На састанку Женске парламентарне мреже у Народној скупштини Републике Србије представљени су резултати истраживања „Ко прави вести“. Истраживање о положају жена у медијима, спроведено у оквиру пројекта „Глобал Медија Мониторинга“, показало је да су у српским медијима жене актери у 22 одсто прилога, три и по пута мање од мушкараца, што је испод европског и светског просека.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић нагласила је да је институција Повереника за заштиту равноправности до сада увек реаговала упозорењима и саопштењима у складу са законом поводом типичне и честе дискриминације жена у медијима, поводом непримерених медијских садржаја о политичаркама, спроводила поступке по притужбама против медија у којима се жене омаловажавају. Она је додала да је слика жена у нашим медијима још увек стереотипна и дискриминаторна, док је извештавање често сексистичко и омаловажавајуће. Такав медијски приступ, сматра повереница Јанковић, подржава укорењене родне улоге у којима су жене пасивне, инфериорне, некомпетентне да понуде стручно знање о питањима од јавног интереса.

Повереница је подсетила на прошлонедељно питање да ли жена треба да буде министарка одбране и нагласила да на такво питање увек одговара питањем – зашто је Министарство одбране различито од Министарства просвете или здравља? Или на пример треће гране власти – правосуђа. Она је закљичила да је то област у којој има више запослених жена него мушкараца, али када су у питању председници судова или тужилаштава, тај однос је далеко на страни мушкараца.

Координаторка Женске парламентарне мреже у Скупштини Србије Вера Пауновић подсетила је на институционални оквир заштите родне равноправности, од избора заменице Заштитника грађана, преко Повереника за заштиту равноправности, до оснивања Координационог тела Владе Србије за родну равноправност. Она је додала да је приоритет Женске парламентарне мреже укључивање жена у све сфере јавног живота.

Председница Координационог тела Владе Србије за родну равноправност Зорана Михајловић рекла је да је чињеница да када се говори о равноправности да се најчешће говори о насиљу над женама, а недовољно о њиховом положају у јавном животу. Она је додала да је предмет интересовања новинара углавном које чарапе носите, да ли тетовирте обрве, када ћете се удати, да ли ћете родити дете и слично.

Професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић презентовала је резултате истраживања и закључила да су жене у политичким вестима присутне у 14 одсто случајева, а у области „познате лучности, уметност, медији и спорт“ у 44 процената. Она је додала да су жене медијски готово невидљиве као академски стручњаци и професори, само у осам одсто случајева, а као менаџерке или предузетнице само у четири процента.

Истраживање је изведено уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, чији је представник Јан Луенебург изјавио да се нада да ће се подићи свест медија, те је потребно избалансирати приступ кад је реч о извештавању о женама.

Фото: ФоНет