021-01-523/2022-02 датум: 24.6.2022. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручујe председници Владе:

– да предузме све потребне активности на усмеравању и усклађивању рада Владе и органа државне управе, како би се осигурало да манифестација „EuroPride 2022” протекне безбедно и у духу толеранције, промоције различитости и равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

У складу са Уставом Републике Србије[2] и Законом о Влади[3], председник Владе води, усмерава, усклађује рад Владе, као и органа државне управе у областима које одреди председник Владе.

Имајући у виду цитиране надлежности, обавештавамо Вас да су се Поверенику за заштиту равноправности обратили организатори поводом европске манифестације „EuroPride 2022” која ће бити организована у Београду у периоду од 12. до 18. септембра 2022. године. У допису су подсетили да је „Београд Прајд” добила организацију ове највеће европске манифестације ЛГБТ+ заједнице у веома јакој конкуренцији (Барселона, Лисабон/Порто, Даблин и Гран Канарија), као и да се током наведеног периода у Београду очекује 10-15.000 гостију из иностранства, а да ће број високих гостију (званичника ЕУ, међународних организација и држава Европе) прећи 100. У допису је наведено да је до организације остало мање од четири месеца, а да државни органи не предузимају све потребне радње како би „EuroPride 2022” протекао несметано.

Од организације Прве Параде поноса која је одржана 2001. године и која је прекинута због напада на учеснике, преко оне из 2010. године на којој је дошло до сукоба у којима је повређено више од 100 људи, због којих следеће три године није било Параде поноса у Београду, јер су процене служби безбедности биле негативне, у Београду се од 2014. године успешно организује ова манифестиција. На овај начин Република Србија показује да може да гарантује и обезбеди одржавање једне овакве манифестације.

И поред чињенице да се Парада поноса успешно одржава већ дуги низ година, бројни су проблеми са којима се суочавају ЛГБТИ особе. Наиме, поједина истраживања и пракса Повереника показује да је дискриминација на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и даље присутна. Хомофобија и трансфобија имају дубоке корене у друштву. Говор мржње, иако је забрањен, и даље је присутан у медијима, на интернету или на другим местима доступним јавности посебно у периоду непосредно пре одржавања Параде поноса, на шта је и Повереник за заштиту равноправности указивао, како кроз извештаје о стању у области заштите равноправности, тако и издатим упозорењима. Сагласно наведеном Повереник наглашава да континуирано треба радити на сузбијању дискриминације и унапређењу положаја ЛГБТИ особа, јер се ова друштвена група и даље често суочава са дискриминацијом и неприхватањем у различитим областима друштвеног живота. Како указују организације цивилног друштва, посебан проблем ЛГБТИ заједнице, и даље представља физичко насиље. С тим у вези, подсећамо да је Кривични законик допуњен чланом 54а, који управо санкционише дела која су учињена из мржње према лицима због националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације и родног идентитета. Полазећи од релевантних међународних докумената, циљ због ког је ова одредба уведена у правни систем Републике Србије је био да се обезбеди строже кажњавање, а тиме и појачана кривичноправна заштита у односу на поједине посебно рањиве друштвене групе.

У ситуацији потенцијалног остварења неког од безбедносних ризика, неопходно је благовремено предузети све мере, како би се смањила могућност наступања било каквих ризика, посебно имајући у виду да се ради о манифестацији која има међународни, европски карактер.

Предстојећа манифестација представља прилику да државни органи покажу своју посвећеност принципима на којима почивају слободна и отворена демократска друштва као што је то Република Србија у циљу промоције равноправности и различитости. С тим у вези подсећамо да се Република Србија, својим институционалним и правним оквиром као и преузетим међународним обавезама,  одлучила на снажну, целовиту и систематичну борбу против свих облика дискриминације и определила за највише стандарде заштите права мањина.

Имајући у виду наведено, у прилогу Вам достављамо допис организатора који садржи предлогe за превазилажење потенцијалних изазова са којима се поводом организације овог догађаја суочавају, како бисте предузели мере у складу са својим надлежностима.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.

[2] („Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21), члан 125.

[3] („Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05 – испр., 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – Oдлука УС, 72/12, 7/14 – Oдлука УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), члан 13.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера Влади Републике Србије – ЕuroPride 2022