бр. 011-00-11/2014-02 датум: 4. 8. 2014.
УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ
11000 БЕОГРАД
Булевар краља Александра 15
На основу члана 168. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006), члана 29. став 1. тачка 1. и члана 50. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/2007, 99/2011 и 18/2013 – одлука УС), Повереник за заштиту равноправности подноси
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ
Одредбе члана 4. став 2. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства
(„Службени гласник РС“, бр. 17/2013)
О б р а з л о ж е њ е
Правилником о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства (у даљем тексту: Правилник), који је донет на основу члана 26. став 8. и члана 29. став 3. Закона о пољопривреди и руралном развоју , прописани су услови и начин уписа и вођења регистра пољопривредних газдинстава, образац захтева за упис и обнову регистрације пољопривредних газдинстава у регистру, обрасци прилога, документација која се прилаже уз захтев за упис и обнову регистрације, начин чувања података уписаних у регистар, начин обнове регистрације у регистру, као и услови за пасиван статус пољопривредног газдинства.
Одредбом члана 4. став 2. овог правилника, прописано је да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“.
Одредба члана 4. став 2. Правилника у супротности је са Уставом Републике Србије , и то:
– са одредбом члана 21. којим је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Оспорена одредба члана 4. став 2. Правилника у супротности је и са неколико закона, и то:
1) Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/2009), којим је у члану 4. прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације, а одредбом члана 8. је прописано да повреда начела једнакости постоји ако се лицу или групи лица, због његовог, односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не немећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује;
2) Породични закон („Службени гласник РС“, бр. 18/2005 и 72/2011 – други закон), којим је одредбама члана 168. прописано да имовину коју је супружник стекао пре склапања брака представља његову посебну имовину и да имовина коју је супружник стекао у току трајања брака деобом заједничке имовине односно наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права представља његову посебну имовину, а одредбом члана 169. је прописано да сваки супружник самостално управља и располаже својом имовином. Даље, одредбом члана 171. прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину.
Анализа одредбе члана 4. став 2. Правилника показала је да су овом одредбом, с обзиром на прописани услов, очигледно у неједнак положај стављени пољопривредници који су закључили брак, у односу на пољопривреднике који нису закључили брак.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије овлашћено је да прописује услове и начин уписа и вођење Регистра пољопривредних газдинстава и услове и начин обнове регистрације у регистру . Такође, Влада Републике Србије, за сваку буџетску годину, прописује обим средстава, врсте и максималне износе по врсти подстицаја . Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју је регулисано да право на коришћење основних подстицаја има, између осталих, и носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, по прописаним условима, као и да се подстицаји остварују за засејане, односно засађене површине обрадивог пољопривредног земљишта до највише 100 хектара . Даље, законом је прописано да породично пољопривредно газдинство могу регистровати пољопривредници који заједно са члановима свог домаћинства (без обзира на сродство) обављају пољопривредну производњу . Домаћинство може да чини ужа или шира породица јер законом није одређена врста и степен сродства чланова породичног пољопривредног газдинства. Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, у току поступка који је вођен пред Повереником за заштиту равноправности, навело је да су поједина пољопривредна газдинства, која су имала површине веће од 100 хектара, избегавала ограничење у погледу површине за које су остваривани подстицаји, тако што су супружници регистровали посебна пољопривредна газдинства. С обзиром на чињеницу да породично пољопривредно газдинство могу регистровати чланови домаћинства без обзира на сродство, може се закључити да до „изигравања“ прописа у делу које се односи на максималне површине за исплаћивање подстицаја, може доћи не само када супружник носиоца породичног пољопривредног газдинства региструје своје одвојено пољопривредно газдинство, већ и када то учини било који члан домаћинства носиоца породичног пољопривредног газдинства. Тако на пример, пропис ће бити „изигран“ и у ситуацији када ванбрачни партнери који живе у истом домаћинству, региструју два одвојена породична пољопривредна газдинства, као и ако отац и син/ћерка или мајка и син/ћерка, два брата или две сестре, који живе у породичној заједници, региструју одвојена породична пољопривредна газдинства. Из овога јасно произлази да ограничење да брачни другови могу бити уписани само у једном пољопривредном газдинству не спречава „изигравање“ прописа којим се ограничава коришћење подстицаја.
