бр. 021-01-69/2021-02  датум: 15.3.2021. године

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, председница

11000 БЕОГРАД

Немањина 11

Поштована госпођо Брнабић,

Повереник за заштиту равноправности је на састанку са једним од Омбудсмана Босне и Херцеговине, проф. др Љубинком Митровићем, који је одржан у петак 12. марта 2021. године, разговарао о проблемима са којима се суочавају становници Босне и Херцеговине који имају и држављанство Републике Србије у поступку вакцинације становништва против КОВИД 19 обољења. Наиме, том приликом је указао да је ангажовано медицинско особље запослено у домовима здравља у пограничним деловима наше земље, и поред уредне пријаве за вакцинацију коју су поседовали, одбило да вакцинише један број држављана Републике Србије, због чињенице да немају важећу личну карту, односно пребивалиште на територији Републике Србије, јер су грађани Босне и Херцеговине и поседују и држављанство Босне и Херцеговине. Такође, Поверенику су се електронским путем обраћали и страни држављани који имају пребивалиште на територији Републике Србије указујући на проблем са којим су се суочили у поступку вакцинације становништва против КОВИД 19 обољења. Наиме, након уредно поднетог захтева за вакцинацију на пункту за вакцинацију на Београдском сајму обавештени су да вакцину не могу примити зато што нису држављани Републике Србије, као и да ће моћи да се вакцинишу тек након што сви држављани Републике Србије буду вакцинисани. У допису наводе да је реч о грађанима који имају пребивалиште у Републици Србији, који су порески обвезници у нашој држави, остварују право на здравствену заштиту, али истовремено припадају и категоријама становника које су у повећаном ризику од заражавања (припадају одређеној старосној групи, раде у образовним установама и слично), те сагласно томе испуњавају прописане услове који се односе на приоритетне групе становника предвиђене за вакцинацију.

Повереник за заштиту равноправности најпре истиче да је Уставом Републике Србије[1], у члану 21. утврђена забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, која је ближе разрађена чланом 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације[2]. Такође, Законом о забрани дискриминације у члану 3. утврђено је да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти Републике Србије ефикасно штите од свих облика дискриминације, као и да странац у Републици Србији, у складу са међународним уговорима, има сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само грађани Републике Србије.

Повереник подсећа и на Закон о ратификацији Споразума између Савезне Републике Југославије и Босне и Херцеговине о социјалном осигурању[3] којим је у члану 2. прописано да се споразум између осталог односи и на здравствено осигурање, здравствену заштиту и материнство, а у члану 4. утврђен Једнаки третман, односно да су приликом примене правних прописа једне државе уговорнице, држављани друге државе уговорнице изједначени са њеним држављанима. Напомињемо, да се изузеци од става 1. овог члана односе само на правне прописе о учешћу осигураника и послодавца у органима носилаца и удружења, на одредбе о терету осигурања из међународних уговора закључених са трећим државама и на правне прописе о осигурању лица запослених у службеном представништву једне од држава уговорница у трећим државама или код чланова тог представништва.

Такође, чланом 2. Закона о потврђивању споразума о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске[4], између осталог утврђено је да ће учеснице у споразуму у складу с Мировним споразумом и уставима Републике Српске и Босне и Херцеговине, посебно унапређивати сарадњу у области здравства и социјалне политике.

Повереник указује на Препоруке за вакцинацију против КОВИД 19 обољења које је донело Министарство здравља и Стручни комитет за вакцинацију од 12. јануара 2021. године, којим су прописане националне препоруке у Републици Србији и циљне групе за вакцинацију са листом приоритетних група према интензитету трансмисије вируса у популацији, које почивају на принципима и циљевима Светске здравствене организације у погледу вакцинације против овог обољења. Међу 6 основних принципа и 12 циљева за вакцинацију је и принцип једнаког приступа који подразумева узимање у обзир интереса свих појединаца и група становништва приликом разматрања и одлучивања о приоритетима, кроз омогућавање свим појединцима и групама становништва да буду вакцинисани по одређеним критеријумима за приоритете. Даље, утврђен је и принцип једнакости на националном нивоу кроз дефинисање приоритета за вакцинацију у самој земљи узимајући у обзир осетљивост, факторе ризика и потребе група које су, због друштвених, географских или биомедицинских фактора, изложене већем ризику од настанка и оптерећења болешћу КОВИД 19. Такође, наведеним документом утврђено је и развијање система за испоруку вакцина и инфраструктуре потребне за обезбеђење доступности вакцина против овог вируса приоритетним групама становништва и предузимање адекватних мера како би се осигурао једнак приступ свима који припадају приоритетним групама, заштита оних који су у значајном ризику од настанка КОВИД 19 и који имају важну улогу у обезбеђивању добробити других, укључујући и запослене у здравственим установама и осталим службама важним за функционисање друштва.

