бр. 021-01-74/2021-02  датум: 16.3.2021. године

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, председница

11000 БЕОГРАД

Немањина 11

Поштована госпођо Брнабић,

Поверенику за заштиту равноправности обратио се дописима и притужбама један број грађана и грађанки, али и представника различитих удружења који су истакли да уредбама за спровођење економских мера за смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом коронавируса, које је Република Србија усвојила, нису на једнак начин обухваћене све категорије грађана, издвајајући као најпогођеније децу, жене, затим неформално запослене и незапослене особе, али и представнике Ромске националне мањине.

Имајући у виду наведено Повереник је Влади дана 7. маја 2020. године упутио допис бр. 626/20 указујући да приликом креирања мера чији је циљ смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом COVID-19 вируса, треба узети у обзир и чињеницу да последице пандемије, али и мере које су предузимане у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса нису једнако погодиле све категорије становништва. Овим дописом смо у складу са овлашћењима из члана 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1], којим је између осталог прописано да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације, предложили Влади да приликом креирања додатних мера у будућности посебно узме у обзир наводе из поменутих обраћања грађана и грађанки.

Повереник најпре још једном поздравља Програм економских мера за подршку привреди Србије погођеној последицама пандемије, којим је предвиђено четири сета мера чији је циљ био да се очува запосленост у току трајања ванредног стања, као и да се помогне привредним субјектима којима је због пандемије отежано пословање. Наиме, усвајањем наведених мера, које су се највећим делом односиле на финансијску подршку  привреди, Република Србија је и поред негативних ефеката које је пандемија COVID-19 вируса имала на привреду, успела да очува велики број радних места и тиме смањи њене негативне ефекте на економски положај пре свега запослених грађана и грађанки.

Сагласно наведеном Повереник још једном указује на дописе удружења родитеља, али и самих родитеља, а посебно оних који имају више од двоје деце, у којима су навели да усвојени пакет економских мера није имао непосредне ефекте на унапређење положаја деце, јер малолетне особе нису биле обухваћене ни једном од предложених мера, па ни мером једнократне новчане помоћи, а ефекти ове мере свакако нису једнако утицали на смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом на породице које имају више деце. Повереник истиче да је криза изазвана пандемијом COVID-19 у великој мери утицала на смањење прихода породица са децом, међу којима су посебно погођене породице са више деце, породице које имају дете са инвалидитетом или дете оболело од неке ретке болести, породице у којима један или оба родитеља нису запослена и слично. Наиме, велики број ових породица је услед затварања вртића, престанка са радом дневних боравака за децу са инвалидитетом, односно смањења обима пружања услуге помоћи у кући услед пандемије COVID-19 вируса, као и преласка на наставу на даљину за децу школског узраста, имао бројне тешкоће у усклађивању рада и родитељства. Такође, оне најсиромашније породице суочиле су се и са проблемом недостатка бесплатног оброка у школи или вртићу услед њиховог престанка са радом.

Повереник стога предлаже да се изврши анализа негативних ефеката које је пандемија имала на ове породице и сагледају могућности да се увећају новчани износи на име права на дечији додатак и других давања за најсиромашније породице са децом.

Повереник такође истиче да предложене економске мере нису на једнак начин обухватиле запослене и незапослене грађане и грађанке. Наиме, и поред мере која се односила на директна давања предузећима у виду исплате помоћи у висини минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа, односно субвенције 50% минималне зараде великим предузећима, којом је сачуван велики број радних места, један број грађана и грађанки ипак је остао без посла. Повереник подсећа да је стопа запослености жена још увек нижа од стопе запослености мушкараца, те да су жене у нашем друштву још увек мање плаћене за рад исте вредности или за исти рад, као и да су ови проблеми додатно су усложњени када се има у виду положај жена старијих од 45 година, домаћица, пољопривредница, младих жена и жена из вишеструко дискриминисаних група. Последња Анкета о радној снази показује да у Србији има укупно 974.200 жена старости између 45 и 64 године, од чега је близу 500.000 незапослено или неактивно на тржишту рада. Повереник указује да је у условима ванредног стања велики број жена из наведених категорија обављао послове неформалних неговатељица и тако дао велики допринос у пружању помоћи старијим сродницима или члановима породице који због здравственог стања или инвалидитета нису у могућности да самостално задовоље основне животне потребе. На овај начин оне су дале значајан допринос сузбијању ширења COVID- 19 вируса и очувању здравља грађана који су у највећем ризику од обољевања овим вирусом. Напомињемо, да и досадашња пракса Повереника у поступању по притужбама показује да до дискриминације на основу пола/рода најчешће долази управо у области рада и запошљавања. Такође, неједнакост је видљива и уколико је реч о Ромима, јер велики број ових грађана (од укупног броја Рома који обављају занимање чак 59,3% ради на пословима чистача, сакупљача секундарних сировина и помоћних радника[2]) који ради на пословима сакупљања секундарних сировина није остваривао приходе по том основу у периоду када је на снази била мера која се односила на потпуну забрану, односно ограничење кретања. Сагласно наведеном ова категорија становника која је и према пракси Повереника једна од најчешће дискриминисаних група и у највећем ризику од социјалне искључености и сиромаштва, била обухваћена само мером која се односила на уплату једнократне новчане помоћи. Имајући у виду постојеће неједнакости, као и да су жене и Роми једна од најрањивијих група на тржишту рада, Повереник предлаже да се наведено узме у обзир приликом креирања нових економских мера. Приликом прописивања мера које ће бити утврђене Националним акционим планом запошљавања за 2021. годину размотри могућност да се повећа износ средстава за постојеће активне мере запошљавања и самозапошљавања, као и за мере којима се олакшава прелазак из неформалног рада у регуларне токове и изврши креирања посебних афирмативних мера којима би се ублажили негативни ефекти које је пандемија болести COVID-19 имала на незапослене грађане, а посебно на незапослене жене и Роме.

Повереник за заштиту равноправности ће у складу са надлежностима утврђеним Законом о забрани дискриминације наставити да прати стање и континуирано указује на теже проблеме са којима се суочавају и поводом којих нам се обраћају најугроженије категорије грађана, а које је потребно узети у обзир и размотрити приликом креирања различитих мера у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса, али и ублажавања негативних последица које пандемија на њих оставља.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ бр. 22/09)

[2] Републички завод за статистику, Роми у Србији, Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера Влади поводом Програма економских мера