бр. br. 07-00-00105/2021-03 датум: 18.2.2021.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству здравља
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству здравља:
- да поново преиспита и анализира све ефекте евентуалног укидања завода за здравствену заштиту студената у Србији која се предвиђа Нацртом плана оптимизације мреже установа здравствене заштите – Мастерплан, размотри последице такве одлуке и у сарадњи са релевантним актерима, пре свега студентима, уреди мрежу установа здравствене заштите у складу са потребама корисника.
Министарство здравља обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом није допуштена жалба, нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратила се организација за заштиту људских права са апелом да се у оквиру предложеног Нацрта плана нове мреже установа здравствене заштите у Републици Србији, не укидају заводи за здравствену заштиту студената који обухватају три студентске поликлинике у Београду, Новом Саду и Нишу, као и низ здравствених служби у студентским домовима и центрима широм земље. Наиме, како је у допису ове организације наведено, Нацрт плана нове мреже установа здравствене заштите (Мастерплан) предвиђа спајање, односно хоризонталне интеграције завода за здравствену заштиту студената са домовима здравља, што би се могло негативно одразити на доступност здравствене заштите студентској популацији која у највећем броју случајевима периодично мигрира на годишњем нивоу између свог места становања и места у коме похађа факултет. У допису се истиче да заводи за здравствену заштиту студената у Републици Србији обезбеђују здравствену заштиту за више од 250.000 студената и студенткиња који представљају посебну категорију становништва, те да би спајањем завода са домовима здравља велики број њих остао без здравствене заштите или у свом месту становања или месту у коме похађа факултет, јер би се у том случају морали определити за изабраног лекара само у једном од та два места, док би у другом имали право само на хитне услуге. Такође, нарочито је истакнут значај Студентске поликлинике Београд која, како се наводи, замењује кућно лечење за студенте и студенткиње који због акутних и инфективних болести треба да буду хоспитализовани, али за које није неопходно да буду у клиничко-болничким центрима, што се нарочито показало корисним током пандемије изазване вирусом SARS-COVID 19.
Чланом 21. Устава Републике Србије[2] забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Закон о забрани дискриминације[3] дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 23. овог закона прописано је да је забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба.
Препоруком CM/Rec (2016)7 Комитета министара Савета Европе државама чланицама о приступу младих правима[4] препоручено је да Владе побољшају приступ права младима на успостављање или развој омладинске политике на свим нивоима ради ефикаснијег промовисања и олакшавања приступа свим правима младим људима, са посебним нагласком на питања која између осталог обухватају и питање недовољног капацитета социјалних и здравствених услуга које су потребне да удовоље специфичним потребама младих, као и успостављање приступа младих правима уз сарадњу у свим релевантним областима политике на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу. У ту сврху државе чланице треба да предузму кораке, који између осталог подразумевају критичку и дубоку анализу засновану на знању проблема са којима се млади људи суочавају у приступу правима, преглед постојећег и планираног законодавства и уколико је то потребно увођење законодавних мера које промовишу и гарантују приступ правима и систематски уклањају све правне препреке младима да приступе правима.
Препоруком CM/Rec(2015)3 Комитета министара Савета Европе за приступ младих социјалним правима[5], препоручено је да се у циљу квалитетне здравствене заштите кроз здравствене и социјалне услуге прилагођене младима узму у обзир потребе младих кроз њихово укључивање у процес доношења одлука приликом креирања здравствених политика са посебном пажњом на здравствене потребе посебно осетљиве групе младих људи (Роми/Ромкиње, млади људи са инвалидитетом, млади људи са ХИВ-ом итд.).
Стратегија за младе Европске уније 2019-2027[6] има за циљ решавање постојећих и предстојећих изазова са којима се млади људи суочавају широм Европе. Стратегија тежи да побољша утицај политичких одлука на младе у свим секторима, а посебно у запошљавању, образовању, здравству и социјалној инклузији. Један од циљева који се Стратегијом планира је и универзални приступ квалитетној здравственој заштити с обзиром да све већи број младих широм Европе изражава забринутост због раширености проблема менталног здравља попут високог стреса, анксиозности, депресије и других менталних болести међу својим вршњацима. Млади наводе огромне друштвене притиске са којима се данас суочавају и изражавају потребу за бољим пружањем менталног здравља.
