан да се подаци прибаве по службеној дужности, запослени попуњава поља и уписује податке добијене на основу провере електронским путем преко Портала електронске управе Владе РС и податак о броју деце у породици се утврђује на основу провере извода из матичне књиге рођених мајке. Као што је већ наведено, и у Закону о финансијској подршци породица са децом и у Правилнику и у Одлици, утврђивање редоследа рођења врши се у односу на другу децу у породици и није везано за једног од родитеља. Због тога решење наведено у захтеву за упис ПУ АА није у складу са Законом, Правилником и Одлуком, као и да би овакво утврђивање редоследа рођења детета представљала неоправдано прављење разлике на основу пола родитеља.

С обзиром да у конкретном случају против ПУ АА није поднета притужба, Повереник није утврђивао на који начин се у предшколској установи утврђује број деце у породици. Неспорно је да би утврђивање броја деце у породици на основу провере извода из матичне књиге рођених мајке представљало дискриминацију родитеља на основу пола, због чега је потребно ову напомени уклонити из захтева за упис детета у предшколску установу и, наравно, утврђивање броја деце у породици вршити у складу са Одлуком о правима детета у области финансијске подршке породици са децом на територији града Београда (члан 5).

Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку мера за остваривање равноправности Предшколској установи АА.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.

[2] https://pupalilula.rs/roditeljski-kutak/upis-u-vrtic#r увид извршен 28. маја 2021. године

[3] „Службени гласник РС”, број 98/2006

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 113/2017, 50/2018, 46/2021 – одлука УС, 51/2021 – одлука УС и 53/2021 – одлука УС

[6] „Службени гласник РС“, бр. 44/2011, члан 2.

[7] „Службени лист града Београда“, број 85/2018

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Препорука мера за остваривање равноправности ПУ АА