бр. 011-00-28/2015-03   датум: 25.10.2015.

ПРЕКРШАЈНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД

ЗОРАН ПАШАЛИЋ, председник

11000 БЕОГРАД

Тимочка бр. 15

Поштовани господине Пашалићу,

Дописом бр. 11/15-56-1 од 3. септембра 2015. године, који смо примили 22. септембра 2015. године, Прекршајни апелациони суд затражио је од Повереника за заштиту равноправности да радној групи за припрему радне верзије Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима достави своје предлоге у вези са изменама и допунама наведеног закона.

Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

У складу са Вашим дописом обавештавамо Вас о следећем:

Одредбом чл. 181. Закона о прекршајима (у даљем тексту: ЗОП), прописано је шта треба да садржи захтев за покретање прекршајног поступка како би се сматрао потпуним, те је прописано да је потребно навести: 1) назив и седиште подносиоца захтева, односно лично име и адресу лица које подноси захтев; 2) назив суда коме се подноси захтев; 3) основне податке о физичком лицу, предузетнику и одговорном лицу против кога се захтев подноси: лично име, јединствени матични број грађана, занимање, место и адресу становања, место и адресу запослења и држављанство односно назив и седиште правног лица, као и пореско идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) и матични број, а за предузетника и назив и седиште радње, а за одговорно лице у правном лицу и функцију коју обавља у том правном лицу; 4) чињенични опис радње из које произлази правно обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја и друге околности потребне да се прекршај што тачније одреди; 5) пропис о прекршају који треба применити; 6) предлог о доказима које треба извести, уз означење личних имена и адреса сведока, списе које треба прочитати и предмете који служе као доказ; 7) податке о томе да ли је покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ за дело које обухвата обележја прекршаја који је предмет захтева и 8) потпис службеног лица, односно оштећеног као подносиоца захтева и печат овлашћеног органа који подноси захтев. Овај закон, такође, прописује да ће се навести још и следећи подаци о лицу против кога се захтев односи, када су доступни: место и датум рођења, број телефона, е-маил адресу, број телефона на радном месту, бројеви пословних рачуна правног лица и предузетника.

Досадашња пракса Повереника показала је да када захтев за покретање прекршајног поступка подноси Повереник, понекад није могуће доставити прописане податке за окривљено одговорно лице. Наиме, Повереник за заштиту равноправности, као државни орган, може доћи само до оних података који су јавно доступни (нпр. за одговорно лице у привредном друштву може се прибавити само матични број, јер из Агенције за привредне регистре није могуће пронаћи ниједан други податак о заступнику окривљеног правног лица). Из ових разлога, у пракси Повереника догађало се да је прекршајни суд одбацивао захтев Повереникa, јер није навео лично име родитеља окривљеног, место рођења одговорног лица и његову адресу становања. Повереница за заштиту равноправности сматра да не постоји сметња да прекршајни суд податке који недостају за одговорно лице, које је запослено у правном лицу, утврди током поступка. Такође, одбацивање захтева Повереника за заштиту равноправности доводи до пролонгирања поступака, опасности од застарелости с обзиром на кратке рокове застарелости прописане ЗОП-ом, те се умањује ефикасност заштите од дискриминације.

Стога, сматрамо да одредбу чл. 181. ст. 1. тач. 3. ЗОП треба изменити, на начин да се подаци о предузетнику и одговорном лицу против кога се захтев подноси: име родитеља одговорног лица, јединствени матични број грађана, занимање, место и адреса становања наводе у захтеву за покретање прекршајног поступка, само уколико су доступни подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка.

С колегијалним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Предлог за измене и допуне ЗоП