Резолуција Савета безбедности 2535(2020)[7] позива све релевантне актере да омогуће значајно учешће младих на свим нивоима одлучивања, а нарочито у процесе доношења одлука које представљају изазове јавног здравља укључујући пандемију COVID-19 и потврђује обавезу држава да поштују, промовишу и штите људска права и основне слободе младих.
Закон о здравственој заштити[8] у члану 11. став 1. прописује да се друштвена брига за здравље остварује обезбеђивањем здравствене заштите групацијама становништва које су изложене повећаном ризику оболевања, здравствене заштите лица у вези са спречавањем, сузбијањем, раним откривањем и лечењем болести и стања од већег јавноздравственог значаја, као и здравствене заштите социјално угроженог становништва, под једнаким условима на територији Републике Србије, док је ставом 2. тачка 1. исте одредбе прописано да су друштвеном бригом за здравље из става 1. овог члана обухваћена деца до навршених 18 година живота, ученици и студенти до краја прописаног школовања, а најкасније до навршених 26 година живота, у складу са законом. Одредбом чл. 80. став 1. истог закона прописано је да је завод здравствена установа која обавља здравствену делатност на примарном нивоу здравствене заштите и која спроводи здравствену заштиту појединих групација становништва, односно обавља здравствену делатност из поједине области здравствене заштите, док је ставом 2. тачка 1. исте одредбе овог закона прописано да се завод на примарном нивоу здравствене заштите оснива као завод за здравствену заштиту студената. Чланом 81. овог закона, између осталог, прописано је да је завод за здравствену заштиту студената здравствена установа која обавља здравствену заштиту студената, најмање из области опште медицине и гинекологије, односно да се у заводу за здравствену заштиту студената може обављати и специјалистичко-консултативна делатност, као и делатност денталне медицине, у складу са законом, као и да завод за здравствену заштиту студената обезбеђује здравствену заштиту из области кућног лечења.
Закон о младима[9] у члану 1. прописује да се овим законом уређују мере и активности које предузимају Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, а које имају за циљ унапређивање друштвеног положаја младих и стварање услова за остваривање потреба и интереса младих у свим областима које су од интереса за младе, a да је циљ закона стварање услова за подршку младима у организовању, друштвеном деловању, развоју и остваривању потенцијала на личну и друштвену добробит. Одредбом члана 3. став 1. омладина или млади дефинишу се као лица од навршених 15 година до навршених 30 година живота. Одредбом члана 5. прописано је да су сви млади једнаки, те да је забрањено свако прављење разлике или неједнако поступање према младима, посредно или непосредно, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, верског убеђења, језика, друштвеног порекла, имовног стања, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, психичког или физичког инвалидитета, здравственог стања, физичког изгледа, сексуалне оријентације, родног идентитета и другог стварног, односно претпостављеног личног својства.
Са друге стране, Национална статегија за младе за период од 2015. до 2025. године[10] утврђује основне принципе деловања, правце деловања и очекиване резултате деловања свих субјеката омладинске политике ка унапређењу друштвеног положаја младих и стварању услова за остваривање права и интереса младих у свим областима.Стратегијом се дефинише девет стратешких циљева као жељених, промењених стања у областима од интереса за младе. Успешном реализацијом НСМ у наредних 10 година унапредиће се као једна од основних између осталог здравље и благостање младих жена и мушкараца. У овом документу је, између осталог наглашено да постоји тренд повећавања ризичног понашања и погоршања здравља младих, те да млади немају доступне адекватне програме и услуге превенције. Из овог разлога је, као један од специфичних циљева и предвиђнено унапређивање програма промоције здравља и превенције ризичног понашања младих и доступност ових услуга већем броју младих жена и мушкараца. У стратегији је такође наведена чињеница да је број младих који су изложени неком од ризика у порасту, као и чињеница непостојања адекватних програма превенције и услуга доводи до опадања квалитета њиховог здравља. Као један од очекивани х резултата и планираних активности, између осталог је предвиђена и израда Националне стратегије здравља младих.