На основу ових принципа и циљева утврђен је и план вакцинације који се спроводи у три фазе, те се у првој фази врши вакцинација запослених у здравственим установама са највишим ризиком од настајања или преношења инфекције, запослених у домовима за стара лица и другим установама социјалне заштите и старијих узрасних група становништва. У другој фази се врши вакцинација особа у старосној групи 65-74 године у општој популацији које нису обухваћене у претходној фази, особа млађих од 65 година са коморбидитетима или здравственим стањем које представља висок ризик од настанка тешког облика болести или смрти, запослених у службама/установама од виталног значаја (са повишеним ризиком од настанка или трансмисије болести или који не могу да обезбеде физичку дистанцу), запослених у државној управи или локалној самоуправи који су посебно изложени инфекцији (непосредни рад са странкама, рад на терену и сл.) или који су посебно угрожени од настанка тешких облика болести и смртног исхода (присуство коморбидитета), запослених у комуналним и јавним предузећима, запослених у Министарству унутрашњих послова и правосуђу, запослених у предузећима и установама од посебног значаја за функционисање друштва које одреди Влада Републике Србије или орган управе коме Влада Републике Србије повери израду такве листе приоритета, запослених у образовању у установама са већим ризиком од трансмисије вируса (факултети и средње школе), запослених у предшколским установама. У трећој фази се врши вакцинација запослених у образовним установама са мањим ризиком од трансмисије вируса (основне школе), есенцијалног особља ванмедицинског и образовног сектора које није обухваћено у другој фази, запослених на производњи вакцина и у лабораторијама на местима са високим ризиком за инфекцију, особа које су услед свог социјалног статуса у повећаном ризику од инфекције, јер не могу да обезбеде физичку удаљеност (мигранти и тражиоци азила у колективном смештају, групе особа које живе у нехигијенским насељима, бескућници и особе које живе у екстремном сиромаштву, особе старије од 50 година на издржавању кривичних санкција).

Имајући у виду наведено јасно је да се једина разлика приликом утврђивање група за вакцинацију оправдано прави у односу на особености посла коју лица обављају, њихово старосно доба, здравствено стање, имовинско стање и слично, односно на основу осетљивости, фактора ризика и потреба група које су, због друштвених, географских или биомедицинских фактора, изложене већем ризику од настанка и оптерећења болешћу КОВИД 19. Дакле, право да се вакцинишу није утврђено само за држављане Републике Србије, већ га имају и особе које имају двојно држављанство, али и особе које су држављани неке друге земље, а које имају пребивалиште у Републици Србији, у њој раде, порески су обвезници и слично. Ово посебно стога што су на листи приоритета експлицитно наведени и мигранти и тражиоци азила који припадају групи особа које су услед свог социјалног статуса у повећаном ризику од инфекције, јер не могу да обезбеде физичку удаљеност.

Повереник поздравља активности које се у Републици Србији предузимају у циљу омогућавања вакцинације против КОВИД 19 што већег броја становника, као и чињеницу да се процес вакцинације (једноставан начин пријаве, на међународним стандардима утврђена листа приоритетних категорија становника, ефикасан систем примања вакцине и слично) спроводи у складу са свим усвојеним међународним принципима и циљевима и што су прописи наше државе у потпуности у складу са свим међународним стандардима без дискриминације ни по једном основу.

Повереник указује да је управо имајући у виду резултате које је Република Србија остварила у борби против ове пандемије и на највишим међународним стандардима засноване и донете акте који се односе на поступак вакцинације, потребно отклонити неправилности до којих долази у пракси, на самим пунктовима за вакцинацију, и омогућити несметану вакцинацију држављана Републике Србије који имају двојно држављанство, али и страних држављана који имају пребивалиште у нашој земљи, у њој раде, порески су обвезници и слично. Стога, Повереник предлаже да Влада и ресорно министарство размотре могућност доношења посебног упутства у којем ће јасно прописати да право на вакцинацију под условима који су утврђени Препорукама за вакцинацију против КОВИД 19 имају и ове категорије становника под истим условима као и држављани Републике Србије.

С поштовањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

[1] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[3] Закон о ратификацији Споразума између Савезне Републике Југославије и Босне и Херцеговине о социјалном осигурању („Службени гласник СЦГ – Међународни уговори”, број 7/03)

[4] Закон о потврђивању споразума о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 70/07)

Препорука мера Влади поводом вакцинације против КОВИД 19