дел. бр. 1187 датум: 29. 8. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје граду Нишу

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1. Град Ниш предузеће, без одлагања, све потребне мере како би припадницима ромске националне мањине, који су расељени из насеља поред „Белвила“ на Новом Београду и смештени у магацин у Даничићевој улици у Нишу, обезбедио становање које задовољава међународне стандарде становања у алтернативном смештају грађана који се расељавају из неформалних насеља.

2. Град Ниш спровешће процес збрињавања и интеграције расељених припадника ромске националне мањине, у сарадњи и уз активно учешће расељених лица, поштујући њихове потребе и право на учешће у доношењу одлука у вези са свим питањима која их се тичу, укључујући пресељење и начин друштвене интеграције, сагласно међународним стандардима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља.

3. Град Ниш обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући у оквиру надлежности прописаних чл. 33. Закона о забрани дискриминације, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да одређени број припадника ромске националне мањине, који су расељени из неформалног насеља „Белвил“ на Новом Београду и пресељени у град Ниш, живе у изразито тешким и нехуманим условима, супротно међународним документима и смерницама за расељавање грађана из неформалних насеља.

Повереница за заштиту равноправности обишла је 13. августа 2012. године простор у Даничићевој улици у Нишу и утврдила да је у питању веома скучен и напуштен магацински простор у којем живи 14 расељених припадника ромске националне мањине, међу којима је и једна беба. Надаље, утврђено је да у овом простору не постоји довољан број кревета за смештај свих особа које у њему бораве, да у магацину нема струје, нити услова да станари адекватно одржавају личну хигијену. У разговору са станарима, Повереница за заштиту равноправности је сазнала да су ту смештене особе које нису добиле адекватну помоћ за решавање стамбених потреба од града Ниша, а да је једна група расељених грађана који су, након пресељења из неформалног насеља поред „Белвила“, добили од града једнократну материјалну помоћ, која им је послужила као привремено решење проблема становања.

Ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима Република Србија се обавезала да ће признати сваком лицу право на животни стандард довољан за њега самог и његову породицу, убрајајући ту и довољну количину хране, одећу и смештај, као и стално побољшање његових услова живота.

Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина , у чл. 4. одељка II, припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација. Такође, Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације прописана је обавеза држава потписница да предузму, ако околности то захтевају, у социјалној, економској, културној и осталим областима, посебне и конкретне мере за обезбеђивање развоја или заштите извесних расних група или појединаца који припадају овим групама ради гарантовања под условима једнакости, пуног остварења права човека и основних слобода.

Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чл. 76. ст. 3. Устава Република Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Закон о заштити права и слобода националних мањина , поред опште забране дискриминације лица која припадају националним мањинама, препоручује мере за обезбеђење равноправности у виду прописа, појединачних правних аката и мера у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.

Република Србија, у циљу смањења разлике између припадника ромске националне мањине и осталог становништва, донела је Стратегију за унапређивање положаја Рома у Републици Србији . Један од главних циљева ове стратегије јесте и побољшање услова становања припадника ромске националне мањине путем обезбеђивања легалног коришћења стана и поседа, омогућавања здравог живота породице и појединца, олакшања живота жене и детета, као и обезбеђивања адекватних услова за начин живота који је прихватљив Ромима. Стратегијом је прописано да се, између осталог, ови циљеви могу постићи унапређењем постојећег броја стамбених јединица и изградњом нових, пружањем подршке кроз образовање, повећањем запослености и радног ангажовања и пружањем здравствене и социјалне помоћи. Такође, у циљу побољшања услова становања припадника ромске националне мањине важну улогу имају јединице локалне самоуправе које треба да одвоје позиције у буџету за решавање стамбених проблема Рома, те у том смислу треба изабрати локације које имају могућност прикључења на инфраструктуру (вода, струја, канализација), на подручјима која су погодна за становање и у еколошки здравом окружењу. Изричито је прописано да ове локације треба да омогуће интеграцију, а не да подстичу сегрегацију или дискриминацију припадника ромске националне мањине .