У документу из 2006. године – Стратегији развоја здравља младих у Републици Србији[11] обухваћени су циљеви, активности и очекивани резултати у унапређењу здравља младих, укључујући и оспособљавање младих за бригу о сопственом здрављу и унапређење квалитета, ефикасности и доступности здравствене заштите, као и изналажење нових приступа за постизање бољег здравља младих. У Стратегији је истакнуто да је за студентску популацију у универзитетским центрима примарна здравствена заштита добро организована и развијена када су у питању студенти виших школа и универзитета у Београду, Нишу и Новом Саду, док се за студенте у Крагујевцу, здравствена заштита обезбеђује у дому здравља. Такође, наведено је да на секундарном и терцијарном нивоу здравствена служба није посебно прилагођена младима, а нарочито не популационој групацији оба пола узраста од 19 до 26 година. У овом документу је наглашено да је добни интервал од 10 до 26 година, као прелазак из детињства у зрелост, у коме се губи привилегија детета, а стичу права и обавезе одрасле особе, обележен дубоким променама које се односе на биолошки раст, сексуално, когнитивно, емотивно и психосоцијално сазревање. У складу са тим, навике и начин живота који се стичу у младости далекосежно утичу на развој, здравље и целокупан живот одрасле особе. Такође је наведено да тада најновија истраживања указују да је здравље младих угрожено, те да су водећи ризици по њихово здравље све већа злоупотреба дувана, алкохола, опојних дрога, висок ниво повреда, као и да здравствено стање младих карактерише лоше ментално здравље са све вишом стопом поремећаја понашања, болести зависности, депресије и самоубистава, као и ниска стопа контрацептивне заштите са све већим порастом сексуално преносивих инфекција.
Повереник је посебно у виду имао и чињеницу актуелне здравствене кризе изазване Ковид-19 вирусом, која је пре свега показала потребу успостављања баланса између обезбеђивања јавног здравља, остваривања људских права и умањења различитих последица које је ова криза изазвала. У бројним публикацијама је овим поводом посебно указивано на положај група у ризику, међу којима су препознати и млади. Тако је у истраживању Последице Ковид-19 на положај осетљивих група и група у ризику – узроци, исходи и препоруке[12] наведено да су области у којима је, према мишљењу организација цивилног друштва које су учествовале у овом истраживању, дошло до повећања ризика за младе током трајања Ковид-19 епидемије, у једнаком проценту (50%) управо области: приступ раду/изворима зараде и ризик од сиромаштва, неприступачност информација и комуникација али и приступ здравственој заштити. Основне манифестације ризика у приступу здравственој заштити огледају се у укидању или одлагању редовних терапија и прегледа, посебно младим особама са инвалидитетом, младим хроничним болесницима и онима који живе са ХИВом и младим трансродним особама, као и у одсуству системске психолошке подршке у области менталног здравља младих. Овакве констатације потврђују и подаци из појединих истраживања, па је тако, примера ради, у истраживању у коме је сагледаван положај младих током епидемије, указано да је трећина младих испитаника идентификовала погоршање сопственог менталног здравља у контексту ванредног стања, забринутост за породицу и пријатеље пријавило је готово 60% младих, неизвесност преко 50%, немоћ готово половина као и анксиозност, а четвртина испитаних младих није осетило ни у једном тренутку оптимизам у погледу будућности.[13]
У истраживању Људска права у очима грађана и грађанки Србије – истраживање јавног мњења[14] је наведено да грађани као најугроженија права, у просеку, најчешће помињу право на здравље, слободу кретања и слободу медија. Перцепција права на здравље као најугроженијег људског права у 2020. години сасвим је очекивана у условима глобалне борбе са коронавирусом, како је наведено у овом документу, и баш у оваквим условима, а имајући у виду наведени ризик у приступу здравственој заштити младих у нашој земљи, као и податке из других наведених истраживања али и из документа ЕУ, укидање завода за здравствену заштиту студената не би могло да има позитиван утицај на побољшање стања и унапређивање програма промоције здравља и превенције ризичног понашања младих, као и повећање доступности ових услуга већем броју младих, што је утврђено као један од специфичних циљева Националне статегије за младе за период од 2015. до 2025. године.
