Постизање привредног раста и достојанственог рада спада вероватно у најважније циљеве одрживог развоја, али истовремено и најтеже оствариве у условима кризе са којом смо суочени и која је довела до повећања неједнакости на свим нивоима, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на конференцији „Достојанствен рад и економски развој – иду ли заједно?“ коју организује Фондација Центар за демократију.

Јанковић је подсетила да је Повереник за заштиту равноправности још пре кризе, крајем 2019. године, урадио Посебан извештај о дискриминацији у области рада и запошљавања, јер је та област од оснивања најчешћи разлог за обраћање грађана Поверенику. Извештај је, као и пракса институције, показао да је, иако формално жене и мушкарци имају једнака права, у пракси слика другачија. Између прокламованих принципа и конкретне праксе постоји дубок јаз, а укупан друштвено-економски положај жена у Србији знатно је лошији у односу на мушкарце. То показују стопе запослености или незапослености, активност и учешће у одлучивању, јаз у зарадама, сиромаштво, феминизација занимања и послова. Жене су и последице кризе осетиле више, јер су највећи терет изнеле управо професије где чине већину – здравствена и социјална заштита, трговина, образовање, медији и др.

Економски раст и достојанствен рад, који укључује и право на правичне услове рада, правичну зараду, пристојан живот, напредовање, одмор, ограничено радно време и друга права из области рада, нераскидиво су повезани, а компромиси у тој области могу резултирати само повећањем неравноправности. Дужност је сваког друштва да о томе  води рачуна, нарочито у условима великих криза, каква је и тренутна, закључила је повереница.