дел. бр. 021-02-54/2013-02 датум: 27. 9. 2013.

ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА
СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УПРАВУ
Милан Бркљач, секретар

11000 БЕОГРАД
Краљице Марије 1/V

Поштовани господине Бркљач,

Организација за лезбејска људска права Л. из Београда спровела је ситуационо тестирање дискриминације у београдским градским општинама, у периоду од марта до децембра 2012. године, са циљем да представнице ове организације непосредно провере примену правила о забрани дискриминације, како би се утврдило да ли надлежни органи општина издају уверење о слободном брачном стању истополно оријентисаним особама које желе да склопе брак/партнерство ван Србије, у земљама у којима постоји ова могућност.

На основу извештаја организације Л, поднетог у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, утврђено је да поједине надлежне службе општина, односно, одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права, која су у саставу Секретаријата за управу Градске управе града Београда не третирају подједнако истополно сексуално оријентисане особе и хетеросексуалне особе у погледу остваривања права на издавање уверење о слободном брачном стању, и то тако што матичари/матичарке у појединим општинама одбијају да издају уверења о слободном брачном стању истополно оријентисаним особама које желе да закључе брак у иностранству. Као разлог одбијања издавања овог уверења наводи се неуставност таквог уверења, односно, непостојање могућности да се у Србији склопи истополни брак, а лице које захтева издавање овог уверења службена лица поучавају о томе да по праву Републике Србије, брак склопљен са особом истог пола пред иностраним органом не би производио никакво правно дејство у Републици Србији, нити би могао бити уписан у матичну књигу венчаних.

Из оваквог поступања матичара/матичарки може се закључити да је њихов став да је за издавање уверења о слободном брачном стању потребно испунити све услове за склапање пуноважног брака прописане домаћим прописима. Овакав став потврђује и чињеница да се на интернет презентацијама појединих београдских градских општина, на којима се налазе обавештења о документацији која је потребна за издавање уверења, налази и посебна напомена да се уверење издаје „уз оверену изјаву да не постоје сметње за закључење брака“.

Имајући ово у виду, слободна сам да укажем да је евидентно да је реч о погрешном тумачењу законских прописа, које резултира дискриминаторним поступањем.

Наиме, уверење о слободном брачном стању је јавна исправа која служи као доказ којим се потврђује да је конкретна особа, у складу са националним прописима, слободног брачног стања, а овај податак се утврђује на основу података садржаних у матичним књигама, сагласно чл. 80. ст. 1. Закона о матичним књигама. Особа која жели да закључи брак у иностранству, у складу са страним прописима, може тражити уверење о слободном брачном стању, без навођења да ли намерава да склопи хетеросексуални или истополни брак, а орган надлежан за послове вођења матичних књига дужан је да изда ово уверење ако утврди да је конкретна особа слободног брачног стања.

Иако су тачна тврђења матичара/матичарке да истополни брак не би био признат у Републици Србији, с обзиром да је Уставом Републике Србије и Породичним законом прописано да се брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене, односно, да је брак лица истог пола ништав , ова чињеница је ирелевантна када је у питању издавање уверења о слободном брачном стању. Разлог томе лежи у чињеници да се странка обраћа надлежној служби ради издавања уверења о слободном брачном стању, а не за давање информација о могућности признавања истополног брака закљученог у иностранству.

С друге стране, околност да истополни брак, који би евентуално био склопљен у иностранству, према домаћим прописима не би био признат у Републици Србији, не може бити оправдање да се домаћим држављанима ускраћује издавање уверења о слободном брачном стању. Наиме, иако је прописима Републике Србије забрањено да се пред надлежним домаћим органима склапају истополни бракови, овим прописима домаћим држављанима није забрањено да у иностранству склапају истополне бракове. Сагласно томе, не постоји објективно оправдање да надлежни државни орган на било који начин ускрати издавање уверења о слободном брачном стању особи која жели да закључи истополни брак или неки други облик регистроване истополне заједнице у иностранству, у складу са прописима који важе у конкретној страној држави, без обзира што, према важећем домаћем законодавству (још увек) не постоје услови за признање истополног брака, односно, регистроване истополне заједнице у Републици Србији.

Поред тога, одредбом чл. 80. Закона о матичним књигама је прописано да се на основу матичних књига издају уверења која садрже поједине податке уписане у матичне књиге или поједине чињенице о личном стању грађана које произлазе из тих података, док се према чл. 81. изводи из матичних књига и уверења издају на основу података садржаних у изворнику матичне књиге. Према тач. 115. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига, увeрeњe кoje сe издaje мoрa дa сaдржи сaмo пoдaткe кojи су уписaни у мaтичну књигу, oднoснo чињeницe o личнoм стaњу грaђaнa кoje прoизлaзe из пoдaтaкa уписaних у мaтичну књигу дo врeмeнa издaвaњa увeрeњa. У Обрасцу бр. 9. који је одштампан уз наведено упутство, једини додатни податак, поред података који се односе на подносиоца/подноситељку захтева и података уписаних у матичну књигу, односи се на сврху издавања уверења, што је логично, с обзиром да се ради о типском обрасцу за сва уверења која се издају на основу података из матичних књига. Имајући у виду ове прописе, потпуно је нејасно како се развила пракса да матичари/матичарке од подносилаца/подноситељки захтева за издавање уверења о слободном брачном стању уопште траже податке о будућем супружнику.

