бр. 021-02-18/2014-02 датум: 11. 4. 2014.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. ст. 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје Народној скупштини Републике Србије

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1. Народна скупштина Републике Србије предузеће све потребне мере у складу са својим овлашћењима, како би обезбедила да у саставу свих делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама буде најмање 30 % лица мање заступљеног пола, сагласно пропису из чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова.

2. Народна скупштина Републике Србије предузеће све потребне мере како би обезбедила да у саставу свих парламентарних одбора буду равномерно заступљена лица мање заступљеног пола, у складу са уставном гаранцијом равноправности мушкараца и жена и дужности државних органа да развијају политику једнаких могућности.

3. Народна скупштина Републике Србије регулисаће на који ће начин бити обезбеђено да у саставу свих парламентарних одбора парламентарних делегација које суделују у међународној сарадњи буде најмање 30% лица мање заступљеног пола, сагласно пропису из чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова.

4. Народна скупштина Републике Србије регулисаће на који ће начин бити обезбеђено да у саставу парламентарних одбора буде равномеран број лица мање заступљеног пола.

5. Народна скупштина Републике Србије обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.

Мотиви и разлози за доношење препоруке

Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Поступајући у оквиру овлашћења прописаних чл. 33. ст. 1. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, а имајући у виду чињеницу да је након парламентарних избора који су одржани 16. марта 2014. године, у току процес формирања новог сазива Народне скупштине Републике Србије, потребно је указати на важност постизања и очувања једнаке заступљености полова, у складу са уставном гаранцијом равноправности жена и мушкараца и развијања политике једнаких могућности.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена.

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979) , коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да у свим областима посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној предузима одговарајуће мере како би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно са мушкарцима. Чланом 7. Конвенције одређено је да државе чланице предузимају све потребне мере за отклањање дискриминације жена у политичком и јавном животу земље, а посебно су дужне да обезбеде да под једнаким условима жене гласају на свим изборима и буду биране у сва тела која се бирају путем јавних избора, као и да учествују у креирању и спровођењу владине политике и да заузимају руководеће положаје и обављају све јавне функције на свим нивоима власти. Одредбом чл. 8. ове Конвенције одређено да државе чланице предузимају све потребне мере како би обезбедиле женама могућност да под једнаким условима са мушкарцима, без дискриминације, представљају своје владе на међународном нивоу, као и да учествују у раду међународних организација.

Међународним пактом о грађанским и политичким правима прописано је да су државе чланице обавезне да обезбеде подједнако право мушкарцима и женама да уживају сва грађанска и политичка права . Обавеза и потреба да се женама обезбеди равноправни приступ и пуно учешће у структурама моћи и одлучивања, регулисана је и Пекиншком декларацијом и Платформом за акцију , у којима се наводи да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем афирмативних мера . Стога, државе треба да предузму мере како би обезбедиле пуно учешће у жена у структурама власти и одлучивања. Такође, релевантни су и Миленијумски циљеви развоја према којима је један од постављених циљева, које треба остварити до 2015. године, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на најмање 30% .

Повереница за заштиту равноправности указује и на документа која су усвојена на нивоу Европске уније, и то: Резолуцију Савета Европе о уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању, Резолуцију Европског парламента о женама у одлучивању, Резолуцију Европског парламента о женама у међународној политици, Резолуцију Савета Европе 95/ц 168/02, Препоруку о уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању и др.

Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета . Поред тога, у чл. 15. прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 20. одређено је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Законом о равноправности полова је прописано да равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије и законима, као и да су сви дужни да је поштују. Надаље, чл. 37. одређено је, између осталог, да се равноправност полова обезбеђује и приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције. Одредбом чл. 38. ст. 1. гарантује се право жена и мушкараца да без дискриминације учествују у међународној сарадњи, да буду представљени у међународним организацијама и институцијама, као и да учествују у раду међународних организација и институција. Обавезна квота од 30% лица мање заступљеног пола у саставу делегација које представљају Републику Србију, прописана чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова, само је једна од посебних мера, чији је циљ да допринесе стварању једнаких могућности за остваривање права на равноправно учешће жена и мушкараца у међународној сарадњи.

Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности као један од стратешких циљева, утврђено је остваривање права жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању, а за остваривање овог циља предвиђено је предузимање мера како би се доследно спровело право на учешће мање заступљеног пола у свим структурама представничких тела (т. 4.1.1.), и то са најмање 30% у почетној фази, а са 40% учешћа, што спада у стандарде ЕУ, до краја примене стратегије.

Повереница користи прилику да подсети да су претходном сазиву Народне скупштине Републике Србије биле 82 народне посланице (32,8%), чиме је направљен велики и историјски помак у броју жена у представничким телима у Републици Србији. Међутим, број жена, односно, заступљеност полова у парламентарним одборима и међународним парламентарним институцијама није био задовољавајући, због чега су Народној скупштини упућене препоруке мера за остваривање равноправности 11. септембра 2012. године. Препоручено је да у саставу парламентарних одбора и делегација у међународним парламентарним институцијама буду равномерно заступљена лица мање заступљеног пола, али Народна скупштина није поступила по овим препорукама.

Будући да постојећим законским оквиром није ближе регулисана примена посебних мера којима би се обезбедило да у парламентарним одборима и делегацијама Народне скупштине буде адекватан број жена, односно, равномерна заступљеност мање заступљеног пола, неопходно је да Народна скупштина регулише на који ће начин то бити обезбеђено, имајући у виду да је то обавеза која проистиче и из Устава РС и из антидискриминационих закона.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Народној скупштини Републике Србије, ради предузимања радњи којима ће обезбедити једнако право мушкараца и жена да под једнаким условима, без дискриминације, учествују у раду парламентарних одбора и делегација Народне скупштине РС у међународним парламентарним институцијама.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Прeпoрукa мeрa Нaрoднoj скупштини Рeпубликe Србиje зa oствaривaњe рoднe рaвнoпрaвнoсти