Положај старијих у Србији, као уосталом и у Европи и широм света, сложен је и често неповољан. У нашем друштву присутни су различити облици дискриминације старијих – примера ради на радним местима, при подизању кредита и сл, а пракса наше институције показује да је старосно доба, као основ дискриминације, међу најчешћим разлозима због којег нам се грађани обраћају, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на онлајн догађају „УН и старење“ у организацији Eвропске мреже тела за равноправност Equinet.

Повереница је подсетила да је Србија прва држава која је урадила Посебан извештај о дискриминацији старијих, који је Повереник за заштиту равноправности прошле године представио Народној скупштини Републике Србије, стављајући на тај начин јасан фокус на заштиту људских права старијих грађана. Покренут је и Национални дијалог о старењу и ејџизму, а из Београда, где је представљен Глобални извештај УН о дискриминацији на основу старости, покренута je глобална кампања за заустављање дискриминације.

Посебним извештајем, Повереник је такође упутио органима јавне власти низ препорука за унапређење положаја старијих, указао на потребу њиховог укључивања у све сегменте друштвеног живота, као и на важност потенцијала старијих и ефеката међугенерацијске солидарности, закључила је повереница.