Старији се неретко суочавају са насиљем, злостављањем и занемаривањем, а усамљеност, здравствено стање или зависност од туђе помоћи их чини посебно подложним овим ризицима, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на скупу „Затварање круга: решавање родно заснованог насиља у старијем животном добу – одговори засновани на јавним политикама, законима и доказима“ одржаном поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима у организацији Црвеног крста Србије.

Повереница је истакла да патријархални модел породичних односа, међугенерацијска трансмисија насиља, као и низ других социо-економских фактора, посебно сиромаштво, негативни ефекти друштвене транзиције, промена стилова живота и структуре породице, демографске промене, недостатак разумевања, ејџизам као све чешћи облик дискриминације и стигматизације старијих, доприносе да родно засновано насиље погађа жене током целог њиховог животног циклуса. Такође, то што је насиље видљивије, не значи да га има више, већ да се чешће пријављује, што је сигурно и очекивано узимајући у обзир да је урађено много тога у систему заштите од насиља, пре свега у домену законодавства од ратификације Истанбулске конвенције преко измена нашег домаћег законодавства, као што је доношења Закона о спречавању насиља у породици.

Према подацима Црвеног крста Србије, 16 одсто старијих жена старости од 65 до 74 године доживело неки облик насиља након навршене 65. године живота. На конференцији је приказан серијал едукативних видеа о нези функционално зависних особа насталих у оквиру пројекта „Иновативне услуге за старије у локалним заједницама“ (И-ЦЦЦ), а који се имплементира уз финансијску подршку Европске уније, као и Аустријске развојне агенције АДА.

Иначе, Повереник се проблемом дискриминације старијих континуирано бави дуги низ година, па је 2021. године Народној скупштини представљен и Посебан извештај о дискриминацији старијих особа, а заједно са партнерима Црвеним крстом Србије и УНФПА од 2016. урађено је пет истраживања и публикацијa.