Полазећи од бројних међународних и домаћих стратешких докумената који се баве проналажењем најефикаснијих начина и модела како би се младима обезбедила квалитетнија здравствена заштита, Повереник сматра да се Нацртом плана оптимизације мрежа установа здравствене заштите (Мастерплан), а којим су предвиђена спајања односно хоризонталне интеграције завода за здравствену заштиту студената са домовима здравља, губи системски организована здравствена заштита за потребе бројне студентске популације. Наиме, најновији подаци из публикације Жене и мушкарци у Републици Србији[15] Републичког завода за статистику сведоче да је у академској 2019/2020. години високе школе и факултете уписало 137.910 девојака и 104.058 младића, док се само у Београду број студената и студенткиња креће између 120.000 и 148.000. Према подацима Завода за здравствену заштиту студената[16], на основу рутинске статистике уз коришћење података из студије пресека здравственог понашања студената на 10% узорка студената прве и треће године студија, континуираног праћења исхране и кретања заразних и паразитских болести међу студентима, уочен је пораст дијагноза које представљају неки поремећај здравственог стања, а уочава се и висок проценат студената који имају неки здравствени ризик у свом понашању, док је истовремено уочено да опада број студената који су обавили превентивни систематски преглед, као и да је врло убедљив пораст патолошких стања која су евидентирана у закључној оцени здравља након систематских прегледа. Због тога је и један од основних циљева који је предвиђен Стратешким планом Завода за здравствену заштиту студената за период 2018-2022. година требао да се одвија кроз: планирање, организацију и реализацију активности на промоцији здравља у срединама у којима студенти живе, укључивање студената као партнера у процес унапређења и очувања сопственог здравља и обезбеђивање квалитетних услова за пружање индивидуалних здравствених услуга у складу са дефинисаним потребама.
Адолесценција као период младости се посебно издваја имајући у виду физичко, ментално и друштвено сазревање које отвара многа, међусобно повезана питања здравља и намеће специфичне потребе и приоритете.
Имајући у виду све наведено, Повереник упућује препоруку мера Министарству здравља да поново преиспита и анализира све ефекте евентуалног укидања завода за здравствену заштиту студената у Србији која се предвиђа Нацртом плана оптимизације мреже установа здравствене заштите – Мастерплан, размотри последице такве одлуке и у сарадњи са релевантним актерима, пре свега студентима, уреди мрежу установа здравствене заштите у складу са потребама корисника.
[1] „Службени гласник РСˮ, број 22/09, члан 33. тaч. 9.
[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[3] Закон о забрани дискриминације„Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 чл.2.
[4] доступно на https://search.coe.int/cm/Pages/result_details.aspx?ObjectID=09000016806a93e2
[5] доступно на https://rm.coe.int/168066671e
[6] доступно на https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=OJ:C:2018:456:FULL
[7] доступно на https: //undocs.org/en/S/RES/2535(2020)
[8] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС“, број 25/2019)
[9] Закон о младима („Службени гласник РС“, број 50/2011)
[10] „Службени гласник РС“, број 22/2015
[11] „Службени гласник РС“, број 104/2006
[12] Последице Ковид-19 на положај осетљивих група и група у ризику – узроци, исходи и препоруке, Тим Уједињених нација за људска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Београд 2020, доступно на интернет страници: https://serbia.un.org/en/resources/publications
[13] Живот младих у Србији: утицај Ковид-19 пандемије, Кровна организација младих Србије и Мисија ОЕБС-а у Србији, Бобан Стојановић и Тамара Вуков, Београд, 2020, доступно на интернет страници: https://koms.rs/wp-content/uploads/2020/12/Zivot-mladih-u-Srbiji-uticaj-kovid-19-pandemije.pdf
[14] Људска права у очима грађана и грађанки Србије – истраживање јавног мњења, Београдски центар за људска права, новембар 2020. године, доступно на интернет страници: http://www.bgcentar.org.rs/istrazivanje-ljudska-prava-u-ocima-gradana-i-gradanki-srbije-u-2020-godini/
[15] Жене и мушкарци у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, доступно на интернет страници: https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/stanovnistvo/statistika-polova/20210129-zene-i-muskarci/
[16] http://zzzzsbg.rs/wp-content/uploads/2018/02/Strate%C5%A1ki-plan-ZZZZS-2018-2022.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Прeпoрукa мeрa Mинистaрству здрaвљa поводом укидања Завода за здравствену заштиту студената 