Указујем и на чињеницу да поједине општине на својим интернет презентацијама имају и обавештење о документацији која је потребна за издавање уверења о слободном брачном стању, између осталог је наведено да је потребно доставити фотокопију пасоша или извод из матичне књиге рођених на интернационалном обрасцу за будућег супружника. Нејасно је из који се разлога ови подаци траже, с обзиром да се они не могу унети у уверење о слободном брачном стању, имајући у виду напред цитиране прописе. При томе је потребно имати у виду да свако ко је уписан у матичну књигу рођених има право на издавање уверења о слободном брачном стању, уколико се у таквом стању налази, уз плаћање прописане таксе, без обзира на разлог због којег му је уверење потребно.

Може се поставити и питање да ли је само тражење података од подносиоца/подноситељке захтева за издавање оваквог уверења о особи са којом намерава да склопи брак (односно други облик регистрованог партнерства у земљама које овај облик заједништва познају и за чију је пуноважност слободно брачно стање услов), допуштено, имајући у виду основно људско право на приватност. Ова анализа, међутим, није могла да се изврши, јер повреде других права до којих је евентуално дошло у конкретном случају, не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности.

Желим да укажем да је овакав став матичара/матичарки узрокован сексуалном оријентацијом лица која траже издавање уверења, јер се свакако не би понашали на описани начин да уверење о слободном брачном стању тражи особа која жели да склопи хетеросексуални брак у иностранству. Такво поступање дискриминише особе које желе да заснују истополни брак или регистровано партнерство у државама које познају овај облик заједништва, у односу на особе које желе да закључе хетеросексуални брак у иностранству, и то на основу њиховог личног својства – сексуалне оријентације.

Подсетићу да Устав Републике Србије , забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Према чл. 17. дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Поред осталог, чл. 21. прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Према Закону о забрани дискриминације, тестер (добровољни испитивач дискриминације) је лице које се свесно изложило дискриминаторном поступању у намери да у конкретном случају непосредно провери примену правила о забрани дискриминације. (чл. 46. ст. 3). С обзиром да у судском и у другим поступцима доказивање дискриминације стандардним доказним средствима често не даје задовољавајуће резултате, законом је успостављен посебан метод добровољног испитивања дискриминације (ситуационог тестирања), који олакшава доказивање дискриминације. Ситуaциoнo тeстирaњe користи се са циљем дa сe дискриминaциja утврди „нa лицу мeстa“, како би се доказало неједнако (неповољније) третирање лица или групе лица засновано на неком личном својству, односно, како би се учиниле видљивим дискриминаторне праксе. Овај метод/механизам омогућава откривање дискриминације која је често „прикривена“ и правда се различитим изговорима (нпр. када се испред дискотеке појаве Роми, забрањује им се улазак уз образложење да нема места, или им се тражи чланска карта или резервација која се не тражи другима). Ситуационо тестирање је посебан механизам који подразумева креирање одређене ситуације, у којој је особа (потенцијални дискриминатор) доведена у позицију да може да се понаша/поступа дискриминаторно без бојазни да је неко посматра, а тестери су они који се излажу поступању потенцијалног дискриминатора и проверавају да ли се он у датој ситуацији дискриминаторно понаша. Ситуациона тестирања имају велики потенцијал за ојачавање доказа дискриминаторног поступања у појединачним случајевима, а користе се и за подизање свести јавности и развој јавних политика. Према чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, лице које намерава да спроведе ситуационо тестирање дужно је да обавести Повереника за заштиту равноправности о намераваној радњи, осим ако околности то не дозвољавају, као и да о предузетој радњи извести Повереника у писменом облику.

На крају, указујем и на општепознату чињеницу да су особе хомосексуалне оријентације једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група и свакодневно се сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Имајући ово у виду, сматрам да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би ове особе на равноправној основи уживале сва права која су грађанима и грађанкама Србије гарантована, без дискриминације, као и да предузму адекватне мере против свих оних који својим поступцима крше антидискриминационе прописе.

Због тога очекујем да ћете искористити своја законска овлашћења и обезбедити да надлежне службе београдских градских општина (одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права) издају уверења о слободном брачном стању свим особама које затраже уверење и испуњавају услове за издавање уверења, без обзира на разлог због којег је уверење затражено, као и да у оквиру обављања послова из своје надлежности поступају у складу са антидискриминационим прописима.

С искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Прeпoрукa мeрa Грaдскoj упрaви грaдa Бeoгрaдa пoвoдoм издaвaњa увeрeњa o слoбoднoм брaчнoм стaњу oсoбaмa хoмoсeксуaлнe oриjeнтaциje