бр. 07-00-42/2021-02 датум: 8.3.2021.

Поштовани господине Ћулибрк,

Током процеса жирирања и избора за НИН-ову награду, Поверенику за заштиту равноправности неколико пута је указано на посредну маргинализацију женског књижевног стваралаштва тиме што није постојала никаква могућност да било која списатељица добије ово признање јер међу финалистима престижне награде за најбољи роман године није било жена, уз подсећање да је од установљавања награде свега 5 књижевница добило ово признање. Такође, постављено је и питање у вези са саставом жирија, с обзиром да је ове године само једна жена била чланица, док су преостала четворица били мушкарци, што, према наводима оних који су се обраћали нашој институцији, не одражава стварни женски допринос савременом књижевном стваралаштву.

Имајући у виду наведено указујемо да је чланом 15. Устав Републике Србије^[1] прописано да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

Република Србија је ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена CEDAW[2] којом је прописано да државе чланице предузимају у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној, све прикладне мере, укључујући законодавне, да би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно с мушкарцима (члан 3.), као и да предузимају све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у другим областима привредног и друштвеног живота како би им се, на основу равноправности жена и мушкараца обезбедила једнака права, а посебно, између осталог, право на учешће у свим облицима културног живота (члан 13.).

Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима[3] Република Србија се обавезала да обезбеди једнако право мушкарцима и женама да уживају сва економска, социјална и културна права која су набројана у овом пакту (члан 3.), као и да признаје сваком право да учествује у културном животу (члан 15.).

Чланом 20. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Према Закону о култури, начела културног развоја, заснивају се, између осталог, и на равноправности у раду свих субјеката у култири.[4]

Закон о равноправности полова[5], у члану 2. прописује да равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије, и законима, и сви су дужни да је поштују. Одредбом члана 3. став 2. овог закона прописано је да политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца.

Према Правилнику о НИН-овој награди критике за најбољи роман године^[6] право на НИН-ову награду имају аутори који напишу и објаве роман на српском језику, у периоду од 1. јануара до 31. децембра протекле године, а жири који додељује ову награду има пет чланова које именује главни уредник НИН-а, уз претходну консултацију са Колегијумом НИН-а. Мандат чланова жирија је две године. Главни уредник може продужити мандат члановима жирија за још једну или две године.

На крају, желимо да подсетимо да промовисање родне равноправности и њено јачање на свим пољима, значајно доприноси даљој изградњи демократских вредности и развоју целог нашег друштва. То је од нарочите важности када је у питању књижевно стваралаштво, имајући у виду, с једне стране, целокупан женски допринос књижевности у Србији, а са друге, значајне поруке које књижевност по себи и промовисање женских аутеритета у тој области, има у успостављању нових родних дискурса.

С тим у вези, без улажења у критеријуме за одабир чланова/чланица жирија, нити у критеријуме за избор романа који су ушли у шири а затим ужи избор за НИН-ову награду, а полазећи од прописане надлежности Повереника из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућујемо Вам препоруку мера да, у оквиру својих овлашћења, приликом наредног избора жирија за доделу НИН-ове награде, предузмете одговарајуће мере у циљу остваривања начела родне равноправности.

[1] „Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21.

[2] „Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81

[3] „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71

[4] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 13/16, 30/16-испр. и 6/20  (члан 3.тачка 9)

[5] „Службени гласник РС“, број 104/09

[6] http://www.nin.co.rs/2003-01/30/27180.html

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Препорука мера НИН-у