Имајући у виду ове околности, може се закључити да је спорно правило супротно забрани посредне дискриминације из чл. 21. Устава јер не постоје објективни разлози за прописивање спорног правила, које важи само за брачне супружнике, а не и за друге сроднике који живе у заједничком домаћинству, нити постоји сразмерност између мере која је предузета и циљева који су се желели остварити јер се овом мером циљеви не могу остварити, односно, могли би се остварити применом мање рестриктивних мера.
Потребно је указати и на чињеницу да се пољопривредник/ца може у оквиру једног породичног пољопривредног газдинства појавити у две улоге: 1) као носилац/носитељка газдинства или 2) као члан/чланица газдинства. Правилником је прописано да супружници могу бити уписани само у једно породично пољопривредно газдинство, што значи да не могу бити носиоци два одвојена газдинства, нити могу бити чланови различитих газдинстава. Ово значи да ће одређена газдинства која су регистрована, морати да се угасе, уколико оба брачна супружника имају регистрована газдинства. С обзиром на још увек преовлађујући патријархални концепт брачног заједништва у Републици Србији, несумњиво је да ће се од жена, пре него од мушкараца, очекивати да се своја регистрована пољопривредна газдинстава „утопе“ у пољопривредна газдинства својих мужева. То потврђују и подаци Родног барометра у Србији, према којима су жене у Србији власнице непокретне имовине много ређе него мушкарци, као и подаци Републичког завода за статистику према којима 13% свих жена и 24% жена старости од 55 до 64 године (према 4% односно 2% мушкараца) има статус помажућег односно неплаћеног члана домаћинства који ради у породичној радњи или на пољопривредном имању и да је на име жена регистровано 28% свих пољопривредних газдинстава, али да оне чине само 23% свих индивидуалних пољопривредника и 71% помажућих чланова у пољопривреди. Да би се овакво стање побољшало, Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности , као један од стратешких циљева, прописан је посебан циљ – искорењивање економске неједнакости између мушкараца и жена, увођење политике једнаких могућности и боље коришћење женских ресурса за развој. Сасвим је извесно да спорна одредба којом је приписано да „брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство“ не само да не доприноси остваривању овог посебног циља, већ представља препреку за његово остваривање. Да је у конкретном случају извршена претходна родна анализа прописа, добио би се одговор на питање на који ће начин одредба члана 4. став 2. Правилника утицати на положај жена у пољопривреди и да ли ће спајање газдинстава брачних другова довести до тога да ће већина жена своја пољопривредна газдинства „утапа“ у пољопривредна газдинства својих мужева, а не обрнуто, као и на питање да ли ће овакав пропис несразмерно погодити пољопривреднице.
Имајући у виду чињеницу да је за регистрацију газдинства, као и за остваривање подстицаја потребно пријавити обрадиво пољопривредно земљиште које носилац има у власништву или у закупу, Повереница указује да је на овај начин, подзаконским актом, ограничено право самосталног располагања и заједничком и посебном имовином које је супружницима гарантовано законом. Породичним законом је прописан режим заједничке и посебне имовине, али је одредбом Правилника ограничено право брачних супружника да управљају и располажу својом заједничком и посебном имовином. Наиме, овим прописом се ограничавају супружници да заједнички одлуче да региструју два газдинства на основу пољопривредног земљишта које је заједничко, а такође се ограничавају да самостално управљају и располажу својом посебном имовином, односно, укида им се могућност да региструју два газдинства, свако на основу своје посебне имовине.
Потенцијалне последице примене одредбе члана 4. става 2. Правилника су нарушавање равноправности полова, равноправности у брачној заједници и економско слабљење жена које живе у сеоским домаћинствима. Жене у руралним подручјима су у много већој мери оптерећене неплаћеним радом на газдинству и у домаћинству, а ситуација да, поред наведених отежавајућих фактора, не могу ни самостално да располажу својом имовином, чини њихов положај тежим и економски несамосталнијим. Зато с родног аспекта, спорни пропис може имати штетне последице по жене у руралним срединама. Њима су, као двоструко маргинализованој групи, потребне мере подршке државе, а не мере којима се ограничавају њихова права.
Зато Повереница за заштиту равноправности, користећи своја законска овлашћења да поднесе предлог за оцену уставности и законитости, према члану 50. став 1. Закона о Уставном суду, предлаже да Уставни суд, након спроведеног поступка, донесе
О Д Л У К У
Утврђује се да одредбa члана 4. став 2. Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, бр. 17/2013) није у сагласности са Уставом Републике Србије, Законом о забрани дискриминације и Породичним законом.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Предлог за оцену уставности и законитости Правилника о упису у регистар пољопривредних газдинстава 