Документом „Основни принципи и смернице у вези евикција и расељавања заснованих на развоју“, које је сачинио специјални известилац Високог комесара Уједињених нација, државама које спроведе расељавање грађана из неформалних насеља пружају се савети у вези мера и процедура које треба применити како се расељења не би одвијала у супротности са постојећим међународним стандардима људских права. Овај документ посебну пажњу придаје како самом процесу расељавања, тако и процесу који следи након пресељења, односно, прописани су критеријуми адекватног становања у алтернативном смештају који се, између осталог, односе на: просторије и инфраструктуру која обухвата пијаћу воду, енергију за кување, грејање и осветљење, санитарне уређаје и просторије за прање, услове за складиштење хране, канализацију; стамбени простор који испуњава услове за становање, пружајући становницима адекватан простор, заштиту од хладноће, влаге, топлине, кише, као и од грађевинских опасности или извора заразе, гарантујући физичку безбедност укућана, приступ могућности запошљавања, здравственим услугама, школама и социјалним установама. Приликом одлучивања да ли је одређени алтернативни смештај адекватан за становање, прописана је обавеза поштовања одређених правила која се односе на сарадњу надлежних органа са расељеним лицима, уз њихово пуно учешће у процесу пресељења. Такође, прописано је да нико од расељених лица не сме да трпи штету у погледу својих људских права, односно, права на континуирано побољшање животних услова.

Повереница за заштиту равноправности утврдила је да у алтернативном смештају у Даничићевој улици у Нишу станују припадници ромске националне мањине који су расељени из неформалног насеља поред „Белвила“ на Новом Београду и пресељени у Ниш. Иако је циљ пресељења из неформалног и неусловног насеља на Новом Београду био, између осталог, збрињавање и интеграција припадника ромске националне мањине, Повереница за заштиту равноправности је утврдила да станари простора у Даничићевој улици живе у веома тешким и нехигијенским условима, који нису у складу са препорукама, принципима и смерницама домаћих и међународних докумената о остваривању равноправности ромске националне мањине.

Повереница за заштиту равноправности констатује да интеграција припадника ромске националне мањине, уз обезбеђивање адекватних и хуманих услова живота, представља један од најзначајнијих циљева и афирмативних акција у периоду који се означава као Декада инклузије Рома. Искључивањем припадника ромске популације и занемаривањем њихових потреба продубљује се разлика између ове групе људи и припадника већинског становништва што доводи до кршења начела равноправности, односно, дискриминације и маргинализације ромског становништва. За остварење једнакости ромске популације и осталог становништва потребно је омогућити припадницима ромске националне мањине једнако учешће у свим друштвеним процесима, смањење сиромаштва, образовање, запошљавање, право на адекватно становање, храну, воду, здравље и безбедност дома.

Стога, ради остварења пуне равноправности припадника ромске националне мањине, град Ниш, у својству носиоца овлашћења локалне самоуправе, треба да обезбеди ублажавање последица расељавања Рома, односно, потребно је да предузме све неопходне мере у циљу интеграције и унапређења положаја Рома. Овај задатак првенствено подразумева обезбеђивање адекватног простора за становање, у складу са смерницама специјалног известиоца Високог комесара Уједињених нација. Међутим, поред тога је важно имати на уму и да је потребно обезбедити трајније решавање егзистенцијалних проблема ромске популације, и то унапређивањем образовања, повећавањем могућности запошљавања и ефикасним системом социјалне заштите. У циљу постизања ових резултата, а у складу са начелом једнаких права и обавеза, град Ниш треба да консултује расељене Роме и уважи њихове потребе, планове и мишљење по питању интеграције у друштво.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку граду Нишу, ради предузимања радњи којима ће утицати на смањење разлике између расељених припадника ромске националне мањине и осталог становништва, те омогућити интеграцију Рома у све друштвене процесе у складу са антидискриминационим прописима и смерницама за унапређење положаја Рома и ублажавањем последица расељавања.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука граду Нишу за усвајање мера за остваривање равноправности ромске националне мањине