дел. бр. 011-00-50/2013-02 датум: 25. 9. 2013.
УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ
11000 БЕОГРАД
Булевар краља Александра 15
На основу члана 168. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006), члана 29. став 1. тачка 1. и члана 50. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/2007, 99/2011 и 18/2013 – одлука УС), Повереник за заштиту равноправности подноси
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ
Тачке 15а Упутства о вођењу матичних књига и образаца матичних књига
(„Службени гласник РС“, бр. 109/2009, 4/2010 – испр, 10/2010, 25/2011 и 5/2013)
О б р а з л о ж е њ е
Упутством о вођењу матичних књига и образаца матичних књига , које је донето је на основу члана 86. став 1. тачка 1. Закона о матичним књигама („Службени гласник РС“, бр. 20/2009), уређује се начин вођења матичних књига, чување матичних књига и списа, начин вршења увида у матичне књиге и списе, начин обнављања уништених или несталих матичних књига, начин издавања извода из матичних књига и уверења о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге, садржина и начин вођења евиденције о издатим изводима из матичних књига и уверењима о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге, прописују се обрасци: матичних књига, регистара матичних књига, посебне евиденције о одложеним уписима, извода из матичних књига и уверења о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге, записника о пријави рођења, закључења брака и смрти и пријаве рођења, закључења брака и смрти у иностранству.
Тачком 15а овог упутства, прописано је да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог припадника националне мањине уписује у матичну књигу на језику и писму националне мањине после уписа на српском језику ћириличким писмом, испод њега истим обликом и величином слова.
Оспорена тачка 15а Упутства о вођењу матичних књига и образаца матичних књига у супротности је са Уставом Републике Србије , и то:
– са одредбом члана 21. којим је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета,
– са одредбом члана 37. став 4. којим је свакоме гарантован слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце,
– са одредбом члана 79. којим је прописано да припадници националних мањина имају, између осталог, право да на свом језику користе своје име и презиме.
Оспорена одредба тачке 15а у супротности је и са неколико закона, и то:
1) Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/2009), којим је у члану 4. прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације, а одредбом члана 8. је прописано да повреда начела једнакости постоји ако се лицу или групи лица, због његовог, односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не немећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује;
2) Породични закон („Службени гласник РС“, број 18/2005 и 72/2011 – други закон), којим је одредбом члана 13. прописано да свако има право на лично име и да се то право стиче рођењем, као и са одредбама члана 344. ст. 2. и 3. којима је прописано да родитељи имају право да се име детета упише у матичну књигу рођених и на матерњем језику и писму једног или оба родитеља и да имају право да слободно изаберу име детета;
3) Закон о заштити права и слобода националних мањина („Службени лист СРЈ“, број 11/2002, „Службени лист СЦГ“, број 1/2003 – Уставна повеља, „Службени гласник РС“, број 72/2009 – др. закон), који у члану 9. прописује да припадници националних мањина имају право на слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, на уписивање ових личних имена у све јавне исправе према језику и правопису припадника националне мањине, као и да ово право не искључује паралелан упис имена и по српском правопису у писму;
4) Закон о службеној употреби језика и писма („Службени гласник РС“, број 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 – др. закон и 30/2010), и то са одредбама члана 18а којим је прописано да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом;
5) Закон о матичним књигама („Службени гласник РС“, број 20/2009), и то са одредбом члана 17. став 1. који прописује да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом.
Република Србија гарантује припадницима националних мањина остваривање мањинских индивидуалних и колективних права, у складу са међународним стандардима. Из цитираних одредаба Устава РС и закона, евидентно је да припадницима националних мањина у Републици Србији гарантовано право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине. Иако цитирани законски прописи садрже одредбу којом је прописано да се уписом имена на језику и писму националне мањине не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму, одредбом тачке 15а Упутства о вођењу матичних књига и образаца матичних књига, подзаконским актом којим је требало операционализовати и ближе одредити начин остваривања права, прописано је да се лично име уписује у матичну књигу прво на српском језику ћириличким писмом, а после тога на језику и писму националне мањине. Последица овако формулисане одредбе јесте да се подзаконским актом извршне власти ограничава право припадника националних мањина, које је гарантовано уставом и законима.
Повереник за заштиту равноправности указује да се у управним поступцима често не прави разлика између права на лично име и службене употребе језика националне мањине приликом уписа у матичне књиге. Наиме, лично име је основно обележје физичког лица и служи за идентификацију његовог личног статуса. Лично име (име и презиме) представља идентификацију и индивидуализацију особе, али уједно представља везу особе са породицом или широм сродничком групом и изражава припадност одређеној култури и народности. Због тога је право на лично име једно од основних права на којем се заснива идентификација, индивидуализација, изградња и очување личног идентитета. Уставом је гарантована слобода грађана у избору свог имена и имена своје деце, као и право припадника националне мањине на коришћење имена и презимена на свом језику. Због тога је неопходно правити разлику између уписа личног имена у изворном облику и службене употребе језика националних мањина приликом уписа у матичне књиге.
Поред тога, лично име служи и да би се писано и говорно означило физичко лице. Свако има право да се служи својим именом и оспоравање права на лично име представља један од начина повреде права на лично име, регулисано чланом 351. Породичног закона. Наиме, приписивањем имаоцу другачијег личног имена или дела имена, односно тврдњом да је ималац дужан да се служи другачијим личним именом или делом имена, означавањем имаоца другачијим личним именом од његовог, оспоравањем имаоцу на други начин права да се служи својим личним именом, представља повреду права на лично име. Право на лично име подразумева и право да се лично име изговара оним гласовима како је изабрано да се изговара, али и да се пише на начин и користи како је изабрано. Право уписа имена на језику националне мањине није само право припадника националне мањине да користе свој језик и писмо, односно примена правила о службеној употреби језика и писма националних мањина, већ право сваког грађанина и грађанке да слободно изабере, изрази и користи своје лично име, на било ком језику и писму. Поред тога, упис личног имена у изворном облику у матичну књигу рођених, основ је за остваривање права на упис личног имена у друге јавне исправе и службене евиденције (лична карта, пасош, возачка дозвола и др).
Имајући све ово у виду, Повереник за заштиту равноправности указује на несагласност одредбе члана 15а Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига којом је прописано да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог припадника националне мањине уписује у матичну књигу на језику и писму националне мањине после уписа на српском језику ћириличким писмом, испод њега истим обликом и величином слова, са важећим прописима о праву припадника националних мањина на уписивање личних имена у све јавне исправе према језику и правопису припадника националне мањине.
Зато Повереник за заштиту равноправности, користећи своја законска овлашћења да поднесе предлог за оцену уставности и законитости, према члану 50. став 1. Закона о Уставном суду, предлаже да Уставни суд, након спроведеног поступка, донесе
О Д Л У К У
Утврђује се да одредбa тачке 15а Упутства о вођењу матичних књига и образаца матичних књига („Службени гласник РС“, бр. 109/2009, 4/2010 – испр., 10/2010, 25/2011 и 5/2013) није у сагласности са Уставом Републике Србије, Законом о забрани дискриминације, Породичним законом, Законом о заштити права и слобода националних мањина, Законом о службеној употреби језика и писма и Законом о матичним књигама.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Oцeнa устaвнoсти и зaкoнитoсти тaчкe 15a Упутствa o вoђeњу мaтичних књигa и oбрaзaцa мaтичних књигa 
