бр. 07-00-00146/2021-02     датум: 11. март 2021. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује ЈКП Градском саобраћајном предузећу „Београд”

 ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује ЈКП Градском саобраћајном предузећу „Београд” да:

– у што краћем року уклони из возила градског превоза плакате којима се изражава мржња и нетрпељивост према мигрантима;

– убудуће свакодневно врши преглед возила градског/приградског превоза, у циљу уклањања сваког дискриминаторног садржаја.

ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд” ће обавестити Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности обратилa се организација цивилног друштва Атина указујући да су се, 10. марта 2021. године у преподневним часовима у аутобуској градској линији број 96, налазили плакати, између осталог садржине „ЗАУСТАВИМО НАСЕЉАВАЊЕ МИГРАНАТА У СРБИЈИ“ којима се изражава мржња и нетрпељивост према мигрантима.

С тим у вези,  Повереник за заштиту равноправности најпре указује да је Уставом Републике Србије^[2] забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости^[3].

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4] којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Истим Законом^[5] у члану 11. се забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин, док је чланом 12. прописано да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Међународни пакт о грађанским и политичким правима у члану 20. став 1. налаже да ће се законом забранити свако заговарање националне, расне или верске мржње које представља подстицање на дискриминацију, непријатељство или насиље.

Члан 10. Европске конвенције о људским правима и основним слободама у ставу 1. између осталог, прописује да свако има право на слободу изражавања, што укључује „слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе“, док став 2. истог члана прописује следеће: „пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства“. Члан 17. исте конвенције изричито забрањује злоупотребу права наводећи да се ништа у тој Конвенцији не може тумачити тако да подразумева право било које државе, групе или лица да се упусте у неку делатност или изврше неки чин усмерен на поништавање било ког од наведених права и слобода или на њихово ограничавање у већој мери од оне која је предвиђена самом Конвенцијом.

У истраживању Повереника за заштиту равноправности Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији^[6] из 2019. године мигранти, односно тражиоци азила су група према којој постоји највећа социјална дистанца. Из праксе Повереника за заштиту равноправности можемо констатовати да речи и изрази, који се употребљавају код облика дискриминације као што су говор мржње, узнемиравајуће и понижавајуће поступање, имају за циљ да изазову страх код појединаца или групе, да према њима створе нетрпељивост и мржњу, а неретко представљају позив на насиље или освету према лицима због неког њиховог личног својства. Суштинска претња изражавању мишљења са елементима говора мржње је у томе што порука која се оваквим изражавањем шаље грађанима, има за циљ да изазове одређене негативне последице по одређено лице односно групу лица у зависности од његовог/њиховог личног својства или припадности одређеној групи.[7] Извесно је да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију. Објављивање садржаја који су на било који начин доступни јавности, а у којима се позива на насиље, бојкот, изолованост или нетрпељивост особа, односно којима се шири говор мржње и врши дискриминација је Уставом и законом забрањено.

Србија, својим институционалним и правним оквиром, гарантује једнакост свих својих грађана и грађанки, и посвећена је развијању духа толеранције и разумевања различитости, што представља темељ сваког демократског правног поретка.

Користећи законом прописана овлашћења из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације^[8] којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти мере за остваривање равноправности, препоручујемо ЈКП Градском саобраћајном предузећу „Београд” да у што краћем року уклони поменуте плакате којима се изражава мржња и нетрпељивост према мигрантима, као и да убудуће свакодневно врши преглед возила градског/приградског превоза, у циљу уклањања сваког дискриминаторног садржаја.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. став 1. тaчка 9.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 21. став 3.

[3] Устав Републике Србије (Службени гласник РС“, бр. 98/06), члан 49.

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/09), члан 2.

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/09), члан 11.

[6] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

[7] http://www.yucom.org.rs/upload/vestgalerija_38_5/1198696141_GS0_Metodologija%20govor%20mrznje%20zlocin%20mrznje.pdf

[8] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09), члан 33

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера ЈКП Градском саобраћајном предузећу „Београд”